Sistem organa za izlučivanje

Osmoregulacija
Stalnost sastava unutrašnje
sredine - osmotska homeostaza,
održava se postojanjem
raznovrsnih osmoregulacionih
mehanizama u životinjskom svetu
 Osmoregulacija kod beskičmenjaka i
kičmenjaka
• Morska zvezda – osmokonformista i
volumenokonformista
• Morski rak – regulator- nefridije
izbacuju vodu koja osmozom ulazi u
telo ukoliko je on blizu ušća reke u
more
 Osmoregulacija slatkovodnih
organizama
• Problem- kako sačuvati soli i ograničiti
prodor vode iz “razblaženije” spoljašnje
sredine ?
• Rečni rak- nefridije ne dozvoljavaju
gubitak soli
• Ribe- sluzav omotač oko tela onemo-
gućava prodor vode, a rastvorene soli
izlaze difuzijom samo preko škrga, ali ih
nadoknađuju hranom
• Žabe – voda ulazi u telo osmozom, a
soli izlaze difuzijom preko kože, ali se
osmoregulacija odvija stvaranjem
velike količine razblažene mokraće, a
gubitak soli se nadiknađuje aktivnim
transportom preko kože
 Osmoregulacija morskih
organizama
• Problem- kako sačuvati vodu i osloboditi
se soli koje iz koncentrovanije spoljašnje
sredine ulaze u telesne tečnosti manje
koncentracije ?
• Rešenje – piju vodu, a viška soli se
oslobađaju aktivnim transportom preko
škrga, stvaraju veoma malo
koncentrovane mokraće
• AJKULE – krv je koncentrovanija od
morske vode, jer zadržavaju ureu u
krvi
• KROKODILI koji žive u morima i
MORSKE PTICE suvišnih soli se
oslobađaju preko sonih žlezda (sekret
koncentrovani NaCl)
 Osmoregulacija kopnenih
kičmenjaka
• Problem – sačuvati vodu u
unutrašnjoj sredini
• REPTILI I PTICE – stvaraju malu
količinu polučvrste mokraće
• SISARI- evolutivno nova tvorevina u
bubrezima- Henleova petlja koja
omogućava koncentrovanje mokraće
• Pustinjski glodari – imaju najduže
Henleove petlje i specifično građene
nosne hodnike u kojima se noću
kondenzuje vodena para iz
izdahnutog toplog vazduha
 Funkcionalna anatomija bubrega
sisara
• Bubrezi sisara – glavni osmoregulatorni
organi i organi preko kojih se izbacuju
krajnji produkti metabolizma
• To su parni organi smešteni uz kičmu teški
oko 150 gr.
• Obloženi su kapsulom
• Ispod kapsule je kora, a u centru bubrega
je srž
 KORA

SRŽ
BUBREŽNE
ČAŠICE

BUBREŽNA KARLICA

MOKROVOD
MALPIGIJEVE
PIRAMIDE
• U srži bubrega je bubrežna karlica u koju
se uliva do 20 bubrežnih čašica
• Osnovna jedinica građe bubrega svih
sisara je NEFRON (čovek-milion nefrona)
• NEFRON čine MALPIGIJEVO TELAŠCE i
BUBREŽNE CEVČICE
• MALPIGIJEVO TELAŠCE čine :
- Bubrežna čaura - početni, slepo prošireni
deo bubrežnih cevčica
- Glomerul - klupko kapilara u bubrežnoj
čauri
 NEFRON
MALPIGIJEVO
TELAŠCE

BUBREŽNA
CEVČICA

SABIRNI KANALIĆ
MALPIGIJEVO TELAŠCE

GLOMERUL

BUBREŽNA
ČAURA
• Malpigijevo telašce je smešteno u kori
bubrega
• Bubrežne cevčice izuvijano prolaze
kroz koru i spuštaju u srž u vidu
ukosnice- Henleove petlje koja ima
silazni i uzlazni deo
• Na povratku u koru bubrežne cevčice
se opet uvijaju i na kraju ulivaju u
SABIRNE KANALIĆE
• Sabirni kanalići se spuštaju u srž i
sakupljaju u Malpigijeve piramide koje se
ulivaju u bubrežne čašice, a one u
bubrežnu karlicu
• Iz bubrežne karlice mokraća se uliva u
mokrovod, a odatle u bešiku
• Kada se sakupi oko 350 ml mokraće usled
rastezanja zidova bešike aktiviraju se
receptori koji šalju informacije u prednji
mozak, a on šalje komandu za grčenje
zidova mokraće i relaksaciju sfinktera
• Filtriranjem krvi u bubrežnoj čauri nastaje
primarna mokraća ili glomerularni filtrat
• Bubrezi se snabdevaju krvlju preko
bubrežne arterije koja se grana u sve
manje arterije, tako da se u svaki glomerul
malpigijevog telašca krv dovodi
dovodnom arteriolom, a iz njega odvodi
odvodnom arteriolom koja se grana u
mrežu kapilara koja obavija ceo sistem
bubrežnih cevčica
 Mehanizam stvaranja mokraće
• Nastala primarna mokraća je isotog
sastava kao krv, ali ne sadrži Er, Leu i
proteine
• U telu čoveka dnevno nastaje 180 l
primarne mokraće, a izluči se 1,5 l
finalne mokraće
• U prvom delu bubrežnih cevčica obavezno
se iz primarne mokraće vraća: voda -
osmozom, glukoza, amino-kiseline,
vitamini i joni Na+ i Cl- aktivnim
transportom i uz pomoć nosača
• Bubrežne cevčice su različite debljine:
- U debljem delu bubrežnih cevčica se
odvija aktivni transport između primarne
mokraće i krvi
- U tanjim delovima bubrežnih cevčica se
odvija pasivni transport
• U debljem delu uzlaznog dela petlje i u
završnom delu bubrežnih cevčica se
odvija aktivni transport soli pomoću
nosača i regulisan je hormonima u
zavisnosti od potreba organizma
• Kod dehidratacije vazopresin- hormon
zadnjeg režnja hipofize deluje tako da se
voda iz mokraće vraća u krv u poslednjem
momentu pred njeno izlučivanje u
bubrežne čašice
Dovodna GLUKOZA
arteriola AMINO-KISELINE

VITAMINI
Na, Cl

Na uz
aldosteron

Odvodna
arteriola H2O Voda uz
vazopresin

Na
Cl Voda uz
voda K vazopresin
voda
voda

voda
• Smanjena količina Na u krvi dovodi do
stvaranja i lučenja aldosterona-
moneralokortokoidnog hormona kore
nadbubrežnih žlezda koji utiče na vraćanje
natrijuma iz mokraće nazad krv
• Preko bubrega organizam se oslobađa
štetnih proizvoda metabolizma: urea,
amonijak, mokraćna kiselina i njene
soli, kreatinin, štetne soli, lekovi i
otrovi; oni se iz primarne mokraće ne
vraćaju u krv