Povećanje nezaposlenosti u Sjedinjenim Američkim

državama

Tokom prošle godine posao u SAD izgubilo je više radnika nego bilo koje druge godine
nakon Drugog svetskog rata pošto su poslodavci ukinuli 2,6 miliona radnih mesta, a samo u
decembru otpustili su 524.000 zaposlenih. Stopa nezaposlenosti u SAD dostigla je 7,2 odsto
u decembru 2008, što je najveći skok za proteklih 16 godina.

Kompanije smanjuju broj radnih mesta zato što potrošači manje troše u strahu da će
najveća svetska ekonomija dugo biti u recesiji. U celoj 2008. ekonomija je izgubila 2,6
miliona radnika, najviše od 1945. kad je skoro 2,8 miliona ljudi ostalo bez posla.

Najviše radnih mesta ukinuto je u decembru. Najveći deo zaposlenih tog meseca otpušten je
iz uslužnog sektora, ukupno 273.000. Građevinske firme otpustile su 101.000 radnika, a
fabrike su zatvorile rekordnih 149.000 radnih mesta. Poslovni sektor ostao je bez 113.000
zaposlenih, maloprodaja je eliminisala skoro 67.000 mesta, a ugostiteljstvo 22.000.

Novoizabrani američki predsednik Barak Obama izjavio je da je neophodan smeo pristup da

bi se prekinuo ovaj ciklus i oživela privreda.

„Ne mislim da je kasno da se promeni kurs, ali će biti ako ne preduzmemo dramatične mere
što je moguće pre. Ako se ništa ne uradi, recesija bi mogla potrajati, a stopa nezaposlenosti
bi mogla dostići dvocifren broj”, upozorio je Obama.

Novi predsednik SAD, koji preuzima dužnost 20. januara, zalaže se za obiman paket
smanjenja poreza i državnih izdataka. Ta smanjenja bi za dve godine mogla da dostignu
775 milijardi dolara. Uprkos stimulaciji nove vlade i odluci Federalnih rezervi da sprovede
rekordno smanje najvažnijih kamatnih stopa, očekuje se da će stopa nezaposlenosti
nastaviti da raste. Neki ekonomisti misle da bi krajem godine ona mogla dostići devet ili 10
odsto.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija....&nav_id=339003

Polovina građana strahuje za posao

10:09 | Izvor: Beta

Beograd -- U Srbiji 46 odsto zaposlenih misli da postoji mogućnost da u ovoj godini izgubi
posao, a isto toliko procenata misli da ima sigurno radno mesto.

Srbija je peta na listi po broju ispitanika koji misle da bi mogli da izgube posao u 2009.
godini, a ispred nje su Češka, sa 58 odsto, Peru sa 55 procenata, Kamerun sa 49 i Kosovo
pod upravom UN sa 47 odsto, precizira se u delu globalne studije agencije za istraživanje
javnog mnjenja, medija i tržišta Medijum Galup.

U Makedoniji 42 odsto ispitanih smatra da bi moglo da izgubi sadašnji posao, u Bosni i

Hercegovini 38 odsto, Hrvatskoj 35 odsto, Bugarskoj 33 odsto, Rumuniji 22 procenta.
Gradjani Hrvatske su, od svih stanovnika u regionu, iskazali najveće poverenje u
zadržavanje svog sadašnjeg posla (60 odsto).
Srbija je rangirana i na sedmo mesto liste zemlja u svetu čiji stanovnici se svrstavaju među
najveće pesimiste, jer 53 odsto očekuje da će ova godina biti lošija od prethodne. Na vrhu
liste su Island i Singapur sa po 67 odsto anketiranih koji smatraju da će 2009. biti lošija od
2008. godine.

U slučaju gubitka posla svega 26 odsto građana Srbije smatra da bi brzo našlo novo
zaposlenje, dok više od polovine (55 odsto) veruje da bi potraga trajala duže.

Galupova globalna studija, koja je sprovredena krajem 2008, pokazala je da više od

četvrtine zaposlenih u svetu (27 odsto) smatra da postoji mogućnost da izgube sadašnji
posao, dok 63 procenata veruje da je njihov posao siguran.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija....&nav_id=339003

Ljajić: Možda kraća radna nedelja

8. mart 2009. | 12:11 -> 16:58 | Izvor: B92, Tanjug

Beograd -- Jedna od mera o kojima Vlada razmišlja da bi očuvala radna mesta u vreme
ekonomske krize je skraćenje radne nedelje na 32 sata, kaže ministar Rasim Ljajić.

Skraćenje radne nedelje jedan je od predloga o kome razmišlja Vlade Srbije kao meri za
ublažavanje ekonomske krize. Ukoliko predlog Vlada usvoji, on neće biti obavezujući za sve
poslodavce, već samo za preduzeća koja planiraju otpuštanje radnika, izjavio je ministar
rada i socijlane politike Rasim Ljajić.

On je kazao da usvajanje skraćenja radne nedelje ne bi podrazumevalo smanjenje plate,

već bi se radno vreme nadoknadilo prekovremenim radom u narednih šest do 12 meseci.

Ljajić je ukazao da bi to bila preventivna mera da bi se izbeglo otpuštanje radnika kroz

smanjenje troškova rada.

Ministar rada je rekao da ta mera neće biti jednostrana, već će biti doneta konsenzusom
političkih i socijalnih partnera i moraće da prodje kroz Socijalno-ekonomski savet.

Kada bi mogla da se završi ekonomska kriza i koliko će biti jak talas koji će pogoditi Srbiju
niko se ne usuđuje da proceni.

Međutim, podaci su republičkog zavoda za statistiku su zabrinjavajući. Nivo proizvodnje iz

januara ove godine najniži je od novembra 2000. Porast cena na malo od 5,4 odsto u
januaru i februaru, najviši je od 2001.

S obzirom da zbog krize velikom broju zaposlenih u Srbiji preti otkaz, vlada razmišlja da
preporukom o smanjenjenju broja radnih sati spreči masovno otpuštanje. Ministar rada i
socijalne politike kaže da bi zaposleni dolazili na posao četri dana u nedelji, a da bi plate
ostale iste.
Zaposleni smatraju da je predlog dobar, jer im pruža dodatnu sigurnost, a kako neki kažu i
mogućnost još jednog posla. Međutim, većina ne veruje da će primanja ostati ista.

Stručnjaci osmatraju da bi bilo dobro da se ova mera ne odnosi samo na privatne

kompanije, već i na javni sektor. Ipak, i ekonomisti ističu da je nerealno očekivati da se radi
manje, a da zarade ostanu iste.

Miroslav Zdravković, ekonomski analitičar kaže da je, ako pada proizvodnja za nekih 30
odsto i više, teško očekivati da će zaposleni u prerađivačkoj i izvođačkoj industriji primti istu
platu.

“Dubina pada je izuzteno oštra i krajnje je ilzorno očekivati da neće biti smanjena zarada”
rekao je Zdravković.

Ovu meru već su usvojile neke evropske zemlje. U Sloveniji država za peti neradan dan
isplaćuje i novčanu nakodnadu. Da li će tako biti i u Srbiji rešiće se posle sastanka nadležnih
ministarstava, sindikata i Unije poslodavaca.

http://www.anonym.to/?http://www.b92.net/info/vesti/index.php?
yyyy=2009&mm=03&dd=08&nav_category=9&nav_id=348936

Razgovori socijalnih partnera

10. mart 2009. | 00:35 -> 18:00 | Izvor: B92, Beta, Tanjug

Beograd -- Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić razgovarao je sa socijalnim

partnerima o predlogu paketa mera za prevazilaženje ekonomske krize.

Ljajić kaže da je danas sa reprezentativnim socijalnim partnerima održan prvi razgovor i

očekuje da će do kraja nedelje usaglasiti stavove. "Razmatrali smo početni materijal koje
je sačinilo ministarstvo, a sve predložene mere su podložne promenama," izjavio je Ljajić i
dodao da je predlog o skraćenju radne nedelje samo jedno u nizu mogućih rešenja.

Prema njegovim rečima, posle usaglašavanja sa predstavnicima sinidikata i poslodavaca,

predlog paketa mera biće prosleđen nadležnim ministarstvima i premijeru.

"Za 20. mart je planirana sednica Socijalno-ekonomskog saveta na čijem dnevnom redu bi
bio usaglašen paket mera," naveo je Ljajić.

"Više načina za skraćenje radne nedelje"

Ministarka finansija Srbije Diana Dragutinović izjavila je da postoji više načina da se

sprovede ideja o skraćenju radne nedelje, ali da još ništa nije precizirano.

"Postoje slučajevi gde to neće biti moguće i gde će se verovatno očekivati pomoć države,
a država može pomoći jedino preraspodelom sredstava", rekla je Dragutinović novinarima
u Skupštini Srbije, dodajući da se država mora nečeg odreći da bi mogla da pokrije taj
rashod.

Prema njenim rečima, moguće je da Vlada u dogovoru sa lokalnim vlastima pokuša

pomoći firmama koje će zbog smanjeng obima posla imati višak zaposlenih.

Ministarka je istakla da je na lokalnom nivou za jednokratnu pomoć za socijalne namene,

koje nisu zakonom regulisane, prošle godine potrošeno od 30 do 35 milijardi dinara.

Bajec: Opasnost od recesije

Skraćenje radne nedelje značiće i smanjenje proizvodnje, a samim tim se povećava

opasnost od recesije, kaže član Ekonomskog saveta Vlade Srbije Jurij Bajec.

Januarski podaci već pokazuju pad proizvodnje, kao i pad uvoza i izvoza, a to su, kako
kaže Bajec, elementi koji već nagoveštavaju recesiju.

"U tom smislu je, naravno, važno da se nađe nekakvo rešenje koje ima efekat
solidarnosti, ali koje mora da sadrži i neku dozu ekonomske racionalnosti i, konačno, da
sadrži i nekakav efekat pravde", rekao je Bajec.

"Sigurno je da bi, ukoliko bi ljudima bila skraćena radna nedelja, onda oni pokušali da to
slobodno vreme iskoriste za neku vrstu dopunskih aktivnosti jer, u krajnjoj liniji, nije uvek
siva ekonomija zlo, nego često je bilo i pitanje da se na taj način obezbedi neki element
preživljavanja", dodao je on.

Bajec, ipak, kaže da ideja o skraćenju radne nedelje nije loša, ali da zahteva ozbiljnu
analizu.

"Verovatno će neka preduzeća, ne očekujući sada baš neka konkretna i zaokružena

rešenja Vlade, početi sama da primenjuju neke oblike, kao recimo 'Ju-Es stil', jer je to
jedan od načina privremenog rešavanja tog problema", kaže on.

"Ali se otvara pitanje koliko to dugo može da traje, kako će se to odraziti na neka pitanja
koja se tiču radnog staža i druga pitanja", kaže Bajec.

"Vlada je lansirala paket mera preko banaka putem subvencionisanih kamatnih stopa, uz
obećanje da će se na taj način održati zaposlenost. Dakle, ovo bi bila nova mera, neke
zemlje to primenjuju i imaju raspoloživa budžetska sredstva", dodaje Bajec.

U Srbiji, s druge strane, nije budžetom predviđeno pokrivanje troškova skraćenja radne
nedelje.

Podsetimo, sindikati su poručili da ne pristaju na smanjenja plata, a poslodavci smatraju

da ne bi trebalo da plaćaji punu dnevnicu za dan koji radnici provode kod kuće.

Tako je radnicima "Ju-Es stila" juče saopšteno da će za neradni petak dobiti 60 odsto pune
dnevnice. To preduzeće je prvo u Srbiji uvelo skraćenu radnu nedelju.

Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić pokrenuo je inicijativu da Vlada usvoji
preporuku poslodavcima da umesto otpuštanja uvedu manji broj radnih sati, ali još nema
najava da će Vlada razmatrati tu temu.
Ćirić: "Prebijanje dugova" među preduzećima

Državni sekretar u Ministarstvu ekonomije Nebojša Ćirić najavio je da će to ministarstvo u

naredne dve nedelje pripremiti predlog o uvođenju multilateralne kompenzacije među
preduzećima, kao i između preduzeća i države, kako bi se poboljšala njihova likvidnost.

On je objasnio da bi takvo "prebijanje dugova" trebalo da poboljša "finansijsku sliku"

kompanija u Srbiji.

Ćirić je naveo da će taj model naročito koristiti firmama koje imaju nasleđene obaveze,
pogotovo poreske iz prošlosti, ali i privatizovanim preduzećima u kojima posluju dobri
vlasnici, a koji zbog krize nisu u stanju da servisiraju svoje obaveze.

On nije mogao da precizira u okviru kog zakona će to biti predviđeno, ali je naglasio da će
taj predlog sadržati načine kompenzacije i šta je od regulative potrebno promeniti, kao i
da će prethodno biti podnet vladi na mišljenje.
http://www.b92.net/info/vesti/index....&nav_id=349217

Nezaposlenost od Nove godine drastično raste

Za mesec dana 13.000 ljudi ostalo bez posla

Krajem februara 2009. godine u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) registrovano je

749.691 nezaposleno lice, što je za oko 13.000 više nego prethodnog meseca! Samo u
poslednja četiri meseca broj nezaposlenih porastao je za 31.000.

Stručnjaci upozoravaju da je broj građana bez posla kod nas veći nego što statistički
podaci govore, s obzirom na to da veliki broj nezaposlenih nije na evidenciji NSZ, kao i da
se jedan broj građana periodično briše s ove evidencije zbog neaktivnosti u traženju posla.
Nadležni ipak kažu da situacija nije dramatična, te da se veći krizni udar kada je u pitanju
nezaposlenost očekuju sredinom godine.
Stalno zaposlenje ili posao na određeno vreme ove godine će očigledno biti privilegija.
Vlada je doduše uputila u skupštinsku proceduru predlog zakona o zapošljavanju i
osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Ovim zakonom biće unapređeno stanje na tržištu rada
u cilju ostvarivanja najvećeg mogućeg stepena zaposlenosti u republici.
Kao nova zakonska kategorija uvodi se i akt o učinku kojim ministar nadležan za poslove
zapošljavanja utvrđuje normu koju Nacionalna služba za zapošljavanje treba da realizuje
sprovođenjem programa i mera iz akcionog plana. Kako navode u NSZ, nacionalni akcioni
plan bi služio kao glavni instrument planiranja aktivne politike u oblasti zapošljavanja. Na
godišnjem nivou bi se uređivali ciljevi i prioriteti aktivne politike, zatim programi i mere te
politike za narednu godinu, kao što su realizacija obuka za poslodavca, subvencije za
nezaposlena lica za samozapošljavanje ili subvencije poslodavcima za otvaranje novih
radnih mesta.
Na osnovu njega utvrđivao bi se i finansijski okvir za navedene mere aktivne politike. Za
NSZ bi bio utvrđen nivo učinka koji mora da bude ispunjen u primeni navedenih mera i na
taj način bi se pratila njihova realizacija i realizacija samog akcionog plana zapošljavanja.
S druge strane, NSZ bi trebalo da utvrdi učešće nezaposlenog u aktivnim merama.
Individualni planovi zapošljavanja omogućavaju praćenje i ocenu efekata aktivne politike
zapošljavanja.
Koliko će ova novina doprineti smanjenju broja građana koji su bez posla ostaje da se vidi,
s obzirom na to da direktor NSZ Vladimir Ilić očekuje da zaposleni u Srbiji tek u narednom
periodu osete efekte krize. Ocenjujući aktuelnu situaciju na tržištu rada, Ilić kaže za „Blic“
da povećan broj nezaposlenih u prethodnom periodu nije dramatičan, ali da se tokom ove
godine očekuje porast broja onih koji ostaju bez posla.
- Stvaran broj nezaposlenih je 400.000, stopa nezaposlenosti je 14 odsto, a to su podaci
iz Ankete o radnoj snazi, koja se sprovodi po standardima EU - objašnjava Ilić.
Prema podacima NSZ , najveća nezaposlenost je na jugu Srbije.
Ilić ističe da je nezahvalno u ovom trenutku davati bilo kakve prognoze o daljim
tendencijama jer će posledice svetske ekonomske krize u Srbiji zavisiti od razvoja krize u
razvijenim zemljama. Kako je rekao, direktne posledice krize kada je reč o nezaposlenosti
mogu se očekivati u drugoj polovini ove godine.
Ilić dodaje da će se tokom godine akcenat staviti na zapošljavanje osetljivih kategorija
stanovništva kao što su stariji od 45 i 50 godina, za osobe sa invaliditetom, pripadnike
romske narodnosti i na one koji čekaju posao duže od dve godine.
- Poslodavci koji zapošljavaju ova lica imaće prioritet prilikom dodele subvencija koje NSZ
daje u iznosu od 80 do 160.000 dinara - ističe Ilić.
Neki ekonomisti, međutim, tvrde da kada su statistički podaci u pitanju, kod nas postoje
mnoge nepravilnosti i nelogičnosti, zbog čega nemamo uvid u pravo stanje stvari. Tako
ekonomista Miroslav Zdravković kaže da je vrlo nezahvalno analizirati statističke podatke
o nezaposlenosti.
- Naši nadležni stalno tvrde kako je kod nas smanjena stopa nezaposlenosti i do 15 odsto,
na primer. U stvari, loša slika se dobija zbog toga što se veliki broj ljudi briše sa spiska
nezaposlenih posle određenog vremena ako nije aktivan u traženju posla. Rast iskazane
nezaposlenosti neutrališe se brisanjem sa spiska osoba koje ne traže aktivno posao, pa
broj nezaposlenih može da se smanji za oko 200.000. Međutim, u decembru prošle godine
zbog velikog broja otpuštanja izbilo je na videlo da je u Srbiji zapravo veliki broj ljudi bez
posla - objašnjava Zdravković.
Zdravković dodaje da je još jedna stvar koja utiče na formiranje loše slike o zaposlenosti
ta što je oko 400 do 500.000 ljudi u radnom odnosu na određeno vreme.
- Mi pri tom imamo i pad proizvodnje, smanjen priliv stranih investicija, stagnaciju izvoza,
pa se na ovaj način formira i pogrešna slika o domaćoj privredi - objašnjava Zdravković.

Gradovi rekorderi
Nezaposlenost je po gradovima Srbije najveća u Prijepolju, Leskovcu, Novom Pazaru,
Vranju, ali i u Boru, Zaječaru i Knjaževcu. U ovim gradovima je skoro polovina radno
sposobnog stanovništva nezaposlena. Apsolutno najveći broj ljudi bez posla je u
Beogradu.

Deficitarna zanimanja
- tesar
- zavarivač
- zidar
- mesar
- profesor engleskog
- građevinski inženjer
- diplomirani farmaceut
- lekari specijalisti
 - diplomirani arhitekta
- profesor matematike
- inženjer elektrotehnike
- mašinski inženjer
- industrijski dizajner
- univerzitetski profesor

Evidencija
- Novembar 2008 718.256
- Decembar 2008 727.621
- Januar 2009 736.816
- Februar 2009 749.691
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=85430

Krhki oporavak od svetske ekonomske krize

Tanjug | 04. 04. 2010. - 15:27h | Foto: Blic | Komentara: 16

Zapadne privrede, kao dominantni deo globalne ekonomije, ponovo su suočene sa padom,
odnosno drugim talasom recesije, nakon što su tokom 2009. zabeležile laki ekonomski oporavak,
izjavio je predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan Đuričin.

On je objasnio da se njihov veoma krhki ekonomski oporavak odvija sa usponima i padovima, u

obliku latiničnog slova W.
"Opšta konjunktura u svetskoj ekonomiji je na takvom nivou da se ne mogu očekivati
kratkoročno dobri signali", naveo je Đuričin, upozoravajući da to sve deluje i na male zemlje
koje gravitiraju prema zapadnim ekonomijama.

Ističući da je u zapadnoj hemisferi, odnosno u SAD i u jednom delu ekonomija EU, došlo do
izvesnog oporavka, sa simboličnim pozitivnim stopama privrednog rasta, on je dodao da stepen
investicija i stepen zaposlenosti predstavljaju mnogo važnije indikatore vitalnosti ekonomije.
"Ako pogledate američku ekonomiju, onda ćete videti da nema fundamentalnih investicija,
naročiti ne u realni sektor i u infrastrukturu, većina novca je upotrebljena za 'konzerviranje'
banaka i drugih fiskalnih posrednika", objasnio je Đuričin.
 

On je napomenuo da su fiskalni stimulansi u SAD predviđeni na nivou od oko 800 milijardi

dolara u periodu od tri godine, što je "ljuska oraha u okeanu" u odnosu na 14.000 milijardi dolara
bruto domaćeg proizvoda (BDP) Amerike. To znači da investicije nisu dovoljne da bi došlo do
trajnijeg oporavka.
Đuričin je naglasio da je nezaposlenost u SAD i Evropi i dalje na veoma visokom nivou, jer se u
velikom broju zemalja radi o dvocifrenim stopama nezaposlenosti - u Americi oko deset odsto, u
Španiji gotovo 20 odsto i u određenom broju evropskih zemalja. takođe, dvocifrene stope.
"Pri tome ako pogledate koliko je nezaposlenost u 'ekstremnim godištima', onda ćete videti da je
pitanje nedovoljnog nivoa ekonomske aktivnosti i dalje aktuelno", rekao je Đuričin, navodeći da
je u Americi nezaposlenost ljudi srednjeg doba oko 41 odsto, "ali još više zabrinjava podatak da
je nezaposlenost u tinejdžerskom dobu veća od 20 odsto, jer tinejdžeri obično ne biraju poslove".

Tome treba dodati podatak da oko 40 odsto Amerikanaca koji rade traži novi posao, što je isto
latentna nezaposlenost, objasnio je on, ističući da se preko stepena zaposlenosti u nacionalnoj
ekonomiji dobija utisak o nivou investicija u tu ekonomiju, "a investicije su jedini trajni izvor
stabilnosti".
Đuričin je istakao da se u rasporedu ekonomske moći "na karti sveta" događa promena jer azijski
kontinent i uopšte privrede bogate prirodnim resursima i privrede čiji rast je baziran na realnom
sektoru, mnogo bolje podnose krizu, i u stanju su da nedostatke koje nosi globalna kriza lakše
pretvore u prednosti.

Već je danas jasno da će Kina pre 2040. godine postati ekonomija broj jedan u svetu, slična
situacija je sa Indijom i uopšte zemljama iz BRIK grupacije (u kojoj su još i Brazil i Rusija). To
su uglavnom zemlje bogate prirodnim resursima, koje privredne modele baziraju na
industrijalizaciji, a ne na brokerskim delatnostima, naveo je predsednik Saveza ekonomista.
"To je opomena svim zemljama, koje pokušavaju da imitiraju modele zapadne hemisfere u
pravljenju svog originalnog privrednog modela, da se okrenu tradicionalnim konceptima
stvaranja vrednosti, a ne špekulantskim konceptima takozvanog emitovanja vrednosti na
finansijskom tržištu. Samo u proizvodnji vrednosti postoje trajne osnove dugoročne socijalne
stabilnosti", naglasio je Đuričin.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/183698/Krhki-oporavak-od-svetske-ekonomske-krize

TRŽIŠTE RADA

Nezaposlenost u januaru povećana za 2,9 odsto

Autor/izvor: SEEbiz / Beta

BEOGRAD - U Srbiji je u januaru bilo 751.590 nezaposlenih, što je za 2,9 odsto ili 21.218 lica više nego u
decembru 2009, saopštila je Nacionalna služba za zapošljavanje.

U odnosu na oktobar 2008. godine, kada su počeli da se osećaju negativni efekti i svetske ekonomske krize
na Srbiju i na evidenciji NSZ bilo 717.408 nezaposlenih, u januaru ove godine broj nezaposlenih se povećao
za 34.182 osobe. Trend povećanja broja nezaposlenih na evidenciji NSZ počeo je od decembra prošle
godine, nakon perioda opadanja od maja do novembar 2009.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iz Ankete o radnoj snazi oktobru 2009. godine, stopa
nezaposlenosti je bila 16,6 odsto - nezaposlenih je bilo 517.000 stanovništvo starosti od 15 godina na više.

Gradovi u kojima je zabeležena najviša registrovana stopa nezaposlenosti su Novi Pazar sa 50,8 odsto,
Leskovac sa 41,5 i Loznica sa 41odsto, a sa najnižom registrovanom stopom nezaposlenosti su Beograd sa
13,4 , Novi Sad sa 16,9 i Požarevac sa 17,5 odsto.

Lebane sa 60, 7 i Vladičin Han sa 53,5 odsto su opštine u kojima je zabeležena najviša registrovana stopa
nezaposlenosti, dok je najniža stopa na četiri beogradske opštine Savski Venac -2,5, Stari grad - 3,6 ,
Vračar - 6,8 i Novi Beograd - 10,5 odsto.

Od ukupno nezaposlenih na evidenciji NSZ više od 12 meseci na posao čeka 64,12 odsto ili 481.922 lica, od
čega je 55,23 odsto ili 266.146 žena.

Najveće učešće u registrovanoj nezaposlenosti, prema godinama starosti, imaju osobe od 25 do 29 godina
(13,01 odsto), od 30 do 34 godine (12,53 odsto), od 45 do 49 godine (12,01 odsto), od 35 do 39 godina
(11,93 odsto), od 50 do 54 godina (11,91 odsto).

Struktura nezaposlenih prema stručnoj spremi nije se značajnije promenila u odnosu na prethodni mesec -
sa prvim stepenom 29,68 odsto, drugim - 5,15 odsto, trećim 26,78 odsto, četvrtim 27,53 odsto, petim 1,13
odsto, šestim 4,58 odsto, sedmim 5,14 odsto i osmim svega 33 lica, navedeno je u saopštenju NSZ.

http://www.seebiz.eu/sr/makroekonomija/srbija/nezaposlenost-u-januaru-povecana-za-2,9-
odsto,68033.html

PROJEKCIJE

Broj zaposlenih u Srbiji biće kao pre krize tek za tri godine
Autor/izvor: SEEbiz/Tanjug

BEOGRAD - Ukupna zaposlenost u Srbiji “dotaći će dno” 2010. godine, da bi se vratila na pretkrizni nivo tek
2013. i potom počela stabilno da raste prosečnim tempom od preko 50.000 osoba godišnje, pokazalo je
istraživanje “Projekcije zaposlenosti i kretanja na tržištu rada Srbije do 2020. godine”.

Projekcije su i da će 2020. godine u Srbiji biti nezaposleno 340.000 ljudi.

Analiza sektorske zaposlenosti u istraživanju, objavljenom u najnovijem broju časopisa “Kvartalni monitor”,
ukazuje da je “zaposlenost u poljoprivredi prevelika, a industriji premalena u poređenju sa zemljama sličnog
nivoa ekonomske aktivnosti”.

Analiza takođe ukazuje da se promene u strukturi zaposlenosti odvijaju u željenom smeru, ali usporenim
intenzitetom. Prema dobijenim proračunima, industrijska zaposlenost bi trebalo da se poveća za blizu
170.000 osoba tokom projektovanog perioda, odnosno za skoro četvrtinu, dok bi učešće zaposlenosti u
industriji u ukupnoj zaposlenosti trebalo da poraste sa 24,2 odsto u 2010. na 26,4 odsto u 2020. godini.

S druge strane, zaposlenost u poljoprivredi će uglavnom stagnirati, što će usloviti pad njenog učešća u
ukupnoj zaposlenosti sa 24,4 odsto u 2010. na 21,6 odsto deset godina kasnije. Relativno učešće
zaposlenosti u uslugama u ukupnoj zaposlenosti bi trebalo blago da poraste, sa 51,4 odsto, na 52,1
procenata, usled rasta zaposlenosti u uslugama, za skoro 250.000 novozaposlenih ljudi.

 http://www.seebiz.eu/sr/analize/broj-zaposlenih-u-srbiji-bice-kao-pre-krize-tek-za-tri-godine,93931.html

BEOGRAD - Kriza je uticala na to da Srbija ne bude izuzetak. Letonija je na čelu liste zemalja EU sa
najvećom stopom nezaposlenosti od 22,5 odsto, u Španiji je 19,7 odsto, u Slovačkoj (14,1 odsto). Prema
podacima Eurostata Grčka je imala stopu nezaposlenosti u decembru 2009. od 10,3 odsto, a jedine dve
zemlje EU koje beleže pad stope nezaposlenosti su Malta (7) i Nemačka (7,1).
Stopa nezaposlenosti u Srbiji je u aprilu ove godine bila 19,2 odsto, što je za 3,6 odsto više nego istog
meseca prošle godine, saopšteno je juče iz Republičkog zavoda za statisitku.

Prema podacima iz Ankete o radnoj snazi koju je RZS juče objavio, a tokom koje je ispitano čak 20.616
stanovnika iz 7.000 domaćinstava, stopa nezaposlenosti je najviša u Vojvodini (20,9 odsto), potom u
centralnoj Srbiji (20,6 odsto), dok je u Beogradu najniža i iznosi svega 14 odsto.

Veći je procenat nezaposlenosti među ženama (20,1 odsto), dok je u Srbiji u aprilu 2010. bez posla bilo 18,6
odsto radno aktivnih muškaraca. Iako je prethodnih godina stopa nezaposlenosti rasla godišnje po jedan
odsto u proseku, a u poslednjih godinu dana se popela za čak 3,6 odsto ovaj podatak, smatraju ekonomisti,
ne bi trebalo shvatiti naročito dramatično.

"Svuda u svetu je taj procenat sada veći nego što je bio, osim možda u Kini. Nezaposlenost je zbog krize
svuda veća i ako pogledate videćete da je tako i u Španiji, Grčkoj, Slovačkoj, ne samo kod nas", rekao je za
Danas ekonomista Miroslav Zdravković.

On napominje da se postavlja i pitanje verodostojnosti podatka, koji svakako treba uzeti „s dozom rezerve“.

"Naravno da je veća nezaposlenost kada je od oktobra 2008. do danas otpušteno oko 170.000 ljudi. Uvek je
problem sa tim anketama uzorak koji se uzima i koji god da je uvek je manje merodavan u odnosu na
podatke koji mogu da se dobiju u Poreskoj upravi", smatra Zdravković.

On napominje da će taj trend da se nastavi gotovo sigurno dok „ne stignemo do dna“, odnosno do momenta
u kom više nema ko da se otpusti. „To može da traje do kraja godine, sledećeg proleća ili leta, sve dok ne
počnu da se otvaraju nova radna mesta“, naglašava Zdravković.

Umesto da se olakša privrednicima tako što će smanjiti porezi na doprinose država, ističe Duško Vuković,
gleda kroz prste i dozvoljava da stotine hiljada ljudi radi na crno.

„To nigde ne vodi. Moramo svi jednako da poštujemo zakone, da plaćamo poreze, ali sve mi izgleda kao da
ovde neko želi da zaradi ogroman kapital na uštrb ovih generacija“, naglašava predsednik Samostalnog
sindikata, dodajući da je ovaj u svetu davno prevaziđeni neoliberalni koncept neizdrživ i da je Srbija
trenutno daleko od socijalne i društveno odgovorne države.

http://www.seebiz.eu/sr/makroekonomija/srbija/stopa-nezaposlenosti-u-aprilu-ove-godine-
19%2c2-odsto,83643.html

Uzroci nezaposlenosti
Veoma je važno otkriti uzroke koji izazivaju pojavljivanje nezaposlenosti i koji utiču na njen
obim i strukturu. NJihovim otkrivanjem može se utvrditi o kojoj vrsti nezaposlenosti se radi,
te se mogu preduzeti odgovarajuće mere za njeno rešavanje.
Jedan od najznačajnijih uzroka nezaposlenosti jeste prostorna i geografska nemobilnost
radne snage. Do smanjene mobilnosti radne snage dolazi usled raznih tradicionalnih,
ekonomskih i socio-kulturnih razloga ili to da veliki broj mladih živi sa roditeljima i traži
posao u mestu stanovanja. Shodno tome, mogu se javiti opštine i regioni gde i nema
nezaposlenih određenog zanimanja, ali postoje gde i njihov broj iznosi nekoliko stotina, čak i
hiljada
Postoje i zanimanja gde nema nezaposlenih i druga zanimanja koja mogu da broje i više
hiljada nezaposlenih, to je tzv. profesionalna nemobilnost. Obe ove nemobilnosti su
pokazatelji neefikasnog funkcionisanja tržišta rada i sistema obrazovanja. Dešava se da
mladi koji završe školovanje dugo čekaju na posao i da dosta profila visokoškolskog kadra
postaju suficitarni.
Tehnološki progres je dugo važio za jedan od uzroka nezaposlenosti jer je označavao
zamenu živog rada minulim. Međutim, mašine nisu postale zamena radne snage, već na
indirektan način stvaraju više posla i više radnih mesta, što se može videti na primeru
zemalja na višem stepenu razvoja koje imaju manju nezaposlenost od nerazvijenih zemalja.
U periodima kriza dolazi do masovnog otpuštanja zaposlenih, a i cena otvaranja novog
radnog mesta raste, pa su vlasnici kapitala manje zainteresovani za zapošljavanje novih
radnika. Još jedna od bitnih poteškoća pri zapošljavanju mladih je i to što se kao uslov traži
radno iskustvo.
Znatan broj penzionera i dalje radi honorarno, veliki broj zaposlenih lica obavlja dodatne
poslove i time još više smanjuju mogućnost zapošljavanja nezaposlenih lica.
Današnja tržišta radne snage zahtevaju nova zanimanja i neprestano menjanje profila
veština, kvalifikacija i iskustava. Nedostaci veština i njihova neprilagođenost, posebno kada
je reč o informacijsko-komunikacijskim tehnologijama, često su jedan od razloga
nezaposlenosti u određenim regijama i granama industrije.

1.3. Posledice nezaposlenosti

Nezaposlenost ima veoma štetne ekonomske, socijalne i psihološke posledice, pa se stoga

njoj posvećuje velika pažnja, kao i pronalaženju mogućnosti za njeno rešavanje, jer ona
destabilizuje privredu, stvara socijalnu nesigurnost i ugrožava razvoj.
Sa ekonomske tačke gledišta, nezaposlenost za privredu predstavlja gubitak. Deo
stanovništva ne učestvuje u stvaranju nacionalnog dohotka i društvo gubi masu proizvoda i
usluga koju bi oni proizveli. To dovodi do smanjenja kupovne moći nezaposlenih lica, ali i
njihovih porodica. Usled toga dolazi do smanjenja tražnje, pa i zaposleni ne mogu da rade
punim kapacitetom. Zatim se još više smanjuje mogućnost za zapošljavanje, povećava se
broj izdržavanih lica, pa se veći deo nacionalnog dohotka preliva u potrošnju, a ostaje sve
manji deo za finansiranje razvoja. Nezaposlenost je rashod za državu, jer radnici koji su bili
zaposleni imaju pravo na metarijalnu naknadu za vreme privremene nezaposlenosti.
U savremenoj privredi znanje je najvažniji resurs, stoga društvo ulaže ogromna sredstva u
obrazovanje mladih, ali ako nije u stanju da im obezbedi zaposlenje po završetku školovanja
dolazi do neiskorišćenja potencijala znanja ili do odliva sredstava odlaskom ljudi u
inostranstvo. Opada i interesovanje za školovanjem i usavršavanjem, pa samim tim i
kvalifikacioni nivo radne snage.
Kod pojedinaca nezaposlenost izaziva osećaj otuđenosti, nepoverenja i straha. Dolazi do
porasta kriminala, alkoholizma, narkomanije i sl. Ugrožava životni standard stanovništva, a
utiče i na smanjenje prirodnog priraštaja, jer mnogi nezaposleni odlažu zasnivanje braka i
stvaranje porodice. Iz straha za sopstvenu egzistenciju kod ljudi opada briga za stare,
nemoćne, napuštenu decu, invalide i druge kategorije kojima je potrebna pomoć.
U nekim aspektima nezaposlenost se može posmatrati i kao pozitivna pojava, jer pooštrava
konkurenciju između radnika, što motiviše na njihovo usavršavanje i kvalitetniji rad.
Uzroci nastajanja nezaposlenosti su veoma kompleksni i najčešće su posledica niske
produktivnosti, prenaseljenosti, niskog nivoa obrazovanja, nerazvijenosti infrastrukture,
nerazvijenosti i nesavršenosti tržišta.

NEZAPOSLENOST U PRIVREDI SRBIJE

Centralni problem Srbije jeste nezaposlenost. Stopa nezaposlenosti je iznad 30%, a broj
zaposlenih se smanjuje.
Ukupan broj zaposlenih u malim preduzećima i kod preduzetnika raste. Međutim, rast
zaposlenosti u privatnim firmama ne prati smanjivanje zaposlenih u društvenom sektoru,
gde je i dalje veoma mnogo prekobrojnih radnika. Promene zaposlenosti održavaju i
strukturne promene, jer zaposlenost u privredi se smanjuje, a u državnim službama i
neprivrednim delatnostima raste.
Nezaposlenost jeste najteži problem za lica bez zaposlenja i za članove njihovih porodica.
Ali, mala zaposlenost dovodi do malih prihoda fonda za penzijsko i zdravstveno osiguranje,
kao i fonda za nezaposlenost. Zbog toga su stope doprinosa relativno visoke, ali i stope
poreza na zarade, jer se deficiti ovih fondova uglavnom pokrivaju iz budžeta. To poskupljuje
troškove rada pa bruto plate i nisu mali trošak za poslodavce, iako su prosečne neto zarade
jako male, često toliko da nezaposleni, posebno mladi obrazovani ljudi, nemaju dovoljno
motiva da traže zaposlenje i da zasnuju radni odnos.
I na ekonomskom planu izostaju prave stimulativne mere za razvoj preduzetništva i
zapošljavanja. Nezaposlenost se povećava i usled:
nedovoljne iskorišćenosti privrednih kapaciteta,
pogrešne investicione politike, odnosno ulaganja u krupne i skupe investicije,
migracionih kretanja stanovništva tako da je došlo do povećanja stanovništva većih gradova
i smanjenja u nerazvijenim područjima,
neadekvatne razvojne politike zavisno od regiona,
neprilagođenog sistema obrazovanja sa potrebama privrede.
Privatizacija u Srbiji je dovela do većih otpuštanja u periodu od 2001 – 2006 godine. Kada
je u pitanju struktura nezaposlenih u našoj privredi, u lošijem položaju su žene, jer je
njihovo učešće u ukupnom broju nezaposlenih 56,5% što je više od polovine ukupnog broja
nezaposlenih. Razlozi za to su : udaja, briga o deci, selidba i sl.
Najveće učešće u registrovanoj nezaposlenosti prema starosti imaju lica starosti od 31 do
40 godine, što je 24,9%. Takođe, to je slučaj i kod žena, dok je kod muškaraca starost sa
50 i više godina.

Evropa u januaru beleži deflaciju i rast nezaposlenosti

Izvor: Eurostat

Autor: Unknown

Nakon loših vesti o padu privredne aktivnosti, EUROSTAT je poslednjeg dana februara zaokružio sumornu
sliku evropske ekonomije za januar 2009. saopštenjem o deflaciji i rastu nezaposlenosti.
Naime, kako je u petak 27.2. saopšteno, januarska inflacija u EU na godišnjem nivou iznosi 1,7% što je
osetno niža nego u decembru 2008. (2,2%). U odnosu na prethodni mesec u januaru je zabeležena deflacija
od -0,6%. Unutar EU, na godišnjem nivou inflacija je najveća u baltičkim zemljama: Letoniji (9,7%) i
Litvaniji (9,5%); odnosno našim susedima: Rumuniji (6,8%) i Bugarskoj (6,0%). Ipak, po rastu cena Srbija
je i dalje evropski rekorder s obzirom na to da je jedino kod nas inflacija i dalje u dvocifrenoj zoni.

Tabela 1. Inflacija u januaru 2009.

(indeks potrošačkih cena)

Izvor: Eurostat

Nasuprot inflaciji, nezaposlenost je od kraja trećeg tromesečja prošle godine na uzlaznoj putanju. U januaru
2009. nezaposlenost je unutar evrozone skočila na 8,2% (sa 7,3% koliko je iznosila istog meseca 2008) dok
je u EU-27 u istom periodu povećana sa 6,8% na 7,6%. Istovetna stopa nezaposlenosti (7,6%) u januaru je
zabeležena i u SAD. U apsolutnom iznosu broj nezaposlenih je u januaru u EU-27 u odnosu na prethodni
mesec povećan za oko 386.000.

KVALIFIKOVANA I ISKUSNA RADNA SNAGA

Obrazovnu strukturu stanovništva u Novom Sadu možete videti na sledećem grafiku:

  

Kretanje cena radne snage (u bruto i neto iznosima, za poslednjih 5 godina):

Izraženo u € za period 2004 2005 2006 2007 2008

Prosečna bruto zarada 330 371 483 580 602

Prosečna neto zarada 228 254 330 415 430

Izraženo u din. za period 2004 2005 2006 2007 2008

Prosečna bruto zarada 26.007 31.680 38.175 45.956 53.310

Prosečna neto zarada 17.981 21.745 26.035 32.860 38.128

Prosečna zarada u januaru 2010. godine je iznosila 475€ bruto, 342€ neto*.

Ukupan broj nezaposlenih u decembru 2008. iznosio je 26.905, a stopa nezaposlenosti je bila 14.65%.

Broj i polnu strukturu nezaposlenih, u periodu 2000. do 2008. godine možete videti na sledećem grafiku:

Za sve dodatne informacije možete posetiti internet prezentaciju Nacionalne službe za zapošljavanje:

www.nsz.sr.gov.yu