383

UDK 659.442
Marina Markovi}

ZNA^AJ VERBALNE KOMUNIKACIJE

U ODNOSIMA S JAVNO[]U

Govor je dar bogova.

Kvintilijan
U dana{nje vreme, ve{tinu verbalnog komuniciranja treba posmatrati sa
stanovi{ta prakti~nog dela govornog procesa, odnosno poku{aja da se govor
uobli~i i formira u moderan, savremen, adekvatan izraz. Javni govor i govor u
javnosti pretpostavljaju izrazitu odgovornost spram kazane re~i.
Stoga se, usled veoma slo`enih zahteva u odnosima s javno{}u, ve{tina
govorenja izu~ava na tri osnovna na~ina:
– teorijski,
– prakti~no,
– empirijski.
a) Teorijski pristup podrazumeva: sticanje obrazovanja u datoj struci, ali i
{irenje fonda znanja u datoj i drugim oblastima, prikupljanje materijala, baze
podataka i odre|ene literature, obradu informacija na specifi~an, kreativan
na~in; tako|e uklju~uje i sa~injavanje bele`aka, kreiranje sopstvenog stila i
koncepcije u izlaganju.
Teorijsko istra`ivanje jezika, pre svega, zna~i upoznavanje sa gramatikom,
sintaksom i akcentologijom. Jezik je osnovno sredstvo sporazumevanja i podra-
zumeva jezi~ku kulturu i kulturu govora uop{te, poznavanje ortoepskih i orto-
grafskih pravila kao {to su: razlikovanje pojedinih glasova, akcenata, du`ina,
pravopisa. Govorna delatnost se izu~ava kroz afirmativno, efektno komunici-
ranje koje isti~e jednostavnost i prirodnost govornog akta, ali i primenu speci-
fi~ne tehnike – slikanje re~ima.
b) Prakti~an pristup predstavlja prakti~no – stru~no usavr{avanje putem
ve`banja: sticanje glasovne kondicije i vokalne ekspresije, oblikovanje govor-
nog procesa, dinamika konverzacije, itd. Govorni ~in u prakti~nom smislu
tako|e uklju~uje: sposobnost logi~kog izlaganja, sa`imanje ili pro{irivanje go-
vornog ~ina, ekonomi~nost u izlaganju, kao i elokventnost, mogu}nost gradi-
ranja i sl. Ovaj pristup podrazumeva izu~avanje i uve`bavanje konverzacijskih
maksima i analizu konverzacije, prou~avanje zapisâ, snimaka i govorâ, mnogo-
brojne ve`be. Prakti~ni pristup obuhvata prou~avanje op{tih i posebnih osobina
glasa i govora, govornih konstanti, kao i knji`evnih i stilskih figura.
384

c) Empirijski proces predstavlja komunikaciju sa razli~itim strukturama i

grupama, uo~avanje potreba klijenata, prihvatanje pozitivnih iskustava uspe-
{nih poslovnih partnera i saradnika, stvaranje otvorenog, kreativnog, radozna-
log pristupa informacijama. U ovom slo`enom procesu, zna~ajan je posebno
kreativan momenat u preno{enju poruka i informacija. U tom smislu, treba
obratiti pa`nju na:
– saznajni (kognitivni) deo ovog procesa – fokusiranje teme, argumen-
tovano i kompetentno izlaganje, dinamiku konverzacije, izbor odre|enih
znakova i kodova;
– izgra|ivanje li~nog stila, sticanje govorne i jezi~ke kulture uop{te;
– uskla|ivanje govornog ~ina sa znacima neverbalne komunikacije koji
prate slo`ene procese fonacije, govora i komunikacije.
U zavisnosti od profesije, kreira se specifi~na strategija u mnogim segmen-
tima marketinga, pa i u oblasti odnosâ s javno{}u, javnog govora i istupanja u
javnosti. Izbor govornih znakova, razlikuje se u odnosu na oblast koja je u
kontaktu s javno{}u; u zavisnosti od dru{tvenih odnosa i jezi~ki sistem se menja.
Politi~ki govor razlikuje se u izboru sredstava po sadr`aju i strukturi govora,
variranju govornih konstanti, upotrebi stilskih figura, itd., od na primer, besede
branioca na sudu, predavanja profesora u amfiteatru ili prezentacije mena-
d`era prodaje. U tom smislu mo`e se govoriti o jezi~kim i govornim obrascima
karakteristi~nim za svaku pojedinu oblast.

Poslovni stil
Sposobnost dobrog govorenja je prirodni dar. Me|utim, pored prirodne
obdarenosti, neophodno je unapre|ivanje kulture izra`avanja i izgra|ivanje
li~nog stila. Tokom vremena formirali su se specifi~ni stru~ni jezi~ki oblici kao:
pravni~ki, nau~ni, knji`evni, administrativni, akademski, arhai~ni, publicisti~ki,
neutralni i poslovni stil. Razli~iti stilovi podle`u posebnim pravilima i termi-
nolo{kim sistemima, pa i poslovni stil.
Da bi se do{lo do koncizne i ta~ne besede (govora), potrebno je prikupiti
mnogo podataka, informacija, obraditi odre|enu literaturu, sa~initi niz bele-
`aka, te pokazati spretnost u sa`imanju i uobli~avanju sadr`aja. Sloboda izbora
u prikupljanju materijala zna~ajna je koliko i sloboda i samopouzdanje u saop-
{tavanju i plasiranju poruka.
Jezik je osnovno sredstvo sporazumevanja, ali predstavlja kako bogatstvo i
vrlinu, tako i manu modernog dru{tva: sve je manje va`no razumeti se, sve je
izrazitija otu|enost u komunikaciji; ne poklanja se du`na pa`nja izboru re~i i
kontekstu, smislu i zna~enju poruke; odgovornost prema izgovorenoj i datoj
re~i gotovo da ne postoji. U procesu monolo{kog ili dijalo{kog kazivanja, svaka
izgovorena re~ ima zna~aj, va`nost, specifi~nu te`inu; re~ ne oslikava samo
simbol, ne opisuje predmet ili osobu, ve} odra`ava i li~nost govornika – mi{lje-
nje, ose}anje, stepen obrazovanja, stavove i sl. Iza odre|enog govornog pro-
cesa, slobodno se mo`e re}i, stoji kompletna li~nost.
 385

Osnovne odlike stila uop{te, pa tako i poslovnog stila jesu: jasnost, konciz-
nost, ta~nost, `ivost u izlaganju, skladnost. Stil izra`avanja i osobeni manir (u
pozitivnom zna~enju), predstavlja na~in na koji se obra}amo sagovornicima ili
slu{aocima, klijentima, publici. Upotreba i izbor odre|enih re~i i izraza sa~i-
njavaju, izme|u ostalog, li~ni stil govornika.
Jedna od ~estih gre{aka u obra}anju javnosti jeste prekomerna upotreba
stru~ne terminologije, nedostupne za razumevanje {irem auditorujumu. U te-
`nji da se ostavi {to bolji utisak, prenebregava se jednostavnost i jasno}a stila.
Ta pojava ponekad vodi u suprotnost –frazeologiju i kitnjast stil. Sadr`aj, ideja i
poruka razumljivi su ukoliko se postigne jednostavnost, konciznost i ta~nost u
izra`avanju. Jednostavnost stila u obra}anju javnosti, {irem auditorijumu, slu-
{aocima i sagovornicima daje znak da je li~nost – govornik spreman za komu-
nikaciju, siguran, kompetentan, ali ne superioran i nadmo}an.
Prilikom javnog nastupanja, treba izbegavati tu|ice, strane re~i i izraze.
Ukoliko ne postoji odgovaraju}a re~ na maternjem jeziku, ili se ne mo`e adekvat-
no i doslovno prevesti, re~ ili pojam treba navesti u originalu i objasniti iskaz.
Neosporno je da danas postoji potreba za jednostavnom i pozitivnom komu-
nikacijom. Stil u opho|enju i kompletan imid` u javnosti, treba da s jedne
strane bude bri`ljivo osmi{ljen, interesantan, individualan, a s druge strane
sveden u svojoj jednostavnosti i prirodnosti. Takav vid komuniciranja zahteva
visok stepen li~ne odgovornosti u toku permanentnog op{tenja sa ljudima i
javno{}u.

Osnovni vidovi saop{tavanja

U verbalnom komuniciranju mogu se uo~iti dva osnovna vida saop{tavanja.
To su:
a) monolo{ka i
b) dijalo{ka forma.
Monolog kao tip saop{tavanja isklju~uje okrenutost govornika KA sebi. Na-
protiv, govor je intenzivno upu}en ka slu{aocima, li~nim anga`ovanjem i zala-
ganjem govornika. Monolo{ko kazivanje zahteva izrazitu kontrolu dinamike
govornog ~ina, “unutra{nje“ slu{anje i pra}enje reakcija sagovornika ili slu{a-
laca. Stoga, govor izra`en u monolo{koj formi postavlja pred govornika ne-
koliko zahteva:
a) jasan, koncizan i `ivopisan tok izlaganja,
b) isticanje teme, fokusa govornog ~ina,
c) odabir govornih konstanti (i vokalnu ekspresiju),
d) podesan tempo izlaganja,
e) momenat improvizacije,
f) poentiranje,
g) zaklju~ak.
386

U monolo{kom kazivanju, postoji povratna reakcija koja se, tokom go-

vornog ~ina, mo`e uo~iti kao: nerazumevanje, negiranje, razumevanje, sla-
ganje, suprotstavljanje, otpor prema iznetim idejama i programima i sl. Da bi se
uo~ile sve mogu}e reakcije, potrebna je izuzetna psiholo{ka spremnost i spo-
sobnost posmatranja i predvi|anja. Momenat kreativnog, spontanog, elementi
humora, u znatnoj meri pospe{uju monolo{ko kazivanje.
Dijalog je osnovni oblik komuniciranja u poslovnom okru`enju. Dijalog u
savremenom dru{tvu, predstavlja formu kojoj se te`i. U razgovoru u~estvuju
najmanje dve osobe, a slo`enost ovog procesa pove}ava se sa brojem u~esnika i
sagovornika.
Dijalog sadr`i:
a) osnovni koncept – izlaganje teme,
b) momenat slu{anja,
c) razmenu mi{ljenja,
d) pregovaranje (primena metoda i tehnika pregovaranja),
e) kontrolu sagovornika,
f) ube|ivanje (kontrola konverzacije),
g) mogu}nost zaklju~ivanja.
U dijalo{kom procesu komuniciranja, zna~ajan faktor je proces slu{anja.
Ponekad se, u toku `ivog komuniciranja, zaboravlja sagovornik; govornik, za-
divljen sopstvenim idejama i izlaganjem, ostaje u svojoj auri i tok dijaloga se
gotovo prekida. Sukob u pregovorima mo`e nastati usled neslu{anja ili ~inje-
nice da pogre{no ~ujemo sagovornika. Koncentracija energije i pa`nje samo na
tok sopstvene besede vodi ka osiroma{enju komunikacijskog ~ina i “zatva-
ranju“ dijaloga. Spremnost da se prekine izlaganje, saslu{a primedba, prigovor
ili pitanje, ukazuju na sigurnog, koncentrisanog, pripremljenog, kompetentnog
govornika. Aktivno slu{anje sagovornika iskazuje pa`nju i po{tovanje, pokazuje
respekt i `elju da se saslu{a druga strana u dijalogu.
Razgovor, konverzacija, dijalog je na~in razmene mi{ljenja, a ciljevi vo|enja
dijaloga su razli~iti: saznajni momenat, preno{enje informacija, razmena ideja,
pregovaranje, ube|ivanje, dokazivanje, postizanje dogovora. Rezultat krea-
tivnog pristupa govornom ~inu jeste sloboda govora, uva`avanje tu|eg mi-
{ljenja i po{tovanje pravila govora u javnosti.
Razgovori se vode na razli~ite na~ine, u odnosu na vrstu profesije i oblik
razgovora – poslovni, privatni, formalni, neformalni, intervju, pregovori, itd.
Izvesni razgovori se odvijaju i vode veoma jednostavno, dok drugi zahtevaju
posebnu pripremu, kao {to je slu~aj sa poslovnim sastancima i pregovaranjem.
Razli~ite vrste i na~ini vo|enja razgovora mogu se uve`bavati; pripremaju se po
utvr|enoj shemi i primenom odre|enih metoda i tehnika. Najva`nije je defi-
nisati potrebe i odrediti {ta je cilj dijaloga. Tako|e, treba razdvojiti va`ne od
neva`nih razgovora.
 387

Razgovaranje je aktivan proces govorenja i slu{anja. Slu{anjem se uspos-

tavlja kontakt, kao i prate}im neverbalnim signalima: kontakt pogledom, kli-
manjem glavom i drugim znacima odobravanja.
Razgovor prolazi kroz odre|ene faze, ~ije su odlike:
1. Oblikovanje govornog procesa zna~i i uobli~avanje, konkretizovanje mi-
{ljenja. Ciljevi dijalo{ke aktivnosti mogu biti: razmena informacija, postizanje
zajedni~kog stava dogovorom i sporazumom, verbalne pobeda jednog od pre-
govara~a ({to nikako ne treba da bude cilj), kao i potpuno nerazumevanje i
prekidanje poslovnog kontakta. Komunikacija izme|u dva sagovornika podra-
zumeva neprekidnu, koncentrisanu upu}enost jednog lica KA drugom. U dija-
logu u kome u~estvuje vi{e sagovornika, pa`nja je podeljena i nije fokusirana
samo na jedno lice. Vreme (trajanje) je, tako|e, zna~ajan faktor u razgovaranju
i zavisi od broja pregovara~a. Strane u pregovorima treba da poka`u `elju za
dono{enjem zaklju~ka, sporazuma i zajedni~kog stava, op{teg zajedni~kog do-
govora.
2. Tekst, podtekst, kontekst povezani su sa razli~itim nivoima zna~enja.
Informacija se saop{tava kao odre|en, uobli~en tekst, ali ona tako|e podra-
zumeva razlog i uzrok nastajanja.
Tekst i kontekst grade se na osnovu:
– postavljene teme,
– predmeta razgovora,
– vremena predvi|enog za razgovor,
– trajnosti procesa ili trenutnog momenta kao odlu~uju}eg faktora,
– predvi|enih pauza za proveru procesa razumevanja i za odmor.
3. Proces razgovaranja ima dinami~an tok, menja se i transformi{e, biva
manje ili vi{e slo`en proces, u zavisnosti od:
– uzajamnog poznavanja sagovornika,
– statusa i mo}i,
– pozicije u firmi,
– efekta dopadanja i nedopadanja,
– teritorije.

Oblikovanje govornog procesa

Nastupi mogu biti raznovrsni: dr`anje predavanja i govora u javnosti (poli-
ti~ki govor, na primer), prezentiranje razli~itih sadr`aja, vo|enje poslovnih
razgovora, u~e{}e u pregovorima, nastupanje u medijima, itd. Da bi se steklo
samopouzdanje u nastupanju, savladavaju se odre|ene govorni~ke ve{tine, kao
{to su: racionalno izlaganje, izgra|eni glasovni i vokalni kvaliteti govornika,
dobra artikulacija i dikcija, razvijanje kreativnosti u kori{}enju glasovnih kva-
liteta i u ostvarivanju govornog dinamizma.
388

1. Racionalno izlaganje predstavlja na~in razmi{ljanja, odnosno logi~ko ra-

su|ivanje. Jednostavan i jezgrovit na~in mi{ljenja treba razumljivo i razgovetno
preneti slu{aocima i sagovornicima, obrazla`u}i osnovni nacrt teme. Dina-
mi~no saop{tavanje poruka posti`e se ulaganjem odre|enog stepena intenzi-
teta, kao i emocionalnim zalaganjem.
Konkretno, precizno, jasno izra`avanje, upotpunjeno interesantnim prime-
rima, {iroj javnosti postaje blisko, dostupno, razumljivo, jasno. Ovakav na~in
izlaganja zahteva: selekciju obra|enog i pripremljenog materijala, odabir pro-
motivnog miksa, statisti~ku proveru raspolo`ivog vremena za efikasno i ekono-
mi~no izlaganje. Pripremanje jezgrovite koncepcije mogu}e je ostvariti: izbo-
rom adekvatne terminologije, organizacijom materijala, slikovitim, `ivopisnim,
ali i konciznim obja{njenjem u pisanoj ili usmenoj formi, isticanjem zanimljivih
primera.
2. Motivisanost za besedu ili razgovor, preduslov je efektnog komuniciranja.
Ona se ispoljava kroz dinami~nost, informisanost, sigurnost u toku govornog
~ina u plasiranju informacija na nov, individualan na~in, kombinacijom maksi-
malne informisanosti, obave{tenosti i tehni~ke, prakti~ne pripremljenosti za
nastup. Izra`ajnost u govoru je komponenta koja podrazumeva upotrebu slikovitih,
`ivopisnih izraza, zanimljivo melodijsko – tonsko kretanje u okviru re~i i re~e-
nice, fraze i misli. Izra`ajnost zna~i i pravilno, fokusirano artikulisanje teme.
3. Izgra|eni glasovni i vokalni kvaliteti govornika predstavljaju prakti~an
deo obrazovanja govornika. Akusti~ka slika je dostupnija slu{aocima ako je glas
postavljen u okviru svog prirodnog volumena i opsega, ako pleni svojom bojom
i emisijom u prostoru. Komunikacijskom procesu i njegovom uspehu u mno-
gome doprinose slede}e vokalne karakteristike govornika: zdrav, ~ist, sonoran,
~vrst glas, pravilno disanje, izbor centralnog registra i adekvatne visine tona,
kao i odabir odre|enog tempa i ritma kazivanja.
4. Artikulacija i dikcija su zna~ajne komponente za jasno govorenje i izra`a-
vanje. Tema treba da bude izlo`ena jasno, te~no, razumljivo, artikulisano.
Artikulacioni procesi zavise od dejstva organa za oblikovanje glasa, ali i od
slo`enih psihofizi~kih procesa. Pronala`enje sopstvenog stila u izrazu deli-
mi~no zavisi od mno{tva artikulacionih kombinacija: optimalno formirani vo-
kali, pravilno izgovaranje suglasnika po mestu njihovog nastajanja u usnoj
duplji, nagla{eni i nenagla{eni akcenti, du`ine, itd.
5. Ma{tovitost u kreiranju govorne strukture i “negovanje“ kulture izra`ava-
nja, danas treba svesno i energi~no suprotstaviti ru`enju i siroma{enju jezi~ke
kulture, kao i krajnjem pojednostavljivanju govorne delatnosti, naro~ito u sva-
kodnevnom komuniciranju (ali i u elektronskim medijima). Raslojavanje i ra-
spadanje jezika, kako upozoravaju savremena lingvisti~ka istra`ivanja, dovode
do siroma{enja verbalne aktivnosti. To je poslednjih decenija uo~eno kao spe-
cifi~na kulturolo{ka regresija koje smo bolno svesni naro~ito u profesijama koje
treba da neguju govornu delatnost i umetnost govorni{tva. Potreba da se bude
ve{t govornik svodi se na jezi~ko nadmetanje, buku i kori{}enje konverzacijskih
 389

fraza i bombastih jezi~kih znakova u okviru su`enog terminolo{kog sistema

struke. Kreativnost se ogleda u slobodi i ma{tovitosti prilikom kombinovanja,
slaganja, raspore|ivanja i oblikovanja re~i u re~enicu.
6. U sadr`aju svake konverzacije, jedna re~enica (deo re~enice) je seman-
ti~ki posebno nagla{ena – to je bitan argument, najzna~ajnija ta~ka u dijalogu,
fokus govornog ~ina. Analiza konverzacije upravo se odnosi na prepoznavanje i
izdvajanje fokusa. Ve{tina se sastoji u tome kako delovati na slu{aoce da se
bitan argument posebno istakne i zapamti. Izvesne jezi~ke jedinice i znaci
imaju zna~enje samo u konkretnom govornom procesu. Grade}i interpreta-
tivnu semantiku, lingvista Noam ^omski je istakao da fokus odgovara temi,
nosi sobom informaciju. Komunikacijski ~in je uspe{niji ukoliko je nagla{ena i
konkretizovana tema.
7. Upotreba pauza u toku konverzacije, prezentacije ili govora, mo`e biti
uslovljena na~inom disanja i artikulisanja (u tehni~kom, finkcionalnom smislu).
No, pravljenje pauze, deo je retorske figure, predstavlja i momenat prevarenog
o~ekivanja, privla~enja pa`nje auditorijuma i sl. Pauze u govoru ili pauze za
odmor, uslovljene su situacionom analizom, a delimi~no zavise i od publike.
Broj u~esnika u dijalogu ili pregovorima, jedan je od razloga za planirano
pravljenje i trajanje pauza. Duge pauze u dijalogu sa jednim sagovornikom
mogu da naru{e konverzacijski tok, posebno u nastupima na radiju i televiziji.
U kontaktima sa {tampom, me|utim, pauze – cezure, mogu biti vi{estruko
korisne: pa`ljivo slu{anje pitanja omogu}ava pripremu za odgovor, poentiranje
i isticanje bitnog argumenta. U politi~kim i javnim istupanjima, pauza ima
veliki zna~aj kao retorska finesa. Ona pru`a mogu}nost za akcentovanje i
skretanje pa`nje na posebno zna~ajno mesto u besedi. Auditorijumu se sa
namerom ostavlja mogu}nost i prostor za reakciju, za odobravanje, izra`avanje
volje, slaganje, neslaganje, itd. Pauze su ~esto deo osmi{ljene strategije, koja
govorniku daje izvesnu psiholo{ku prednost. U okviru planirane besede, pauze
mogu izostati ili biti svesno upotrebljene. U prvom slu~aju, ne prekida se tok
monologa ili dijaloga; svesnom organizacijom i kontrolom, razgovor se vodi u
kontinuitetu. Sagovorniku se namerno ne ostavlja mogu}nost, vreme, ni pro-
stor da postavi pitanje, da reaguje ili izrazi neslaganje. Na ovaj na~in se po-
sebno izbegavaju upadice ili kratki komentari, replike, dobacivanja i sl. U
drugom slu~aju, namerna upotreba pauze skre}e pa`nju na fokus govornog
~ina, na poentu. U toku trajanja pauze, govornik mo`e pripremiti jo{ neki
dokaz, izvesti argument. Dobro postavljeno pitanje usmerava tok razgovora ili
pregovora u `eljenom smeru, povoljnom za dalji razvoj situacije. Pauza se mo`e
skratiti ili produ`iti u zavisnosti od potrebe govornika i ve{tine da se pauza
odr`i ili spontano izostavi.
8. Igra re~ima se koristi radi jednostavnog, konciznog i jasnog izlaganja
poruke, ali i da bi se na ma{tovit, kreativan na~in, iskazao zanimljiv sadr`aj.
Mogu se upotrebiti:
390

a) re~i u svakodnevnom, kolokvijalnom zna~enju,

b) re~i i iskazi u okviru izbora iz terminolo{kog sistema struke,
c) re~i u doslovnom zna~enju,
d) re~i u prenesenom smislu.
a) Prezentuju}i odre|ene ideje, programe, predmete, javnosti se prikazuju
svojstva, kvalitet, osobine, marka, zastupljenost predstavljenog sadr`aja. Re~i
koje se upotrebljavaju u svakodnevnoj konverzaciji, a kojima se sadr`aj pribli-
`ava slu{aocu, treba da budu razumljive, jasne, poznate i dostupne svima.
Primaoci poruke se ose}aju bezbedno i sigurno ako je informacija plasirana
jednostavno i zanimljivo.
b) U okviru odre|ene struke ili profesije, koriste se standardizovani i usvo-
jeni termini. U javnom istupanju, posebno u elektronskim medijima, valja biti
veoma oprezan prilikom kori{}enja previ{e stru~ne terminologije. Umesto da
postigne cilj, stru~no koncipiran sadr`aj mo`e da postane nerazumljiv, samim
tim odbojan, a li~nost govornika nesimpati~na, jer je nepristupa~na u poka-
zanoj nadmo}i.
c) Re~i upotrebljene u doslovnom zna~enju slu`e opisivanju i prikazivanju,
na primer, predmeta, njegove svrhe, namene i kvaliteta. (U domenu trgovine, u
prodajnom sektoru marketinga, ovaj metod se pokazuje kao svrsishodan.)
d) Re~i upotrebljene u prenesenom smislu, posti`u cilj u pru`anju intere-
santnih i neobi~nih primera, u pore|enju, itd. (U turisti~koj ponudi koristi se
slikovito i `ivopisno izlaganje.) Politi~ki govori i sudsko besedni{tvo obiluju
re~ima u prenesenom smislu, podsti~u}i tako slu{aoca da nakon govornog ~ina
razmi{lja o dubljem zna~enju i slojevima poruke.
9. Govorni dinamizam i efektno koncipirana poruka doprinose snazi javnog
govora i kreativnosti u izra`avanju, mi{ljenju i interpretiranju. Nije va`no samo
preneti informaciju, ve} izvr{iti uticaj i preneti odre|enu energiju u javnost.
Kvintilijan je rekao: “Govor u ve}ini slu~ajeva otkriva karakter ~ovjeka, a
najskrovitije tajne njegova srca izbijaju iz njegova govora“.1

Sadr`aj
Svaka beseda mora biti sastavljena kao `ivo bi}e,
mora imati svoje vlastito telo, tako da nije ni bez
glave, ni bez noge, nego da ima i trup i udove...
Platon

U procesu sa~injavanja osnovne koncepcije besede i u toku izlaganja, treba

razlikovati dva osnovna principa:
– {ta re}i – sadr`aj i
– kako re}i – na~in kazivanja – interpretaciju.

1 Marko Fabije Kvintilijan, Obrazovanje govornika, Sarajevo, 1985, str. 435.

 391

Prvi princip se odnosi na temu, sadr`aj poruke, fokus govornog ~ina. Dugi
princip odnosi se na: na~in saop{tavanja poruke, predstavljanje ideje i prika-
zivanje programa u javnosti.
Delovi govora u pogledu sadr`aja su:
– ekspozicija – uvod,
– obrazlaganje teme,
– isticanje fokusa – bitnog argumenta,
– umetnuti, povezuju}i skup elemenata,
– primeri,
– poenta,
– zaklju~ak.
Sadr`aj se kreira u odnosu na du`inu i vrstu govora, kao i na oblik saop-
{tavanja (monolog ili dijalog), a podrazumeva:
– poznavanje ideje, koncepta, programa, proizvoda u potpunosti;
– otvaranje i dopunjavanje baze podataka;
– kreiranje osnovnog koncepta;
– isticanje fokusa u dinami~kom toku konverzacije;
– izbor jezi~kih znakova, kodova i terminolo{kog sistema;
– efektno zaklju~ivanje.
Varijante govora po du`ini mogu biti:
– kra}a varijanta koja sadr`i: uvod, primer, zaklju~ak;
– {ira varijanta podrazumeva: uvod, umetnute delove, primere, zaklju~ak;
– naj{iri oblik sadr`i sve gore navedene delove govora.
Svaki od pojedinih delova govora treba da traje u zavisnosti od ideje ili
programa koji se prezentuje. Ponekad je potrebno da uvod ili ekspozicija, kao i
obrazlaganje teme, budu produ`eni u odnosu na druge delove govora. Pove-
zuju}i, umetnuti skup, koji se uglavnom sastoji od stilskih i knji`evnih figura,
slikovito i `ivopisno upotpunjuje izlaganje. Primeri se izdvajaju kao karakteri-
sti~ni reprezentanti ideje ili programa. Zaklju~ak mo`e biti kra}i, ukoliko su
prethodni delovi besede jasno i koncizno objasnili svrhu i cilj ideje ili du`i u
zavisnosti od procene efekta prethodnih sastavnih delova govora, trajanja i
stepena u~inka svakog pojedina~nog dela. Poenta i zaklju~ak su ponekad sadr`ani
u samom govoru i njegovim sastavnim delovima, pa ih ne treba posebno ponav-
ljati; u tu svrhu koristi se – rezime. Me|utim, repeticija je va`na retorska figura
i slu`i ponavljanju i isticanju poente i nekoliko puta u toku govornog ~ina.
Govor ne treba da bude dug, ali ni prekratak. Situaciona analiza, odnosno
date (zadate) okolnosti: prostor, vreme, broj u~esnika, uti~u na raspored i
trajanje delova govora. Ukoliko govor iz bilo kog razloga mora da bude sveden
i skra}en, valja izabrati najinteresantnije delove, koji u najkra}im crtama pred-
stavljaju program. Karakteristike dobrog govornika su: stabilnost, kreativnost i
392

ma{tovitost. Govornik treba da deluje objektivno, ubedljivo, jednostavno, stru-

~no, kompetentno.
Govori se pripremaju u zavisnosti od profesionalne delatnosti. U odnosu na
specifi~ne oblasti i grane, prilago|avaju se interpretativni elementi, kao {to su:
vokalna ekspresija, izbor sredstava verbalne i neverbalne komunikacije, itd.
Politi~ki govori, na primer, zahtevaju ulaganje odre|enog stepena intenziteta i
glasnosti, izvestan “povi{en“ ton blizak re~itativu. Ova vrsta “povi{enog“ na~ina
izlaganja (u pogledu visine glasa, melodije i ritma re~enice) ima za svrhu
ube|ivanje auditorijuma. Uvodne parnice ili rasprave u sudovima, javne ra-
sprave, zahtevaju te~an, jasan, precizan na~in izra`avanja, uz “prigu{en“ inten-
zitet i pauze koje mogu da nazna~e postojanje i pripremanje “tajnog oru`ja“ –
argumenta koji mo`e da preokrene tok parnice i kojim se poentira. Ton besede
u sudu karakteri{e umeren tempo izlaganja, izbor centralnog registra u pogledu
obima glasa i glasnosti. Zna~ajna figura koja se koristi u politi~kim govorima ili
u sudskom besedni{tvu jeste gradacija – u glasnosti, intenzitetu, tempu.
Svaki govor (beseda, prezentacija) ima svoj operativni i strategijski karakter.
Operativni se sastoji od: koncipiranja osnovnih ideja, odlika i karakteristika
programa, isticanja trajnosti, kvaliteta i ta~nosti programa. Operativno pla-
niranje odvija se u nekoliko faza:
– priprema,
– odabir teme;
– isticanje fokusa govornog ~ina,
– odabir metoda,
– raspored materijala – delovi govora,
– prora~un vremena,
– povezivanje odlomaka,
– momenat improvizacije,
– poentiranje – aktivno dejstvovanje radi postizanja odre|enog cilja,
– zaklju~ak.
Strategijski karakter povezan je sa na~inom preno{enja poruka, odnosno sa
interpretacijom.

Interpretacija
Glumci, po prirodi svoje profesije, imaju zadatak da tu|e misli i ideje pre-
do~e publici, ne samo snagom pisane re~i, ve} specifi~nim ~itanjem, dubinskom
analizom i promi{ljanjem teksta, koji deluje na ma{tu i podsti~e kreativnost
gledalaca. Interpretator je, tako|e, “onaj koji ne{to interpretira, tuma~i, obja-
{njava“.2 Stoga, bez obzira na vrstu nastupa, govornik nikada ne treba da
zaboravi da je tokom izlaganja, pored svega navedenog i – zabavlja~.

2 Ljubo Mi}unovi}, Savremeni Leksikon stranih re~i i izraza, Beograd, 1991, str. 297.
 393

Interpretacija se odnosi na onaj deo komunikacijskog ~ina koji u fokusu ima

na~in kazivanja poruke i daje odgovor na pitanje kako se informacija prenosi
do primaoca. Postoje u osnovi dva mogu}a pristupa interpretaciji: unutra{nji i
spolja{nji.
Unutra{nji pristup podrazumeva, pre svega, poznavanje i prihvatanje mate-
rije i teme koja je predmet interesovanja, konverzacije, pregovora, prezen-
tacije, itd.
Spolja{nji pristup uklju~uje poznavanje tehnika i metoda u nastupanju, po-
sebno u elektronskim medijima. Kompletan nastup zavisi od datih ili zadatih
okolnosti; on se menja u zavisnosti od novonastalih ili nepredvi|enih okolnosti.
Od broja sagovornika, klijenata ili slu{alaca, kao i od raspolo`ivog vremena i
prostora (situaciona analiza), zavisi izbor i uskla|ivanje govornih konstanti i
glasovnih transformacija. Prostor, mesto u kome se komunikacijski ~in odvija,
kao i vreme, trajanje (tajming), parametri su koji umnogome uti~u na tok
procesa, jer postavljaju odre|ene zahteve pred govornika. Govor ili dijalog koji
se odvija u manjem prostoru, veli~ine kancelarije, sasvim se razli~ito razvija i
interpretira od govora u eksterijeru, na otvorenom prostoru. U tom smislu,
menjaju se glasnost, visina tona, tempo, ritam i intenzitet. Svi parametri su
poja~ani i nagla{eni, posebno intenzitet i glasnost, ukoliko se nastupa u ve}em
prostoru. Visina glasa se ne menja; centralni registar treba da se ozvu~i i poja~a
u smislu gradacije u glasnost; glasnost koja se gradi u vi{em registru (tonalitetu)
ne deluje ubedljivo. Nastupanje u ve}em prostoru, posebno u eksterijeru, tako|e
zahteva i br`u jedinicu tempa, sa cezurama za kra}e i burne reakcije slu{alaca.
Interpretacija tako|e zavisi od broja sagovornika ili slu{alaca. U dijalogu sa
jednom osobom, pa`nja i koncentracija su usmerene na sagovornika, te je izbor
verbalnih i neverbalnih sredstava sveden, jednostavan; intenzitet je “prigu{en“,
stil kazivanja jednostavan i koncizan, tempo – umeren, kao i glasnost. Interpre-
tacija u dijalogu sa vi{e lica je razu|enija i bogatija, melodijski usponi i padovi
daju bogatu skalu zvu~anja. U centralnom registru glasa (u obimu) nalazi se niz
od tri do pet tonova, ali melodija mo`e biti i raznovrsnija u pogledu intervalskih
skokova. Izmene ritma i tempa razbijaju ritmi~ku monotoniju.
Jedan od zna~ajnih parametara u op{tenju jeste – trajanje (tajming), pro-
ra~un vremena. Ovaj fenomen zahteva samokontrolu i kriti~nost te odricanje
od najmilijih ideja i poentiranje, ukoliko je vreme za nastup isteklo ili ako je
atmosfera “zasi}ena“. U govorni{tvu, kao u muzici, treba gotovo metronomski
meriti vreme. Trajanje zavisi od datih okolnosti, situacije, prostorne i vremen-
ske analize. Okolnosti su ponekad takve da beseda traje kra}e no {to je predvi-
|eno, pa je utisak nedovoljan i nepotpun. U ovakvim situacijama treba imati
dragocenu “rezervu“, bazu podataka, fond koji slu`i za popunjavanje i pro{iri-
vanje besede. U drugom slu~aju, vreme brzo proti~e, zahvaljuju}i zaintereso-
vanoj publici, zbog pauza, reakcija, pitanja i sl. U ovom slu~aju se treba odre}i
dragocenih delova govora, zarad uspostavljanja kvalitetnog i `ivog dijaloga.
394

Ponekad je bolje izostaviti izvesne argumente i ~injenice i izlo`iti zanimljive

primere da sagovornici ili slu{aoci ne bi bili “zatrpani“ samo informacijama.
U odnosu na tri osnovne jedinice tempa: lagani, umereni i brzi, u zavisnosti
od broja sagovornika i okoline, tempo mo`e da varira od umerenog u dijalogu
sa jednim licem do br`eg u odnosu na ve}i broj sagovornika; od sporijeg u
nastupima na televiziji, do `ivog i `ivahnog u odnosu na ve}i prostor i razu|enu
okolinu.
U ve}ini slu~ajeva, govorniku je poznato mesto doga|anja i trajanje, kao i
broj sagovornika, te se strategija mo`e bri`ljivo planirati. U drugom slu~aju,
postoji momenat iznena|enja u pogledu vremena, mesta i broja sagovornika.
Planirana strategija tada se spontano prilago|ava, zahvaljuju}i kreativnosti,
sigurnosti, spretnosti i sposobnosti govornika za improvizaciju.
Na~in saop{tavanja poruka jednako je va`an kao i smisao, sadr`aj poruke.
Kao {to se te`i jednostavnosti stila u sa~injavanju govora, treba ostvariti sli~an
efekat i u interpretaciji, bez preuveli~avanja i preterivanja, razmetanja znanjem
i govorni~kom ve{tinom. Dobro obave{ten govornik `eli da svoje znanje i ideje
podeli sa drugima.

Kako da postanete dobar govornik?

Poeta se mora roditi, a orator se mo`e postati.
Atinska sofisti~ka {kola

Glasovna obuka i govorna kultura najzna~ajnije su komponente u obliko-

vanju govora, a posebno u okviru marketin{ke koncepcije odnosa s javno{}u.
Istupanje u javnosti, kontakti razli~ite vrste, nastupi, odnosi sa medijima, publi-
citet kao oblik javne promocije, zahtevaju specifi~nu pripremu.
Govorna kultura ne predstavlja samo te`nju ka odnegovanom jeziku, ve}
potrebu i sposobnost govornika da se prilagodi svakoj situaciji i da uvek ostane
na nivou i visini dobrog kazivanja (jezi~ka snala`ljivost, bogatstvo i gipkost
jezika, itd.)3
Srpski jezik krase melodi~nost i bogatstvo tonskih kretanja intonacije u
okviru re~enice – melodija ima tonski uspon i pad. Op{te osobine govora su i:
akcentuacija (postojanje ~etiri vrste akcenata), du`ine i logi~ki akcenat re~e-
nice, re~eni~ki ritam, ritam disanja pri govoru.

3 Briga o govoru podrazumeva poznavanje osnovnih postulata fonologije, fonetike, besedni{tva,

retorike, recitovanja, pripovedanja i sl.
Neuro-lingvisti~ki programi (NLP) pokazuju na~in na koji ljudi razmi{ljaju dok govore. Jedno
od interesantnih istra`ivanja ukazuje na ~injenicu da se zvuk i re~ mogu vizuelizovati. Vizue-
lizacija (govora) i slu{anje se fizi~ki mogu osetiti kao neka vrsta odraza u ogledalu. Tako se
stvara vizuelni govor (ovo nije sasvim adekvatan prevod termina “visual language“).
 395

Prakti~no obrazovanje govornika odnosi se, u pogledu govorne aktivnosti, na:

– glasovnu pripremu i
– prilago|avanje govornih konstanti u odnosu na situacionu analizu.
Glas je osnovno sredstvo u komunikaciji, a istovremeno je odraz i obele`je
li~nosti.4 Primaran zadatak glasovnog obrazovanja govornika, jeste sticanje
glasovne kondicije, uspostavljanje (u~enje) pravilnog tipa disanja i pravilna
postavka glasa za nastupanje u medijima.
Govorne konstante predstavljaju zna~ajan element govorne delatnosti koji
doprinosi (nesvesno ili svesno) govornom dinamizmu i interpretaciji. One se
mogu posmatrati u knji`evnom, ali i u kolokvijalnom, svakodnevnom, prak-
ti~nom, poslovnom stilu izra`avanja. Govorne konstante su: intenzitet (ja~ina),
glasnost (~ujnost), visina glasa koja je u vezi sa intonacijom i melodijom re~eni-
ce, tempo, ritam. Od svesne upotrebe i promena govornih konstanti direktno
zavisi: preno{enje zna~enja informacije, interpretacija smisla i poruke, pribli`a-
vanje teme sagovorniku, fokusiranje konverzacije, dinamizam govornog ~ina.
Interesantno je uo~iti da intenzitetom, ja~inom i bojom glasa mo`e da se
zadobije poverenje slu{alaca. Prijatan ton, centralna glasnost i umeren inten-
zitet ne pla{e ljude. Oni smiruju i “uvla~e“ slu{aoca u pri~u. O variranju tempa,
kao i transformisanju govornih konstanti u odnosu na situacionu analizu (ko,
kad, gde, koliko), govorili smo u delu o interpretaciji.

Rezime – [ta podrazumeva dobar nastup u verbalnom smislu?

– kvalitetnu i odgovaraju}u pripremu,
– prikupljanje svih potrebnih ~injenica i informacija,
– selekciju materijala,
– sa~injavanje strategije i operative govora,
– izdvajanje tri glavne poruke,
– postavljanje problema – analiza,
– odre|ivanje du`ine govora,
– pripremu podsetnika,
– pojavu i predstavljanje,
– dinami~ko izlaganje,
– prirodnost i jednostavnost stila u izlaganju,
– vokalnu ekspresiju,
– pauze u govoru,
– variranje govornih konstanti.

4 Fenomenu glasa – njegovom nastajanju, oblikovanju i produkciji, posve}ena je posebna pa`nja

u knjizi Marine Markovi}, Glas glumca, Beograd, 2002.
396

LITERATURA:
Aristotel, Retorika, Svetovi, Novi Sad, 1997.
Blek, Sem, Odnosi s javno{}u, Clio, Beograd, 1997.
\or|evi}, Branivoj, Elementi srpskohrvatske dikcije, Univerzitet umetnosti, Beograd, 1975.
\or|evi}, Branivoj, Osnove recitovanja, Savez amaterskih dru{tava Vojvodine, Novi
Sad, 1989.
Kvintilijan, Marko Fabije, Obrazovanje govornika, Veselin Masle{a, Sarajevo, 1985.
Markovi}, Marina,Glas glumca, Clio, Beograd, 2002.
Markovi}, Marina, Poslovna komunikacija – Oblikovanje govora u odnosima sa javno-
{}u, Clio, Beograd, 2000.
Mi}unovi}, Ljubo, Savremeni Leksikon stranih re~i iizraza, Zavod za ud`benike i nastav-
na sredstva, Beograd, 1991.
Petrovi}, Sreten, Retorika, Filolo{ki fakultet u Beogradu – Narodna knjiga, Beograd, 2001.

Marina Markovi}

PUBLIC RELATIONS DEVELOPMENT (RE: LINGUISTIC POINT OF VIEW)

Summary
1. PUBLIC SPEECH AND SPEAKING IN PUBLIC; SPEAKER’S PERSONALITY
– BUILDING PERSONAL STYLE.
2. BASIC FORMS OF MAKING STATEMENTS – MONOLOGUE AND DIA-
LOGUE.
3. CREATING CONTENT – WHAT TO SAY?
4. INTERPRETATION – HOW TO SAY IT?
5. VERBAL ACTIVITY
a. breathing
b. relaxation
c. vocal preparation
d. articulation
e. diction
f. voice positioning, resonance
g. practising the speech invariables.