Procesor

Pripremio: Dragan Marković

Procesor ili mikroprocesor, odnosno jedinica centralnog procesora (engl. CPU - Central
Processing Unit) je sigurno najvažnija komponenta personalnog računara. Proučimo
ukratko naziv:

• Jedinica, zato što je to čip koji sadrži milione tranzistora.

• Centralna, zato što je centar personalnog računara za obradu podataka.
• Procesor, zato što procesira (obrađuje) podatke.

Bez procesora ne bi bilo personalnog računara. Kao i sve ostale hardverske komponente,
procesori se neprestano usavršavaju. Svedoci smo eksplozivnog tehnološkog razvoja
obrade podataka zahvaljujući razvoju novih i bržih procesora. Procesori udvostručavaju
svoje performanse svakih 18 meseci i nema pokazatelja da će taj trend prestati.

Istorija mikroprocesora počinje 1971. godine, kada je mala i nepoznata kompanija, Intel,
kombinovanjem više tranzistora napravila prvu jedinicu centralnog procesora - čip
nazvan Intel 4004. To je bilo osam godina pre nego što je napravljen prvi PC.

Da bismo objasnili kako procesor radi pogledajmo kako on izgleda iznutra. U principu
procesor sadrži skup registara koji predstavljaju njegovu internu memoriju. Slika 1
prikazuje dva takva registra. MAR (Memory Address Register) se naziva adresni registar
memorije a MDR (Memory Data Register) se naziva registar podataka. Svaki bit adresnog
registra vezuje se za adresnu sabirnicu. Svaki bit registra podataka vezuje se za
sabirnicu podataka. Preko ova dva registra procesor "vidi" svet oko sebe. Programeru ovi
registri nisu dostupni. Slika 2 nešto detaljnije prikazuje unutrašnju "arhitekturu"
procesora. R0, R1 ... nazivaju se internim registrima opšte namene i njih programer
može da koristi. Ovde je, naravno, reč o programiranju na mašinskom jeziku.

Dakle, u navedene registre smeštaju se podaci uzeti iz memorije. Ovi registri postoje bar
iz dva razloga. Prvi je sporost memorije. Naime, svako obraćanje memoriji dovodi do
gubitka procesorskog vremena, jer ona nije u stanju da prati brze zahteve procesora, pa
on mora da je čeka. Obično se program piše tako da se podaci prvo prikupe iz memorije
a zatim obrađuju u registrima. Drugi razlog postojanja registara je njihovo korišćenje kao
internih registara, brojača itd.

pdfMachine - is a pdf writer that produces quality PDF files with ease!
Get yours1now!
“Thank you very much! I can use Acrobat Distiller or the Acrobat PDFWriter but I consider your
product a lot easier to use and much preferable to Adobe's" A.Sarras - USA
Slika 1. Registri za komunikaciju sa spoljnim svetom

Slika 2. Procesor

Pogledajmo sada šta se događa u trenutku uključivanja računara. U registar PC (Program

Counter - programski brojač) upisuje se 0. Kako mu i ime govori, PC sadrži adresu
instrukcije koju treba izvršiti. Sadržaj registra PC prebacuje se u MAR i adresa izlazi na
adresnu magistralu. Generiše se signal za učitavanje iz memorije, podatak preko
magistrale podataka dolazi u MDR. Sledeći korak je kopiranje njegovog sadržaja u IR
(Instruction Register - instrukcijski registar). Ovim se završava prihvat instrukcije iz
memorije ili takozvana fetch faza. Sledi faza izvršavanja instrukcije. Prvo se analizira
sadržaj registra IR, da bi se prepoznalo o kojoj je instrukciji reč. Recimo da se u memoriji
nalazio kod instrukcije ADD R0,R1. To bi značilo da treba sabrati sadržaje registara R0 i
R1 i rezultat smestiti u registar R0. Sadržaji registara R0 i R1 idu u ALU, aritmetičko-
logičku jedinicu, gde se izvršava sabiranje. Rezultat se smešta u R0, sadržaj registra PC
se povećava za 1 i ciklus se ponavlja. Ceo tok je pod kontrolom signala iz upravljačke
jedinice, kojom se nećemo baviti.

Na kraju, pogledajmo sliku 3 koja prikazuje šta se događa u ALU jedinici. Pretpostavili
smo da na njene ulaze dolaze podaci iz R0 i R1. U blokovima označenim sa + , -, AND,
OR i XOR vrše se operacije na koje ukazuju navedeni operatori. Jedan od četiri moguća
rezultata, koji će se preneti u R0, bira se upravljačkim signalom.

pdfMachine - is a pdf writer that produces quality PDF files with ease!
Get yours2now!
“Thank you very much! I can use Acrobat Distiller or the Acrobat PDFWriter but I consider your
product a lot easier to use and much preferable to Adobe's" A.Sarras - USA
Slika 3. Struktura aritmetičko-logičke jedinice

Procesor Intel 8086

Intel 8086 predstavljao je prvi 16-bitni mikroprocesor treće generacije kojim je najavljen
korak ka novim, znatno naprednijim arhitektonskim rešenjima u odnosu na prethodne 8-
bitne i 16-bitne mikroprocesore. On je omogućio kompatibilnost prethodne 8-bitne
familije (Intel 8080/8085), ali i znatno bolje performanse koje su se ogledale u ubrzanju
izvršavanja programa čak za faktor deset. Pored toga što je mogao da izvršava sve
programe pisane za familiju 8080, novi mikroprocesor je ponudio i značajna
arhitektonska poboljšanja kao što su uključivanje 16-bitnih aritmetičkih operacija,
operacije nad nizovima znakova, mogućnost pisanja tzv. višestruko ulaznih programa i
slično. Arhitektura je poboljšana i većim brojem radnih registara nego kod 8-bitnih
mikroprocesora. Četiri radna registra su bili opšte namene za 16-bitne operacije, a četiri
za podršku novim načinima adresiranja. Ovo je omogućilo znatno povećanje adresnog
prostora: na 1 milion bajtova memorije. Takođe, znatno su proširene mogućnosti
adresiranja ulazno/izlaznih uređaja za koje je namenjen adresni prostor od 64 KB.

Hardverska organizacija
Intel 8086 predstavlja 16-bitni mikroprocesor realizovan u jednom integrisanom sklopu
sa 40 nožica (pinova). Na slici 4 prikazane su osnovne linije sabirnica (magistrala)
mikroprocesora. Odmah se zapaža da je radi uštede broja spoljnih nožica izvršeno tzv.
multipleksiranje sabirnice podataka i donjih 16 bitova adresne sabirnice. To znači da je
neophodno i kod projektovanja jednostavnih sklopova, kod kojih ovaj mikroprocesor radi
u režimu minimalne konfiguracije, izvršiti njihovo razdvajanje posebnim spoljnim kolima.

Inače, mikroprocesor obezbeđuje ukupno 20 adresnih linija koje dozvoljavaju logičko

adresiranje memorijskog prostora do 1 megabajta, kao niza organizovanih memorijskih
lokacija. Organizovanje pristupa memoriji preko internih segmentnih registara dozvoljava
dalju podelu memorije na segmente, koji nisu veći od 64 kilobajta (KB) za smeštanje
programskog koda, podataka i steka. Fizički memorija je organizovana u dva dela: prvom
se pristupa preko linija podataka D0 - D7, a drugom preko D8 - D15. Svakom ovom delu
se pristupa korišćenjem adresnih linija A1 - A19, dok linija A0 određuje deo kome se
pristupa (kada je A0 = 0 pristupa se parnim, a pri A0 = 1 neparnim lokacijama).

pdfMachine - is a pdf writer that produces quality PDF files with ease!
Get yours3now!
“Thank you very much! I can use Acrobat Distiller or the Acrobat PDFWriter but I consider your
product a lot easier to use and much preferable to Adobe's" A.Sarras - USA
Slika 4. Raspored nožica (pinova) mikroprocesora Intel 8086

Deo adresnog prostora memorije koristi se za posebne svrhe, kako je to ilustrovano na

slici 5. Gornjih 16 bajtova se koristi za smeštanje informacije o inicijalnom automatskom
puniocu, kao i informacije o adresi na kojoj započinje izvršavanje, nakon pojave RESET
signala. Donji 1 KB se podeli u 4-bajtne pokazivače (pointere) na rutine za obradu 256
mogućih tipova prekida. Od ukupno 32 bita ovih pokazivača, 16 se koristi za adresu
segmenta, a 16 predstavljaju odsečak unutar segmenta. Svi ovi pokazivači moraju da
budu inicijalizovani pre nego što se prekidi pojave.

pdfMachine - is a pdf writer that produces quality PDF files with ease!
Get yours4now!
“Thank you very much! I can use Acrobat Distiller or the Acrobat PDFWriter but I consider your
product a lot easier to use and much preferable to Adobe's" A.Sarras - USA
Slika 5. Adresni prostor memorije

Intel 8086 je arhitektonski rešen tako da realizuje izdvojeni ulaz/izlaz, iako nema
smetnje da se koristi i memorijski preslikani ulaz/izlaz. Adrese registara ulazno/izlaznih
uređaja pojavljuju se isto kao i adrese memorijskih lokacija na adresnim linijama A0 -
A15, a prilikom ulazno/izlaznih operacija, vrednost adresnih linija A16 - A19 je nula. Ovo
omogućava adresiranje do 64 KB 8-bitnih registara ulazno/izlaznih uređaja.

Spoljni hardverski prekidi, koje dozvoljava mikroprocesor 8086, dele se na one koji se
mogu maskirati (INT) i one koji se ne mogu maskirati (NMI). Rezultat pojave zahteva za
prekidom je automatski skok na jednu od 256 mogućih rutina za obradu prekida, čije su
početne lokacije sadržane u donjih 1 KB memorijskih lokacija. Kako postoje samo 2 linije
ulaza zahteva za prekidom, uređaj koji generiše prekid mora da obezbedi 8-bitni broj tipa
prekida, u toku ciklusa odobrenja prekida. Ovaj broj se koristi kao vektor na odgovarajući
pokazivač na početak rutine za obradu prekida. Prekid sa linije INT moguće je maskirati
na dva načina: programskim putem i kao odziv na zahtev za prekidom. Bit maske
prekida se automatski resetuje i time onemogućava dalje prekide nakon pojave zahteva
za prekidom. Njegovo staro stanje ostaje sačuvano na steku i restaurira se nakon
povratka iz rutine za obradu prekida.

Programska organizacija
Intel 8086 je registarski orijentisan mikroprocesor. Većina operacija se obavlja nad
sadržajem registara. Programski model mikroprocesora predstavljen je na slici 6. Ukupno
su na raspolaganju tri skupa registara: registri opšte namene, pokazivači, indeksni
registri i segmentni registri. Pored njih, postoji i pokazivač instrukcija, ali se njemu
programski ne može eksplicitno pristupiti.

pdfMachine - is a pdf writer that produces quality PDF files with ease!
Get yours5now!
“Thank you very much! I can use Acrobat Distiller or the Acrobat PDFWriter but I consider your
product a lot easier to use and much preferable to Adobe's" A.Sarras - USA
Slika 6. Programski model mikroprocesora 8086

Registri opšte namene koriste se za obavljanje aritmetičkih i logičkih operacija, a u nekim

instrukcijama, kao što su one koje rade nad nizovima znakova, oni imaju fiksno
značenje, kako je to prikazano na prethodnoj slici. Registri opšte namene razlikuju se od
ostalih po tome što se mogu adresirati ili kao 4 16-bitna, ili 8 8-bitnih registara.

Pokazivači i indeksni registri omogućavaju razne vrste adresiranja unutar segmenta. Iako
se svi oni mogu koristiti za razne namene, najefikasnije ih je koristiti za namene
prokazane na prethodnoj slici. Drugim rečima, sadržaj pokazivača se tretira kao odsečak
u odnosu na tekuću vrednost pokazivača steka (SS), a sadržaj indeksnih registara kao
odsečak unutar tekućeg segmenta podataka.

Registar stanja svojim sadržajem odražava trenutno stanje računara. Na slici 7 dat je
detaljan sadržaj FLAGS registara (koji čine registar stanja) u koje se smeštaju statusni
indikatori, čija je uloga zapisivanje informacija o statusu procesora koje utiču na dalji tok
izvršavanja programa. Indikatori AF, CF, PF, SF i ZF odražavaju stanje aritmetičke i
logičke operacije. OF indikator odražava stanje premašaja kod notacije u znakovnoj
aritmetici, a DF, IF i TF se koriste za upravljanje određenim aspektima mikroprocesora.

Slika 7. Registar stanja

Važnu ulogu ima treća grupa registara: segmentni registri. Ovi registri učestvuju u svim
izračunavanjima adresa, pa se sve instrukcije uzimaju relativno u odnosu na sadržaj
segmentnog registra koda. Sličnu ulogu imaju i ostali registri koji služe za rad sa
podacima. Programi koji ne menjaju sadržaj segmentnog registra su dinamički

pdfMachine - is a pdf writer that produces quality PDF files with ease!
Get yours6now!
“Thank you very much! I can use Acrobat Distiller or the Acrobat PDFWriter but I consider your
product a lot easier to use and much preferable to Adobe's" A.Sarras - USA
relokatibilni, te se mogu se prekidati, premeštati na druge lokacije i ponovo startovati sa
novom vrednošću segmentnog registra.

Ovde nećemo ulaziti detaljnije u instrukcijski skup mikroprocesora 8086. Sve instrukcije
podeljene su u grupe koje učestvuju u prenosu podataka, aritmetičkim i logičkim
operacijama, radu sa nizovima znakova, upravljanju tokom odvijanja programa i
upravljanju mikroprocesorom.

Kako je već ranije istaknuto, adresni prostor memorije deli se na segmente dužine po 64
KB, a oni se mogu dodeliti kodu, podacima i steku. Donja četiri bita segmentnih registara
imaju vrednost nula, tako da početak svakog segmenta može da bude samo na
adresama koje su umnošci broja 16. Segmenti se mogu preklapati. Fizička adresa se
formira sabiranjem odsečka sa vrednošću izabranog segmentnog registra. Na slici 8
prikazan je način formiranja 20-bitne fizičke memorijske adrese. Iako se za pristup
podacima iz instrukcije normalno koristi registar segmenta koda, ovo može da se uradi i
sa drugim segmentnim registrima. Prilikom adresiranja ulaza/izlaza, segmentni registri
ne učestvuju u formiranju efektivne adrese. U tom slučaju, fizička adresa jednaka je
vrednosti odsečka odgovarajućeg registra iz grupe pokazivača i indeksnih registara.

Slika 8. Formiranje 20-bitne fizičke memorijske adrese

Familija mikroprocesora Intel

Kada se pojavio, mikroprocesor 8086 je bio skup da bi se koristio u računarima jer je

zahtevao 16-bitnu sabirnicu podataka. Intel je zato proizveo čip 8088 koji je interno bio
isti kao 8086, ali je imao 8-bitnu eksternu sabirnicu podataka i stoga zahtevao jeftinije
čipove za podršku sabirnice. Intel je verovatno o 8088 razmišljao kao o privremenom
rešenju na putu ka 16-bitnom svetu procesora 8086.

Zbog jeftine implementacije i IBM se svojevremeno odlučio za mikroprocesor 8088, koji

je postao "srce" originalnog PC-ja kao i PC/XT-a. Sve verzije Microsoftovog MS-DOS-a i
PC-DOS-a zahtevale su 8088 ili kompatibilni procesor, pa je 8088 ubrzo postao
industrijski standard.

Pošto 8086/8088 nije imao mogućnost rada sa brojevima sa tzv. pokretnim zarezom,
Intel je razvio numerički koprocesor 8087. Ovaj čip deli sabirnicu podataka i instrukcije
sa glavnim mikroprocesorom i odgovara (reaguje) na komande za rad sa pokretnim
zarezom. Teoretski, moguće je da koprocesor i glavni procesor izvršavaju različite
instrukcije istovremeno, što znači da je moguća paralelna obrada izračunavanja sa
pokretnim zarezom i celobrojnih izračunavanja. Međutim, u praksi, programi retko

pdfMachine - is a pdf writer that produces quality PDF files with ease!
Get yours7now!
“Thank you very much! I can use Acrobat Distiller or the Acrobat PDFWriter but I consider your
product a lot easier to use and much preferable to Adobe's" A.Sarras - USA
koriste ovu mogućnost koprocesora i jednostavno prebacuju procesiranje odgovarajućeg
izračunavanja između ova dva čipa.

Pošto 8086/8088 nije bio efikasan, Intel je optimizovao instrukcije za ovaj procesor,
dodao neke nove, pa se tako pojavio čip 80186. Ovaj čip je na istom kloku (radnom
taktu) izvršavao programe za 15-20 % brže od 8086. Intel je, i u ovom slučaju, lansirao
varijantu za 8-bitnu sabirnicu podataka, čip 80188. 80186/80188 nikada nije dostigao
popularnost ostalih Intelovih čipova u PC svetu. Razlog za to je verovatno jedan od prvih
modela sa tim čipom, Tandy 2000, koji je tehnički bio napredniji u odnosu na IBM-ov
PC/XT, ali je imao nekompatibilni BIOS i video sistem.

Intel je 1984. godine promovisao čip 80286, koji je obećavao mnogo bolje performanse u
odnosu na svoje prethodnike. Kao i 8086, 80286 je imao 16 linija podataka i 25 adresnih
linija, tako da je mogao da adresira do 16 megabajta ( 2 na 24 ) produžene memorije
(engl. extended memory). 80286 je mogao da radi brzo kao i 8086, radeći u onom što
Intel zove realan režim (engl. real mod). U ovom režimu, on je izvršavao DOS i DOS
aplikacije, ali dodatna memorija generalno nije bila na raspolaganju.

Međutim, 80286 je mogao da se prebaci da radi u drugom izvršnom režimu, odnosno u

tzv. zaštićenom režimu (engl. protected mode). Kada se prebaci u ovaj režim, 80286
postaje novi procesor, koji može da pristupa memoriji od 16 MB, da izvršava više
programa istovremeno i da štiti ove programe međusobno. Ovo sve postiže menjajući
način na koji programi adresiraju memoriju. Umesto doznačavanja (dodeljivanja) blokova
fizičke memorije, programi u zaštićenom režimu koriste blok ili segmentne selektore.
Supervizorski (nadzornički) program, obično operativni sistem, stvara mapu koja
povezuje svaki logički blok sa blokom fizičke memorije. Programima nije dozvoljeno da
znaju (niti oni vode računa o tome) bilo šta o realnim, fizičkim memorijskim adresama.

Njegova osobina da može da radi sa više programa istovremeno i karakteristike

zaštićenog režima učinile su 80286 pogodnim za operativne sisteme koji su snažniji od
DOS-a. OS/2 verzija 1.x napisana je specijalno za 80286 a Windows 3.0 zahteva 80286
ili jači procesor. Takođe, neke velike DOS aplikacije napravljene su sa tzv. "DOS
ekstenderima" koji postavljaju 80286 u zaštićeni režim (sva memorija na raspolaganju)
dok se program izvršava DOS ekstenderi se prebacuju u realni režim kada program
zahteva DOS-ovu uslugu i vraća sve u normalu kada se program završi.

Kod čipa 80286 postoje dva problema koji su ugušili entuzijazam za dalji razvoj
aplikacija. Prvo, on je ograničio blokove memorije na 64 KB svaki, kao što je radio i
8088, čak i u zaštićenom režimu. Programi koji imaju potrebu da drže velike količine
podataka u memoriji gube dosta vremena radeći u okviru ovog ograničenja.

Drugo, mada je 80286 imao komandu za prebacivanje iz realnog u zaštićeni mod, on nije
imao komandu za prebacivanje u suprotnom smeru. Prirodno je da programi koji
pristupaju proširenoj memoriji, bilo za memorisanje (korišćenje memorije kao tzv. RAM
diska), bilo kao radnom prostoru za kod i podatke, moraju imati mogućnost da se vrate u
DOS i realni mod. Obično je korišćena tehnika "brilliant kluge" koja, u suštini, resetuje
čip 80286 (pošto se on uvek "podiže" u realnom režimu) a zatim preuzima kontrolu pre
nego što 80286 može da resetuje ceo računar i DOS. Međutim, na nekim starijim 286
mašinama, ovakvoj resetovanje traje pola sekunde i više, što je čitava večnost u
poređenju sa vremenom izvršavanja normalnih instrukcija.

80286 može da izvršava više programa, ali samo ako je svaki napisan da radi kao
aplikacija u zaštićenom režimu. On nema mogućnost da izvršava više DOS programa u
isto vreme.

Za većinu aplikacija 80286 se koristi jednostavno kao veoma brzi 8086. Takođe, 80286
računari normalno imaju 16-bitne slotove na magistrali (sabirnici), tako da mogu da rade

pdfMachine - is a pdf writer that produces quality PDF files with ease!
Get yours8now!
“Thank you very much! I can use Acrobat Distiller or the Acrobat PDFWriter but I consider your
product a lot easier to use and much preferable to Adobe's" A.Sarras - USA
sa bržim 16-bitnim disk kontrolerima, video karticama, mrežnim karticama i drugim
hardverom. Kao brzi 8086, 80286 računar je odličan. Međutim, nove aplikacije zahtevaju
snažnije hardverske platforme.

80286 koristi 80287 matematički koprocesor. Ovaj čip ima isto zaštićeni režim rada kao i
80286; u svemu ostalom je sličan 8087.

Intel je zatim razvio čip 80386, ali se u svakodnevnoj komunikaciji prve dve cifre iz
naziva često izostavljaju, tako da je uobičajen naziv procesor (čip) 386.

Procesor 386 je pravi 32-bitni čip, sa 32-bitnim registrima i 32-bitnim internim i

eksternim sabirnicama podataka. On može da očita, upiše i računa sa 4 bajta podataka
istovremeno. Pošto ima 32-bitnu adresnu sabirnicu, može da adresira 4 gigabajta (2 na
32) memorije. Intel označava pravi 386 procesor kao 386DX. On takođe proizvodi i
386SX čija je interna arhitektura ista kao kod DX, ali ima 16-bitnu eksternu sabirnicu
podataka.

Procesor 386 je u potpunosti kompatibilan sa 8086/8088, 80186 i 80286, i u realnom i u

zaštićenom režimu. On ima i treći režim nazvan "virtuelni 8086 režim" koji omogućava da
više tzv. real-mode aplikacija rade istovremeno. Takođe, ima veoma fleksibilne
mogućnosti upravljanja memorijom koje omogućavaju da bilo koji blok fizičke memorije
bude mapiran na bilo koju logičku adresu. Osim toga, 386 ima ugrađene funkcije za
otklanjanje grešaka (debugging) što olakšava razvoj novih programa.

32-bitna sabirnica podataka i 32-bitni registri, kao i veliki broj novih instrukcija koje su
na raspolaganju u svim režimima, učinili su ovaj čip atraktivnom platformom za većinu
aplikacija.

Njegov virtuelni 86 režim dodao je niz novih DOS karakteristika. Memorijski menadžeri,
kao što su QEMM-386, 386MAX i Microsoftov Windows, mogu da ulančavaju DOS
aplikacije u virtuelni režim i dopuštaju svakom programu da "zamišlja" da ima potpuni
pristup 8086 računaru. Realno, memorijski menadžer drži "na kratkoj uzdi" svaki
program, tako da on ne može da stupi u konflikt ni sa kojim drugim DOS programom koji
se istovremeno izvršava. Na primer, svakom programu može biti dodeljen blok
"virtuelne" ekranske (engl. screen) memorije, a memorijski menadžer može zatim da
postavi izlaz programa u prozor na video displeju. Program ni na koji način ne može znati
da nema potpunu kontrolu nad ekranom, baferom tastature i DOS-om.

U zaštićenom režimu, 386 može da koristi segmentirano adresiranje kao i 80286, ali
takođe može da koristi i linearno adresiranje, tako da programi lako mogu da opslužuju
velike količine podataka. Takođe, čip ima ugrađenu podršku za virtuelnu memoriju, što
znači da memorija može programe i podatke razmenjivati (engl. swapped) sa hard
diskom kada je to potrebno. Windows koristi ovu tehniku u svom poboljšanom (engl.
enhanced) režimu da bi omogućio korisniku da ulanča nekoliko velikih aplikacija
istovremeno.

Koprocesor 387, takođe, ima nove karakteristike, uključujući mnogo efikasnije

izvršavanje novih komandi za transcendentalna izračunavanja.

Čip 386 je kompatibilan sa prethodnicima, ali ima dovoljno moćne karakteristike da stvori
novi standard. Njegov naslednik, 486, izgrađen je na tom standardu.

Po mnogo čemu čip 486DX nije ništa drugo do čip 386 sa ugrađenim matematičkim
koprocesorom i ugrađenom keš memorijom. Novi 486SX nema užu magistralu podataka
kao 386SX, već je to čip 486DX, bez ugrađenog matematičkog koprocesora.

pdfMachine - is a pdf writer that produces quality PDF files with ease!
Get yours9now!
“Thank you very much! I can use Acrobat Distiller or the Acrobat PDFWriter but I consider your
product a lot easier to use and much preferable to Adobe's" A.Sarras - USA
Ugrađena keš memorija omogućava da se prevaziđe usko grlo sistema 386. I 386 i 486
mogu da čitaju podatke iz memorije brže nego što RAM čipovi mogu da ih pripreme.
Većina 386 računara ima ugrađenu keš memoriju koja drži podatke u superbrzim
statičkim RAM čipovima, kojima se relativno često pristupa. Eksterni keš kontroler vodi
računa o podacima koji se drže u kešu i odlučuje da li keš može da zadovolji svaki
memorijski pristup, umesto da se zahteva očitavanje iz normalnog dinamičkog RAM-a
(DRAM).

U čip 486 su ugrađeni keš i keš kontroler. Podacima koji se drže u internom kešu
pristupa se veoma brzo, skoro kao podacima koji su u registrima. Takođe, većina 486
računara ima i eksterni memorijski keš, kojim se poboljšava memorijski pristup.

Ugrađeni koprocesor u 486DX razrešava drugo usko grlo. Koprocesor 387 je brz čip, ali
komunikacija između njega i 386 je relativno spora. Smeštanjem koprocesora u
mikroprocesor, Intel je omogućio skoro trenutnu komunikaciju između njih.

Takođe, 486 je mnogo efikasniji u izvršavanju nekih instrukcija od bilo kog svog
prethodnika. Intel je izvršavao hiljade komercijalnih programa preko specijalnih
analizatora da bi uočio koje se instrukcije najčešće koriste a zatim je izvršio optimizaciju
vremena izvršavanja tih instrukcija na procesoru 486.

U narednoj tabeli je dat uporedni prikaz osnovnih karakteristika mikroprocesora Intelove

familije zaključno sa procesorom 486DX.

Naziv Širina Širina Širina Adresibilni Koprocesor Izvršni

procesora interne eksterne adresne RAM mod
sabirnice sabirnice sabirnice
podataka
8088 16 8 20 1 MB 8087 Realni
8086 16 16 20 1 MB 8087 Realni
80188 16 8 20 1 MB 8087 Realni
80186 16 16 20 1 MB 8087 Realni
80286 16 16 24 16 MB 80287 Realni
Zaštićeni
80387SX 32 16 32 4 GB 80387SX Realni
Zaštićeni
Virtuelni
80386DX 32 32 32 4 GB 80387DX Realni
Zaštićeni
Virtuelni
80486SX 32 32 32 4 GB 80487 Realni
Zaštićeni
Virtuelni
80486DX 32 32 32 4 GB Implementiran Realni
Zaštićeni
Virtuelni
Napomena: Širine sabirnica su u bitovima.

Krajem 1993. godine Intel je predstavio grupu 486SL Enhanced mikroprocesora čime je
tehnologija za štednju struje proširena na celu familiju procesora 486. Tehnologija SL
Enhanced omogućava projektantima sistema da poštuju Energy Star smernice koje je
izdala vlada SAD.

pdfMachine - is a pdf writer that produces quality PDF files with ease!
Get yours10now!
“Thank you very much! I can use Acrobat Distiller or the Acrobat PDFWriter but I consider your
product a lot easier to use and much preferable to Adobe's" A.Sarras - USA
Ovi čipovi su potpuno kompatibilni (nožica na nožicu) sa postojećim 486 modelima, daju
identične performanse i podjednako dobro rade u računarima koji nemaju sistem za
upravljanje potrošnjom struje. Slične procesore nude i AMD i Cyrix. Sve tri kompanije
nude slične funkcije za štednju struje: SMM (System Management Mode), koji
omogućava mikroprocesoru da u toku mirovanja (idle periods) isključi podsisteme;
režime čekanja (suspend modes), kada se mikroprocesor "uspavljuje" usporavanjem ili
zaustavljanjem radnog takta, pod kontrolom hardvera ili softvera; potpuno statična
jezgra koja, kada se mikroprocesor zaustavi, zadržavaju informacije sve do njegovog
ponovnog "buđenja".

Cyrixovi čipovi 486SLC/e, 486S i 486S2 i AMD-ov 486DXLV-33 imaju sve tri pomenute
funkcije, dok Cyrixov 486SLC nema SMM. Intel je u međuvremenu uveo i sasvim novi
režim za uštedu struje, nazvan Auto Idle. DX2 procesori obično imaju dvostruko veći
unutrašnji radni takt od I/O sabirnice (na primer, 66 i 33 MHz, respektivno). Verzija
486SL Enhanced procesora može usporiti interni radni takt na brzinu I/O operacija, čime
se štedi struja dok mikroprocesor čeka podatke sa sabirnice.

Radi poređenja, ušteda koja se postiže "uspavljivanjem" mikroprocesora je neznatna u

odnosu na uštedu koja bi se postigla isključivanjem monitora.

Mnogi su nabavili PC računar i konstatovali da se na osnovnoj ploči nalazi Cyrixov

mikroprocesor Cx486SLC (32/16 bita) ili Cx486DLC (32 bita), i bili u nedoumici da li
imaju "pravu" 486 mašinu. U suštini, Cx486DLC se nalazi negde između Intelovih
mikroprocesora 386DX i 486DX. Naime, u Cx486DLC je ugrađen kompletan set
instrukcija procesora 486, ali mu za ekvivalentnost nedostaju dve bitne stvari: potpuni
matematički koprocesor i interni keš odgovarajuće veličine. Iste karakteristike ima i
Cx486SLC, osim što sa spoljnim svetom komunicira preko 16-bitne sabirnice.

Intelovi mikroprocesori iz familije 486 imaju interni keš od 8 KB, a procesor Cx486DLC od
1 KB. Osim po veličini, keš memorije kod ovih procesora se razlikuju i po primenjenim
algoritmima. Intel koristi tzv. write through tip keša, a Cyrix last recently used tip keša.
Nepostojanje implementiranog matematičkog koprocesora Cyrix je pokušao da nadoknadi
implementacijom aritmetičke jedinice za množenje celih brojeva (hardverski). Kod
Intelovih procesora ovu operaciju obavlja mikrokod, pa su 386DX i 486SX na istom
radnom taktu sporiji i do četiri puta od procesora 486DLC u operacijama sa "čistim"
brojevima. Suštinska razlika između ovih procesora je u efikasnosti izvršavanja naredbi.
Procesor DLC u jednom ciklusu dekodira četiri, a 386DX samo jedan bajt instrukcije, dok
u fazi izvršavanja prvi troši jedan a drugi dva takta po instrukciji.

Pretvaranje 386 računara u računar tipa 486 prostom ugradnjom Cx486DLC procesora
nije jednostavna. Ovaj procesor ima drugačiji raspored nožica i ne može se direktno
postaviti u 386 procesorsko podnožje na osnovnoj ploči, a ima i neke specifične zahteve
u odnosu na BOIS. Sve ovo navodi na pomisao da je jedina mogućnost zamena osnovne
ploče. Međutim, Cyrix je lansirao procesor Cx486DRX2 koji vam olakšava zamenu
procesora (upgrade). Cx486DX2 je smešten u 132-pinsko kućište u kakvo je smešten i
386DX, a radi na dvostruko većem taktu nego ostali hardver na osnovnoj ploči i ima 1 KB
keš memorije, koja takođe radi dvostruko brže. Zbog hardverskih razlika između
procesora 486 i 386DX (nema interni keš) Cyrix je morao da razvije dodatni hardver koji
je direktno implementiran u sam čip, kao i dodatni program koji se pokreće pri
inicijalizaciji računara i ima zadatak da aktivira keš memoriju u procesoru.

Softver za aktiviranje keš memorije može biti instaliran iz DOS-a, Windowsa ili OS/2. U
radu pod Windowsom može doći do problema u radu sa disketnom jedinicom, ukoliko ste
u BIOS-u postavili tzv. RAM shadow (preslikavanje BIOS-a u RAM). Naime, stariji BIOS
programi često su zavisni od vremena i mogu pokazati slabosti u radu, ako ih
primoravate da rade suviše brzo.

pdfMachine - is a pdf writer that produces quality PDF files with ease!
Get yours11now!
“Thank you very much! I can use Acrobat Distiller or the Acrobat PDFWriter but I consider your
product a lot easier to use and much preferable to Adobe's" A.Sarras - USA
Pregled procesora po generacijama PC-ja

Istorija procesora počinje 1971. godine, kada je mala i nepoznata kompanija, Intel, prvi
put kombinovala više tranzistora da bi napravila jedinicu centralnog procesora (CPU -
central processing unit) - čip nazvan Intel 4004. Međutim, to je bilo 8 godina pre nego
što je prvi PC konstruisan.

PC-ji su projektovani sa više generacija procesora. Intel nije jedina kompanija koja
proizvodi procesore, ali je tržišni lider. Sledeća tabela prikazuje generacije procesora. U
početku je dominirao Intel, ali od 5-te generacije pojavljuju se alternative.

PC CPU Godina Broj

tranzistora u
čipu
I generacija 8086 i 8088 1978 - 81 29.000
II generacija 80286 1984 134.000
III 80386DX i 1987 - 88 275.000
generacija 80386SX
IV 80486SX, 1990 - 92 1.200.000
generacija 80486DX,
80486DX2 i
80486DX4
V generacija Pentium 1993 - 95 3.100.000
Cyrix 6X86 1996 3.100.000
AMD K5 1996 3.100.000
IDT WinChip 1997 3.500.000
C6
Poboljšana V Pentium MMX 1997 4.500.000
generacija IBM/Cyrix 1997 6.000.000
6X86MX 1998 6.000.000
IDT WinChip2
3D
VI Pentium Pro 1995 5.500.000
generacija AMD K6 1997 8.800.000
Pentium II 1997 7.500.000
AMD K6-2 1998 9.300.000
VII AMD Athlon 1999/2000 22.000.000
generacija

PC danas, pitanja i odgovori

Najbrži x86 procesor: Pentium III 800 MHz
Najisplativija kupovina: AMD K6-2
Najinteresantniji procesor: Pentium III 256 kB keša
Najbrži procesor u 2000 godini: 1200 MHz
Najbolji procesor za ubrzavanje sistema: Intel Celeron 300A
Zastareli sistemi: Bilo koji sistem ispod 200 MHz
Zadovoljavajući sistem: Bilo koji sistem na 350 MHz
Najtajanstvenija tehnologija: Cyrix JALAPENO
Najaktuelnije pitanje: Da li imate Pentium III 800 MHz?

pdfMachine - is a pdf writer that produces quality PDF files with ease!
Get yours12now!
“Thank you very much! I can use Acrobat Distiller or the Acrobat PDFWriter but I consider your
product a lot easier to use and much preferable to Adobe's" A.Sarras - USA