Professional Documents
Culture Documents
More
More
ИЗВОДИ
----------
Извор: «Црногорске и приморске теме у првих сто бројева Летописа Матице српске»
(приредио Божидар Ковачек), Нови Сад 2003., стр. 110-128. Текст је објављен у
«Сербском летопису» за годину 1832., дио четврти, Будим 1832.
Нек нам опросте наши Читатељи, где су год, што им до сада ништа о Сербљима
на мору (мореплаватељима) напоменули нисмо, тим више, што ова струка људиј
заслужује велико уваженије и у самој нашој Монархии, и кои би зато перво место у
Летопису нашем заслуживали; будући да у Аустријској терговини поморској Сербљи
се могу бројати на две трећине спрама остали поморски подајника, кои под барјаком
Аустријским разносе име свои Сонародника по свима странама света, украшавајући га
вредношћу, вештином, и поштењем.
Ови Сербљи, Мореплаватељи, сви су готово из једног малог предела, обично под
именем «Боке Которске» (Bocche di Cattaro) у свету познатог, предела велим, кој се
савија около једног малог залива, лежећег између Дубровника (Ragusa), Церне Горе, и
Албаније, над коима је мати природа, просипајући своје богате дарове по богатој
Греции, и красној Италии, своју штедру десницу као стиснула и чадама ови предела
рекла: «Ви морате ваше препитаније и потребности по Царству Нептуновом себи
истраживати, и име вашега, на твердој земљи у тишини живећег Рода, по богатој Азии,
врућој Африки, ладном Северу, и далекој Америки разносити, и с другим иј народима
упознавати.»
Неможе се човек доста начудити, како ови Сербљи своим трудољубијем све
недостатке у свом оскудном отечеству надокнађавају, и свој живот у њему задовољно
проводе. Наравно, да иј иста оскудност, у отечеству готово свагда царствујућа, а
притом јошт и само положеније принуђава, да се више с мореплаванијем, и терговином,
неголи земљеделијем забављају; јер им је ово више пута при свем труду и обделавању
неблагодарно; али они, небудући сами украј мора, знали су се, и знаду се тако владати,
да се између остали своји соседа отликују, колико искуством у мореплаванију, толико и
у терговини, а често и у једном и у другом, на што се кој више преда, јербо је ово
обадвоје у свези на мору.
Но прије, неголи се упустимо у наше мало описаније они, кои се у овој струци
живљења отликују, судимо, да не ће бити противно Сербљима на суву живућим,
штогод предварително чути о Бродовима (Галијама, Корабљима Καραβυ), дружству на
истим, и путовању за терговином.
А. Бродови поморски
Што су год лађе по рекама, то су Бродови и Галије на мору, само што лађе по
рекама или низ реку вода носи, или уз реку коњи вуку, а бродови једре (возе се по
мору) само с помоћу ветра и једара (ветрила); зато је крој и зданије ови много
различити от кроја обичниј лађа. Бродови су одоздо осецасти, као подпрсна кост једне
кокоши, а лађе су равне одоздо. Брод, кад је празан, потребује до десет стопа дубљине,
а лађа једва толико потребује кад је најпунија. – Друго: Брод има Арбуле* (катарке,
мачте, Mastbдume) два и три, и лађа то има по произволенију, а не по нужди, као брод;
јер су Броду арбули, конопи и једра толико нуждни, да колико год износи брод, толико
опет износе трошка арбули, једеци и једра. По разлици дакле овога потреба к броду,
имају и бродови своје различите струке, какоти: 1.) Нава, 2.) Полака, 3.) Бригантин, или
Бриг, 4.) Шкунер-бриг, или Шкуна, 5.) Голета, и 6.) Трабакул. Овде ми разумевамо
само терговачке бродове; јер су војени много већи, као што су: Наве, Linienschiffe, које
могу имати од 80 до 120, топова, и од 700. до 1200. људиј са свом потребом војеном и
житејском на себи. – Фрегате, која такође од 43. до 60. топова са 5. до 700. људиј може
имати на себи. – Корвета, или Кровета, која до 36. топова и до 150 људиј на себи има. –
Ми у овој милитарској служби за сад једног човека имамо, и то је Лајтнант «Дабовић»
родом из Будве, заповједник једне милитарске Голете. А Морнара у царској служби
бит' ће и више, али уписујући ове, одлазимо од нашега намеренија. Враћајући се дакле
на описаније терговачки бродова, перво место заузима:
2
1.) Нава (Nave mercantile), која може носити от прилике 6. до 8. иљада Стара** жита.
Ова струка Бродова отликује се од други мањи не толико своиом величином, колико
своим арбулима, кои она има три, свакиј са два јошт наставка такова, да се могу у
време какове олује лагко и берзо скинути, и подигнути заједно са Једрима. И ова
потребује за своју послугу људиј 16. до 18.
2.) Пулака, такође брод са три арбула, и Једрима, много наличним на первиј, али с
неком малом разликом. Кадкад је исте величине, као и первиј.
3.) Патаћ је много наличан на обадва перва, али је у Арбулима различит тако, да се и
ова разлика тек само на плану показати може за избећи широко описаније.
4.) Бригантин или Бриг. Ово је брод само са два арбула, доста пута величине исте, као
перва три, с разликом у арбулима и наставцима. Због мање арбула потребује и мање
људиј, то јест од 13. до 16. највише.
5.) Шкунер – Бриг. Ово је мало мања струка бродова за далеко путовање. Највише може
носити до 3000 Стара жита. Има два арбула с накаламцима, кои нестоје управо у вис,
као код вишепоменути бродова, него мало нагнути на кр'му (puppis) и с мање једара,
неголи перви. Зато потребује на своју службу највише 11. људиј.
6.) Голета, исте величине као и Шкунер-Бриг, само се разликује от первог, што су му
арбули једноставни без накаламака. И у ове су Арбули нагнути на Кр'му.
7.) Трабакул. Брод од мање струке, али доста пута великиј као и Голета, и са два, али
једноставна арбула, и једноставним једрима; јер се на другим находи и мањи комада
једара, кои се на Нави брои преко 20. комада, и на једном само Арбулу по четири и пет
комада. Може носити до 1500. Стара жита, и потребује на своју послугу 8. људиј. – Сви
вишеписани бродови могу ићи на велике путове, као на примјер из Тријеста у Церно
Море, у Атлантическо, Норвегско, Балтическо море, у Америке северне, јужне, и у саме
восточне Индије, али Трабакули не могу, него само по Адриатическом, а редко по
Архипелагу и Црном мору, или до Александрије у Египту; јер му је самиј крој корита
различит од други бродова.
Б. Друштво на Броду
Морнари (marinari)
1.) Капетан (Capitano), кој је и Господар од брода, а може бити и најмљен, али свагда
прије, неголи Капетаном постане, мора показати да је човек искусан у управљању
брода. За то се морао од малена на то жертвовати, и како год у сваком занату: тако исто
и у овом, дугим искуством извештити; и започевши од најнижега степена, у овоме
упражњавати се, то јест: Како дође на Брод у службу, најпре мора бити муцо (mozzo)
3
шегрт, после постане Камарот (Камердинер), и ако је писмен, и учио Наутику (Науку
Мореплаванија), то онда постане Шкриваном (Писаром, или помоћником
Капетановим), а по довољно добивеном искуству најпосле постане и Капетаном. Али
хотећи постати Капетаном, мора дати свој Ексамен (испит) пред властију на то
одређеном, и пред неколико у мореплаванију искусни људиј, и учитељем од исте
Науке, како год у теоретическом, тако и у практическом познанству. А ова се сама
наука состои из три дела, какоти: правила, како се треба на броду и по мору владати; -
како треба бродом управљати или поступати, и – како треба брод саградити. У ову се
науку мешају и друге, неке више, а неке мање, Науке, какоти: Математика, Фисика,
Астрономиа, Географиа, Мерченомиа, и Политика. Мешајући се све ове науке у науку
Мореплаванија, мора бити човек већег дарованија, кој ову науку једином само
Практиком позна; али нигда се не може успоредити са оним, кои и Теорију ове науке
познаје. А да се ту оће времена, то се по себи разуме.
Преко свега пак тога изискује се јошт и да у терговању буде искусан. Но будући
да из једног места у друго, из једне державе у другу, терговину или своју или туђу (под
кирију) преноси: зато мора бити искусан и у писменом слогу, какоти: Кореспонденцију
водити, Протоколе, и рачуне у реду держати, Контракте, Облигације, Камбиале
(Вексле) и Рапорте сачињавати; и многе друге овакове ствари, па најпосле и нешто
најнуждније од Докторије знати, да ако му се на дугом путовању кој друг разболе, или
гдегод у боју бранећи се противу каквог разбојника морског или противу каквог
Непријатеља остане рањен, да му зна међутим помоћи. – Тако исто познавати Новце,
Мере, и Вагу места, у које долази, да купи, или прода своју терговину (еспап), и да
сравни са оним, из кога долази, своје користи ради; тако исто мора познавати и Права
једне Державе спрама Друге, у колико се барем његова посла тиче. Ово се све само као
мимогред напомиње, колико се знања од једног Морнара изискује прије, него што
Капетаном постане, да би тако наш, у овом занату неискусан читатељ, неко поњатије о
мореплаванију имао.
Из овога свега не чини се весма строгиј испит са онима, кои су велику Практику
у овом занату имали, него с људма мањега искуства, да би тако принудили младиће,
кои се желе на Мореплаваније жертвовати, да сверше теченије мореплаванија у школи
Мореплаванија, коју је Правителство Аустријско из усердија к своим поданицима
завело, и под именом «Scuola di commercio e di Nautica» установило. Ово благородно и
преполезно заведеније служи заиста не само целој Держави, него и Морнарству на
велику дику, корист и украшеније, јер сваке године издаје добре, и образоване младиће,
колико у мореплаванију, толико и у терговини, да се ни најмање Енглеза, нити
Француза у овим струкама стидити не морају. – Но будући да сваки Отац, или брат,
воле свога сина, брата или рођака практически овом занату са собом по мору водећи га
најпре изучити, па после му и потребну Теорију придодати, тако се ови задовољствују
после многог искуства, дати се на кратку само, и необходимо нуждну Теорију, која се
обично за пол године дана соверши, где се напротив она друга пространија са три
године дана савершује, и то с већом користју; - али се на то оће трошка, времена, и
обичај. – Учинивши дакле Испит, онда добије Диплому от самога Цара подписану, на
Пергамени, и прије, неголи му се ова преда, пред властију јавно се заклети мора, да ће у
свему, свагда, и посвуда, своме званију, Цару и Друштву бити веран, и у преступленију
ове заклетве лиши се свега права, које му се као Капетану даде, одузме му се Диплома,
и казни се по његовом преступленију.
2.) Шкриван (scrivano писар) или Кажипут (Pillotto) друга персона у броду, мора такође
све оно знати, што и Капетан јер у случају, да се Капетан разболе, или умре на путу,
Шкриван предузме управитељство брода, докле не дође брод на своје определеније.
Другачије је он подложан Капетану, а овај га може пријмити себи у службу, и
отпустити у свакоме Пристаништу, где се год нађе Консул Аустријскиј; јер у сваком
4
великом месту мора бити от сваке Державе Консул или Вице-Консул. – Шкриван, кој
има довољно искуства, и честно владање, може лагко бити Капетаном.
3.) Кадет (Cadetto) постаје од ученика, кој је изишао из школе с добрим свидетелством,
и овај чини из почетка послуге и простога морнара, и некиј део дужности шкриванове;
јер се сотим привикава и једном и другоме, и када довољно искуства себи у томе
добије, а он онда може постати Шкриваном.
Између остали морнара, кои на прови (prora) живе, и кои ни су Официри, јест:
1.) Ностромо (Nostro uomo) поглавар над свима. Овај наравно мора бити најискусниј и
најчестниј између остали. Он пријма заповеди от Капетана, и раздаје иј своим
содруговима (дружини), кои га морају слушати, знајући, да он ништа из своје главе не
чини, него по наредби капетановој. И ако би се кој од Морнара на броду показао
непокоран на путу, или у пристаништу, таки Капетан са Шкриваном и Ностромом
учини суд, и вежу га у Ланце, спусте га у брод у затвор, докле год до первог места дођу,
где је Консул, коме га предаду, и овај га после отправи у отечество к власти, где му се
суди по законима морским.
2.) Гвардиан после Нострома перва персона међу Морнарима, али то бива, где је велико
друштво.
I. ОБШТЕСТВО НОВСКО
5
2.) Топле
Спир. Даниловић Бриг Аустр. Ђорђино
Ст. --- --- Б. Радошевич
Милашиновић
Мар. Рођенковић --- --- Плуто
Јоан. Рађенковић --- ---
Јоан. Комненовић --- Рускиј Карлето
Лука Сенић --- --- Феличе
3.) Игало
Јоан Јанковић Бриг Аустр. Еуро
Крста Балшић --- --- Паланте
Арсен. Јанковић --- --- Азиатико
Григор. Јанковић --- --- Маразли
Никол. Јанковић --- --- Леонида
Ник. Вукајловић --- ---
4.) Жвиње
Сава Глоговац Бриг Аустр. Поди
Стеф. Митровић --- --- Хинезе
Марко Растовић Бриг Аустр. Купидо
Теод. Јанчић
Симо Митровић --- ---
5.) Ратишевина
Михаил Сабљица Бриг Аустр. Барон. Дука
Илија Сабљица --- --- Цар Лазар
Марко Сабљица --- --- Конте Штадион
Стефан Сабљица --- --- Сатурно
Васо Познановић --- --- Солето
Марко Цотић --- Рускиј
6.) Камено
Ђорђије Бриг Аустр. Драго
Обиловић
Петр Становић --- --- Аристодемо
7.) Мокрине
Јоан. Бриг Рускиј Рурико
Перлајновић
6
8.) Поди
Илија Павковић Бриг Аустр. Церногорац
Андриа Павковић --- --- Оцеано
Богдан Гопчевић --- --- Тиграно
9.) Савине
Ђорђије Бриг Аустр. Ђурићи
Иванковић
Јоан Иванковић --- Рускиј Леонида
10.) Кути
Јоан Бриг Рускиј
Накићеновић
Богд. Шкунер
Кочетановић
Николај ---
Милошевић
11.) Кумбар
Спиро Ђурасовић Нава Руска Черкасиана
Миш. Ђурасовић Бриг Аустр. Албано
Спиро Укропина --- --- Купидо
Петр Марић --- --- Конте Лазански
12.) Баошић
Пан. Стојковић Бриг Аустр. Б. Мауриције-
Отенфелс
Крста Лазаревић --- --- Ривелиано
Богд. --- --- Амброзио
Црногорчевић
Јоан. Шкуна --- Амика Деа
Црногорчевић
Игњо Цвјетковић Мартиниана Валароза
Ђор. Бриг Руск. Темистокле
Црногорчевић
Стеф.
Црногорчевић
13.) Бјела
Ђорђије Маловић Бриг Аустр. Новак
Гавро Маловић --- --- Астро
Лука Џелалић --- Рускиј
Тома Џелалић
Илија Џелалић
Николај Маловић --- Рускиј Ђорђиано
7
14.) Крушевица
Ник. Мијајловић Бриг Аустр. Нуово Зеланта
Никол. Ђучић --- --- Мачед. Ардито
Богдан Илић --- Руск.
15.) Ђурићи
Богдан. Бриг Аустр. Ђероламо
Ђурановић
Мих. Цицовић Шкуна Аустр. Монтенегрина
Јоан. Ђурановић Бриг Руск.
1.) Мориње
Крста Берберовић Бриг Аустр. Божидар
Андриа --- --- --- Б. Отенфелс
Теодор --- --- --- Мориње
Богдан --- --- --- Милош
Васо --- --- --- Триомфо
Марко --- --- --- Ереде
Богд. Матковић --- --- Буон Куоре
Сава --- --- ---
Богд. Милинович --- --- Еклиси
Николај --- Шкуна ---
Сава --- Бриг --- Оливето
Мих. Мариновић --- ---
Васо Војводић Шкуна --- Анаиде
Сава Матковић Бриг Рускиј
2.) Рисан
Јефто Поповић Бриг Рускиј
1.) Пераст
Петар Мр'ша Бриг Аустриј. Економо
Матеј Мр'ша --- --- Очиденте
Марко Мр'ша --- Рускиј Свјет тихиј
8
2.) Оровац
Фил. Вукасовић Шкуна Аустр. Калиопе
Стефан --- --- --- Артемизиа
Андриа --- Бриг --- Ђазоне
Кр'ста --- --- --- Монтемађиоре
Богдан --- --- --- Контеса Порциа
Лука --- --- --- Таганрок
Марко --- --- ---
Илија Перовић --- Рускиј Елена
Котор
Илија Радичевић Бриг Аустр. Соврано д'
Аустриа
Јоан --- --- --- Св. Спиридон
V. ОПШТЕСТВО ПР'ЧАНСКО
Пр'чањ
Лазар Матковић Бриг Аустр. Ађесилао
Богдан Радуловић --- --- Еђисто
Паштровићи
Илија Казанегра Бриг Рускиј
Кр'ста Љубиша --- Енглезскиј
1.) Тријест
Драго Поповић Бриг Аустр. Римпатриото
Ник. Рађенковић Бриг Аустр.
Јоан Гопчевић --- ---
Ђорђије Манџук --- --- Спедитиво
Кр'ста --- --- --- Банат
Ђорђ. Тројановић Нава --- Ана
Алекс. --- ---
Љубибратић
9
Мањи Бродови,
кои само по Адриатическоме Мору путују
Лука Јоанович Трабакул Мистик
Николај Ћуковић Шкуна
Јефта Вукасовић Трабакул
Марко --- ---
Стефан Гузина ---
Андреј ---
Томановић
Спиро Матковић ---
Илија Перовић
Марко --- ---
Марко Миљевић ---
Марко Милетић ---
2.) Лепетане
Триф. Томановић Бриг Аустр. Филаделфиа
Марко --- Шкуна --- Феличе Аугурио
Спиро --- Бриг --- Ареопаго
Ово су за сада Капетани поморски, кои су нашега Рода, Језика, и Церкве, и кои
се у Мореплаванију не само у нашој, него и у другим Державама отликују вредностију,
поштењем, и вештином у своме занату не напомињући оне, кои су се већ овог трудног
заната оставили, и уживају у тишини код свога рода плоде труда свога. Нека ми се
допусти овде напоменути неколико примера храбрости, једнима за чест, а другима за
углед.
Године 1826. Капетан Богдан Вукасовић побије се не далеко од Острова Кандије
с поморским Разбојницима, кои су са два брода и преко стотине Другова на њега
ударили, и дођу већ до тога, да су се већ из Чамаца свои са свију страна на Брод
Вукасовићев јуришем почели пењати, кад овај окрене из топова с Картачем (mitraglia)
на непријатеља палити, и један брод непријатељскиј провали, и потопи, другиј се
бегањем спасе; а многи под јуначким бродом од мачева, пушака и Картача нађу своју
смерт, и у мору гроб. Зато му Царство наше у Тријестанском Лазарету (Контумацу)
торжествено дарује златну колајну.
Год. 1827. Капетан Марко Томановић овако се исто јуначки одбрани од
Разбојника поморски, неколико пута већи на броју од његовог друштва, и буде обдарен
такође златном Медаљом за чест себи и своме друштву.
Год. 1828. у Архипелагу гр'чком нападну на Капетана Андреју Берберовића три
разбојническа брода; а он са својом дружином на Шкуни Феличе Аугурио одупре се
овима, кои је било до 150. у друштву, и многе непријатеље пославши из пушака и
топова на онај свет, сам изгуби полак руке, и свога Нострома, али спасе брод и остало
друштво; и терговину, и Царство му награди храброст у Лазарету торжествено
Медаљом.
Овакови примера храбрости, и вредности бивало је и отприје, али ће ми они
опростити, што иј прелазим с мучањем овде; јер би храброст њиова изискивала више, и
10
пространије описаније њиовог поступања, које другом згодом не ћемо пропустити у
Летопис наш ставити.***
НАПОМЕНЕ
*
Овом се речију служе наши Морнари.
**
Стар је мало мањиј, нежели Маџарскиј мјеров.
***
Чланак је објављен анонимно, аутор до данас није идентификован. Уводни пасус
говори у име уредништва, што значи да је Павловић интервенисао у тексту. Сасвим је,
међутим немогуће да га је он писао, посебно не други део у коме су веома специфични
локални подаци из Боке. (напомена Б. Ковачека).
11