PUT DU[E POSLE SMRTI

Iz `itija Pr. Vasilija Novog od Oca Justina Popovi}a

-o mitarstvima-

M
itarstva su neka vrsta carinarnica, na koje nailaze du{e umrlih
udi ulaze}i ka prestolu Nebeskog Sudije. Na mitarstvima stoje
duhovi zla i tra`e od svake du{e carinu ili otkup za grehe koje je
po~inila. Ta carina, toj otkup sastoji se u dobrim delima, suprotnim
u~iwenom grehu. Naziv: mitarstva i mitari, pozajmqen je iz istorije
jevrejske. Kod Jevreja mitarima su se nazivala lica, odre|ena od Rimqana za
skupqawe poreza. Pri tom poslu, mitari su upotrebqavali sva mogu}a
sredstva, samo da bi {to vi{e skupili da`bina. Mitari su stojali kod
naro~itih carinarnica, ili tro{arinskih stanica, i napla}ivali za
preno{enu robu tro{arinu. Te tro{arinske stanice nazivale su se mitnice,
mitarstva. Ovaj naziv hri{}anski pisci su upotrebili i nazvali
mitarstvima ona mesta u vazduhu izme|u zemqe i neba, na kojima zli dusi
zadr`avaju du{e pokojnika pri wihovom ulazu ka Prestolu Gospodwem,
istra`uju wihove grehe, i na taj na~in nizvedu u ad.
Su{tina u~ewa o mitarstvima izra`ena je u re~i svetog Kirila Alek-
sandrijskog (444.god.): O ishodu du{e. Tamo se ka`e: „Pri razlu~ewu du{e
na{e sa telom, sta}e pred nas, s jedne strane, vojska i Sile nebeske, s druge —
vlasti tame, stare{ine vazdu{nih mitarstava, izobli~iteqi na{ih dela.
Ugledav{i ih, du{a }e zadrhtati i ustreptati; i u toj pometenosti i u`asu
ona }e tra`iti sebi za{titu u an|ela Bo`ijih. No i primqena od an|ela i
pod wihovim okriqem prolaze}i vazdu{no prostranstvo i ulaze}i na visinu,
ona }e nai}i na razna mitarstva koja }e joj prepre~avati put wen u Carstvo,
zaustavqati i zadr`avati weno stremqewe ka Carstvu. Na svakom od ovih
mitarstava tra`i}e se ra~una za posebne grehe… Svaka strast, svaki greh
ima}e svoje mitare i istjaziteqe. Pri tome }e biti prisutne i bo`anske Sile
i zbor ne~istih duhova; i dok }e bo`anske Sile iznositi vrline du{e, dotle
}e ne~isti dusi izobli~avati grehe wene… I ako se du{a zbog pobo`nog i
bogougodnog `ivota svog poka`e dostojna nagrade, uze}e je An|eli i ona }e
neustra{ivo poleteti k Carstvu… Ako se pak, naprotiv, poka`e da je ona
provodila `ivot u neradu i neuzdr`avawu, onda }e ona ~uti onaj srra{ni
glas: Neka se uzme bezbo`nik, neka ne vidi slave Gospodwe! (Is. 26,10); tada
}e je ostaviti An|eli Bo`iji i uze}e je stra{ni demoni, i du{a, vezana
nerazdre{ivim uzama, strovaquje se u tamnice pakla“.
 2

PR. TEODORA CARIGRADSKA

Hristo~e`wiva monahiwa i samopregorna poslu{nica svetog Vasilija
Novog. Po smrti javila se Grigoriju, u~eniku sv. Vasilija Novog, i opisala
mu svih dvadeset mitarstava, kroz koja je du{a wena pro{la posle razlu~ewa
od tela, dok nije pomo}u molitava sv. Vasilija u{la u ve~ni pokoj.
Prestavila se 30. decembra 940. godine. Put du{e po izlasku iz tela.
„Dok smo putovali sa zemqe ka nebu, sreto{e nas najpre vazdu{ni dusi
prvog mitarstva. Na prvom mitarstvu se istra`uju gresi, u~iweni re~ima
qudskim, re~ima praznim, besmislenim, ru`nim, nepromi{qenim. I mi
odmah zastadosmo tamo. I |avoli izne{e kwige, u kojima behu zapisane sve
moje re~i, koje sam izgovorila od mladosti: sve {to sam ma kod progovorila
nepotrebno, i glupo, a naro~ito sve {to sam ma kad ru`no govorila, i {ale
iz mladosti, i sme{ke, {to je uobi~ajeno kod mlade`i. Videh tamo zapisane
sve moje lude re~i, nepristojne razgovore, svetovne bezobrazne pesme,
neumesne usklike, smejawa i kikotawa. I |avoli me optu`ivahu zbog toga,
ukazuju}i vreme i mesta i lica, kada sam, gde i sa kim ta{te razgovore
modila, i re~ima svojim gnevila Boga, a nisam to upisivala sebi u greh, niti
ispovedila duhovnom ocu, niti se kajala. Vide}i to, ja sam }utala kao nema,
nemaju}i {ta da odgovorim zlim dusima, jer su me s pravom optu`ivali. Samo
sam se ~udila u sebi, kako to oni nisu zaboravili, a pro{lo je toliko godina,
a ja sam sve to davno zaboravila, da mi ni kasnije na um padalo niji. A oni mi
sve to potanko i podrobno izlagahu kao da sam danas to govorila. I ja se
prise}ah da je sve to bilo tako. I dok sam ja posti|ena }utala, i ujedno
drhtala od straha, sveti An|eli koji su me vodili izne{e nasuprot tim mojim
gresima ne{to od mojih kasnijih dobrih dela, nedostatak dopuni{e od dara
prepodobnog Vasilija, oca mog, te me otkupi{e, i mi krenusmo navi{e.
I pribli`ismo se drugom mitarstvu, mitarstvu za la`. Na wemu se
istra`uje svaka la`na re~, a naro~ito krivokletstva, prazna prizivawa
imena Gospodwa, la`na svedo~ewa, neispuwavawa zaveta datih Bogu, neta~no
ispovedawe svojih grehova, i druge sli~ne la`ne stvari. Duhovi ovog
mitarstva su quti svirepi, uporni i cepidlake. ^im nas zaustavi{e, odmah
me stado{e podrobno ispitivati. I optu`i{e me za dve stvari: prvo,
ponekad sam slagala u sitnicama, a to nisam upisivala sebi u greh, i drugo,
mnogo puta nisam od stida sve ta~no ispovedila pred svojim duhovnim ocem.
I zbog toga zli dusi likovahu, i ho}ahu da me otmu iz ruku mojih vodilaca.
Ali sveti An|eli istavi{e protiv tih mojih grehova ne{to od mojih dobrih
dela, a ostalo nadoknadi{e darom oca mog, i tako me otkupi{e. I mi
nesmetano krenusmo navi{e.
Zatim stigosmo do tre}eg mitarstva, koje se zove mitarstvo za osu|ivawe i
klevetu. Kad nas tamo zaustavi{e, ja uvideh kako je te`ak greh osu|ivati
bli`wega, i kako je veliko zlo drugoga klevetati, osu|ivati, sramotiti,
grditi i ismevati, i tu|em se grehu potsmevati a svoje grehe ne videti. Jer
takve opaki islednici opako ispituju kao antihriste, koji su na sebe uzeli
ulogu Hristovu, i proglasili sebe sudijama svojih bli`wih, dok su sami
zaslu`ili bezbrojne osude. No, blagoda}u Hristovom, u meni malo {to tamo
na|o{e. Jer sam se celog `ivota svog budno ~uvala da nikog ne osudim, niti
oklevetam, niti da se kome potsmevam, niti koga da grdim. Istina, ponekad
slu{aju}i druge gde osu|uju, ili klevetaju, ili se kome potsmevahu, ja obratih
izvesnu pa`wu ili iz neobazrivosti dodadoh po koju bezna~ajnu re~, pa se
 3

odmah trgoh u sebi. Ali, i to mi ovde od islednika bi oceweno kao osu|ivawe

i kleveta. No i tu me sveti An|eli otkupi{e darom prepodobnog Vasilija, pa
krenusmo navi{e.
I do|osmo do ~etvrtog mitarstva, zvanog mitarstvo za stomakouga|awe. I
odmah izjuri{e pred nas ti pogani dusi, raduju}i se kao nekoj dobiti od nas.
Lica ovih duhova behu strahovito odvratna, jer oni izra`avahu sobom
slastoqubive ~revougodnike i grozne pijanice. I jedni od wih no{ahu
poslu`avnike s jelima, drugi ~a{e i bokale sa pi}ima. Ustvari ta jela i ta
pi}a behu smrdqiv gnoj i odvratna bquvotina. I pravqahu se da su presiti i
pijani, i igrahu uz muziku, i sve ~iwahu ismejavaju}i gre{ne du{e koje
dovo|ahu na wihovo mitarstvo. Ovi duhovi nas opkoli{e kao psi, i
zaustavi{e. I odmah izneso{e pred mene sva moja prejedawa, i kada tajno
jedoh, i kada preko mere i potrebe jedoh, i kad kao sviwa jedoh bez molitve i
ne prekrstiv{i se, i kad za vreme svetih postova jedoh pre no {to je crkvenim
pravilom propisano, i kad {to zbog neuzdr`avawa okusih pre obeda, i kad za
trpezom preko mere jedoh. Isto tako oni mi pokaza{e sva moja opijawa,
iznose}i mi ~a{e i bokale iz kojih sam pila, i broj ispijenih ~a{a, i
govorahu mi: toliko si ~a{a popila u to i to vreme, na toj i toj gozbi, sa tim
i tim qudima. A u drugo vreme i na drugom mestu toliko si ~a{a popila, i
opila si se da nisi znala za sebe, i povra}ala si. A tamo i tamo pila si vina
i druga pi}a, i mnogo si pirovala, i uz svirku i muziku igrala, pevala,
skakala, i jedva su te ku}i odveli, toliko si se bila napila. Usto mi
pokazivahu i one ~a{e koje sam u posne dane radi gostiju ili radi
bole{qivosti pila, a nisam smatrala za greh, niti sam se kajala, A
pokazivahu mi i ono {to sam nekad u nedeqne ili prazni~ne dane slu~ajno
popila pre svete liturgije. Sve to i mnoga moja druga uga|awa stomaku oni mi
izno{ahu, i istra`ivahu, i radovahu se, kao da me ve} imaju u svojim rukama,
`eqni da me u pakao odvedu. A ja drhtah, vide}i sebe tako okrivqenu, i
nemaju}i ~ime da se branim. No sveti An|eli, uzev{i kaliko treba od dara
prepodobnog Vasilija, otkupi{e me. A |avoli na to povika{e, i silno se
uznemiri{e, graje}i: Propade nam trud, propade nam nada! i bacahu po
vazduhu hartije na kojima behu ispisani moji gresi. Gledaju}i to, ja se
radovah. I mi krenusmo odatle bezbedno.
Putuju}i tako sveti An|eli govorahu me|u sobom: Vaistinu veliku pomo}
ova du{a ima od ugodnika Bo`ijeg Vasilija. Da joj wegovi podvizi i molitve
ne poma`u, ona bi mnogo propatila prolaze}i vazdu{na mitarstva. A ja se
usudih re}i svetim An|elima: Gospodo moja, izgleda mi da niko od onih {to
`ive na zemqi ne zna {ta ovde biva i {ta gre{nu du{u ~eka posle smrti.
Sveti An|eli mi odgovori{e: Zar o tome ne svedo~i Sveto Pismo koje se
stalno ~ita po crkvama? i zar to ne propovedaju sve{tenoslu`iteqi Bo`iji?
Ali qudi, zaneti zemaqskim ni{tarijama, ne mare za to, i smatraju}i da je
u`ivawe svakodnevno najedawe i pijewe, jedu svakog dana nesito i piju bez
straha Bo`ijeg. Wima je stomak umesta Boga, ne pomi{qaju na bidu}i `ivat,
niti se opamiwu Svetog Pisma kaje govori: Te{ko vama siti sad, jer }ete
ogladneti; te{ko vama koji se napijate sad, jer }ete o`edneti! (Lk. 6,25). I
oni smatraju da je Sveto Pismo bajka, i `ive bezbri`no i razuzdano, piruju i
vesele se svaki dan, kao onaj evan|elski bagata{. No oni me|u wima, koji su
milostivi i milosrdni, i ~ine dobra ni{tima i ubogima i nevoqnima, ti
lako dobijaju od Boga opro{taj grehova svojih i prolaze mitarstva bez muke,
radi milostiwe svoje, jer Sveto Pismo ka`e: Milostiwa izbavqa od smrti, i
 4

o~i{}ava svaki greh: oni koji ~ine milostiwu i pravdu, ispuni}e se `ivota
(Tovit. 12,9). Oni pak koji se ne staraju da milostiwama o~iste grehe svaje, ne
mogu izbe}i ova ispitivawa. Wih dograbquju tamnaliki knezovi mitarstva,
koje si videla, i opako ih mu~e}i nizvode u pakao, gde }e ih okovane dr`ati
sve do Stra{noga suda Hristovog. No i ti ne bi mogla pro}i mitarstva, da te
ne otkupquje dar prepodobnog Vasilija.
Tako razgovaraju}i stigosmo do petog mitarstva, mitarstva za lewost. Na
wemu se istra`uju svi dani i ~asovi, provedeni u neradu, i zadr`avaju
gotovani, koji od tu|eg truda `ive a sami ne}e da rade, i radnici koji
primaju platu a ne rade koliko treba. Tamo se istjazavaju i oni koji se ne
staraju oko slavqewa Boga i lewe se u prazni~ne i nedeqne dane da idu na
jutrewe, i na svetu liturgiju, i na druga bogoslu`ewa. Tamo se ispituje
~amotiwa i nehat, i potanko istra`uje sva~ija lewost i nestarawe o du{i
svojoj. I mnogi se odatle nizvode u ponor. I mene mnogo tamo ispitivahu, i
ne bih se mogla oslobaditi duga zbog grehova te vrste, da moj nedostatak ne bi
dopuwen darom prepodobnog Vasilija. Tako otkupqenu, odvedo{e me odatle.
I potom nai|osmo na {esto mitarstvo, mitarstvo za kra|u. Na wemu nas
kratko zadr`a{e. I po{to ne{to malo dadosmo, po|osmo. Jer mi ne na|o{e
nikakvu kra|u, osim nekih vrlo sitnih koje sam u detiwstvu po~inila iz
neznawa.
Odatle do|osmo na sedmo mitarstvo, mitarstva za srebroqubqe i
tvrdi~luk. No i wega brzo pro|osmo. Jer me je Gospod celog `ivota {titio:
nisam se pa{tila oko mnogog sticawa, niti sam bila srebroqubqiva; bila
sam zadovoqna onim {to mi je Gospod slao; nisam bila tvrdica, ve} sam rado
davala nevoqnima od onoga {to sam imala.
Idu}i navi{e, nai|osmo na osmo mitarstvo, mitarstvo za kamatu. Tu
istjazavahu one {to daju novac pod interes, i one koji ne~asnim na~inom
zara|uju, i zelena{e, i one koji tu|e prisvajaju. Tamno{wi islednici me vrlo
bri`qivo ispita{e, i po{to ni{ta ne na|o{e, {krgutahu na me zubima. A
mi krenusmo daqe, blagodare}i Boga.
Onda stigosmo na deveto mitarstvo, mitarstvo za nepravdu. Na wemu se
ispituju sve nepravedne sudije, podmitqive sudije, i sudije koji krive
osloba|aju a nevine osu|uju. Tamo se istra`uje zakidawe plata radnicima, i
la`no merewe pri trgovawu. Uop{te, tamo se istra`uju svakovrsne nepravde
koje su u~iwene. No mi, blagoda}u Hristovom, pro|osmo ovo mitarstvo bez
muke, dav{i ne{to malo.
Isto tako i slede}e deseto mitarstvo, mitarstvo za zavist, pro|osmo ne
dav{i ni{ta, jer nikome nikada ne pozavideh. Iako se tamo istra`iva{e i
nequbav, mr`wa, nedru`equbqe, nenavist, ipak se milosr|em Hristovim
obretoh nevina u svim tim ispitivawima. Istina, |avoli besno {krgutahu na
me zubima, ali se ja ne bojah. I mi produ`ismo put raduju}i se.
Na sli~an na~in pro|osmo i jedanaesto mitarstvo za gordost, na kome
nadmeni duhovi gorde istjazavahu za hvalisavost, visoko mi{qewe o sebi,
oholost, veli~awe. Tamo se bri`qivo ispituje i to, da li je ~ovek ukazivao
du`no po{tovawe roditeqima, ocu i majci, i vlastima od Boga postavqenim;
i ako se ogre{io od wih, koliko puta i u ~emu. U op{te, ispituju se i sva
 5

ostala gorda dela i ta{te re~i. To mitarstvo mi pro|osmo, po{to vrlo malo
odgovarasmo, i ja bih slobodna.
Zatim stigosmo na dvanaesto mitarstvo, mitarstvo za gnev i jarost. Tamo
vazdu{ni islednici behu svirepi. Ali od nas ne dobi{e mnogo, a mi odosmo
daqe raduju}i se u Gospadu, koji {titi gre{nu du{u moju molitvama
prepodobnog oca mog svetog Vasilija.
Potom nas srete trinaesto mitarstvo, mitarstvo za zlopam}ewe. Na wemu
nemilosrdno istjazavahu one koji u srcu svome dr`e zlobu prema bli`wem, i
one koji vra}aju zlo za zlo. Wih odatle zlobni duhovi sa velikom jaro{}u
odvode u tartar.1 No milosr|e Gospadwe i tamo me za{titi, jer nisam bila
zlobna ni prema kome, niti sam zlopamtila u~iwene mi pakosti, nego sam ~ak
i prema neprijateqima svojim bila nezlobiva i volela ih kaliko sam mogla,
pobe|uju}i zlo dobrim. I na|e se na tom mitarstvu da ni{ta ne dugujem. I
zbog toga tamo{wi |avoli kukahu, jer odla`ah slobodna iz wihovih opakih
ruku.
A mi produ`ismo daqe vesele}i se u Gospodu. I ja upitah moje vodioce,
svete An|ele: Molim vas, gospodo moja, recite mi, otkuda ove stra{ne
vazdu{ne vlasti znaju sva zla dela svih qudi koji `ive po celom svetu, kao i
moja, ne samo ona javno ve} i ona tajno u~iwena, ta~no znaju i izobli~avaju?
Na to mi sveti An|eli odgovori{e: Svakome hri{}aninu na svetom kr{tewu
Bog dodequje an|ela ~uvara, koji nevidqivo ~uvaju}i ~oveka, upu}uje ga na
svako dobro delo i dawu i no}u u sve dane `ivota wegova sve do samrtnog
~asa, i zapisuje sva dobra dela wegova {to u~ini u ovom `ivotu, da bi
doti~ni ~ovek dobio od Gospoda milost i ve~nu nagradu u carstvu nebeskom.
Isto tako i knez tame, `ele}i da sav rod qudski odvu~e u svoju pogibao,
odre|uje po jednog zlog duha svakome ~oveku, koji stalno prati ~oveka, motri
na sva wegova zla dela, na koja ga lukavstvima svojim i bodri, i skupqa sve
zlo {to ~ovek u~ini. Zatim sve te grehe ~ovekove odnosi odgovaraju}im
mitarstvima, gde se svaki greh zapisuje te su tako svima vazdu{nim knezovima
poznati svi gresi svih qudi na celom svetu. I kad se du{a razlu~i od tela, i
hita da uzi|e na nebo k Tvorcu svom, tada je oni ne~astivci spre~avaju,
pokazuju}i zapisane grehe wene. I ako du{a ima vi{e dobrih dela nego
grehova, oni je ne mogu zadr`ati. Prona|u li pak kod we vi{e grehova nego
dobrih dela, oni je zadr`avaju za vreme, i zatvaraju u tamnicu nevi|ewa Boga,
i mu~e je, ukodiko im sila Bo`ija dopu{ta da je mu~e, sve dok ta du{a
molitvama i milostiwama svojih bli`wih ne bude iskupqena. Ako se pak koja
du{a na|e toliko gre{na i odvratna Bogu, da joj nema nade na spasewe, ve} je
ve~na pogibao o~ekuje, oni je odmah nizvode u bezdan, gde je i wima spremqeno
mesto za ve~ne muke, i tamo je dr`e do drugog dalaska Gospodweg, posle koga
}e se ona sa telom svojim zajedno sa wima mu~iti u paklu ogwenom. Znaj jo{ i
ovo: ovim putem ulaze, i istjazavaju se, samo oni koji su verom i svetim
kr{tewem prosve}eni; a nevernici, neznabo`ni idolopoklonici i
Saraceni2, i svi tu|i Bogu ovamo ne dolaze. Jer jo{ za `ivota u telu oni su
du{ama svojim pogrebeni u adu, i kada umiru, |avoli im odmah bez ikakvog
ispitivawa uzimaju du{e, kao svoj vlastiti udeo, i nizvode ih u ponor pakla.

1
Tartar je neizmeriva provalija, bezdan pakla; u tartar nikad sunce ne zaviri niti ogreje; u
wemu besni svirepa, nepodno{qiva hladno}a.
2
Saracenima se nazivalo najpre skita~ko razbojni~ko pleme arabijskih Beduina; zatim su
hri{}anski pisci stali nazivati Saracenima sve Arabe i muslimane uop{te.
 6

Dok mi sveti An|eli ovo govorahu, stigosmo na ~etrnaesto mitarstvo,

mitarstvo za ubistva. Na wemu se istra`uju ne samo razbojni{tva, nego i
svaka rana, svaki udarac ~im bilo i gde bilo po le|ima ili po glavi ili po
vratu ili po licu, sve se to potanko ispituje, i na terazije stavqa. Ali mi, i
tamo malo ne{to staviv{i, pro|osmo dobro.
I nai|osmo na petnaesto mitarstvo, mitarstvo za ~arawa, bajawa, trovawa,
i prizivawa |avola. Duhovi na ovom mitarstvu behu u obli~ju gmizavaca,
{korpija, zmija, aspida i `aba, da ih je bilo stra{no i odvratno gledati.
Ali, i tamo, blagoda}u Gospoda mog, na meni se ni{ta ne na|e, i mi pro|osmo
odmah ne dav{i ni{ta. A oni duhovi se sr|ahu na mene i vikahu: Do}i }e{ na
mesto gde se istra`uje blud, vide}emo da li }e{ se i tamo izvu}i!
Dok smo odatde i{li navi{e, ja upitah svete An|ele koji me vo|ahu:
Gospodo moja, da li svi hri{}ani prolaze ova mitarstva? I nije li mogu}e da
~ovek pro|e ovuda bez istjazavawa i straha koji bivaju na mitarstvima? Sveti
An|eli mi odgovori{e: Nema drugog puta za du{e vernih {to ulaze na nebo;
sve one prolaze ovuda, ali ne bivaju sve tako istjazavane kao ti, ve} samo
sli~ni tebi gre{nici, koji su nepotpuno ispovedali svoje grehe, stide}i se i
skrvaju}i pred duhovnim ocem svoja sramna dela. A oni koji istinski
ispovede sva svoja zla dela, i `ale i kaju se zbog u~iwenih zala, wima se gresi
milosr|em Bo`ijim na nevidqiv na~in bri{u. I kad takva du{a dolazi
ovamo, vazdu{ni islednici otvaraju svoje kwige, ali ni{ta ne nalaze
zapisano protiv we, i ne mogu da joj u~ine nikakvu pakost, niti da je upla{e,
i du{a raduju}i se ulazi k prestolu blagodati. I da si ti potpuno i istinski
ispovedila sve svoje grehe, i dobila razre{ewe, ne bi bila ovako stra{no
istjazavana na mitarstvima. Ali tebi poma`e to, {to si davno prestala da
smrtno gre{i{, i {to si ostale mnoge godine svogo `ivota provela u
vrlinama; no naro~ito ti pomogo{e molitve prepodobnog oca Vasilija kome
si svim srcem mnogo poslu`ila.
Tako razgovaraju}i stigosmo do {esnaestog mitarstva, mitarstva za blud.
Na wemu se istra`uje svako bludni~ewe, i ma{tawe umom o bludu, i
razmi{qawe o bludu, i pristajawe u mislima na blud, i nasla|ivawe
bludnim pomislima, i pohotqiva pitawa, i strasni dodiri. Knez ovog
mitarstva se|a{e na svom prestolu, obu~en u gadnu i smrdqivu ode}u, penom
krvavom okva{enu, kojom se on gor|a{e kao carskom porfiram. I mno{tvo
|avola stajahu pred wim. Oni kad me ugleda{e da sam stigla tamo, do wih,
veoma se za~udi{e. I onda izneso{e zapisana bludna dela moja, i
izlobli~avahu me, pokazuju}i lica sa kojima sam gre{ila u mladosti svojoj, i
vreme kad sam gre{ila dawu i no}u, i mesta na kojima sam koji greh u~inila.
I ja im ne mogoh ni{ta odgovoriti, samo drhtah od straha, i stid me pojede.
Tada sveti An|eli reko{e |avolima u odbranu moju: Ostavite ta davna{wa
bludna dela; ona je ostalo vreme svoga `ivota provela podvi`ni~ki u ~istoti
i uzdr`awu. \avoli odgovori{e: Znamo i mi da je ona davno prestala sa
grehom, ali se nije kako vaqa ispovedila pred duhovnim ocem, niti je od wega
dobila propisane zapovesti za otkajavawe grehova. Zato je na{a. A vi: ili
nam je ostavite, ili je otkupite dobrim delima. — I polo`i{e sveti An|eli
mnogo od mojih dela, no mnogo vi{e od dara prepodobnog Vasilija, te se tako
jedva izbavih qute bede. Onda produ`ismo put.
Zatim stigosmo na sedamnaesto mitarstvo, mitarstvo za prequbu. Tu se
istra`uju gresi supru`nika, koji nisu bili verni u braku i nisu postequ
 7

svoju bra~nu o~uvali neoskrnavqenom. Isto tako se tu isle|uju otmice radi

bluda, i silovawa. Tu grazno istjazavaju i ona Bogu posve}ena lica, koja su
svoju ~istotu zavetovala Hristu, pa pala u blud. Na tom mitarstvu se i ja
pokazah kao veliki du`nik, i bejah izobli~ena kao prequbnica, i pogani
dusi i nemilosrdni islednici ve} behu gotovi da me otrgnu iz ruku Ane|ela i
svedu na dno pakla. Ali se sveti An|eli mnogo prepira{e s wima, i izne{e
na sredinu sve moje potowe trudove i podvige, i jedva me otkupi{e, ne toliko
mojim dobrim delima koliko darom oca mog Vasilija. Od wegovog dara vrlo
mnogo uze{e i na terazije polo`i{e, i tako moja bezakowa nadmeri{e. Onda
me uze{e, i mi nastavismo put.
I pribli`ismo se osamnaestom mitarstvu, mitarstvu za sodomiju. Na wemu
se istra`uju protivprirodni gresi mu{karaca i `enskiwa, i blud sa
|avolima, i sa beslovesnim `ivotiwama, i rodoskrvwewe, i druge godosti
{to se tajom vr{e, koje je stidno i spomenuti. Knez ovoga mitarstva
odvratniji je od svih odvratnih i gadnih demona, sav oblepqen smrdqivim
gnojem; a takve su i sluge wegove. Smrad wihov be{e nepodno{qiv, nakaznost
wihova neopisiva, i jarost i qutina wihova neiskazana. Oni nas brzo
opkoli{e. Ali milo{}u Gospodwom ni{ta takvo u meni ne na|o{e, i
posti|eni pobego{e, a mi raduju}i se nastavismo put. I reko{e mi sveti
An|eli: Videla si, Teodoro, stra{na i odvratna mitarstva za blud. Znaj
dakle, da ih malo koja du{a pro|e bez muke, po{to sav svet le`i u zlu,
sablazni i pogan{tini, i svi su qudi slastoqubivi, i misao je ~ovekova od
mladosti wegove naklowena zlu, i jedva ko ~uva sebe od bludnih ne~istota.
Malo je onih koji umrtvquju svoje telesne po`ude, zato malo onih koji ova
mitarstva prolaze slobodno. Velika ve}ina koji dovde do|u, ovde propodaju.
Jer opaki islednici bludnih dela dograbquju bludne du{e i odvla~e ih u ad,
mu~e}i ih gorko. I hvale se knezovi mitarstva za blud, govore}i: Mi vi{e od
svih drigih mitarstava ispuwjemo pakao svojom ogwenom rodbinom! No ti,
Teodoro, blagodari Boga {to si ve}, molitvama tvoga oca prepodobnog
Vasilija, pro{la ta mitarstva, i odsada vi{e ne}e{ videti zla ni straha.
Posle toga stigosmo na devetnaesto mitarstvo, mitarstvo jeresi. Tu se
istra`uju nepravilna u~ewa o veri, odstupawa od Pravoslavnog
veroispovedawa, maloverja, sumwe u veri, hule na svetiwu, i ostalo tome
sli~no. To mitarstvo pro|osmo bez ikakvog ispitivawa, i ve} besmo na
damaku nebeskih vrata. Ali nas onda sreto{e pakosni dusi posledweg
dvodesetog mitarstva, mitarstva za nemilosr|e i tvrdo}u srca. Ovi
islednici behu svirepi; knez wihov qut, izgledao je mr{av i mrzovoqan, no
od besa disao je ogwem nemilosr|a. I ako se neko, koji je izvr{io velike
podvige i postove i molitve i sa~uvao svoju devstvenost i iznurio telo svoje
uzdr`avawem, na|e da je bio nemilosrdan i nimilostiv, wega sa ovog
mitarstva odmah odvla~e dole i zatvaraju u bezdan pakla, gde nikad milost
do`iveti ne}e. No mi blago{}u Hristovom, pro|osmo i to mitarstvo bez
muke, uz pomo} molitava prepodobnog Vasilija, koji im od svojih dobrih dela
podari mnogo za moje otkupqewe.
Izbaviv{i se od gorkih mitarstava, mi se zatim s rado{}u pribli`ismo
samim vratima nebeskim. A vrata nebeska behu kao najblistaviji kristal,
blistala su neiskazano, i na wima stajahu suncoliki mladi}i. Kad vide{e da
me An|eli vode, oni se silno obradova{e {to sam se, {ti}ena milosr|em
 8

Bo`ijim, izbavila od vazdu{nih mitarstava, i s qubavqu nas do~eka{e i

unutra uvedo{e.
A {ta tamo videh, i {ta ~uh, o ~edo Grigorije! to se ne da opisati! Jer
videh {to oko qudsko ne vide, i ~uh {to uvo qudsko nikada ne ~u, i {to
nijednome ~oveku na zemqi u srce ne do|e, — takva blaga, takve krasote! I
bih privedena pred presto Bo`je nepristupne slave, oko koga stoje Heruvimi,
Serafimi i bezbroj nebesnih Vojnika, koji neprestano slave Boga
neizrecivim pesmama. I pav{i, poklonih se nevidqivom i nepoznatom
Bo`anstvu. I zapeva{e Nebeske Sile preslatku pesmu, proslavqaju}i Bo`ije
milosr|e, koje gresi qudski ne mogu pobediti. I do|e glas od Veleqepne
Slave, koji nare|iva{e svetim An|elima {to me vode, da me vode da vidim sve
obiteqi Svetih, a tako|e i sve muke gre{nih, pa da me zatim upokoje u
obiteqi bla`enog Vasilija. I sveti An|eli me provedo{e svuda, i ja videh
mnoga prekrasna naseqa i obiteqi, prepune slave i blagodati, koje je Bog
ugotovio onima koji Ga qube. I moji vodioci mi pokazivahu posebno
obiteqi apostolske, i posebno proro~ke, posebno mu~eni~ke, posebno
svetiteqske, i posebno obiteqi svakog ~ina Svetih. A svaka obiteq be{e
neiskazane krasote, ogromna po {irini i du`ini, sa mnogim presvetlim
palatama nerukotvornim. I svuda se po tim obiteqima razlega{e glas
radosti i veseqa duhovnog, i vi|ahu se lica likuju}ih. I vide}i me, svi se
radovahu mome spasewu, i grqahu me, slave}i Gospoda koji me izbavi od zamki
vra`ijih.
Po{to obi|osmo te obiteqi, moji sveti vodioci svedo{e me u preispodwu
zemqe, i videh stra{ne nepodno{qive qute muke u adu, pripravqene za
gre{nike. Pokazuju}i mi ih, sveti An|eli mi govorahu: Pogledaj, Teodoro, od
kolikih te muka izbavi Gospod molitvama ugodnika Svog Vasilija. — I
slu{ah tamo jaukawe, pla~ i gorko kukawe onih u mukama: jedni vikahu: Te{ko
nama! Avaj, qutih mika! tre}i prokliwahu dan svoga ro|ewa. No ne be{e
nikoga da se smiluje na wih.
Zatim me izvedo{e otuda i dovedo{e u ovu obiteq prepodobnog oca na{eg
Vasilija, koju vidi{, i upokoji{e me ovde, rekav{i mi: Sada prepodobni
Vasilije vr{i pomen na tebe. — I meni bi jasno, da sam u ovo mesto do{la za
~etrdeset dana po razlu~ewu mom od tela3.
Sve to prepodobna Teodora ispri~a Grigoriju u snu i vi|ewu, i pokaza mu
svu krasotu te obiteqi i duhovna bogatstva, i naslade, i slavu, i raznovrsne
vrtove sa zlatolisnim i mnogorodnim vo}kama, i sve veseqe duhovno {to sve
ste~e bla`eni otac Vasilije mnogotrudnim podvizima svojim.
Kada se vi|ewe zavr{i, Grigorije se tr`e od sna, i rasaniv{i se, on se
~u|a{e i divqa{e onome {to vide i {to ~u od bla`ene Teodore. I ustav{i
izjutra, ode kod prepodobnog Vasilija da po obi~aju uzme blagoslov od wega.
A on ga upita: ^edo Grigorije, gde si bio ove no}i? A on kao ni{ta ne
znaju}i odgovori: Odmarah se, o~e, na posteqi svojoj. Starac mu na to re~e:
Znam da si se telom odmarao na posteqi, ali si duhom bio na drugom mestu.
Zar si zaboravio {ta ti sve otkri Bog ove no}i u vi|ewu u snu? Eto, dobio si

3
U ~etrdeseti dan po razlu~ewu du{e od tela, po u~ewu Crkve, zavr{ava se ho|ewe du{e po
mitarstvima, izri~e joj se vremenski sud, privremena presuda, posle ~ega se ona nastawuje
ili u mestu veseqa, ili u mestu mu~ewa, gde i boravi da Drugog dalaska Gospodweg na zemqu
i kona~nog Suda Sina Bo`jeg nad qudima.
 9

ono {to si `eleo: video si Teodoru, i od we si same ~uo o woj, i bio si u

mojoj obiteqi, i razmotrio si sve {to mi je blagoda}u Hristovom
ugotovqeno za moj mali trud.
^uv{i to od prepodobnoga, Grigorije poznode da wegov san nije bio
privi|ewe ve} Bo`ije otkrivewe wemu, izmoqeno od Boga molitvama
Prepodobnog Vasilija. I blagodare}i Boga, on se pokloni bla`enom ocu
svom, i ovaj ga pou~i koliko be{e potrebno.
Bogu na{em slava u sve vekove. Amin.

RE^ O ISHODU DU[E PRAVEDNIH I GRE[NIH

(iz spisa sv. Makarija Aleksandriskog)
Jednom Sveti Makarije Aleksandriski upita An|ele koji su ga pratili po
pustiwi: „Po{to je od Svetih Otaca predato da se u Crkvi vr{i prinos Bogu
za preminulog u tre}i, deveti i ~etrdeseti dan, kakva onda od toga biva
korist po du{u pokojnika?“ An|eo odgovori: „Bog nije dopustio da i{ta
nepotrebno i nekorisno biva u Wegovoj Crkvi. Jer kada u tre}i dan biva u
Crkvi prinos, onda du{a umrloga dobija od ~uvaju}eg je An|ela olak{awe u
tuzi koju ona ose}a zbog razlu~ewa sa telom; dobija zato {to je za wu
izvr{eno u Crkvi Bo`ijoj slavoslovqe i prinos, te se u woj ra|a blaga nada.
Jer u toku dva dana du{i se dozvoqava da zajedno sa An|elima koji se nalaze
pored we hoda po zemqi gde ho}e. Otuda du{a koja qubi telo (teloqubiva
du{a) luta ponekad oko ku}e u kojoj se rastala sa telom, ponekad oko groba u
kome je telo pogrebeno; i tako provodi dva dana kao ptica tra`e}i sebi
gnezdo. Dobrodeteqna pak du{a hoda po onim mestima na kojima je obi~no
tvorila pravdu. U tre}i dan Onaj koji je vaskrsao iz mrtvih nare|uje da se
svaka hri{}anska du{a, po ugledu na Wegovo vaskrsewe, uznese na nebesa radi
poklowewa Bogu svih. Stoga Crkva ima dobar obi~aj vr{iti u tre}i dan
prinos i molitvu za du{u. Posle poklowewa Bogu, Bog nare|uje da se poka`u
du{i razna i prijatna naseqa Svetih i lepota Raja. Sve to razgleda du{a
{est dana, dive}i se i proslavqaju}i Tvorca svega, Boga. A posmatraju}i sve
to, ona se izmewuje i zaboravqa tugu koju je imala borave}i u telu. Ali ako je
kriva za grehe ona, pri posmatrawu blagovawa Svetih, po~iwe tugovati i
ukoravati sebe, govore}i: Te{ko meni kukavnoj… A posle razgledawa u toku
{est dana svih radosti Pravednika, An|eli je ponovo uznose na poklowewe
Bogu. Stoga, dobro ~ini Crkva, vr{e}i u deveti dan slu`be i prinos za
usop{eg. Posle drugog poklowewe, Vladika (Gospod) svih nare|uje odvesti
du{u u pakao i pokazati joj sva tamo{wa mesta mu~ewa, razna odeqewa pakla,
i raznovrsna mu~ewa ne~estivih, u kojima nahode}i se du{e gre{nika
neprestano kukaju i {krgu}u zubima. Po ovim raznim mestima muka, du{a se
nosi trideset dana, dr{}u}i, da i sama ne bude osu|ena na zatvor u wima. U
~etrdeseti dan du{a se opet uznosi na poklowewe Bogu; i tada ve} Sudija
odre|uje du{i mesto koje odgovara woj prema wenim delima. Stoga Crkva
postupa pravilno, ~ine}i u ~etrdeseti dan pomen za preminule“.

SPASEWE SA SVIMA SVETIMA

Mi se spasavamo samo kraz sve svete tajne i sve svete vrline; spasavamo se
samo sa svima Svetima. Svaki Svtiteq je imao po neku vrlinu kao svoju, kao
 10

svoj „recept“ spasewa, ali se spasavao i sa ostalima. Jer, nije mogao biti
milostiv ako nije ~ovekoqubiv; nije mogao odr`ati to milostivotvorno
raspolo`ewe, ako se nije molio Bogu. — ^ovek se spasava saborno u Crkvi,
sa Gospodom Hristom kao centrom, sa Presvetom Bogorodicom, sa svima
nebeskim An|elima i Arhan|elima, sa svima Svetima. To je Crkva — sve
zajedno sa svima, sve saborno… Mi ne znomo kako se spasavamo. Mi se
molimo, ili ~inimo milostiwu, ali {ta mi znamo koliko to doprinosi
na{em spasewu, — to um ~ovekov ne mo`e da obuhvati i smesti. [ta mi
znamo: koliko danas Sveti Antonije molitvama svojim dr`i vaseqenu. Jer svi
se Svetiteqi mole, oni se stalno mole Bogu za nas. Ko zna koliko Svetiteqa
svojim molitvama spasavaju nas… ^ovek je beskrajno bi}e, dopuwuje se samo
beskrajnim, Bo`anskim, Bogo~ove~anskim…
Gospode, o Gospode, daj mi da sebe ose}am Tobom; da sebe mislim Tobom; da
sebe vodim Tobom; da sebe `ivim Tobom; da sebe vaskrsavam Tobom.
Arhimandrit Justin
(iz kwige „Na Bogo~ove~anskom putu“)