MFKG Obrada Metala Rezanjem

Proizvodne tehnologije II www.mfkg.kg.ac.
yu
Katedra za
PROIZVODNO MAŠINSTVO
PROIZVODNE
TEHNOLOGIJE II
Poglavlje 4
Obrada STRUGANJEM
Prof. dr Miodrag Lazi
Proizvodne tehnologije II www.mfkg.kg.ac.yu
Pog 4. OBRADA STRUGANJEM
Proizvodne operacije i alati

Osnovna kretanja
Proizvodne operacije
Alati u obradi struganjem
Otpori i snaga rezanja
Otpori rezanja
Snaga mašine
Režim obrade u obradi struganjem
Korak u obradi struganjem
Brzina rezanja u obradi struganjem
Mašine u obradi struganjem
Strugovi za pojedinanu proizvodnju
Strugovi za serijsku proizvodnju
Strugovi za masovnu proizvodnju

PROIZVODNE OPERACIJE I ALATI -

Osnovna kretanja
Obrada struganjem je
naješi postupak izrade i
obrade prvenstveno
rotacionih delova (vijaka,
navrtki, osovina, vratila,
aura, remenica ...).
Predmet obrade izvodi
glavno obrtno, a alat
pomono pravolinijsko
kretanje. Zavisno od
pravca pomonog kretanja
razlikuju se i tri osnovne
operacije:
• uzdužna obrada,
• poprena obrada i
• izrada konusa ...
Osnovna kretanja
Glavno kretanje (1) je definisano brzinom rezanja V, m/min ili brojem
obrta predmeta obrade n, o/min.
o/min. Pomono kretanje (2) je odre
odreeno
korakom S, mm/o (pomeranje alata za jedan obrt predmeta obrade) ili
brzinom pomonog kretanja Vp, mm/min (pomeranje alata u jedinici
vremena):
Vp n S , mm / min
Dubina rezanja a, mm iznosi:
Dd
a
2
Dodaci za obradu su:
G1 - dodatak za grubu obradu,
G2 - dodatak za finu obradu i
G3 - dodatak za brušenje

Proizvodne operacije obrade struganjem se, prema kvalitetu obra obraene
površine, razvrstavaju na proizvodne operacije: grube i fine obrade,
obrade, esto:
prethodne i završne obrade,
obrade,
Proizvodne operacije prethodne obrade su operacije grube, a završne
završne
obrade grube ili fine obrade.
Osnovne proizvodne operacije su:
1. - uzdužna obrada struganjem - spoljašnja i unutrašnja
2. - Poprena obrada struganjem –

spoljašnja i unutrašnja,
unutrašnja,
usecanje,
usecanje, odsecanje ...

3. - Izrada konusa
struganjem – spoljašnjeg
i unutrašnjeg
4. - Izrada profila struganjem –
profilnim noževima ili
kopiranjem
5. - Nerotaciono struganje
- prizmatinih delova I
le
leno struganje

6. - Izrada navoja struganjem - spoljašnjeg i unutrašnjeg
7. - Izrada i obrada otvora i rupa struganjem itd.

itd.
Alati u obradi struganjem - Vrste i oblici

strugarskih noževa
Strugarski noževi se razvstavaju prema:
prema:
1. Vrsti obrade - za spoljašnju obradu (uzdužnu i poprenu),
poprenu),
unutrašnju obradu,
obradu, usecanje i odsecanje,
odsecanje, izradu navoja ...
2. Obliku - pravi,
pravi, savijeni i krstasti

Strugarski noževi
3. Smeru kretanja - levi,

levi, desni i eoni
Strugarski noževi
4. Vrsti alatnog materijala - od brzoreznog elika,
elika, sa lemljenim ploicama
tvrdog metala i mehaniki privršenim (okretnim)
okretnim) ploicama od tvrdog
metala ili novih alatnih materijala.
materijala.

Strugarski noževi
Za izradu strugarskih noževa danas se uglavnom koriste tvrdi metali (sa ili
bez prevlake), rezna keramika i super tvrdi materijali u vidu okretnih
(izmenjivih) ploica. Ploice se mehaniki vezuju za nosae alata,
alata, tako da se
formiraju razliiti tipovi strugarskih noževa.
noževa. Strugarski noževi sa okretnim
ploicama se ne oštre, ve se ploica okree sve dok se ne iskoriste sve
rezne ivice. Iskorišene i pohabane ploice se prikupljaju i upuuju
upuuju na
reciklažu.
Strugarski noževi sa lemljenim ploicama se retko koriste u savremenoj
industriji. Njihova izrada je skuplja, a troškovi eksploatacije su vei zbog
potrebe preoštravanja alata (troškovi oštrenja i obrade).
Strugarski noževi

Strugarski noževi
Strugarski noževi
Brzorezni elici se koriste za izradu profilnih (fazonskih) noževa namenjenih obradi

složenih i profilisanih površina na jednovretenim i viševretenim automatskim
strugovima.

Strugarski noževi
U posebnu grupu
strugarskih noževa spadaju
noževi za proširivanje.
proširivanje.
Geometrija strugarskih noževa

Strugarski nož se sastoji od:
tela alata na kome se nalaze rezni elementi (rezni klin) i
drške preko koje se izvodi postavljanje i privršivanje na nosa alata.
alata.


Le
Lena i grudna površina reznog klina noža (ploice) se mogu izvoditi sa rubovima
(fazetama) utvr
utvrene širine, naroito kada je vrednost grudnog ugla, u oblasti ruba,
ruba,
negativna.
negativna.
Grudne površine okretnih

ploice su izra
izraene sa
elementima za savijanje i
strugotine. To
lomljenje strugotine.
su kanali, stepenice ili
specijalno oblikovani
profili sa jedne (jedno-
(jedno-
strane) ili obe strane
(dvostrane ploice).
noža, pored uglova reznog klina J - grudni ugao,

Reznu geometriju strugarskog noža,
D - le
leni ugao i E - ugao klina,
klina, odre
odreuju:
¾ N - napadni ugao - ugao izme
izmeu projekcija glavne rezne ivice i pravca
ravan,
pomonog kretanja na osnovnu ravan,
¾ N1 - pomoni napadni ugao - ugao izme
izmeu projekcija pomone rezne ivice
ravan,
i pravca pomonog kretanja na osnovnu ravan,
¾ H - ugao vrha - ugao izme
izmeu projekcija glavne i pomone rezne ivice na
ravan,
osnovnu ravan,
¾ O - ugao nagiba rezne ivice (seiva) - ugao koji zaklapa glavna rezna ivica
sa osnovnom ravni i
¾ noža.
r - radijus vrha noža.
Rezni vrh strugarskog noža može biti izveden sa radijusom r ili rubom
fazetom) širine f, pri emu je napadni ugao fazete No.
(fazetom)


Vrednosti grudnog i le
lenog ugla reznog klina u procesu rezanja se menjaju u zavisnosti
od položaja reznog vrha alata u odnosu na osu predmeta obrade,
obrade, koraka i ugla nagiba
rezne ivice.
ivice.
Ukoliko se rezni vrh alata nalazi iznad ili ispod ose predmeta obrade dolazi do
promene uglova u procesu rezanja za vrednost:
vrednost:
2e 2e
sin 'J ; 'J arc sin
D D


U zavisnosti od koraka vrednosti uglova reznog klina se, u procesu rezanja,
menjaju za vrednost ugla:
S
P arc tg
S D

Ugao nagiba ivice O utie na vrednost grudnog i lelenog ugla reznog klina i smer
strugotine. Uticaj ugla nagiba je naroito znaajan kod unutrašnje obrade, gde
oticanja strugotine. gde
strugotina treba da otie u smeru pomonog kretanja kod obrade otvora
otvora ili suprotno
kod obrade rupa.

OTPORI REZANJA I SNAGA MAŠINE

Rezultujui otpor rezanja FR se razlaže na tri komponente:
¾ F1 - glavni otpor rezanja,
rezanja,
¾ F2 - otpor prodiranja i
¾ F3 - otpor pomonom kretanju,
kretanju,
tako da je:
je:
FR F12 F22 F32

Otpori rezanja i snaga mašine
Otpori rezanja zavise od

uslova obrade,
tehnoloških i
geometrijskih parametara
rezanja, geometrije alata
itd. Za orijentacioni
proraun komponenti
rezultujueg otpora
rezanja u obradi
struganjem naješe se
koriste izrazi oblika:
Fi Cki a xi S yi , N
Otpori rezanja i snaga mašine

Otpor prodiranja i otpor pomonog kretanja se mogu izraunati i na bazi glavnog
otpora rezanja:
rezanja:
F1 Ck 1 a x1 S y1 , N
Vrednosti otpora prodiranja i otpora pomonom kretanju kreu u granicama:
granicama:
F2 ( 0 ,3 0 ,5 ) F1
F3 ( 0 ,15 0 ,3 ) F1
Snaga mašine u obradi struganjem je:
F1 V F1 V Ck a x1 S y1 D n
P
1000 60 K 6 10 4 K
, kW
odnosno: P| , kW
1,91 107 K

REŽIM OBRADE U OBRADI STRUGANJEM

Režim obrade u obradi struganjem je odre
odreen brzinom rezanja:
rezanja:
D S n D n 1000 V 320 V
V | , m / min odnosno brojem obrta:
obrta:
n | , o / min
1000 320 D S D
korakom: S, mm/o - pomeranjem alata za jedan obrt predmeta obrade,
i korakom: obrade, a re
ree i
brzinom pomonog kretanja:
kretanja:
Vp n S , mm / min
Glavno vreme obrade je:

je:
L
tg i , min
nS
Režim obrade pri poprenoj obradi

Poprena obrada se može izvesti na strugovima sa stupnjevitom ili kontinualnom
promenom brojeva obrta.
obrta.
Pri poprenoj obradi na strugovima sa stupnjevitom promenom (broj obrta
predmeta obrade je konstantan)
konstantan) režim obrade je odreen: korakom S,
S, mm/o i brojem
obrta: n = f (De), gde je ekvivalentni prenik približno:
2
De | D
3
L
tg , min
nS

Režim obrade pri poprenoj obradi

Pri poprenoj obradi na specijalnim strugovima za poprenu obradu, sa
kontinualnom promenom brojeva obrta, obrta, brzina rezanja je konstantna do prenika d.
U tom sluaju režim obrade je odreen: korakom S i rasponom brojeva obrta nmin -
nmax, pri emi je: nmin = f(D) i nmax = f(d).
tg t' g t" g
D2 d 2
t' g
4DnS
d2
t" g
2 DnS
D2 d 2
tg t' g t" g
4DnS
Izbor koraka u obradi struganjem obuhvata:

obuhvata:
¾ prouavanje proizvodne operacije,
operacije,
¾ izbor preporuene vrednosti koraka i
¾ proveru i konani izbor koraka.
koraka.
Korak pri uzdužnoj obradi na strugu
Izbor preporuene vrednosti koraka se izvodi u zavisnosti od materijala
predmeta obrade i alata, dubine rezanja i drugih parametara obrade,
obrade, korišenjem
preporuka proizvo
proizvoaa alata za struganje ili drugih literaturnih izvora (prirunici,
(prirunici,
fabriki normativi i sl.).
Provera koraka se izvodi primenom etiri kriterijuma i to obzirom na:
otpornost drške strugarskog noža,
noža,
uslove nastanka strugotine,
strugotine,
kvalitet obra
obraene površine i
stabilnost predmeta obrade.
obrade.


Korak obzirom na otpornost drška
drška strugarskog noža se proverava na bazi analize je
optereenj
optereenja drške. Drška je optereena:
optereena:
- momentom savijanja u vertikalnoj ravni:
ravni:
ln
M v | F1 ln F2
2
- momentom savijanja u horizontalnoj ravni:
M h | F3 ln
- aksijalnom silom na pritisak F2.
1 / y1
§ Kf ·
S d ¨¨ ¸
¸ .
© C k Co a
x1
¹
Kriterijum seeše
seeše koristiti za proveru dimenzija poprenog preseka drške
noža, kada se vrednost koraka zameni proizvodom k S.
strugarskog noža, S.

Osnovni parametar za proveru koraka obzirom na uslove nastanka strugotine je
koeficijent vitkosti strugotine g = a/S = 5 - 10 za uzdužno struganje.
a a
dSd
g max g min
obraene površine sledi iz analize teorijsk
Korak obzirom na kvalitet obra teorijskog
og oblika
oblika
neravnina na obra
obraenoj površini.
površini. 2
§S·
r 2 r Rmax
2
¨ ¸
©2¹
S d 8 r Rmax
C s Rzy r u
Sd
a x N z N 1z


Korak obzirom na stabilnost predmeta obrade (dozvoljeni ugib predmeta obrade)
sledi iz analize uticaja otpora rezanja na pojavu neravnina na obra
obraenoj površini,
defektnog sloja (C) i deformisanja (ugiba) predmeta obrade.

Najvei uticaj na netanost obrade ima otpor prodiranja F2. To znai da je
maksimalni ugib predmeta obrade:
F2 l 3
f max P
EI
Korak u operacijama prethodne obrade struganjem:
struganjem:
1
§ E I Ks · y1
S d ¨¨ ¸
3 ¸ a z t f max R z C f max Ks a z Rz C ,
© 0 ,4 P Ck a l ¹
x1
Korak u operacijama završne obrade struganjem:

struganjem:
1
§ E I f max · y1
S d ¨¨ ¸
3 ¸ fmax | 0,05 - 0,2 mm ili fmax = T/6, mm
© 0 ,4 P C k a x1
l ¹

Korak pri poprenoj obradi na strugu

Izbor preporuene vrednosti koraka se izvodi u zavisnosti od dubine rezanja,
materijala predmeta obrade i alata, kvaliteta obra
obraene površine, vrste obrade (gruba ili
fina) i sl.,
sl., na bazi preporuka proizvo
proizvoaa alata ili iz drugih izvora.
Provera koraka se realizuje obzirom na otpornost drške strugarskog noža i uslove
uslove
nastanka strugotine, na isti nain kao i pri uzdužnoj obradi na strugu.
Korak obzirom na otpornost drške noža je odreodreen izrazom oblika:
1
§ Kf · y1
S d ¨¨ ¸
¸
© Co C k a
x1
¹
Izraz se definiše na bazi analize optereenja drške noža. Optereenja
Optereenja su:
su:
- moment savijanja u vertikalnoj ravni: h
M v | F1 ln F3
2
- moment savijanja u horizontalnoj ravni:

b
Mh F2 ln F3
2
- aksijalna
aksijalna sila
sila F3.
Provera koraka obzirom na uslove nastanka

strugotine se ostvaruje na bazi vrednosti
koeficijenta vitkosti strugotine 5 d g d 20.
a a
dSd
g max g min

Brzina rezanja u obradi struganjem predstavlja obimnu brzinu predmeta obrade:

obrade:
D S n
V , m / min
1000
Izbor brzine rezanja se ostvaruje na bazi:

¾ preporuka (približan izbor)
izbor) ili
¾ prorauna.
prorauna.
Približan izbor brzine rezanja se izvodi na osnovu preporuka proizvo
proizvoaa alata ili
literaturnih podataka (tabela)
tabela) datih u zavisnosti od vrste materijala predmeta obrade i
alata i drugih parametara obrade (dubine rezanja,
rezanja, koraka),
koraka), rezne geometrije alata i sl.
sl.

Proraun (provera) brzine rezanja se izvodi s obzirom na iskorišenje:
postojanosti alata i
snage mašine.
mašine.
Proraun brzine rezanja s obzirom na iskorišenje postojanosti alata se zasniva na
primeni velikog broja izraza. Jedan od savremenih postupaka prorauna
prorauna zasniva se na
primeni dva proširena izraza za:
¾ uzdužnu i poprenu obradu na strugu:
Cv 1
V Ki
T a S ( HB
m x1 y1
)n
200
¾ usecanje, odsecanje i sl.:
Cv 2
V Ki
T S ( HB
m y2
)n
200
K i K m K a KN KN 1 K r K n K h K shp K p

Uticaj dubine rezanja na brzinu rezanja je jednoznaan jer sa porastom dubine
rezanja vrednost brzine rezanja opada. Uticaj koraka je diskontinualne prirode sa
jednim ili više diskontinuiteta. Sa porastom koraka vrednost brzine
brzine rezanja opada.
Uticaj napadnog ugla na brzinu rezanja je znaajan, jer se pri istom poprenom preseku
preseku
strugotine javlja razliita aktivna dužina seiva noža.
noža. Pri veim vrednostima napadnog
ugla, zbog manje aktivne dužine seiva (manje mase reznog klina u kontaktu),
specifina toplotna i mehanika optereenja su vea.

Uticaj vrednosti površine

poprenog preseka drške
strugarskog noža na
korekcioni faktor Kn.
Korekcioni faktor uticaja kriterijuma zatupljenja reznih alata na brzinu rezanja Kh

se odre
odreuje na bazi poznate krive habanja i kriterijuma zatupljenja alata:
alata:
m
§ T2 ·
K h2 ¨¨ ¸¸
© T1 ¹
Korekcioni faktor uticaja sredstva za hla

hlaenje i podmazivanje na brzinu rezanja Kshp
se odre
odreuje na bazi poznate krive habanja i kriterijuma zatupljenja alata:
alata:
m
§ T2 ·
K shp2 ¨¨ ¸¸
© T1 ¹

Proraun (provera)
provera) brzine rezanja s obzirom na iskorišenje raspoložive snage
mašine se izvodi na osnovu izraza za snagu mašine korišenjem izraza:
6 10 4 P K
V , m / min
Ck a x1 S y1
MAŠINE U OBRADI STRUGANJEM

Mašine u obradi struganjem (strugovi
(strugovi)) se, u zavisnosti od obima proizvodnje,
razvrstavaju na strugove za:
¾ pojedina
pojedinanu proizvodnju,
proizvodnju,
¾ serijsku proizvodnju i
¾ masovnu proizvodnju.
proizvodnju.
Eksploatacijske karakteristike strugova (znaajne pri izboru i nabavci nabavci
strugova) su:
koeficijent preciznosti Cmp i tanosti mašine Cmpk,
pogonska snaga mašine P i mehaniki stepen iskorišenja snage K,
raspon brojeva obrta nmin - nmax i geometrijski faktor promene prenosnika
glavnog kretanja Mn,
raspon koraka Smin - Smax i geometrijski faktor promene prenosnika
pomonog kretanja MS,
gabariti predmeta obrade (maksimalni prenik obrade i raspon šiljaka
šiljaka –
maksimalna dužina),
dužina),
broj nosaa alata i broj alata koji prihvata revolver glava i sl.


Strugovi za pojedinanu proizvodnju su strugovi koji se lako mogu prilagoditi prelazu
sa jedne konfiguracije predmeta obrade na drugu,
drugu, sa jednih dimenzija na druge.
druge. To su:
su:
univerzalni strugovi,
strugovi, strugovi sa vunim vretenom,
vretenom, strugovi sa vodeim vretenom,
vretenom,
strugovi za le struganje, strugovi za poprenu obradu i sl.
leno struganje, sl.
Univerzalni strugovi su strugovi sa vunim i vodeim vretenom, namenjeni realizaciji
proizvodnih razliitih operacija.
leno struganje se, naješe, koriste za izradu glodala sa leno struganim

Strugovi za le
zubima (1). Alat (2) izvodi dopunsko, periodino oscilatorno, radijalno
radijalno kretanje za
vreme obrtnog kretanja predmeta obrade.
obrade.
Strugovi za poprenu obradu su namenjeni, iskljuivo, poprenoj obradi (obrada

eonih površina, usecanje, odsecanje itd.).


Strugovi za serijsku proizvodnju se koriste za izradu veeg broja broja istih delova ili
izvoenje veeg broja operacija na istom predmetu obrade. To su: višeseni strugovi,
izvo
kopirni strugovi, revolver strugovi sa horizontalnom i vertikalnom
vertikalnom revolver glavom i sl.
Višeseni strugovi imaju nosa alata sa veim brojem reznih alata. Time je obezbeena
obezbeena
površina.
istovremena obrada veeg broja površina.

Kod kopir strugova na nosau alata se nalazi i šablon. Strugarski nož se, u procesu
procesu
obrade, kree u skladu sa kretanjem pipka šablona i kopira oblik
oblik šablona na predmetu
obrade.


Osnovu konstrukcije revolver strugova ini revolver glava (1) sa veim brojem alata
pore
poreanih prema redosledu izvo
izvoenja operacija - zahvata. Pored revolver glave
strugovi imaju i dodatne nosae alata (2).
Strugovi za masovnu proizvodnju
Strugovi za masovnu proizvodnju su strugovi koji obezbe

obezbeuju smanjenje komadnog
vremena, smanjenjem pomonog vremena. To su strugovi namenski projektovani
projektovani i
izgraeni za konkretne proizvode ili grupu slinih proizvoda: automatski strugovi,
izgra
automati za dugake delove, revolver - automatski strugovi i sl.
sl.

MFKG Obrada Metala Rezanjem

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

MFKG Obrada Metala Rezanjem

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Proizvodne tehnologije II www.mfkg.kg.ac.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II www.mfkg.kg.ac.yu

Pog 4. OBRADA STRUGANJEM

Proizvodne operacije i alati

Prof. dr Miodrag Lazi

PROIZVODNE OPERACIJE I ALATI -

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II www.mfkg.kg.ac.yu

Prof. dr Miodrag Lazi

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II www.mfkg.kg.ac.yu

2. - Poprena obrada struganjem –

Prof. dr Miodrag Lazi

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II www.mfkg.kg.ac.yu

Prof. dr Miodrag Lazi

7. - Izrada i obrada otvora i rupa struganjem itd.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II www.mfkg.kg.ac.yu

Alati u obradi struganjem - Vrste i oblici

Prof. dr Miodrag Lazi

3. Smeru kretanja - levi,

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II www.mfkg.kg.ac.yu

Prof. dr Miodrag Lazi

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II www.mfkg.kg.ac.yu

Prof. dr Miodrag Lazi

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II www.mfkg.kg.ac.yu

Brzorezni elici se koriste za izradu profilnih (fazonskih) noževa namenjenih obradi

Prof. dr Miodrag Lazi

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II www.mfkg.kg.ac.yu

Geometrija strugarskih noževa

Prof. dr Miodrag Lazi

Geometrija strugarskih noževa

Grudne površine okretnih

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II www.mfkg.kg.ac.yu

Geometrija strugarskih noževa

noža, pored uglova reznog klina J - grudni ugao,

Prof. dr Miodrag Lazi

Geometrija strugarskih noževa

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II www.mfkg.kg.ac.yu

Geometrija strugarskih noževa

Prof. dr Miodrag Lazi

Geometrija strugarskih noževa

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II www.mfkg.kg.ac.yu

Geometrija strugarskih noževa

Prof. dr Miodrag Lazi

Geometrija strugarskih noževa

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II www.mfkg.kg.ac.yu

OTPORI REZANJA I SNAGA MAŠINE

FR F12  F22  F32

Prof. dr Miodrag Lazi

Otpori rezanja i snaga mašine

Otpori rezanja zavise od

Prof. dr Miodrag Lazi

FR F12 F22 F32