Sadržaj

1. Uvod..................................................................................................................................2
2. Uticaj baroka u različitim sferama umetnosti.................................................................2
3. Johan Sebastijan Bah.........................................................................................................4
4. Antonio Lucio Vivaldi......................................................................................................5
5. Zaključak...........................................................................................................................8
Literatura...............................................................................................................................8

1
1. Uvod

Od početka sedamnaestog veka u Evropi afirmišu velike nacionalne monarhije.

Začetnice modernih država sposobne da osvoje svet, Italija je bila rascepkana i politički
slaba, ali je Rim i dalje bio centar umetnosti. Crkva je prisiljena da se suprostavi
udarima reformatora, bila je prinuđena da se menja, a promene u umetnosti dovele su
do rađanja novog stila baroka, termin sa značenjem: bizaran, čudan.

Najverovatnije da slovo barok ima poreklo od portugalskog izraza perles baroques što je
obeležavalo prelu nepravilnog oblika koja je bila u upotrebi još i početku 16.veka. U
srednjovekovnoj logici se tako obeležavalo nabubrelo, neispravno i smešno. U 17. veku
je termin označavao nešto što je tordirano a u drugoj polovini 18.veka se upotrebljavao
i podrugljiv izraz stil pletenice (kike), ili stil perike.

Osnovne karakteristike baroka se već nalaze u renesansnoj umetnosti Evrope jer je on

proširenje i završetak ovog umetničkog pokreta i shvatanja i njenih tendencija. U
određenom smislu on je negacija renesanse jer u sebi sadrži komponentu koja proizlazi
iz srednjovekovnog hrišćanstva. Ova komponenta se naročito pokazala posle
Tridentskog koncila u kome se rešavao problem reformacije. Renesansa je počela da se
iscrpljuje i oko 1520. godine nastaje manirizam koji je bio groteskan i bavio se optičkim
iluzijama. Nastankom baroka ovaj stav je prevaziđen i prenebregnut. Formulisane su
jasne i razumljive misli i program na preporod hrišćanstva i zbog toga se često govori o
katoličkoj reformaciji. Jasno formulisani ciljevi su stvorili relativno koncizan jezik koji
je nazvan barok. Najznačajniji predstavnik umetničkog pravca od renesanse prelaza ka
manirizmu i baroku je neosporno Mikelanđelo Buonaroti.

2. Uticaj baroka u različitim sferama umetnosti

Tokom 17. i 18. veka se barok raširio u Evropi. Pronikao je u sve tokove života
(arhitektura, slikarstvo, literatura, pozorište, muzika). Bio je to poslednji univerzalni
stil Evrope koji je nastao u Italiji i proširio se tako da sledi Nemačka, Austrija,
Francuska, Holandija.

2
Barok daje prednost asimetriji, zaobljenjima izbočinama i ispupčenjima kao i
prostornim gestovima, efektnim perspektivama i elemenat u baroku je i pokret. Dok je
renesansa statična i upotrebljavala je krug, barok je dinamičan i koristio je elipsu ili
njene delove. Barok je bio komponovan za pokret i obilazak i stalno otkrivanje novih
osovina posmatranja kao i rafinisane igre svetlosti i senke. Dok je klasična kompozicija
komponovala beskonačne vizure i vidike barok je komponovao svratište za pogled u
vidu smeštanja u vizuru neke skulpture ili kapelice tako da je rafiniraniji i intimniji. 1

Ranu baroknu arhitekturu reprezentuju tri umetnika u prvom redu to su Đakomo dela
Porta, Vinjola i Karlo Maderno. Najznačajniji arhitekti su Đovani Lorenzo Bernini,
Frančesko Boromini i Guarino Guarini, a na njih se nadovezuju Pietro da Kortona,
Johan Bernard Fišer von Erlah i Baltazar Nojman.

Barokne slikarske kompozicije su velikih razmera. Barok se formirao od teme koja

nagoni čoveka na razmišljanje, i one koje su trebale čoveka da dirnu i da ga nagone na
razmišljanje o potrebi vere, crkva se svim sredstvima trudila da zadrži svoj položaj koji
je imala. Barok je primaenjivao sve ono što je bilo već pronađeno. Razvijao je odnose
svetlosti i senke i težio da razvije dramatiku i patetiku koja se potencirala snažnom
gestikulacijom i dinamikom pokreta i za razliku od statične i smirene renesanse.
Pojavljuju se složene kompozicije i neretko se upotrebljava i dijagonalna kompozicija
slike.Najznačajniji barokni slikari su Karavađo, Dijego Velaskez, Peter Paul Rubens,
Rembrant van Rijen, Đovani Batista Tiepolo, Pietro Da Kortona, Andrea Pozo i dr.

Sinonim za baroknu skulpturu Đovani Lorenzo Bernini, koji je u svom delu u kom je
obrazlagao svoje stavove i osećanja i misli svojim značajem takoreći odredio baroknu
skulpturu u baroku.Radio je na dogradnji i dekoracijama crkve Sv Petra u Rimu.

Najveći barokni muzičar je Johan Sebastijan Bah, kao i Italijan Antonio Vivaldi kao i
tvorac baroknih oratorija Georg Fridrig Hendl.

U literaturi se javlja neslaganje o tome ko se može svrstati u barokne književnike. Po

najširem mišljenju tu spadaju svi književnici od 1550. - 1750. tako da bi tu svrstali

1
Đina Piksel, „Opšta istorija umetnosti“, Beograd, 1974

3
Migel Servantesa Savedra, koji je napisao svoj roman Don Kihot koji se smatra prvim
romanom koji je po teoriji književnosti napisan kao žanr romana, Molijera kao i
Vilijam Šekspira. U literaturi se počelo operisati novim izražajnim sredstvima,
paradoks, kontrast, apsurd, anafora.

Karakteristike arhitekture baroka su monumentalnost, težnja za stvaranjem utiska na

čoveka, naglasak na osećenjima, egzaltaciju, unutrašnji napon, patos i sl. Crkve su
trebalo da budu slika neba na zemlji. a palate i zamci reprezentovali su bogatstvo i moć.
Osnova za zgradu je bila elipsa ili njeni elementi, a čest arhitektonski elemenat je
kupola. Upotrebljavali su se skupi materijali, zlato i plemenito drvo, kao i bojeni
mermer.

Barokno propovedanje se karakteriše cvetnim govorom a najčešće je ponavljanje i

nagomilavanje epiteta, simbola, alegorija, metafora... Bajke i priče služe za njegovanje i
formiranje morala. Upotrebljavali su se mnogo i poslovice kao i govorni opisi slika koje
se pozivaju na Bibliju i antička dela. Na kraju 16. veka se propovedanje stara za
formiranje javnog mišljenja a pored teoločkog javlja se i političko a spektar tema je
reznovrstan.

3. Johan Sebastijan Bah

Johan Sebastijan Bah (nem. Johann Sebastian Bach)

(21. mart 1685. Ajzenah - 28. jul 1750. Lajpcig) bio
je nemački kompozitor i orguljaš iz doba baroka, i
široko priznat kao jedan od najvećih kompozitora
svih vremena.2 Njegova dela su zapažena zbog
intelektualne dubine, tehničkog savršenstva i
umetničke lepote. Tvorac je velikog broja oblika
koji karakterišu barok kao razdoblje.

2
H.W. Janson, „Istorija umetnosti“, Beograd, 1982

4
Johan Sebastijan Bah potiče iz porodice muzičara. Njegov otac imao je zvanje gradskog
muzikusa, koje je Bahovoj porodici omogućavalo samo skroman život.

Sa devet godina ostao je bez roditelja. O njegovom školovanju i vaspitanju brinuo se

najstariji brat Johan Kristofer, koji je bio učenik čuvenog orguljaša Pahelbela. Johan
Sebastijan je muziku učio kod brata. Već u to vreme javlja se kod Baha jedna
karakteristična crta - prepisivanje dela velikih majstora. Na taj način je stekao
izvanrednu tehniku pisanja. Pored violine učio je klavir i orgulje.

1703. godine se zaposlio kao violinista u orkestru Johana Arnsta u Vajmaru, a 1704 radi
kao orguljaš u Arnštatu. Nekoliko meseci nije radio, da bi mogao da sluša čuvenog
orguljaša Bukstehudea. Zbog neobične naravi često je menjao mesta boravka. Najduže
se zadržao na mestu kantora u crkvi sv. Tome u Lajpcigu. Tu je ostao do kraja života.
Umro je 1750. godine, potpuno slep.

Bah je napisao šest branderburških koncerata, dva koncerta za violinu i orkestar,

kontert za dve violine, sedam klavirskih koncerata, tri koncerta za dva klavira, dva
koncerta za tri klavira i koncert za četiri klavira.

Za orgulje je napisao šest sonata, 140 koralnih preludija, 17 velikih preludija i fuga, pet
tokata i fuga, dve sveske preludijuma i fuga izdatih pod nazivom Za dobro temperovani
klavir, Umetnost fuge, šest francuskih i šest engleskih svita, 18 preludijuma, dvoglasne i
troglasne invencije, fantazije, kapriča, male preludijume, šest svita za violončelo, šest
partita i sonata za violinu, tri sonate za violu i veći broj sonata za flautu i čembalo.

U opu spada i 220 kantata (Kantata o lovu, Kantata o kafi, Svadbena kantata - sve tri
kantate su svetovnog karaktera), Misa h-moll (24 numere), Magnifikat, Pasija po
Mateju i Pasija po Jovanu, Božićni oratorijum (duhovnog karaktera)

5
4. Antonio Lucio Vivaldi

Antonio Lucio Vivaldi (Antonio Lucio Vivaldi) je bio venecijanski sveštenik i

kompozitor iz perioda baroka, kao i poznati violinista.

U zimu 1678. godine, u vreme kada je Veneciju zadesio do tada neviđeno visok
vodostaj, u ulici San Martin, u kvartu Kastelo, nedaleko od Arsenala, rodio se mali
Antonio - dana 4. marta, dok je najveći deo grada bio poplavljen. Istoga dana je i
kršten: "Antonio Lućo, sinčić gospodina Đovanija Batiste Avgustina Vivaldija, svirača, i
gospođe Kamile, njegove supruge, rođen je 4. marta tekuće godine, a primio prvo
pričešće u svome domu zbog smrti što mu pretiše", zapisano je u crkvenom registru.
Smrt je zaista vrebala Vivaldija tokom čitavog života. Bolest ga je pratila u stopu, iako
se do danas ne zna od čega je tačno bolovao. Bol i stalno stezanje u grudima pratili su ga
celoga života, a on se lako umarao i vrlo teško hodao, tako da se kroz svoju rodnu
Veneciju kretao isključivo gondolom ili kočijom. Ipak, to ga nije sprečilo da svoj život
proživi u uzbudljivom i brzom ritmu i da u njegovim muzičkim delima uvek vlada
veselost, dobro raspoloženje i "večito proleće". Đovani Batista, Antonijev otac, bio je
svirač i violinista pri bazilici Svetog Marka 1685. godine, 2 godine pre sinovljevog
rođenja. Niko nije koristio prezime Vivaldi, već su ga svi zvali Rosi zbog riđe kose, koju
je nasledio i njegov sin prvenac. Đovani se bavio i komponovanjem - godine 1688.
izvedena je njegova opera "Nesrećna vernost". Ipak, smatrao je da je posao muzičara
nepouzdan, pa je pored kuće držao i berbernicu gde je i sam radio, a supruga Kamila
poticala je iz porodice krojača. Za bolešljivog Antonija smatrao je da je najbolji
sveštenički poziv, ali mali Antonio nije mogao ni da pohađa školu. Zbog lošeg zdravlja
uzimao je privatne časove kod sveštenika crkve San Đeminijano. 3

Antonio je imao samo 5 godina kada su Turci opsedali Beč. U žiteljima Mletačke
republike tada se javila nova volja i snaga za život, pa se na ulicama neprestano odvijalo
danonoćno slavlje. Mali Vivaldi je to odlično upamtio. U Veneciji su takođe, pozorišta
bila izuzetno popularna, posebno među plemstvom, a muzikom su gotovo svi želeli da
se bave. Otvorena su 4 Konzervatorijuma za muzičko obrazovanje sirote dece, a
3
Đina Piksel, „Opšta istorija umetnosti“, Beograd, 1974

6
Antonijev otac je odlučio da sina poduči sviranju violine. Uskoro je osim violine
Antonio naučio da svira i čembalo i druge instrumente, a zatim je ubrzo počeo i sam da
komponuje. Imao je 25 godina kada je zvanično izučio za sveštenika. Iste godine
zaposlio se kao profesor violine i drugih gudačkih instrumenata u Školi za muziku gde
će kasnije nastati mnoga njegova dela. Vrlo brzo se pročuo kao odličan učitelj, a
njegova zarada je premašivala očevu. 1705. godine Antonio je objavio svoje prvo delo
"Kamernu sonatu za dve violine i violončelo". Osim za muziku, Antonio je imao i
savršen osećaj za poeziju. Kada mu je bilo 35 godina komponovao je "Harmonijske
imaginacije" na sopstvene stihove što je bio i gromoglasni početak uspešne operske
karijere Antonija Vivaldija. Između 1714. i 1739. godine napisao je 18 opera za
pozorište Sant Anđelo koje će potom i sam početi da vodi. Uskoro zatim stupio je i u
službu princa u Mantovi i postao kapel-majstor njegovog kamernog orkestra od 1718.
do 1720. godine. Tokom tog perioda uspešno je komponovao i duhovna i svetovna dela.
Tamo je upoznao i Anu Žiro, mladu pevačicu i svoju buduću družbenicu, koja će
kasnije tumačiti brojne uloge u Antonijevim operama. Nedugo zatim, uspehe koji su
već doživeli Vivaldijevi koncerti na kojima je svirao čembalo ili prvu violinu u Evropi
sada doživljavaju opere u Italiji. Stigao je i poziv sa Venecijanskog konzervatorijuma
gde uskoro odlazi sa Anom.4

Godinu dana kasnije u Amsterdamu je objavljeno dvanaest Vivaldijevih koncerata, od

kojih su prva četiri bila "Godišnja doba" - muzičke ilustracije ljupkih soneta. Njihov
uspeh je bio ogroman i munjevit. Na koncertu u Parizu 1728. godine "Četiri godišnja
doba" čuo je i Luj XV. Očaran, pozvao je Vivaldija da svira na njegovom venčanju, kao i
onda kada su mu se rodile dve kćeri-bliznakinje. Tih godina, Vivaldi je svoja dela
izvodio pred najuticajnijim vladarima Evrope. Tada Vivaldi odlučuje da više ne štampa
svoja dela jer mu autorska prava nisu bila zaštićena, što je finansijski dalo dobar efekat,
ali su time mnoga njegova dela izgubljena, a interesovanje za njegove koncerte počinje
polako da bledi. 1740. godine odlučuje da sa Anom otputuje u Beč, ali je ona ostala u
Gracu da bi izvela nekoliko njegovih opera. Godinu dana kasnije Vivaldi je prodao

4
H.W. Janson, „Istorija umetnosti“, Beograd, 1982

7
nekoliko svojih dela grofu Kolaltu, ali kasnije više nema podataka o njemu, osim
smrtovnice na kojoj piše da je Antonio Vivaldi, sveštenik, star oko 60 godina umro od
posledica unutrašnje infekcije 28. jula i sahranjen na groblju bolnice. Kompozitor je
tada dosta osiromašio pa je sahranjen sasvim skromno. Njegova velika ljubav Ana
nastupila je još nekoliko puta 1744. godine i kasnije se o njoj gubi svaki trag. Nakon
Antonijeve smrti sveštenik manastira San Martino pronašao je obimnu zbirku
muzičkih dela koja su ostala iza Vivaldija - tri stotine njegovih koncerata, osam sonata,
četrnaest opera, pet svezaka duhovnih kompozicija i dve sveske svetovne vokalne
muzike. Preostali deo značajnog opusa Vivaldija pronađen je nešto kasnije i u palati
Duraco u Đenovi.

5. Zaključak

Barok je kulturno umetnički pravac, koji je vladao u Evropi između 1600. i 1750.
godine, nastao je u Italiji odakle se raširio po celoj Evropi i njenim kolonijama.

Bežeći od zatvorenih oblika i klasicizma prethodne epohe, kompozitori baroka su

tražili nove dimenzije izraza i stvarali raskošna dela, prepuna inovacija

U osamnaestom veku barok se proširio preko Alpa gde doseže svoj neverovatni domet
u vidu rokokoa. Zahvaljujući raskošnoj umetnosti evropskih dvorova i papskog Rima
tako je rođena građanska umetnost, više okrenuta realnosti svakodnevnog života, koja
je u Veneciji i Flandriji dobila prve centre svog razvoja.

Literatura

1. H.W. Janson, „Istorija umetnosti“, Beograd, 1982

2. Đina Piksel, „Opšta istorija umetnosti“, Beograd, 1974