Sadržaj

1. Ostavka Guvernera Narodne banke Srbije ...................................................................... strana 2

2. Biografija ......................................................................................................................... strana 4

3. Razlozi ostavke ................................................................................................................ strana 6

4. Posledice ostavke ............................................................................................................ strana 8

5. Zaključak ......................................................................................................................... strana 9

6. Literatura ....................................................................................................................... strana 10

1
 1. Ostavka Guvernera Narodne banke Srbije

Ovaj rad je posvećen tumačenju novinskih članaka koji su se bavili temom ostavke guvernera
Narodne banke Srbije, a obuhvata jednonedeljni vremenski pregled događaja koji su neposredno
usledili, odnosno od ponedeljka 21-og do nedelje 27-og marta 2010. U rekonstrukciji čitavog
sleda događaja biće upotrebljena pre svega dnevna i nedeljna štampa tj. listovi Politika i Danas i
nedeljnik Vreme, budući da je NIN nedostupan za neregistrovane korisnike (registracija iznosi
50 $).

U ovom jako teškom momentu za monetarnu politiku naše zemlje dolazi do daljeg
pogoršanje (po nekima) trenutno postojeće situacije činom ostavke guvernera Narodne banke
Srbije Radovana Jelašića, jer je državna kasa prazna, devizni kurs nesiguran, nelikvidnost sve
rašinerija, a sporazum sa MMF-om gotovo pod kontinuiranom "revizijom ".1 Jelašić je svoju
odluku obelodanio na redovnoj konferenciji za novinare na kojoj je uobičajio da iznosi aktuelna
monetarna dešavanja. Tom prilikom je Jelašić je podsetio da je njegov petogodišnji mandat
istekao prošle jeseni, a da mu je mandat produžen zbog problema koji je izazvala svetska
ekonomska kriza i pregovora s MMF-om.2

Drugi stručnjaci pak zastupaju tezu da neće doći do bitnijih promena budući da ostavka neće
ugroziti dogovorenu monetarnu politiku centralne banke niti stabilnost kursa i baknarskog
sistema.3 Uzimajući u obzir posledice svetske ekonomske krize koje se još uvek osećaju na
globalnom planu, a mi svakako nismo izuzetak, nesigurnost monetarne i fiskalne politike unutar
zemlje se nalazi pod budnim okom Međunarodnog monetarnog fonda u čijoj je nadležnosti
upravljanje i distribucija ekonomske pomoći članicama UN-a, pod veoma strogim uslovima (u

1
Dimitrije Boarov, Zašto je guverner podneo ostavku, nedeljnik Vreme br. 1003. 25. 03. 2010. Preuzeto sa
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=922071, 12. 06. 2010.

2
Guverner Jelašić podneo ostavku - Ekonomistima nije milo što je otišao, Guverner Jelašić podneo ostavku -
Ekonomistima nije milo što je otišao, dnevni list Politika, dana 24. 03. 2010. Preuzeto sa
http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Guverner-NBS-Radovan-Jelashic-podneo-ostavku.sr.html, dana 11.06.
2010..

3
Jurij Bajec, Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i član Ekonomskog saveta premijera Srbije, izjava data
nedeljniku Vreme, objavljena dana 23.03.2010. Preuzeto sa: http://www.vreme.com/cms/view.php?id=921875,
dana 11. 06. 2010.

2
našem slučaju za odobrenje druge i treće tranše standby aranžmana vrednog 1.2 milijarde evra4
kojim su uslovili smanjenjem javne potrošnje, povećanje stope PDV-a, potom otpuštanje
prekobrojnih u javnom sektoru5 pa samim tim i zamrzavanjem plata i penzija u javnom sektoru
na trenutno postojećem nivou, što je u našoj javnosti imalo prilično buran odjek).

Naime, guverner je svoju neopozivu ostavku podneo 23.03.2010. pismeno obaveštavajući

najpre predsednika republike i premijera, a potom i viceguvernere i širu javnost. Razlozi ostavke
i dalje ostaju skriveni iako se u javnosti puno puta polemisalo o njegovoj neposrednoj
umešanosti u različite afere među kojima je svakako najpoznatija ona pod imenom „Kofer“ u
kojoj je viceguverner Dejan Simić neposredno učestvovao, njoj je prethodila afera kupovine vile
na Dedinju.

Zapravo afera „kofer“ je izbila povodom oduzimanja dozvole za rad Kreditno-eksportnoj

banci po odluci NBS i to baš u trenutku kada je trebalo da pređe u ruke stranog vlasnika što je u
njenom dotadašnjem vlasniku, Sekuli Pjevčeviću, probudilo negativne emocije pa je pravdu
pokušao da potraži tužbom Vrhovnom sudu a od Trgovinskog suda je zatražio deblokadu
računa6, a pored pomenutog viceguvernera u njegovom stanu se zatekao i ministar unutrašnjih
poslova Ivica Dačić i Vladan Zagrađanin. Treba još reći da isti taj Sekula Pjevčević završava u
zatvoru posle odbacivanja optužbe.

Sledeća afera u javnost je dospela posle kupovine kuće u elitnom delu Beograda, odnosno na
Dedinju. Kuća od 180m2 sa 15 ari placa je plaćena oko 380 000 eura, što je po mnogima
simbolična cena. Nikome nije jasno da je guverner uspeo pod tako povoljnim uslovima da se
zdomi. Ali je to svakako bio argument koji nisu mogli izostaviti njegovi politički neistomišljenici
pa tako lansiranje "kućnih" afera ponovilo se i pred reizbor Radovana Jelašića za guvernera
Narodne banke Srbije, kada su mnogi insistirali na "Jelašića vili" kao glavnom argumentu
protiv njega. Koalicionim partnerima G17 plus (DS i DSS) za reizbor ipak nije smetalo to što je

4
Danijela Nišavić, MMF ne veruje Vladi Srbije na reč, 02. 09. 2009. Navedeno prema dostupnim podacima dnevnog lista
Blic. Preuzeto sa: http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/108826/MMF-ne-veruje-Vladi-Srbije-na-rec, 11. 06 2010.

5
M.N. Stevanović, MMF traži i brze rezultate, dnevni list Danas 14.08.2009, preuzeto sa
http://www.danas.rs/vesti/ekonomija/mmf_trazi_i_brze_rezultate.4.html?news_id=169312, 11.06.2010.009

6
M. Derinković, Dejan Simić: Afera „kofer“ mi nameštena, dnevni list Politika, izdanje 14.04. 2009. Preuzeto sa:
http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Dejan-Simic-Afera-kofer-mi-nameshtena.lt.html, 11.06.2010.

3
guverner polovinom 2005. godine kupio vilu i plac na Dedinju za 380.000 evra, iako je navodno
procenjena vrednost bila bar tri puta veća.7

U izjavi medijima povodom ostavke istakao je kako je to jednostavno dobro ne samo za

njega već i za NBS,8 odnosno da ostavku dajem samo i isključivo iz ličnih razloga, a posao ću
obavljati dok Skupština Srbije ne izabere novog guvernera,9 isto tako je podvukao da ostavka
nije rezultat političkih pritiska.10

Istog dana kada je guverner podneo ostavku, ministar ekonomije i regionalnog razvoja
Mlađan Dinkić je u ime Vlade istupio u javnost iznoseći nove mere predupređenja trenutne loše
platežne moći stanovništva adekvatnim dinarskim kreditima. Kako je ministar istakako da cilj
odobravanja novih dinarskih kredita je povećanje kupovine moći građana, podsticanje domaće
tražnje, brži privredni rast, jačanje domaće valute i podsticaj domaćoj proizvodnji.11

2. Biografija

Radovan Jelašić je rođen 19. 02 1968 godine u mestu Baja u Mađarskoj, tamo je završio
osnovnu i srednju školu, dok je fakultetsku diplomu stekao 1992. godine na odseku za marketing
Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Tri godine kasnije magistrirao je u SAD, na Univerzitetu
Ilinois u Čikagu, na temu "Upravljanje poslovnim rukovođenjem". Na tom fakultetu je godinu
dana bio asistent.

7
Ivana Milanović Hrašovec, Uloga kuće u srpskoj politici: hektar stana po glavi, nedeljnik Vreme br. 931, 06. 11.
2008. Preuzeto sa: http://www.vreme.com/cms/view.php?id=737247, 12.06.2010.

8
Intervju iz emisije Raspakivanje Antonele Rihe, emitovane dana 10. 06. 2010.

9
Guverner Jelašić podneo ostavku… op. cit.
10
Dimitrije Boarov, Zašto je guverner podneo ostavku, nedeljnik Vreme br. 1003. 25. 03. 2010. Preuzeto sa
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=922071, 12. 06. 2010.

11
Dinkić predstavio nove kredite, dnevni list list Politika, objavljeno: 23.03.2010., preuzeto sa:
http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dana/Dinkic-predstavio-nove-kredite.lt.html, dana: 12.06.2010.

4
 Od 1988. do 1992. pohađao je u Nemačkoj letnje kurseve u Dinara Internacional i
spoljnotrgovinskoj kompaniji u Siemens AG, Minhen, Odsek rukovođenja proizvodima. Zatim je
godinu dana bio asistent-menadžer u spoljnopolitičkoj kompaniji Vega-impex Kft u Budimpešti.

Od 1994. Jelašić je u Frankfurtu bio na letnjoj praksi u Deutsće Bank AG u Odseku za

finansije, a potom je u toj banci radio bio pripravnik u Odeljenju za korporativno i
institucionalno bankarstvo, u kojem je kasnije postao direktor Odseka za centralnu i jugoistočnu
Evropu.

Od 1999. je bio viši saradnik u kompaniji McKinsey & Company Inc. Frankfurt i radio na
kratkoročnim i dugoročnim projektima u Nemačkoj, Poljskoj i Bugarskoj, uglavnom u
bankarskom sektoru-kreditno finansiranje, preuzimanje kompanija, organizacione
restrukturiranje i finansiranje korporacija i na projektu pripreme najveće javne ponude u
Nemačkoj u 2000. godini.

U politički život Srbije ulazi 1997. godine, kada je upoznao Mlađana Dinkića. Od tada
počinje da sarađuje u letnjoj školi G17 plus. Politički slom Miloševićevog režima 5. oktobra
2000. godine doveo ga je u Beograd, 16. oktobra 2000. Uzeo je neplaćeno odsustvo, "bez znanja
moje supruge, kojoj se nisam usudio da priznam šta smeram". Nakon dolaska u Srbiju, Zoran
Živković, ondašnji ministar unutrašnjih poslova Jugoslavije, po hitnom postupku Jelašiću je dao
naše državljanstvo koje do tada nije imao, kako bi mogao da obavlja funkciju viceguvernera
Narodne banke Jugoslavije (Mlađan Dinkić je tada bio guverner Narodne banke Jugoslavije). Na
funkciji viceguvernera Narodne banke Jugoslavije/Srbije radi od decembra 2000. do jula 2003.
godine. Bio je najmlađi viceguverner u istoriji Narodne banke. U februaru 2004. prihvatio je
mesto direktora HVB banke za Srbiju i Crnu Goru. Ipak, odlučio je da dobro plaćenu poziciju u
stranoj banci zameni državnom funkcijom. "Prelomila me je činjenica da guvernerska funkcija
predstavlja izazov da se u ovom presudnom trenutku nastavi sa reformama." 12

Jelašić je ostavku podneo 2003, na funkciju viceguvernera NBS-a. Tada je rekao da je jedan
od razloga odlaska iz centralne banke novi Zakon o NBS-u kojim je predviđeno da ukoliko
guverner i viceguverneri budu smenjeni, narednih godinu dana ne mogu da se zaposle ni u jednoj
12
Nedeljnik Vreme, broj 1003, Lik i delo: Radovan Jelašić. 25. 03. 2010. Preuzeto sa
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=922071, 11. 06. 2010.

5
finansijskoj instituciji. "To je sigurno jedan od razloga jer bi to značilo da godinu dana ostajemo
bez posla. Međutim, suština je da nema smisla ostati u NBS-u nakon donošenja zakona kojim se
ograničava nezavisnost centralne banke i gde se guverneri smenjuju preko noći kao žrtve
političke priče."13 I pored prve ostavke na čelo Narodne banke Srbije dolazi odlukom Skupštine.
Skupština ga imenuje za guvernera NBS-a 25. februara 2004. Posle donošenja novog Ustava 26.
septembra 2007. izabran je za guvernera NBS-a sa novim mandatom od pet godina. Na mesto
guvernera došao je kao kandidat stranke G17 plus, a kako prema zakonu guverner treba da bude
vanstranačka ličnost, objašnjeno je da Jelašić nije član G17 plus, već predsednik Ekonomskog
saveta te stranke.14

3. Razlozi ostavke

Iako guverner govori o tome da je njegova ostavka posledica ličnih razloga, mnogi ugledni
naučnici se ne slažu sa time. Pa tako govori se: “Najteže pitanje na nekom imaginarnom
ekonomskom kvizu glasilo bi otprilike ovako: "Da li postoji država u kojoj se guverner centralne
banke stalno drži na roštilju političke neizvesnosti i u kojoj se stalno traži razlog za njegovu
smenu ili stavljanje pod starateljski nadzor – mada je u toj državi inflacija u stalnom padu, dok
potrošnja i poizvodnja rastu; mada je u njoj devizni kurs nacionalne valute gotovo stabilan, dok
su devizne rezerve u stalnom porastu; i najzad, mada su u toj državi cene banaka i bankarskih
akcija u rapidnom skoku, a zaduženje građana u tim bankama se udvostručuje godinu za
godinom?" Odgovor na to teško pitanje bi, naravno, bio: "Da, ipak postoji i takva neobična
država – i ta država je Srbija, a taj guverner je Radovan Jelašić. "15. Prema ovome se vidi da je
Jelašić dok je bio na mestu guvernera stalno imao polemike sa vladom Srbije pa je onda još
čudnije zašto je napustio mesto guvernera u ovom momentu. Iako je nedelju dana pred ostavku
na Kopaoniku na samitu Privredne Komore Srbije “izgledao opušteno i raspoloženo, na sesiju
Foruma doveo je svoga oca (i rekao mu – "sedi tu i čuvaj stvari"), a reporteru "Vremena", koji je
pukim slučajem sedeo odmah iza njega, preko ramena je duhovito, a i prilično kritički
komentarisao tekuće govore, pa i ideje nekadašnjeg stranačkog saborca Mlađana Dinkića, koji se

13
Preuzeto sa iste adrese.

14
Isto.

15
Isto

6
tamo zalagao za kenzijansku politiku jačanja lične i investicione potrošnje, putem potrošačkih
kredita i povećanja plata krajem godine, kako bi se što pre izašlo iz recesije” 16, po mnogim
naučnicima ova loša vest (ostavka guvernera) se može povezati sa tri razloga (prema teoriji da
svaka posledica ima svoj uzrok): “Prvo ona da je u Narodnoj skupštini istog dana usvojeno pet
finansijskih propisa koji delimično menjaju propozicije za popunjavanje tekućeg budžetskog
deficita, što ne bi smelo da znači da se on može popunjavati "štampanjem" para (pošto bi to bilo
protivustavno); zatim je tu Dinkićeva najava da će Vlada narednih dana odobriti subvencionisane
potrošačke kredite u dinarima, sa grejs periodom od godinu dana, rokom otplate od tri godine – i
sa ratama bez valutne klauzule (te da će volumen tih kredita iznositi 30 milijardi dinara – valjda
je to uglavljeno sa poslovnim bankama); na kraju, a možda je s tom vešću trebalo i početi ovo
nabrajanje, javnost je obaveštena da će se penzije deliti u četvrtak i petak, što bi trebalo da znači
da je pad budžetskih prihoda na početku ove godine od 18,5 odsto, nekako "premošćen"17

Iako se ne da li je i jedna od ove tri teorije uzrok odlaska Jelašića mora se reći da je zadnjih
dana došlo do neslaganja između guvernera i vlade Srbije po pitanju monetarne politike i
mogućnosti nastanka grčkog scenarija. Sem problema sa Vladom Srbije Jelašić je u poslednjih
meseci imao i porbleme sa bankama koje su u stranom vlasništvu, jer :“što su one sve uzdržanije
u odobravanju kredita u Srbiji, makar da im je stabilnost NBS, pre svega, vratila ogromnu
građansku deviznu štednju iz slamarica na račune. Za okruglim stolom "Vremena" "Belexa" pre
mesec dana, guverner Jelašić je čak izneo bojazan da ne samo da je teško očekivati obimniji
priliv stranog kapitala, nego da moguće sledi i njegovo napuštanje zemlje, u kojoj nema dovoljno
profita. Po njegovom mišljenju, to bekstvo bi moguće bilo pospešeno ukoliko bi se devizni kurs
fiksirao, što bi podiglo pritiske na NBS na deviznom tržištu. Uostalom, evo baš ovih dana
saznajemo i da su profiti poslovnih banaka prošle godine veoma opali, čak za blizu 40 odsto”18.

4. Posledice ostavke

Iako svi slažu da je ostavka došla u nezgodno vreme ekonomisti govore:”Profesor

Ekonomskog fakulteta u Beogradu i član Ekonomskog saveta premijera Srbije Jurij Bajec ocenio
16
Preuzeto sa iste adrese

17
Isto

18
Isto

7
je da ostavka guvernera Jelašića neće ugroziti dogovorenu monetarnu politiku centralne banke,
niti stabilnost kursa i bankarskog sistema. On podseća na to da je monetarna politika za ovu
godinu, pre usvajanja usaglašena sa ukupnom ekonomskom politikom Vlade Srbije i potvrđena
na zadnjoj reviziji sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda. Ciljevi monetarne politike, su
politika kursa, stabilnost cena, sigurnost svih depozita u bankama i svega onoga što se nalazi u
bankarskom sektoru.”.19 U isto tonu “ekonomista Dejan Šoškić u izjavi Tanjugu ocenjuje da se u
monetarnoj politici centralne banke neće desiti bilo kakve iznenadne promene i ona će nastaviti
da funkcioniše kao institucija koja ima vrlo jaku profesionalnu i kadrovsku bazu, u kojoj su do
detalja razvijene procedure. Šoškić je podsetio da Srbija raspolaže sa dovoljnim fondom deviznih
rezervnih, a na osnovu toga naglasio da ne očekuje pojavu bilo kakve vrste nestabilnosti u
finansijskom sistemu zemlje.”20

Sa druge strane neki ekonomisti se plaše da novi guverner neće biti dorastao zadatku, i da
neće dorastati ugledu koji danas ima Narodna banka Srbije 21. Isto tako postavlja se pitanje kako
će Evropska Unije, a pre svega Evropska Centralna Banka postaviti prema ovome, jer je Jelašić
bio glavni zagovornik menjanja rada Narodne banke Srbije, ali i monetarne politike u skladu sa
zahtevima Evropske Centralne Banke.

Ali i pored silnih problema koja je ova ostavka učinila ekonomisti veruju da posle trećeg
dobrog guvernera (Dinkić, Udovički, Jelašič) i sledeći je biti isti što će omogućiti Srbiji da izađe
iz krize u kojoj se sada nalazi22

5. Zaključak

19
Nedeljnik Vreme, broj 1003, Ekonomisti: Bez promena i potresa. 25. 03. 2010. Preuzeto sa
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=922071, 11. 06. 2010.

20
Isto

21
Guverner Jelašić podneo ostavku - Ekonomistima nije milo što je otišao, Guverner Jelašić podneo ostavku -
Ekonomistima nije milo što je otišao, dnevni list Politika, dana 24. 03. 2010. Preuzeto sa
http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Guverner-NBS-Radovan-Jelashic-podneo-ostavku.sr.html, dana 11.06.
2010.

22
Danica Popović, Šta to pada, pada guverner, Guverner Jelašić podneo ostavku - Ekonomistima nije milo što je
otišao, dnevni list Politika, dana 24. 03. 2010. Preuzeto sa http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Guverner-
NBS-Radovan-Jelashic-podneo-ostavku.sr.html, dana 11.06. 2010.

8
 Ostavka guvernera Jelašića na mestu guvernera Narodne Banke Srbije je kod svih ljudi
izazvao šok, jer niko to nije očekivao. Postoje veliki broj špekulacija zašto je baš sada došlo do
ostavke, koju Jelašić obrazlaže ličnim razlozima, mnogi društveni radnici u tome vide ruku vlade
Srbije i stalnu borbu između guvernera i vlade Srbije oko monetarne politike. Iako se svi slažu da
je ostavka došla u nezgodno vreme i nade polažu u novog guvernera da će dostojno zameniti
starog da bi se nastavio uspešni oporavak Srbije, jer “ne mistifikujući ostavku guvernera, ipak
treba naglasiti da takav potez uvek izaziva posebnu pažnju ne samo građana, to jest miliona
štediša i stotine hiljada preduzetnika, nego i međunarodnih ekonomskih (pa i političkih)
institucija. Vlada Srbije u tom kontekstu sada ima dve mogućnosti: da Radovana Jelašića drži što
duže u poslu, oklevajući da mu nađe zamenu, ili da veoma brzo na njegovo mesto postavi čoveka
koji će biti po volji i "svetskih bankara i kontrolora", i domaćih "prezaduženih biznismena", i
vladajućih političkih lidera, i srpskih štediša – a da je, pri svemu tome, on spreman da prihvati taj
posao u vremenu kada su prilivi slabi, a odlivi dolaze u gomilama”, 23 što se slažete veoma težak
posao.

6. Literatura

Dnevna štampa:

Politika, brojevi izašli 21. do 27. Marta 2010

Danas, brojevi izašli 21. do 27. Marta 2010

Periodična štampa:

Vreme, broj 1003, 25.03. 2010

23
Dimitrije Boarov, Zašto je guverner podneo ostavku, nedeljnik Vreme br. 1003. 25. 03. 2010. Preuzeto sa
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=922071, 12. 06. 2010