PRAviLA,

soc \oLOSIt-,E ME/ODE

/

,,::, X~ll e: "tV:! I CJj

( .... ~ z

~--f03j,?3 ~l

11, ""£~;t;:7-'"-'~'''~'1

,f'iJ·

J ~ ••

v. Mille; Dirkemov.sociJoloBkd metod Predgovor prvom iroanju Predgovor drugom izdanju

Uvod - - - -

VII 1 5 19

Glava prva

sta je to drustvena emjentca - - ~ - - - 21

di'4ga

Pravila kJoja se odnose na iposmatranle drustvenih

cinjenica

31

treca

Pravila koja se :odnose na [".ruildilmrV"aIlje normalnog i

pa1io~oskog - - - - - - - - - - 55 "

G lava cetvrta

"" Pravila koja se odnose na obrazovanie drustvenih

tipova --~-------- 77

,GIava peta

Pravila koja se odnose na o\bjaSnjenje drustverah

cinjenica - ~ - - - - - - ~ ~ 87

GLava sesta

Pravila koja se odnose na davanie dokaza _

Za!kljucak ~ - - "~ - ~ - - - ~

11.3 124

/\1.

DIRE:EMbV SOCIOLOSK.I METOD

Pr_wAl!§ociokoJk.q.$l ~tod,asu lednQ.....9Jl...n~_!llrlijfu, Dil'Ke~Q~ih dela koje je nafyIse lzuavano 1 prevodeno-:-ii~ i

c-j~asic~j~_~M_s,<,?Ciglo.ske ):lletodolog!je uopste" Prvl put suse pojavila1~94'J~odi~,:: !!,gbli!sQ§~Jjle. ~.llil].~~~ 11 ca.sopisu ReVi[ecpnilosopMque,. ~ sledece gedine su objavIjena 'fio -kilJIga:~SvojkoilaWobl~..lLV~,,",dpj)jla.J9.QL gocline prilikom OrugOg lzaanj~,-;a -koje je Dirkem-napTsao~ poznan novi predgovor, Od tada knjiga ne prestajeda se prestampava (do 1950. u Francuskoj je izaslo [edanaest izdanja) i prevodi na strane jezike. Novoenglesko izdanje pojavilo se ~950, a novi nemacki prevod 1961 godine.t) I brojni radovi koji se stalno pojavljuju u strucnim socioloskim casopisima takodepokazujt!Q.,~ostOJigQ~ednak.Q inte-: ..

resovan' e _,!4Q.dalQSk1.L u : sku" tI'aJl:uQk~.m.Q_1l.og._~si,:

sterna. Doneklese to. rupje,ol:>.iasnitLo~1J1OY ',. '_'" , ..

.''''''i):i.2i:E!.c~.~::"."~;..:~~~~."L~.~gJj15alJJJ.,Jh§i$lim,, . Ipak,

mnoga . Dirkemova metodoloska gledista. i .resenj a prevazllazeuze teorijske okvire njegovog sistema iirnajiI znatnu samo-

stalnu vrednost. ..

. .

, 1I ,gotovo svim Dtx~emo_vjm delima mQg)f . .s~,.:nact,,8!,ojna razmatranja .. ,l'azrilh .metodcloskih pit~:nja,~ ¥,ilozofsk;i solhlug obrazQvi:hi, 'on 'sehij'eilikacl zaaovolJavqo prosforn- e'fik.asri-osc'lt p6jedihlh i1>trazivackih postupaka; nego j~nastojaoi' da ih

1) OV() nemaeko. i;1:danje(E DUJtikhetrn" Pie RegE:1n derSQ~h. oIQgischen Methode, in' rieuer Ubers.etzung· her~§ge1:5en . lind eU:tgelettet V1Q!Il:R. K6,niJg, H., Luchterband Verlag, Neuwied,' 19(?1) od1i!kuje seobliinn[mst.udijslkim: [5l'edgovorom -, ~~. keiii€a'ivrlo iscl1Pnom bjlbHografijom radova:» DiirkemorWlm metodu, te 'zaslu-

zuje posebnu paznju : ' , ' ..

VII

epistemoloski analizira i obrazlozt. Ipak, sistematski se metodologijom .}4!kem bavio pretezno u l)l'voiiazi svciganaiicnog . ..ra~e. Uloga metodoloskog problema u genezi njegovog socio:: \ loskog sistema se, rnedutimcobicnc-dosta jednostrano tumaci.. Kako su, se P::avila pojavila posle teorijsko-sistematskog dela \ o podelz drustvenog rada, dosta je rasprostranjeno misljenje da su ona samo sporedni proizvod licnog istrazivackog iskus~~a. Ovakva t~acenja ne uzimaju u obzir njegovu diserta~IJU. 0 Monteskjeu, koja je objavljena na latinskom jeziku

1 bila dugo nedovoljno pristupacna, posto j€ na francuski prevedena tek 1938. godine.s) Metodoloska pitanja dobila su u ~oj . ~aspravi vrlo istaknuto mesto, a, u mnogirn usvojenim re.senpma se vee dosta jasno naziru neke osnovne osobenosti Dlr~emOVo? ~?~~!a_!lj<l s?ci()_I~~1!:ogmetodl!, koje ce samo ne-

. koliko godmakasnije doci do izraaaja u Pravilima. Mislim

1 u p.r:rom redu, Il[l njegov kritic;ki odnos premaspekulativn~ , 01:l~lClma. dedukcije Nji se zakIj:lccl slstematSkIne p~overa::

IIyg.J~ . U,lSK~~U~ .. z~tim na ~ii'La_ta:n~~t.1Th~S]::raiIiCII(. tlBovi:

l~... .~.r .. u. s .. tv.ana]V"'ml' ~ku~vem ok= .za obja'nj'V'"jed~~.· I: s.!ve~ . .RoJ.aYJlJ~ da Je postqianje uzro~nih odnosa lzakona

!' u:rus.tveno~Zlvot~ .~s~ovni .predu~lov'?d~k~~~g zavisl moO:-

g~cnog_ 9.bJas_nlll~HI . ..d.r:uStv.ewLn01"'/'" - .~"--<",

'. t . . . '.,,"" ......... ,,-,..--,_.ll osnovi

~ov~tno gleydl~te. o macelima nauenog razlfkovanja -norma:i~

Il:h 1 patoloskih drustvenihpojava s onimko'e-'e'" .' ", . . t .... P .... T' ... '. ". J J 0 tome

lZlle. ~ u .~a~: ~1_Jla> _ mislje~je ~a se nauka ne moze osloboditi

od ~~aktlclstI:kih irnprovizacija, ako se bavljenje nauenom t~orIJom re~atlvno ne osamostali od praktieke primenenaucnih saznanja (ovu prtmenu Dirkem stalno naziva vestinom Sa~t) a ne naukom) itd. Mada se resenja pojedinih met~doio~klh yproblema u ove dye rasprave donekle razlikuju, ali pretezno sarno u nijansama, moze se tvrditi da je Dirkemovo metodolosko stanoviste vec u raspravi a MOnteskjeuuos~d~

. . . '~. '

.. ' ~) ,?uid is'ecundatus rp.olIitl'cae scient-i'q.e instttuendas contulerrt, ~~ B~rd€~Ux, 1S.92 Prvi :liranmnskd peeved, F.A1auigJriaJ{F. Ale~y), obJavlJen J€ u caSiopdtsu Revue d' Histoire poHtiqueet to~tttutwnelle (1937); novi prevod A. Kivfljea fA. Ouvd:llier}na~ '3lZlSe u 1rujizi E, Drur-kheim, Montesquieu etRousseau Pr~ur~ seurs de la sociologie, M. Riw.e.re, PalI".is, 1953. p. ~1.i5. .

VIII

izgraden() i da je ono u PrctviLima samo dalje sistematski ~a:z-

Vfjeno- f Sire obrazlozeno3), ..

.' Medutim, kako je Dirkemova zamisao soclOloskog metoda u Pravilima nesumnjlvo mnogo potpunija i celovitija, moze se postaviti' pitanje zasto je uopste potrebno isticati da se njeni koreni nalaze vee u jednom ranijem delu. To zaista ne bi bilo ni neophcidno ill potrebno kad metodoloski problem u Dirkemovoj misli ne bi imao jedno vrlo osobeno mesto. D prvoj fazi svoga naucnog dslovanja on (). socioloskom metodu 'razmislja i pise pre svega 1'i~ .s~ar1<)vis~~· .l{_oli:S:!i~!~~l?:t'! sociologije "ii posebnu nauku, <l ne sam.D: radi otk:JIl:n,j@j.~ fl-{:),kih teskoca i slabosti u naucno-istrazivackom radu, On nasfojl da istovremeno na sadrzinskom i metoc-)ploskom planu pokaze u cemu ie. saStiiieoSoheiiostj·. sQ9g1ogije, 'l)O kojima s0na razliku:J; ~d filoiofijejsh)J:ije_jpolitV:ke>~ilozof~~~,

. ll~jednoj, t 9st:;lib POJaebriiJ} ns.uIsa, a we sve~~ PSll1olD,;glJe, F<l_drugoLstrfl,))l, Zbog toga se njegove dlsertaClJ€ o~rustverioj podeli rada i 0 Monteskjeu medusobno dopunJavaJu. I kao sto se osnovni teQi'ijski problemi gotovo svih kasnijih njegOVlh istraZivanja nalaze u svome zametku vecu disertaciji o podeli rada, tako i Pravila pre1JZirnaju iz disertactje a Menteskjeugotovo sve osnovne ideje 0 socioloskom metodu. A pg~to Pirk.emp~Qq_l~IIl~ ~~todil llyek razmatr'il polaze.Gi,pg "rIo odredenog shvatania orrifodi iskustyenog sadrzaja:~~

Jim treba: da se. bavisocio1ogija, pa su m~doloska plta~ja ( ~k tesno.J!ovezana s .Jeorijskim, Piavila prikazuju celovl., tije nego rna koje drugo njegovo delo ne ~amonj~gQvu za-

3)2: Davi (G Davy) je pirVi Slffirenuo painju na ulogu teze 0 MOIIlt.€iskjeu u ra.'TI'oju Dirr'kemove metodoLogije, Vird. D. Davy, L' E:xlpUcartion sodologiqueetle recours a l' histoiJre d' apres Oornte Mill €It Durkheim, Revue demetaphysique et de morale, 54 an., nO 3--4, ka,o i Note inuroductmre u knjjzi E,Dul"kheiim, MOllltesquieu et Rousseau, p. 9-23. R. Kenfug je ill svom p.redgoVQiI"UusvojiD ovo Davijevo glediste. U Iranijim p'roucavanjtma DiiI"kemovih metodolo1lkih shvaeenla ova veza izmedu tezeo Mon.teskjeu i osnov.I!ICtg metodolos.k,ogcte:lca mie bila llP'cena, P Lak;omb (Laoombe) U svojoj iscr:puOj i w.az~1Jo kritilaooj studiji D1rIkem()vo~ metoda (La· Methode S1Dciologique de Durkhelion; F. Alcan, Pm~S, 1926) uopste ne pominie' ranijj. rad 0. Monteskjeu. H A1pert(Alpem}, kiojiinaCe w-IIQ isc:rpno looalliiiJra Dirlke;movmeftod, talkode ne uzima u obzilrponienJUm Tad, Vid. H.Alpert. E. Durkhedim and his~oci,,:, ologu, Ooilumb.rja Und~ity PreSs, New York, 1939. Isto. vredi,i za ParsonsoV'U ama.1i2.u DirlkemQlV'Olg 'tfiDlTij,skog sistema (T; Parsons, The Structure 0If Social Action, 2nd ed, The hee Pres-s, . G1en:coe,

Ill" 1949.)

IX

:;:~s~Q soc1olosl}og ,metoda negQ i nj~goyo: :s4v~tanJe sociologije kao nauke. Posle Pravila nj~gova zamisao' sociologIJe r':njenog metoda z:ije se vise bitnije menjala. Mozda jedini lzuzetak predstavljj, promena stava prema uporednim tstra~~van]ima, 0: cemu ce brti reel kasnije Inacs, Dirkem je Sarno ~lre razradivao pOjedine probleme svog teorijskog 'sistema l~voga opsteg shvatanja socioloskog metoda.4) Zbog toga on rnje morao da se vise vraca na metodoloski problem ucelini Ali,. kako vlastita istrazivanja, tako i rad brojnih .saradntka stalno su isticali pojeqineaspekte socioloskog metoda i zahtevali njthovo resavanjo. S n1l::ucno ... konstitutivne ravni metodol0,~~i2£Q~lem prelazi na istrailva~ko~operati\r~ll~;:'nakojoj se p'?lc.l~na. metodolosk<¥. ·2<;;unJ§l3,:6· nefJosn.~diiijeostvarUj8', kon= KretI~l!J~, 1.fpgt.ptinjEtY~~ g usled toga1i J.2:yesnojrned imerija. N~1s~9: Se u svom oS~~l:l,r!yanju pOjedina"metodolo§ka na'6ei~ izg~I1{)vne' z.a~~s~~ u~~~r~av~ju. CAli 'iilla Cslipi:C;t~iK'Rrlm~ra koji' J2()~'Ol.~1,1EI (.l51 P~r_kem. jzrft~nih razlog~J:lije bib uvek ~ ~tanj~ da ~ ist:ra.ziva.~~?!? r<.l?",~yij)p!l:9rmg!i i~l,t~51stiepi"; ::?t~l]!QIO$~1,1: Y:re.<.l.n,?s.! ~YOJll1, n~{!elrF4 :metodoloskih stav()va~ U svakom slucaju, potpunl.ja analiza birkemo,;:;;gCsoclolo~kog metoda ~~ra gotovo podjednvak9 uzimatiu obzir njegovu sistematski tzrazenu metodolosku zamisao i njenoostvarenje

u pojedinim istrazivackim delima. To, uostalom, vazi za p~?ucavanje m~~o~oIoskih shvatanja svakog n,aucnika koji TI1Je, samo razmlslJao 0 nauci, nego se njom i sam uspesno

bavio. . .

U o?~all1cenom okviru ovog predgovora morarno se ipak . pozabaviti prvenstveno kritickom analizom Dirkemoveza": ~i~!isocioloskQg,metoda, . Kako j e ona izvanrtd'ho-~eio;;it; !e(Jslerirra, i. ·~~~t?e)Lg :njol.Bvi osnovni 'meti:,d§lQ§krproBremf~ "y:r~Q Y:r:avn9t~~~1l9 t 0~rgl9W(!QQ.zastupljenli ()h;ri~,en1~tQ]~

.. 1:l~~~!l!.q ~R.!§t~mQ.l()~.Iq k0I'1~l1? :rt~gq.i.prflicno zanimljivo. .'

1. DIRKEMOVO SHVATAiNJE DRUSTYA

.91j DiJ:'~;~~yQ1; meto~()l<:J~~g~ :r~;t2:r!l.@janJa ni~ blO. da lzgl:?d~ ,,.j ~~ItQn9VQ.oPsfe:-'eR,ti;1!~m2J(J~~(J .staiioviste;To-()P~te .. . ~tanov,lsJ.e .Jean preuzeQOd:~pocitivizma. KIHY'pre-"n:reg; KpJi.t,

. . -.-J_.--~

4) U torn. Pexgledru jEi najvafuija rasorava. E. Duu1khelm, P Fa.uoonet, SOciolJogieet sotences soedalas, "Revue philosophiq«e, XXVIII (1903), iP 465-497

x

r

1

r

•. ·•···•·••··• •. ·······~.··.··I·.·······.··.······

.J. ::",

'\ ',

r.

_: ~ "/.",-.

a

5) Vld. V. Miltc, OS[[]OVo1le IDa!I'alIDterilstilke DiJrikemoVlag sectoJiQSkog sistema, Knjiievnost, XVI (1961), hr. 7-8"str. U6.

6) "Na taj nacin, njjJhova opStost ne ffiOZe rposlilMiti da se da obelezie sociolosksh POj>aV1aJ. Jl.IId:~o kiOja Be rnalalzd u svdm pojed~nacnilm '8ve&tima, pokret maji ponavljaju Svl !pojediinci nisu zbog toga drustvene cinjenice." (Pravila soeioloskog metoda, str. 25.)

XUI

7) Vid. pravila socioloske rnetode, stl(' 104-106, i cetVl'1;U gla\TU ucelilIli.

XIV

olol9,1 .i. madusohni ~~ .. m~~J: .. ~~.~n:.~",:~~~.~~~ . .:: .. ra~li: ditifir~iPOVI~~e.§fganlZaetja~l1·~dU1~ ;_- '" Itvirli- drustvene organiza~6-4iaJvecih polarl~£ij a I_p~zeseih sukoba i mozese, stoga, naJPotpuiiije vi~~ti stva~na: drust. ve.n n'1ttl*.' .T~oda svako~njenog konkre~no-lstonJS~og trpa.

p~'je Izgubio 1Z vida, III bar sasvim nedovol~no uzeo

u obiifove znacajne kolektivne oblike u drustveno] morfologiji,Dirkemov teorijski model je moran ostati su,:ise p~jedIlOstavljen, kolektivni oblid ~rustve~og, d~IovanJa, IDlsljerija i osecanja nedovoljno izd1ferenClram (izuzev u pro:fesionalnorn smislu), . kolektivnoj svesti [e rnogao. da bude pripisan suvise velik i besprizivan m(ira~ni autvontet, a da

bude zapostavljeno ispitivanje prinude kOJudrust~ena or~anizacija vrsi U onim slucajevil'na "kada nema ~odrsku Je~m~ stvene moralne syesti unekom drustvu.1,PVQ llo]edh6st::vlJ~e ;I<r shvat~lllje odnosa~j7?!,e(UlQ!,!j_§ty~:gg.OIg~BJ._~~s:jj_~ j: ~:nstYqJ I

i izmeduvladaj~~_e iCl~()logije i 4r:ll~tv~11~ ~YE!~~t. -g?g:~1J'~ na Ci< polaznp]' ~Dir~iriov(JJ ~1:..$1p-~_gID..9g_ drustva k'i.~ .Jed~.E~~e- ~ no~ IDqr<i1nog tot<l:lit_e!~, .~~ji s~. menj~ usled pl:'~!!le;tl.lll.~vo ..

joj ". rnorfoloslr0jstrtl,~tu.~~, usle~c~ga se~()~tl. :po~av:t~ ,~~.-

boki, pre. svega lllol"§.lp!, a,z;a.tlJ:n. 1 fu~kc15)n~lm. p?r~I1.1e.C:~F' alik.()j€ ip~ak. nikacla ne prestaje cia Pl!p.e u osnoVl mor~ln9 jedir;istveno, jer mace nepi moglo da 0pstane, V ta~y~~ drustvu postolt samo [edno s.rediste!:lrustven~ Ii:l~t~()~t~., ;J::

di.n. st.ve .. n ... a ..• ·.k ..• U .. I .... tura. ' i. po sv.Ortl .. ~r~~tv:e.n~~ sJ:?ls1J .tlJ:l:1y.erzal.n,a -.:.:.? ..... t! .. I dntstveYla Pr:il:Lu~Ova nerea Istrcna v IZ a dru~tva o~~~va~~ ;; .

'-eDidiemu da [asnije 'uoei . au drustvu os e razbclt UZI ~l'

delovi sa svo'im ose TIl .. Vi .. ' sosobno-ffi ~

~cu daha svojeBanoye vrsl;! Resto izuzetno: intenzi~an pIi:- ;;~ <

nu(lni ·uticaj, iaJs.o se on .nezasp;'va pa autQntetu, ':'Pste dru- Nit I ~tvene organizacije, vee m()ze. onek. d. '. ~ .ovo l~tvoreno 1 (i/ supros av,Ua (klase u revolucIOnarnp III nacIJe:u nac.lOnalno: 'tV oSlobodi1acko~l, na prImer), rema orne, ca 1. aka bi V

se prifivatilo da se prinua ,aaazi u Qsnovi svake 'drustvene 'i pojave, ona u drustvuneffiOta:biti jedihstyeniri u ~sto.m ~ pravcu usmeravati sva individualna.vi kolektivna ponasama, . posto se ni njena mnogobrojna sredista u dato~ drustvu ne moraju nalaziti u hijerarhijskom rasporedu ria cijem s: v~~u nalazi j.edinstveli centar. Stvarnobi~a~av ras_p?red zansta

fdrustvene prinude, u najrazlicitijim njemm' ohlicima, n:ogao Posto' ati sarno u totalitarnirn drustvima se .mentarnog III eta-

Istickogtipa.

XV

Medutim, ako se na prinudu svedu svi raznoliki obliei utieanja na ponasanje pojedinaea i raanth drustvenih grupa, neophodno je daleko iserpnije analizi:rati konkretrie oblike i sredstva tog uticanja i usmeravanja, nego sto je to ucinio Dirkem, Postoje .grublji i suptilniji oblici utiean~a koji se oslanjaju na razlicrte sklonosti pojedinaca i drustven:ih grupa i ov~~ ostavljaju razlieit ~tepen slobodnog odluCivanja~ T~ ~azhclh oblici 1 sredstva uticanja u velikoj meri, a ponekad cak, presudno, odreduju k~ra~ter drustvenih odnosa u kojima se [avljaju, 1 veliko Je pitanje da Ii se u naucnom pogledu sto dobij<i:,_pJmovim svodenjem na prinudu kao zajedniek; imenitelj.~ored toga; Qstaje otvoreno pitame da Jj se IDl(i oblici drustyenog pODaSanja mag!! svest! na prinudu. shvaeemi/ i u najs~r~n: sm~sIu. ~e postoje u i neki izrazito spontanl,1 ClQ"l)i"ovolJll1 rzvorr drustvenog ponasanja i oblici u kojinIci' se \ odredene norme prfhvataju sasvim dobrovoljno radi unu- " tr~s~j~g' zadovoljstva koje takva ponasanja pruzaju, a lice- 1 sneel lstovreme.no zadrZflvaju. _punu slob~du da se kad .~~i zazele povuku tz odredenog njihovog drustvenog oblikaJIgre deee i odraslih, kao i raznoliki oblici amaterske drustvone ?eI~tnosti spadaj~, r:a primer, u ovu grupu drustvenog ponasan~a, ,Ova ponas~nJa,svakako, nemajuneki veeiutfeaj na odrsanje odredemh tipovs drustvene organizacije, ali da .Ii ~na zbog' tog~ ~isu drustvena, pa cak i da Ii su uopste dru-

stveno beznacajna? .

.~ .Jos J~dnak.J:!!R_~fl pE.9.~!yrecnost postoji u Dirkemovom

1.~rQvJi~~~~~~~~:~!~~~~~~~~~ -~~~~!~s~~t~v~. ~~-~it

t.' 1J.ao . P0k. USajm;fa~ .. a.a~ se·bi.!O .k.oje d,rust.~ ;;m.~._p!. o. /a;:., ; .... =ri.f&~.··· t~ p611i.W~U @8H"~jh9s~~in~,#~1~~~US,'l~~t. [f _J_~ut~, .~~~~razitO.:p@l<'kl WW1Jl,_~psi;/ .~~. ~e sadrz~JekoJl osto elZV n sihicko zivota -ilifilin.aca, §_ c<l~sasvlm nezaVIS ,-' snovnatezs · .. oJom~~·Pir~ <: kem brani 0 pngovora-a-JehipqstaziraQ kolektivnu svest

i kojorn ujedno objasnjava postojanje potpuno razlieitih i~dividualnih i kolektivnih psihickih sadrzaja sastoji se u ukazivanju na njihove razlicite izvore: osnova prvih su organskopsihicke osobine fzdvojeno uzetih pojedinaca,g b:olektivni . psih~cki- sadr,z~ji nastaju u medusobnim odnosima i ll._iie;jima mnostva drustvsno povezanih poj~g_inaca-T USIed tog.<!·Obl'a.;,:

XVI

zuju "psihicku Iicnost no~u vrste'~}) Ovakvo rasCla:ojAxanj_e pSlliicki1i~saafzaJa-~ayE~!!"uko je neRravilno. S .J!d~~l!:tran.e, ono pretpo~!avljaIiek:~ razvijen~ IWihic~e saarzaje koji hi nas~aTalinezavisno od. d~eriog zivot'il;-"a,-ruCCIFiigOj;-pO::" gresno se zakIJueuJe da psihiCK:i sadrzaJl ROJI nasta]u u medusor,olm -odnosIm~'; {'iificaIimiC'pbj'edirtaca 'rtlO'grr'tta'-;pustbj e kao'KoJeklTvnasvesf" u' psiJiickomsrniillU, a'hl:f"U'o15IU((Ctazltc:ftmlioLejffi1ih.~ri1i-'6~ zivota_QQ@_dinaca.

'~~~;~st~J7t~li~~f{~~~~~~d~~~f!i6~~k¥~~~'--

iZhllfctlfirrl1ftrldualnih svesti i kolektivne svesti protumaci kao: _ .~ .... kritika sarno atomistickih struja If psihologiji i kaopogodna teorijska osnova za zasnivanje socijalne psihologije~9)~::,J J&Il5...:p.~Q£.~&ia /se ne moze ~vati ):la Ig.!!to!llr.~zdy.aj.anj.:uJ: 'iem:~e_D1tO_ru ~!~rduaTnih-i. istQ. l<.tko korenito. .kolektivnih ~ pJlihiG_Jgh §._adrZ_aja., _a jQ§_ malJj_~na. ,p.Qkus,ajJJ_ Q.; ~~ kQ_!ektivpi , psigtckt. _ll_~dr~gli !;::qv:Qj~ '!?:. ,p'sjlrj£~()_g~~YQti!pgje..9-.inaca" u 1~9.:-'jem.~ u ~~~ E~koin obli~~! _j_~c!!!lS?: JEog~ c!~,E911!9j_~_!.

r'AIf, ako s. e. dosta brojna -iiie"Stagde.Di.rkem govor. i 0 RSiP- ... , iekom \ zivotu drustva protumaee kao nedovoljno uspeli pokusaji da " se jasnije izrazi jedno novo stanoviste koje zeli da istakne

ogroman utica] drustvenih odnosa i stanja na oblikovanje psihiekih osobina i raspolozenja pojedinaca, onda ono znatno priblizava sociologiju i psihologiju, a iz toga prfblizavanja u stvari nastaje soeijalna psihologija, U tom smislu su Dirkema shvatali njegovi sledbeniei medu psiholozima.

Ovo sazeto ~zlaganje_nekih najosno~ !Q_o.YOg teOO"i.jskt)g--sis-tema bilo je neophodno §,~ .. J::>~ s~~~g~q raz~g1~orijskio_bdr_llXQm:? se kr~¢Jl,_nj.~_g_Q.Yi!!'..!!:?m,~t~1!!lJ~. Q'sociolQ§kQm,matQdll~" Ako se taj teorijski okvir izgubi iz vIda; mnogobrojna njegova, metodoloska resenja: ostajune-

, dovoljno razumljiva i moze .se steci utisak da su ona sasvlm proizvoljna, K_illilm, .. pak, osnovna. tecrijska vlzija drustva

utide na . .metodcloska .shvat~Bj_a. nQl§_gI_l!ih~ii';ii.G_riJJ~_a~_m.Qila~_QL e:! xilo- :s~!j_gtn9.4_'!J2Q.~:ai.e- iedna ..sira YllQredna analizaDirke~ mov¥I i Milovih metodoloskih shyatania; Qb()ji~§l; su U&m:::

8) Pravila isoctoloskog metoda, str. 97_

9) Ovo glediMe zastupa d R. Keni.g u pomenutom predgo:voru za novi nemacki prevod PravHa, tVl1deC-i da Djrkem U svoiim poIemikama proJtdiv psihologije ima u yj,du samo atomizovanu aso- . cijacionisti61ml psihOlJo,giju," namesto 160je on ze1i raz,V1Cl(j socljalne

:psdhoil:ogije. Vtd. R. Konig, Einleitung, S. 36. ".

II Pravila socioloske metode

XVII

stemoloskom 0 ledtGbedeni -rlO~ osreano oslm _. a

politic om'--iOill.e:(f.u:-· .

j5r. ,,~~~' ~- ._._' . eralizam do-

* pl:rne~.~ekimkol;k~.'*jT1! eJe:nimt~ ali. s~,raE._ aze U svojrm .osnovmm vlzlJama -drustva, MIl, dete englesIro'g eRonomskog i polftfCRoghberahzma, Izrazit je socioloski nominalist i to ga u teorijskom objasnjavanju drustva gotovo,

. neizbezno vodi u psiholoski redukcionizam. Dirkem, videIi ~(~~<sino, zasiuI;la.i@!!B.f;,unhrerzalistii!ko Bh:1la..tanje .. drusry%·j u li1~)~ i tom pogledu Je bllZl K01~U, Ta osnovna teorijska razlika je

O-~v' razlog sto se Milova I Dirkemova zamisao 0 zasnivanju j~d~¢' opste nauke 0 drustvu, njenoj epistemoloskoj strukturi i metodima istrazivanja vrlo radikalno razlikuju, kao i sto je Dirkern vrlo pristrasan u ocelli vrednosti i originalnosti Mllo~e metodologije.w) Suprotnost metodoloskth shvatanja Dirksma i ~ila saI?o je jedan E!"~mel' tr<;il!!e>g s.£.ora iZp1eC!3. socjQlQ.illtib,

_umyerzal!§..ta i?-omiha~i~LJg)jL se· stalno javl.i!:, ~2.~ ~ ., l±. o~y~Tu 1.~t2g opsteg eplstemo19slq>g prav@, _q ovom slucaju pozitivizJ:lla: Iz generacije u generaciju menjaju s~' ilazivIpod kojima se oponenti javljaju i teziste spora se prebacuje s jednogkljucnog teorijskog ili rnetodoloskog problema, na drugL Danas se t~j stari spor najcesc~ vodi pod etiketama holisma i metodoloskog individualizma, funkcionaltznia T lllet~dOfoSkog redukcfonizma.v) A· u vatrimedusobne pofemik~ i;~ti~Inci se vrlo eesto nimalo ne stede i ne ustrucavaju ni od grubljih politickih insinuacija, kojima su vrata sirom otvorena Cirri se teorijsko stanoviste poistoveti s polrtickim. Tada se, na primer, odbacivanje socioloskog nommaIizrna tumaei kao negacija liberaino-graaanskih shvatanja politickih .sloboda. Ni

10) U uvodu Pravi~a on S oCdlglednim plOJtcenji!vlanjem tvrdi d~ Mil 0 socioloskommetodu nije rekan n1!§ta stvaeno novo nego [e .samo prokcmentartsao K'Ouua.va metodoloska shvatanja, Svaiki pa:Zljiv1jici,talac Milove logi(ke i napose njeg1O~e iknjige AUguste' Comte and The :Aoo1ti'Vi'SIU, Iako ce za[l'a:z1timnoge znaeajne razlike u Konilovim i Milovfun metodoloskim shvatanjima

11) Vid., na !pr., K. Popel', The Poverty of Htstorism, Routledge and Kegan, London, 1957.i clanak K Davis-a, The Myth ofFuncti-. onal Analysds as a Speda! Method Iiln Socioiogyan.d Anthno!pology American Sociological Review, v. 24 (1959), nO 6, !p. 757-772

XVIII

lDirkemniJe bto posteden od ovakvih pohtiekih ni u svoje vreme, a ni danas 12) Predimo sada na neposredno razmatranje

zamisli socioloskog metoda '

,t~~z }_t~' h """/ ".J)~\i·c:(

insmuacija,

Dirkemove

12) Zarnimljivo je videti zamenke ave vrste kode iznos; Dz ..

Ketlin (G E:. CaJt1in) U svom !pITedgovoru amerxckollll!pTevodu pravila.. (E. Durkheirn, The Rules' of SoJC.ilo,l,ogical· Method, The Free Press, Glencoe. IlL, 1950, G. E. Catlin, Introduction to the 'I1ranslatiJon, !p. XXVIII.)

13) E, Durkheim, MOID.1.esqu:ileuet Rousseau, !p. 9'5-102, ~ Ibidem, !p 95. .

I\!J) Pravila ,oodoilo.skog metoda, str, 32,

16) E. DWkhedm, Monzesqudeu ~seau, p .. 95,

II·

XIX

-i:' r~~~ sve uze probleme stvarallja iskustvene nauene evi-

'"denc~~-:::::;;:C";="=~"""=="--'~~-'-" -- -~'CC·"'-7";·.s -::~:,~,:""~c .

'~zfuisljajUci 0 najprikladnijim metodoloskrm postupeima za resavanje ovog naucnog zadatka u sociologiji, Dirkem je sigurno subjektivno smatrao da na [ednom uzem podrucju resava u sustini istovetan problem pred kojim su nekad stajali Bekon i Dekart kad su kritikom srednjevekovne filozofije i nauke stvarali metodolosks temelje moderne filozofije i nauka Pr!!llillylj.~R<:\.P-.taznim verbaldzmom, cSa.neod,J::~el1im pgjp1QYirrl.:ipr~t~z,p.g pozajmU~Q~rrl. ~_?;~Yilk.o.gne..1ffi.Qg_ ~vota~' 15ez~t~snijilr'-raosledrgjjhf!pistemoloskih i . te.o.rj~ki0: .. norm.t

~. i~~¥~'yqpJeI~:~j_~k~ reIevatn~gipt~Ift~~!lg~~ri~!!Qg~a:'c.

znanja, etnoeentricki QgJ:anicenqj bez--razyijeilih:_:XQetbdo~-'"

··.~~~~~~~;ta,·~i;!~~iJ.Yi;~~~~~1"~g-~~i"~'s·i~~~I~~~~~Y~~:~g~I~~~:····

U sposta v lj an] e st:o metodicnijeg odnosa prema stvarliCim dru ~ §!venom zivotu izgledalo jekao I,l.ajpreci naucni zadatak.

F~.~.Y2T~E~t~~.~1]J1! .~~~XeLpr91:1!~l11,~ .. t£J;k~m."poIg?!'L od trl.J&illW ;,f.Qrml!li§.an~_.p~q~qlq.~~~~;)}."!~eI~ltnX:t-eznjeza:: sf{)_ Y~~2~ ~C),Qj~~ti¥noS~Ujz.\Cornili"·pcidataka. i .Ilol.G:fna njih~.

~ prikyplj1'll1.j~,.z{i ~<3.?!~yad;~s.g . ppj!l!9.y?:t _O§;V!.¥P~,~4:ILRJj,*~~·

'l'" podataka stval'a na osnovu 1?:!~;;::1!{) teoTl]skIll kntenJa T(3)!sto

velie' sistefuafi~rl()sH-'upfJkupljanju izvornlhobave~leriJa:"'po:'

\ jediiii 'uiC mefbil"()loski 'pr;blemi T isirahvackCpostu:p.ci r<3.~': rli1,Fff~fuse--uvek--samo -'kii"?- ~~f~g§ly¥i- d~··-s~-:Upr:Pcesustva~.

•• I'?Jl_j~ -!~i!~1Y?@ n~iJ"fne-<".e·'y"jX:!~Ilt:U~ ~to potp.unije .i, .laks~ ostva.r~ Il.?:'l~9..e.Il"~ 9~;qgy.n<l, !l!~t94Ql9~kanace..w U tim ken)kr~tizacijama, videeemo, ne dolaze do izrazaja samo episte',moiosko-metodoloski razlozi, nego 1 neke osobenosti njegove :s.9cioloske teorije

. ul1l.ovanje ;:zp... ..

xx

dan odredeni stay prema stvarnosti koji treba da se u sto vecoj meri ostvafi u nauenom istrazrvanju

\' Ovo~p~t{! stanQyf~~ ~~ ~a1iI!l kQl1kIe.!!~ll]~ l:l~e~?..!.~~~

mnogo odre~n__!jilinQs.t:up~k9,· .kQJi tr~j:I~ g~ Il~PPil.~~c:l,tW~ ~l?~~..:: cede obfeKtivnost ErikupH~J1ja .pndataka. .~L'LlJ:ld tlhp.QStll_": paka odnosl-se na-na.¥rl. . ciefiIlJsan[O; ... 8c~_ p.~RWiq,pej~2~e ko] 1 s!~~.~~~<::>_I>.gI~~TI!~RlEY~.:ill!E:!:!pltID.la.R!r k~m J~os jaSp,()

iierazlilqijt=. pDjm9YS!. kQi~ r:;;.~ !!:~PQ~!e.cJ,IlQ 9.!il}Q§'~ 1J.a.clJ1.n() l_S::kustvo i apstraktne tecrijske p0J.ll1()\!~ ~ija.j~ \!~~a. s ~~.~l!~tV?t;n:,~/ nuzno- riosredna On razli!ffij.e. "j,l.g~2m_samo J2olazn"~~~l-" l1!£.H~.J!QJtQl?Y~. ciji JeQsriov;t!t ~;lllgll_t~k da: o!I}-oguce vRl'l~1!: piJanje naucno upotrebljivihp<:l9:~t.~ka. 0 P,9Jf!Y<llIla 0 ClJOJ}~ pi'lroal r()~ -~ij..Qg_Q riE;--:zna;- 1 ~oje. te~. ,tt~h<i ga.v-~r;_~ P!.()~~l,!l r-ohJiisniti da bi se mogle izgraditi teo!:~Jl>~~ d~~~}J,1c~J~~~!bQY!h :PQJm~<!. Zoog" t(fgazahte~~ d~. ~~ E;E::!~()~E:~.~~_~~~!~!J~gr.¥,:" stvenih pojava sastoJeou-omh nJi?~:r.t·~ ~?~~~~~a.~~~_~ ~~ !~~e prlst,'lip~a~ft~-p~c:£~~~fi11l2~"!!ta.~!:a!lj\l: Pri tom J~<JRQt uno

sta.... ..... ....s oi'llaQbelezJii.P9j?,YS",.ge.mora _Ill ,.,2" .~.

!:E;!:~:::~I.~r~j

r "cinda'karl. :;:e raspol.a:re teorijski dubljim definicijama razm~

poj ava, priI;:!:!.2:Umj.eRQdatak~ 0 nj ima,_~ora se :vrsi ti )Jz.p_.qmp.c.

def01s:ui-k;oj ~ .~~.S..niV.Jl,itL.na . .l.!_tjk.im .. ~jih2TIt!L9l!,!:~~J.g~ .

2:k:. Syqj~~~ll:1!izllk.ovanje pocetml1 op~za~?ih .1 teorl]~~lh de.fin. i-.Jt..,.,!;t( '\" cija istih naucnth pojmova pokazuJe da R.w~e~Ji)...~¥.fpj}RtU~.,."

Q~~h A on t? nije ni u epistemoloskom m u ~~onJs~o.m P?gledu. On, nalme ne smaj;ra fta s~ nauk<l:sastO]1u . ?nlSl~.anJ1!, BOjali'~$a~t~~~pi§ je'sJH!lo .. ~eophod~~!\!i:F()c: rak:::k-Qjbtreba~oda:.·mn~ .. ~~~nJeJl#'ii~~ 1t:iY{lnj~ i~6[~:'1:..Jl.ij§i#_~nijiil~gi_se ll~~~;; ,//

'~.' .. '~.'~.'~~_ .. r._1L!: _".,-!eO.:ij:.k .. hEJ·.f;).g. ovo.se l.r:.tg_.res~.,v._ _an J .. e.IDJe z. aust.a~v •. .,. /1"

ljalo na IDv6u arustvene morfologije, ~-€:<_: _ su _g.~_). 12!:~ ~~ega",

zanimala neka osnovna, _;olektbm:Q:-p~ho~~1o!~ l_~1t-Spq- - ..

. IB~fa;~tL up£a~§iil1ra§nja strana drustv~no~. ~~~~M

''Ie ipak, .r~c!! p?~tiz~~ "~~,,;:ce~~~ne~Q~~.J.1 §.0~trao da izvormpQdg.(!~mQ.r.~JJ! PJ"kt §.tQ pnst\lR9:~n,:':l_l!l~E?'"" sn2dnom~ulnom QPg~Rnj]J, -". on je to,. ~Y9j_~ ~!~!l:~Y!§!~ 2Pr.:~3[: daviio posfojaiiJem uzr:ocnih ~e?-ai~ll1edu sl?()ljnih?~~!ez~~ i. unutrasnjih, u njegovom. feorijskom. sistemu Tedovnodu~ ~svoJStava raznih drustvenih pojava. Nije, stoga, ~'::~

XXI

.:.~ .

spoli~CJ_ Qb~lezje podjednako _pnld~g:r.w za iSplhvanje prirode Q~:6~dene vrste-' dru~tv~mih p_oja,~?:, nego sii-nafvredni3a.-ona koja-S--torri-- prIrodom. -. s10j e ucvrscim-r-teonjs1d -bolje- dokazanim uzrocnim vezama - I eplste:in6IoSl{o - Sh\ra.tanje nauke fvlastft4i sociolo§ka teorlja uticali su da Dirk.:~man_t.l.c_i2!ra osnovne - probleme operacionalnog deflIlisanji na1JcnW_ poj"mova i posregr:togproll~_?Y~ilia:- tZY,_ Ifl,t.Rntillh :?~!:!:!_1t!y!:~ __ ;!j. onih slojeva stvarnostikoji nisu pristupacnineposrednom Po:;smatranju A pored toga, treba Dirkemu u prilog istaci da " pije bio operacionalist, tj. da nije mislio da operacionalne definicije pojmova cine izlisnim' njihovo definisanje na apstraktnijem teorijskom i sistematskom nivou Sasvim je drugo pitanje da Ii su pojedme njegove operacionalne definicije teonijskr adekvatne znaeenju odredenih pojmova u njegovoni sistemu, iIi odrzive sa sireg nauenog stanovrsta, da Ii one

na dovoljno precizan nacin odred:uju i medusobno razgrarricavaju razne teorijske pojmove, i da Ii ih je on mogao poboljsati da je uzeo u obzir neke druge ili cak samo vise iskustvenih pokazateljaP) Prigovori te vrste spadajuu sociolosku teoriju, a ne u epistemologiju

Teznjom da se obezbedi ~to vecll~bjektlvnost izvorni;p. pOM d~!~~~-~?Kll-s~-()l1ja~fiUrin~!!:~--dmg~ pir:J:H_;mQve sug~sB.je o najp:rikladnijim. oblicima jzyprp.ih podatakainacinliIrinJihovog prikuplj<'l.nja. - On6~o!aYi/ i u toin"pogledu po((ufi-

caje1Jl- Konta, syaku~n"os --- ... "" P9~

. .::£ .naglasa va da --.,----6.:

~4 rT:=~=~~~~~*=

t~

17) U tom smi'SLu: je R. LaikJOIlTIb dizneo ni.z osilooumnih primed.aba: na razne DWkemove cperacionaJne' definicije. CR. Lacombe, La :rvret:lwde sociologdq ue de Dunkhelm, p.," 67-94.)

;,~il) Pravila SQcioloomg lniIil1l9lda,.s;tr.41.,

~_i·~"c'- .' ... , .. _-" ,-.",_,,-, .. -.--.' '- -.

XXII

;~

verovati da PI Dirkem mog~o daprip.Yf,tivr:lQ .,

·!~=~[.fi!!.~~~$

dorogi'fi:r~Dvakva - apsolutizacija 'jednog epistemoloskog na- \' cefa""'na-stetu drugih Q1ovom slucaju QbjekttV:Ilosti obave§tenja P::? st~j;_u __ :Q~~)se!l'-nqs!;LL~-u)l bez dovoijnlfg"1lZ1manja u obzir opstih posledica takvog resenja za .razvoj odred:ene nauke, ne bi svakako mogla da se branh,...,.,.

-Medutim, upravo _ osg_penost nJegovo_g, shvata~~ __ 9:ru~ 1) pojava .. je jetla1LciJ1J_ra7::r:W_1_~~~I9ggsto Dirke!!l.ID-je-mn~?o t: -u:ticm> na razvijanje istraZiva~kih postupaka za, a~~iYll_o;;pti= ,~

--kuplfanje -iz~·:~sOabjo~llL~2Q?iiJ.l~1{~~-Dtiavesfenja 0 _r~~

~ _'zJicihm ~art{stveniii:C'poJavaiiia'k6Jau drustyu nastaju ~leza,::

' visne od naucno-istrazivacke de1atnostimog1a su,ug!a.:~01!!, da zadovoljenjegove teoi'ijskepotrebe. Stavise,.JW~ u svojim metodoloskim razmisljanjtma .uzima~ ~ koja su veeu njegovovreme bila stecena u -samo-

-stalnom aktivnom prikupljanju podataka 0 drustvu za ctsto

~O) Nije uSarmljt;m rSWuoaj da se IPrlliliJom razmatranja'opMih metodoloskih pitanja ne uzima dovolino u obzir- 'konloretnn istraziVai'iko naueno Iskustvo, kao sto se 'O!Pet rupretemo' iehniQkim priJruc.nidma v;rIo pO"irSno raspravlja >0 osnovnim 'kairailctJeriSti_ k~a Sloc~o1~~:~ metoda, Karakteristiena je u tom pogledu knjiga E, Komg (red.), Handbuch det emiprunschen ,SolZialIb,rschung, '~" Enke Stuttgart, 1961. TJ njoj se, naimehalazi jedno dosta orbIl~mo I.!?0glavlje 0 razvoju IsodoJ:oskihistraZiva.nja, aU nama uO[lMe prilkaza Ta:zVl()lja shvatanja 0 metodu sociologije kao posebne nauke.

XXIV

____ 1 .j

~f~~I~~~~?::t!~P:~~frr~~~~~~iL'1d,"0~~

-_~ 4-__:___!_m,' pa -;-0 ,elezjem -naucrioifteonj~!(f¥f:~!:l!!~~hja-dru~ .; : ,/

.!1~_~~lr~~~~;~~i1~~l;~:=~:'_i~ . ~:~~~!_-!:~:~~' ~'-

:r,aKo_~I1fo_y_e_.jF~?te~~~B?5.?_~l!£@yaj?~U,_, ~*

uzmu .'!J. obzir-svi r.a:tliGit~%-ll~~. ,~_ '_',_ vrst~. ~4

ifOja:%--j'a:v1Fa"iFrazIli " ~,_. . Prakticisticka definicij _ ' - '

< mitD , na -pfimer,"polazi od pozitivnog prava drustva

u kome zivi naucnik i eventualno drugih drustava istog tipa; teorijski se, po Dirkemovom miSljenju, kriminal moze definisati kao svaki oblik ponasanja koji se 11 bilo kom drustvu suzbija pomocu kazni.· Pod drustvenim rnoralom 'se rnoraju podrazumevati sva ona pravila ponasanja tije krsenje izaziva difuzne oblike drustvene sankcije, au prvom redu osudu [avnog mnenja. Ovakvo univerzalno teorijsko definisanjepo[edinih kategorija i vrsta drustventh pojava jeste polazna pretpostavka uporednih istrazivanja koja je Dirkem smatrao neophodnim za resavanje svih opstijth pitanja socioloske teotije. On je ovaj problem samo dotakao ne upustajucise u podrobnije raspravljanje teskoca koje iskrsavaju u pokusajima

da se izgradi adekvatna terminologija za slozenija uporedna istrazlvanja u vrlo razliertim drustvima. Usled jsve sirih medunarodnih dodira i uticaja, eesto se Istim terminima oznacavaju u naucnom pogledu vrlo razliCite stvari, a ne retko se

iza razficitdh naziva kriju gotovo istovetm drustveni sa dr-

zajPl) , _', '

~ e,m"'~,''''~-,,iv,o~~~~~~;t~tif.i,~.' ,',

~N..te::PQ1~Y;'!, .pqJm-y _~~ - ,-_

~eniti na sve onkr~.tll,~~1§~1l~",Y.~~rlg,~~r~.1!I!....!fQl~_~;,c ,',' ~

.,"~sv9,J.g,LZaInish·-oa:nQsl., '!'oJe Jeda:n od Mmti redusl~~ ",

SIstemat· v , • , • " • -~ -_ ',' _ 1 e uops e po re 0

SIre o--J tCzasto se nati6ia--'lskiistv:ena evidencija ne

~::~i~t~itiri~~~1~ii~·

21) Na ovu tes'f::oCu ukazuje M. Blo-h (M. Bloch) U SV1OJO] nezavrseno] studiji 0 metodu istorije. (Vid. M. Bloch Metier d'histomen ou Apologie pOUT l' histosre, Cahiers des Annales, nO 3, Paris. 1949.)

XXV

g2Y~:r:!! <!.U () k()JP j~u sV()JiIIl i_s~raznrack.:im rag()y:un~, a na~ J pose u ::; am 0 ubi sty u mnogo vodio r~~_l!_na ~. rE!savao

':r-' ~.a s.1l1118go d?VitljivOStI i ~sp~ha~:.c je.~

,-=' •• .. ~~;:~~~rikupl]enlh. PQdat?~a,: 1 ocenjrvanju ,~yr~t~ _ i veli.cine

,c·<i;;.:!"~:::\Enjima_ .l?adr,?.anih-g:r:-§1s*~lw ~e':'~LUZ1Q Ban1Qmpqgacirn'a-zva-' . ". ··"':;:'fJ>·,~~~~q:ls:ta1isJik_a, i stoga nijri .mogao da prati tok-i11Hiovog prikupljanja, sto bi znatno olaksaloocellU vrednost; pcdataka, on je ispitivanjem struktl.lre p()jE!qi~ll Se!ija Ro.d_gtaka .* ~ ~ji!1.~V:lo!TI poreac:n:J~11!. ~ ~na}og~~ll1 sE!z:b~m!l iz drugihze~ 1Ilalj~, kao i uzimai.~~i ~ (ll?i!r: ~l1e \l~vrdenli:ipravilno-~"Ctf ~ kret~njt? sa~()'tbistav~? ll§~e-va() da U izvorno] g!iiQ:! -,()fk~1je 1Ilno~obroJ.1).e greske, kOJ~ h~ neiskusniji anali_tii':ar la,.!{o pro-

.g}~~10 2:0, odstupajuee ~hJ¢ajeye, i cia. tegreske uzme u obzir prilUc9m stvaranja opstih opisnih pregleda i-Izv-odenja-teo-

rijskih ;;:13,~ljucaka.22) . . ..

lWe.!oqoloskil11 problemima kqje· treba resavati u toku 13ty~:r:~nJ"! Iskustvana J:?:9:~~I1e evidencije DirkE:!Il:l,daJ.de,tiri::Iazi vflosvestrallO i uglavnom vrlo savrerneno. U epistemoIoskorn pogledu osnovna pukotina u tom delu njegova metodologije sastoji se u nekritickom usva[anju induktivizma kao pol~znog episternol9skog -stanovista. Ta slabost se najvise is-

poljava u raspravljanju nacina stvaranja pojrnovnog okvira za prikupljanje podataka, gde je teorijsko-hipoteticki rnomenat od odlucujuceg znacaja, Karakteristicno je da Dirkem k':'lo i~t:azivac s n,agla.sertirn teorijskim preokupacij~ma,nij~ bio ru izdaleka tolrko [ednostran induktivist, koliko bi to moglo da se zakljuei po njegovlm metodoloskim forrnulacijama.

Sva nlegovaistrazivanja posle studije 0 drustvenoj podell rad~ zasnivala su se u vrlo odredenorn!;~!ij~l,j:.~;:-h~RPt~ti¢kgIl:l okviru, Polazne definicije raznih drustv€!Uihpojav-a' bile su poneka? i suvise krutosadrZinski odredene na osnovuprethodno izgradenog teorijskog stanovista, pa su deduktivniele,rnenti otezavali slobodnije traganjs za novim iskustvenimsa,znanjirna i njihovo potpunijs teorijsko osmisljavanjs. Ali nije to u istoriji nauens misli jedini slucaj da se proklamo:vana .episternoloska zamisao nekog nauCnika ne slaze sa stvarnim

epistemolosktm smislom njegove vlastite istraziva¢ke delat-

. 2:f! Gotovo ju 1S,:,,8!kom odeljku Sanwubistva tma' prtmera is[)d.-

tirvanJ8J vrednostt dzvornih podataka, SaZet, ali; wID debar .. pri~ 1kaz,ovog problema 1..l Samoubistvu vid. u knji:zi H:. Hym-an; Survey Desing and Analysis, The Free Press, Glencoe III .. 1955 ""74

,- 77, d· 417-418. ' , , k"

XXVI

nosh Ostale pojedinaene slabosti su posledica ili osobenog karaktera njegove socioloske teor.!je, ili konkretnih uslova u kojirna su on i njegova skola delovali, Misli se ponajvise na suiavanje izvora upotrebljivih obavestenja i nerazvijenu

organizacijsku osnovu soctoloskih istrazivanja, .

3. STRtTKTURA SOCIOLOSKOG OBJASNJEN.JA

Nijedno poglavlje Pravila ne pokazuje toliko jasno da je ~

~~~rt?kon~~itu~sanje ~c:l.~ a ne met~d61osko r~zm,a~ 'l;

;~jje .~l~~::a~~~~o~:r~~:;~~~~~i~~~~~11 --\

u kome on raspravlja o nacelima socioloskog ()bjasn.]avanja \ drustvenih pqjava,~~~od~ ~ s.~rukn::~_ ~~~S~~~ ~~ias~~~.!l~_a

mogu se razmatrati sa Qva razIiCita stanovista, od. kojih J?

prvo tugi:~~o--epis1en1Qlo~K(j, - -~-- <:1fligQ' 't:e(iiij~~o~~~~~~iIIS§1 U "prvom slll~aj1,l se ispituju, pre . svega, logicka struk:tiiPa razriih tipova nau_s.nog objasnjenja{n,a pr,""cisto -deuuKtivriili: fjJTobablbstickihY,hjiliov6dnos prerna dru· imnalicnim iskaQll?a(na pr. opisnim stavovima i predvidanjima], uloga. oju

. U objasnjenju. imaju opsti naueni stavovi . (iskustvenauopsra~ vimja, zakom'l teoiije) i @n~ pocetnih is.klls~?nih uslova objasnjavanih e2J~d. Ako 'se, pak, naucno1'1'i015ja': siiJeiiliL]fi~~ prvenstvenosa FeOrlJsko-sadrZin§l{e~stran~e-_"

c.1OVno se u~!:~illu--azn'e naatinekaHpit u.p· • m ·u_

'l!_ ~_lasifik ~_~l!:!- __ ~atiKu--na.Y~fi-! g ~9EJ.:tfa ~ol~zedo--fzrazaja.EiliCita sbvata,nja 0 osobenoj prirodi poj~IDih_ nauka::--Ispitufe se, iialme, -if a Ii nekoobjasnjenJe u iav~~~-· u

~addln-e -feoriJskih staV(jy_i3:' ljaKojlii:ia-jelzgfaderio~iHpfl_k prirode- objct~J:?:rava~-p?java, . ipli<f~-li J~clllli-'ni drllg~ nauky, Hi .je moida -rezultafkombinovane primene teorijskih sai!Ictgja ~i.~~ .!l~l!~a::-:S:vwttaliQ· .f.a:im~iffi!lJ~jiiilI~ri_()g. ob}a ~ ~!1.lli.-u bilo kojor PQsebnol-n:aud,~~~,_~r- d--a-se- uzmu·-

U obzir oba navedena sianoxiSta-- ~ C~._ -·'.--~ ••• _"K_·_'~'''~'~_~'"_'.'C

... . ... , ..• ,., .• ,' ,_"., , _ , .. ,'_~.~._._._''';_''''''_T __ '_·. . ' .

no . zroc-

_:Iilliodng$a.~ilo tif ;~svhrip6greSh(j'ili:[srr drttnzFIi)g ' ..

~OhJ:iriu=nisu bill poznati i bliski ovi problemi. On jebio

naucnik s izvanredlipm Iogickom kulturom, ali ga je prili-

XXVII

\1 '

~;". ,. ~?~ .pisant'LgIa'!Jil~ 2-~~llilK9'1:~s,e- in!er.Tso~a1a t.ep!'!is!~ ~

~~t~: zm.s1ffiStra ~:-Q, ]e.da lsplta 1 pok~ze",ul".cemu~e

V· ~~..!. ~,--' __ ~_. -r-r . .: . ..• ~JfE:J!?tJ.J",~lb~pID..c ... ~e~192§tl]etn~~?..:.

. il::' r}jSko.~irU"",.pp.o:-mor..a.cra:::rrn;c~ i kakvun. se~meto(I()-l(}M{im

~tJW~~l~~~~~~~~~~;~~~t~~~l

:~~enj.a.drustvenini)(}java. Uostalom, 'sasvim j_e W'"'prlrodrtoda--coV€K "kojiJestvorio jedan originalan i celovit teorijski sistem kroz prizmu toga sistema gleda na naueno objasnjenje dl;'ustvenihpojava. Analiza njegovih shvatanja osnovnih nacela socioloskog objasnjavanja moze, stoga, njegovo teorijsko stanoviste i shvatanje sociologije uciniti jasnijim, IIi bar pokazati koliko su te stvari tesno medusobno

snovno ;t- '..... . . . Ja,.a "Qdu '. uzr~drustv:ene c.. .' '.' e

-tf~t>at.~;:!~Hr~~l:l.Er~th?~nilll ~~~·st.~~llk._ .. !ll~!ficama;{ca·ne ~~?~~::ug. lcaE"je zaInjtlca'prrp ..... . eOrIJs og=YCaiiUVlSta .. -, ..

, "-:' Nije tesko zapazitida ova kJ§.§ie~efinicija sociolggi-

'W_Hekog shvatanja ~b'asn'ez::a drus!v.eI1i~poja~£I;.~~teu.Jp:7 glckom pog e u najdoslednija, Un]enom-a_rugom delu, koji pi trebalo da taksativrio eliminise sve nedrustvene eiruoce koji se-pojavljuju iIi hi se mogli pojaviti kao osnovni elementi objasnjenja nekih drustvenihpojava, navedena je samo jedn? njihova gfupa- D@1iCki CiDJ9~h24) Tre9,i~Jo je navesti jos bar

~-~-~- . ,f;¥~~·~t\- ,~

21)"grs,,_~,";S,..ociohlSllJo&., metoda srtrJ!'!l9. )i:

24) Ibtdem, st(~t~'~..,,",,''''~:;'''n"".h'~'''t"::;:J''';'5''

XXVIII

,--~

. ~

.. 3

kosmick~, gepg..z.:aHke i b~ Bilobl to u skl<:~u s ostau:n "'IhrkemovilllL~dQYimg JJ.. ;trgjj;r::na pn UYekn1!,s:t..QJ! 99, 9pka.ze :* O:<i-~lhiekini.ovi dru i cinioci. ne utic u veco'merina~ .f~~!¥£:~4~a:Ytt"}-E}~aa:enost osnov~e "definicije moze se Iakse razumeti ako se ima na umu da JEl Dirk:effi prflikom zasnivanja svoga sociologistiekog teorijskog stanovista najvise polemisao s razltcitlm pokusajrma psiholoskog objasnjavanja drustverrih pojava, Taj smisao ima veeina njegovih kritiekih primedaba na Kontova i Spenserova shvatanja, da se 0 dugogodisnjoj polemici sTardom i .ne go-

25) U obl'!az1o~u osnovnog SJVaiv;a waeenje poima ,;Psihilikl Cillliooi" prosireno ie na neuobicaien riacin, taro da SiU u nj:iib. ukljucffie. i ~. Dnrkem doista i naneklrln drugi:m mesttma u~~1o.Skih ukUrucuje [ ptsdhirCke .000<bine _JV. Le Suicide, 2eme 00., F. Alcan, Parris, 1912, p'.. 54,) Al.tt'1

.~ lmljizi, kao i delu 0 podeli drustvenog 1'adaron odvoieno razmatrs uticaje !pS'iihickih 6~n:iJJaca u ruootiCajenom smislu reCi i UJtiI::aje naslednih roorrlh osoofma, (Vid. Le Suicide, 1. I, ch, I-IY; i De La Division du travail, social, 6eme ed., F. Alean, Bami's, 193~, 1 II, ch. II i IV.

26) Pravila s,octoJ'oske metode, stu':. ~04, ;:'

c.,.<.,:....,.,".I~=-.~~ .... ~-g~~"L''''''"'' ........... ~_=>-_,~'''-~~''''';;;,~;.:;:

XXIX

::id;'jQFQ 9 razHCitiro tIpovima drustva Dirkem traii .srednje resenje izmedu istorijskog deskriptivizma i. univerzalistickih shvatanja da je ljudsko drustvo u toku citave svoje istorije u osnovi istovetno, jer predstavlja razvoj u bitt neprornenljive ljudske prirode. Nasuprot tome gledistu, narocito 'izrazitom u 'Kontovoj filozofiji Istorije, ideja 0 razliCitim tipovima drustva naglasava u tumacenju istorijskog razvoja momenat diskontinuiteta, kaopreduslova za stvaranjs kvaiitativnonovih oblika drustva. U,_teil)jj q:a, .Jfttakne dis$:Ql)ti.!:mitet 11 istbIij~ skom razvoju, Dirkem na izvesnim 'mestima u Pravilima ide

c~~ko daleko •. dagotovo '~ori#i- .~iiQlipkaYt\ikitj3itoI.:ifskIh ~~;_fla~ gk~I}~Ifi?-.§t~~je -d~llstYi!Hzr8.~nu sn~.g~.imaju " sar;ct.Q."'smlQ£L~_QJ!E.Y.!ru_,~~~no lZ savrem,g_nog stan~l'U'"

. sttr<l·_=.StaYise;na-· jednommestll; ~oj~- je-- i ina~e -(fosta -kon';'

~uano, ~~icaJi .~!~ :~e.\,~~~u~~~~~t ~~?l~ .~~ r?~~~ze izc~~~;_

g~!~:;~£?_ . _ ;ftt~~;~~=~~Qfj~4:~~~ii1it1~~i~~t~~l-1t;

<!!!l_a .se, ~aRfe, bar na tom IIlestu, slivata lzrazltoakt)lahshckl

~ v-,['~!ile~s~~~~~iskontihUii'an6':'>:1\: :s5r-~--' ;c~ilzr~ntig:'\re16j" v-.ttfjIr"iiKCtua1ll§JfjlTfJlJrasnjeg'·staiila"_dr .... os'vis€''' ioiaeava tY-rgnja<:I{l_ sp'Qlfij~',:sreailia':_tuHciij f'dhlgih . dfuSta,v~)' ~ iiria-~ ~vim. sporednu ulogu, pas to se smatra da ana uti&fJ~dirio:na :ai~?,t_,i!~~~:g!),§~g,\fRr~fu."Re!1iIi····!tJE:~~tl~t~Samo~'se:'\p~WhllcIdm

zarorn maze objasnitiovafpokus'aralf'se stvori ovakavmaksimalno zatvoren i vremenski gotovo potpuno diskontinuiran model drustvene uzroenosti. On, naime, ne odgovara rstano-

v~~t~ ~?t~ t~ ~~t;iJ:.,.? ,,?'~~~.,.£fi.l~.~~~~.~-ii~;t~""tr ~~~r.YfCijf

2';) Ibildem, glava IV., Iznenaduje da ~ IIlIijeprl.iil.iikom poOlkruiSaja da lzradi rtip'o!1ogij1u globamihdlDustava ske .iSikOtrtistio shVJatamja: .odirusivima S mehaniokern i oDganskom. so1itdaIrTI.ooti koja je !i!z1o.iBio 1U delu 0 podeii dru$tvenog rada. Ocekiivali&bi.J Be h~ime, da nj~~ov?- ti.pologtija bude dalje rascIamjav;anje (),y:ih,p~

nJeg?Vop:l =sIJellJfU, osnovnih ti[p,o.va d~, .

f~8) :wravila socioloske metoda, sUrt il07 '.'

'\,.," .

xxx

o Monteskjeu, gde Dirkem prebacuje Monteskjeu da je nedovoUn.a·· iiifill'ao' u'obzTr~is'rorrfSkEt'momefitEnl~'fifE!fe1'itari Wfra-" nicro>~~na·trazenJE;,uzroKa·d:ftl.st{ie'fimpbj'ava "samo u aktualnom drustvenom stanju (circumfusa), dok je Kont bio jednostran u suprotnom pravcu. Dirkem u tom svom delu smatra da ne treba zanemariti ni jedne ill druge cinioce. No ovakyo neistorieno shvatanje drustvene uzrocnosti ne odgovara ni poznatom Dirkemovom objasnjenju okolnosti koje dovode do prerastanja odredenih drustava iz mehanickog u organski tIP, a sasvim je suprotno nizu kasnijih njegovih eksplicitnih metodoloskih. stavova 0 odnosu istorijsko-genetickog i uzrocno-funkcionalnog objasnjavanja drustvenih pojava. Izgleda

da nigde. me!2:1.2!2,~~~~,~t~~{,,2.u~J,1,@g~~'.1?JQl:lJ~m),}~. ~t~~:~';!~'"'''''' ee:£I¥ool"aS'kt:l"i"a1?:u- s vlastitom Dirkemovom ~I?tre~!ya,cko:rp. p~f!k.;;

sOlil::.t~~~pftg~~~:;iii~18'2tQrg*l9$:'c~t~~vovima"<u<·arugirri ' 1ij;-' goyim delim~2~<j,) No, eak ni u PraviUm-d;"Qvcf"antiistbri!'!no shvatanje--drtistven.-e·-uzrocn~s!!l).ij[:m()~~(J<.~~~·f:jgClEfcl()s1e.~CIllO <s~eno;·'tf"'11ar'i:'lf1fiom"o(reiIku ce.rno 'VideHkaKo seono doduS~'~ispoljilo u [ednostranom shvatanju uzrocnih odnosa, ali I kako je Dirkem ipak morae da istorijskim cinfocima i genetickom pristupu prizna dal~ko veeu vaznost, negn sto bi to proizilazllo iz njegovog osnovnog stava 0 karakteru drustvene uzroenosti,

sarno

okvir

i'---- ._""':"""'.-~C>:~.-, _', .

t,:,,"·, .. --28a) V1rlo66S11lQ se, meootiim, smatra da aIJJttis1lolrliJcmo .sh .·~~t\fene uzrocnostd izneto u PravHima varno i'Zraz.ava Dirkemovo

. opste teorijsko stanQv:iJSte .. Z. Da'V'i}e 1Ul.">agpp.vi, .koja je,~qv€(!e~a

U ;prim. 3), naveo niz Dirikem'ONiiJhsti.wova -kodi pokaz.uju da [e "baIkvlJ1tl1ttnjacerr:rje"neopra:vdanJo'-,iNedav'llI:l'".-je<tD'iPbik;aZao> fR' N; Bilah pomoeu : jre sire analdee ulolge lkoju Dlrfkem u raenriJrn' &VIOjfuti . deThil1.a[iiridaje istoiriji,'JVid:'R '·N.;" Belklih,',DlLrikheiltn . and ~ American Sociological Review, v, 24, (1959), :nQ 4;p. 447 _;__61)

XXXI

~~~==~~:m~- .~lJ.~o~mg·:::.-,., .. ~Qdgno.sJl.-FunkCi!_;n 0 na efidje~rQk.,p-6J_If~i.tuIktQra

pa .--::~~~~"!':

~ nj!hO_\W eftctjmrt . '. ., . '. .-; 'hil'er-

I· funli;ciQnaIist. On ne smatr]'{Ia sve sto u "driisf-··-'·'·to'''"·~;·'''· '" ,

·~e.~U. fUrlkaW;'""lnlad~~tv-~nlh.·.~dik~~a· k~j;·~iti,~·

I' a nekeod; njih {!aK"riisu nikadam --f5ileff'rustvenE'],rorisne. l\1oZe}zgledati m-iilp-n'Emhi?:no aa'~s~-'l iT;tiViiu-hj~gb~%!rmo: rijskog sistema moze zamislitr ovakav drustveni luksuz.· .

'i c ... _ .. Ova~v(}. tumas~nj~ . funkcionalnih . veza kao. 9_!;jekti'!!JW

\ ~JJ. pOj.edin.ih~a...dI:.§1;~f;ID.lh 'E2.Java,:iaIiile

\ -~i1a sncio]ooke metode s.tr, ;;;~;'::} .- . . .

~,-- 'CI""'natern:~'~vodu-"'-Je-~&~·;:.ta'·1!~i3iUse eff1mente"pr.eveden

,je sasvim adekvatno. (Viid. RDaVilaso. lPlOlPrebljavajJUci ova] po svom poLteklu

" eli da medu us1o:v1nna od Jooj-iIhzavisi

~~ neka pojave iIlS;tarkne Oinalj CiondJac Clitia je dej,s:tvio naja.hltiv-

nsje, tJ. upravo efi'cijentni: rU:mnk. .

XXXII

;r I

I

globa1no drustva kbji izviiu. iz njegillie~Qs"iiQVrie--=p.Zi'Gcne

. e Dirkemu da kdtik!!.F~I'azlla finalisticka--

. stan.'i, kQja.pQkU~---a-acrrustvenefurikciJe opjasne, svesnimciljevima, misl~prrtorll'pr¥ens veno nasvesne~' \,

·.~ilJe{iep6Je~l1ca.,;oJiiliis~~_ja iZ.~jl?tWj1i~n,diyi~ tl'"epa;-Glavnraq~ument pr?tlv ovakvih shvatanja [este. dabl~ :

'~ SIi.i.iSa:fu-· drtistv-ene pcijave bile. daleko vise rildividua:: !

.. ' ,.'._-_ .. _ , - .. ,.... ~, I

'lisahe' i manje umrormne (u okviru odredenog. ctrustva,na- i

~o) :n--;~"'st~su ustvaE~;9dba<?ujllei gotovo sya~o osla- 1

njanjeria teleo~eprilikomobjasnjavaP-Ja dru- !

stvenihfunkcija, Dirkem je _sasvirri jasno ukazivao da treba I > r~zUkovati tty. -otvorme:C ~iyeue(fa""feizt?#~~tj;

~,$(~~:~wF~~~?~i!f

~moHruJiZfPn¥n8.}pi})iljnijaOpa~n.ostdas~ ..

Rofs1o~~t~ s odredel1()n:l""i,de9J9gijpm. Glavne ideje pozna~e Medcinove studije 0 funkcionalizmu nalaze se vee u Pr(lvilima.:!l) Ako .s~, uz_me..llQbz!!, da s~ u njima zastupa i aktuali=_ :'i1~GkQ, ~ntiistori~~w. tum.a~~lij~ <.l!!1~~~o!_l1Q§li, postaIe jos r'azurnlfivije zasto~je Dirkemovo met()dolQSko_sta~Qy_il!ta

Pi.10. V.r1.6c .. ·b.'1. lSkO. _~prihvatljivo ~n()gim:C""~~~niji.m istaknutiql

funkciona:listffiia.~--"- ---- " .. .., . .

'> Fa .ipak, upravo u stavu pl'ema teleolosknn momentima postoji u Dirkemovoj zamisli funkcionalne analize duboka prqtivrecnost.Posto su ingividtililiiefeZrl' enamerecifevi i planovi odba~enl){aoHhlocllZ""~~· - ."C'-~~" __ •• ~-- zIia~a'"

'l'f' --ezl- S - rus venimTun~Ciama4:-:ko' Ecol=-:t:iipaTo~iiZi:rrf:at ::!Ji~~~r j;mh~l~E~t~~an~!i1lik~iJ.a=~~~fti~¥~:Ji1L.PQ~- \

. ~fele?l~sK~, mOI?ena.t s.e ROJaYh:?~.~-lJ." ~. __ !{).'. ~p ..• ~.traktnQI..?:- ...

-:--dnistVenom obliku; jer- ,;~udrus .' " " . --" , 'a.UY, J'

_::::ziti u odlibs~~add~~~~fI_-:~~:"~ek~m. dr"Ustvel1!ll! Si~,' ....

31) Vid. R K.. Merton, MaindJ'es1; and La.tent FiUtti.ooollS, u knjiziiSlocial The()iry and Soc}ali Struomre,Revised and. enlarged edition, The Free Press, Glencoe III, 1957, p. 49---84:

32) Mtslim da jeneuspeo pOlkiurSaj. A.Pdirsa (A Piercerda do:, kacze kl¥ko 'ilzmedu Dlirkemad $aVlI'emel:J.OIg '. :l3U:nik.crortJ.al:izmq__. nema .dublj e sl1cll'omi . u pogledu metodolosiklOlg pmiJs1lU(p'ii. Sve Ira'zI!iJke" na klojima Pilrs i1nsistir:a ~a(ze iz Dirkemov,ogroiSOibenog shVaitan1ja dirustva; Ali.sliene razlUike u teo!l'lijsJooim!P'ogledu postoje i medu drugim fll1nlk.ciJoInalilSltirrna i one se ·iIs!P()ilj~j.u dI 11 oblasci metoda, koji, :ijpalk,ostaje funkciiOnaldisti'Cki. (Vtd, A. PiiJea-ce, Durkhedm amd :ffiunatruonaliism, U! iknjizi K H. Wiolff, E; Dm1lriheim, 1858~1917. The Ohio University Press, Columbus,. 1960)

III Pravila socioloske metode

XXXIII

)JW~.~'~~). ~<l~O PbSr~~n?: onaIT,loze da e~ctekori~Eg Lp~dinC:ll.' To'JB~asvnn u ~K1,!aU-S~pl116,htioV1ql' tlllro~yatanj;eili,·strukturen---or -, anIzaci'e drtist-- -'-- . --:- c-. • orea aps'irakhiog

totaliteiiL.d£¥Stva.!_ iZ!,_~~el1o~tl.i J{)SJP~~9.bi:h~f~~

I' e. hlyest!"o!:>lcno za aza u s---mrnro~

_k.:fni,. .. jzQliLvlnypOJ-e: nici~- TeleoTosIirmomE:m1Tild~la~ o~-;-tihpojedinaca n~~Rak~g--lole ZnaCa]nljeg mbrJap, .

~~~~~1~~&i~1n-~~,,~, ... ·

po re nu--uz:r:O~:rl:tr" ezmu; ola~~IirQI~ML~1 lZ=-Jl_tl_r.Jtiiva~ J1dluzajtt rt,se tjUi1hir~ga~en;~Q.bllku~nog . drustva? Zar u zavisnosti od ipolozaja u : opstoj - drustveno] organizaciji i raznim njenirti posebnim granama razni. poje~ dinci, drustvene grupe, slojevi, st~lezi,' klase ne r.ispola,zu

I. T.' a. Z.I.i~.:iEm. k61~'d,"'Mn<mb~, .. ~. ru .. g.l'm " r .• e c.i.m - _.a , p ...• :.-j e l .. i · .

ov~ ne:vnomerno ras oreden . l!:JJ1UdDL,gfub.aJ.!!Qg drustva?

I Zar kQ!Wgntr~~ija drustveneinoci .fie. aJe,ale_1!p, 12?Je: cima

- 1.1 i g:':l_garna 'recu .mogucnosl.ut~anJ a_,na. ra3;ij~ .Q!Jlilik·-m~tve,.

IiI ngg'Zl:v?.ta, fao 1. d~~ll! ~!~dr~s.tve~fl~_po:,: pi sg~:~~J!"od¥~®.nL~~cll~lLl· z.aj1oyoh~nJ~ n~h 11·~!_ra,Jn~~-Us.weneQrga$§-Cij~!:!flJe

II 71.1.'~' ~. ,p. azn~ .. v.a ...•.. n.J.~ ...sv.' .: e: .. S!!J ..•. ~ •... cil ev. a .. , ..• n. a.l:Il·.e r ..• a. 'i .....•.. P .. !;'t.h .. O.v a Ud .e .•.•• .; .

.da~ovan±h-d-e:lov~op~

il. ~:mev~-r:az.· , . 'nkcionalnih .·.i1rustve;_

.. ' [II . Flib-n~sa? To, naravno, he' znasi da unaucr tre .a· '---ami

l predstave koje ti delovLcirustva pnaju odrustvenim JfUlikci~ jama pojedinih pojava. All oni su vise it stanjudana dru .. stveno obavezan naein definisu' razne drlistvene:pbtrebei da. 11 skl~dli.S timuticu na tasppred ljudI' i materijalnih sred-' . stava u raznim drtistvenim delathostima,kaoi da 'Vlseuticu na nacin njihcivqg izvodenja, Tacna' je da. pojedine .·funkCije samostalno obna:vljaju svoje efiCijentne)lZro~e.,AlLp()sioje funkcije zaCije.je odrz;anje potreban stalanpriliv materijalriih .: .sredstava ko] a se. stvamju, tt •. drugirri,drusWenim 'btilastirna., Onaj ko vrsiop~tu rasPOdeJJl,n1:il,tetiJa1nih i?redstaval,poied. toga,moze da i druginiposred4hnplitemuficenaraspo,md Ijudskihsnaga, ustanju [e dauticena'razvoj ilizakrZljavanje neke. ". takve furtkcij~:s~svil1.i j~ opravdaJ:l9 'zaht~Y8}r 'c;l~;!3i=-': fyr,ikdonalna fin:alizaosia.Iljariauzr6-cllJl'-i pola?iqc;l hjenih

--~~--

(c!~);Pr.aViJ1a sociolocl;kehl~t{)de',i~. c~l~:).

'-t,,~.;~; \;"';:~ _:'.:,: ,~;.

XXXIV

34) OlPsil'nije .0 nedostaJC~!lllaDtrkerrnqve rt:iIpoilJog,ilje, gloibalnih drustava vid, umOitll radu Osnovne kJaJlJaikJtE\l'isltllke D1i1~emlOvog socdnloskog sistema, stu: 138~140; V!i~~po)edJl!lJosti ? pOJ~U globalmog drustva i na-ornu njeglorvog soclloloSKIDg p["()rUca;yam.Ja lzneo sam u radu Savremerih pr~blemi sociJaLo.SJrog metoda', Fao;?;ofiJU, VI (1962), br. 1, str. 46-52

III'

xxxv

· Najdublji koren tih p:l::~9.~~ata]{_1! 1~~~~ po mom misljenju, i u . njegovom sociologizmu, tj~okusaju da se oso. t

>-if 41.'us· va . to-l __ o_~~_~~-=_-~~_ '_ .. _. ~~_~- po~ne-- s . vatatikao~-

ova potpuno autonoman deo stvariiosBX'Kritika-reauKC:io~ riizma moze-·se prihvatiti a-61i:znacr-fSt1C-anje da u drustvu postoji [edna posebna uzrocno-funkctonalna sredina eiji se zakoni ne moguobjasniti samo psihiekim i broloskim osobinama ljudi, niti uticajem ostahh nedrustvenih einilaca Pogresno je, medutim, kad se kritikujuei redukcionizam poene zamisljati da 'su osobeno drustveni uzrocno-funkcionalni cin~qci svemocni, i da jedino oni znacajnije uticu na zivot drustva, Neispravno je, na prrmer, smatrati da drustvo moze, bez veeih drustvenih posledica, da menja neke' bitne antropoloske strukture covekove. To ne znaci da te strukture nisu plod prirodne i drustvene istorije Ali drustvo je uvak konkretno drustvo, sa odredenim stepenom tehnoloskeopremljenosti, odreden_ompodelom iorgallizaciJom drustvene delatnosti 1 odredenom kulturom. Svakom konkretnom drustvu su osnovne antropoloske strukture covekove nesto istotolikoobjektivno dato kao i prirodni uslovi i tehnoloska oprema, a one ne predstavljaju nekubezobl1cnu i krajnje plastienu masu koja se moze lako oblikovati prema aktualnim drustvernm potrebama, Drustvo raspolaze neobicno rrioemm

sredstvima da utice na osnOvne· eovekove antropoloske pso.,.,

cijalizac' turna tra rei

itd), ·Ali narin drustveuogutieanja· n antropoloske eovekove osobine ne moze· ostati . bez d{&;'kHi

g,i:'ustvehih posledjca. Drustveno organizovanj e~razmli: covekovih potencijalnih sposobnosti maze da ih razvije do.neveE,<')V_1!.tnog stqp..!!J.? i be~"pojaca, ali moze"'i(;t~ _gusi neku zadrustvo, Ih hal ~ov razvoj u o~~ pravcu, ocj1ucujucu covekovu sposobnost, iii dapostojece moguenosti usmerava u kra]n]e jednostranom raven i unaka~

z1'lva Ijude. _i;;;~_psnovnihantroP9~~ os_?olga

co . van' a u drustvu uvek jeobostran,

jer antropoloske osobine vrlo aktivnoreagUJu na sva ,1 u lji drustveni uticaj, a narocito ako je on trajnijeprrrode.iJedan od kljuemh problema socioloske teorije jeste ispitivanje u kojoj su meri - u datim opstim objektivnim uslovirna ~ pojedmi tipovi drustva uskladeni rs osnovnim antropoloskim. eovekovim osobinama, u stanju da ostvare i koriste razlicite

XXXVI

covekove potencijalne 1 vee postojece sposobnosti 1 da zadovoljavaju njegove vrlo svestrane potrebe.

Neka samo jedan primer ucini ovaj opsti stay razumljivijim, Ima podataka koji govore da je inteligencija ljudi ra": zlieitih rasa i naroda prtbhznc jednaka. Razni vidovi drustvenog stvaralastva u pojedinim drustvima iz svih istortjskih epoha u pogledu svoje originalnosti i trajne vrednosti daleko se vise razlikuju. Razhkuju se u tome i razhctti periodi u zivatu pojedinih naroda, sto znaet da su antropoloske moguenosh u razlicitoj meri mogle da se ispolje i .razviju Nereqlistieno je onda svomocnom drustvu suprotstayiti bezoblicnu ljudsku prirodu, tim pre sto se u tom slucaju stalno oscilira izmedu krajnosti kulturnog relativizma i pretvaranja nekog konkretnog tipa drustva u ljudsko drustvo uopste,

Iznete krrtfcke primedbe na. soctologisticko teorijsko stanoviste odnose se samo na jedan njegov aspekat, ali upravo onaj iz koga tje Dirkem najvise nastojao da opravda svoje teorijsko stanoviste. Jos lakse bi bilo pokazati da [e J.Ao~ tzv. spoljnih cinilaea u razvoju pojedihacnog drustva daleko veernego stu je on pretpostavIJa9, kao 1 da u mnoglm. stu

.~~ glavl'll 1!21ok razmh arustygnili.:iici:ava-"lltJe-drust~~~-yee se..EJto.ilJl,Jleko.i-;nagl.o.:W1i~epenijbJ ~rileni:~priroCl1'ie"'sredine. Ne upustajuci se tisire dokazivaiTjeQ"'ve tvrdnje;-'mislim da se maze zakljuclti cia je sociologisticko stanoviste suvise uzak tecrijski okvir za sociologiju kao nauku a drustvu, Ono ne samo da nije dovoljno zaobjasnjavanje svega sto se u drustvu zbiva, vee zbogsvoje jednostranosti onemogucava realisticnije ispitivanje defuvanja razruh izrazito drustvenih emilaca .. U Inace socioloski kljucnom zadatku koji se sastoji u ispitivanju spectffenog dejstva ovih cinilaca, nije ih korisno apsolutizovati, nego treba nastojati dase sto metodicnije kontrolise delovanje ostalih ..

4 ISPITIVANJE UZROCNIH ODNOS51-

~'::"'-:.~ _"":~.::..:::'""~ '" :. ·<"""~.'k~ • "'''~'~M~'~. .• ~~

Dirkem se, medutim,l1ijeza.(lovoljio. iznosenJem samo nJiJopstijih·· te-OriJs§:ih..okv~~ §~obj asnj~~anja~~g?-j ~..e:.azv~c,:rT!?~v.estr~i;l •. 1net? .... ~15~.Jl.E(jgr<tm ),1z;r~(,:~~::~Sl.Q!9~!P:;_c_g):J_,~.hz;e ToU prOgmmw manje zavisan od osQberlOstr nJegovog teorijsk()g sistema t zaslusuje jiosebnu paznju Moze se caI{ tvrciiiida on pred:

XXXVII

stavlja vaznu etapu u razvoju metoda uzrocne analize u socio[oglj (aa:- J e lCmnogo - cemuloSuveksavremeri-;-IaaTa:a:n:az~ v1-si siia~an pozitivni utica] 35) Iako je u vlastitom istrazivackom radu isao dalje nego u opstern razmatranju naeela uzrocne analize u Prav~Uma, ipak je u::.:liestQj_-_g:fiLvt eve rasprave iznesena vrIo originalna i ~~!£yi,t_~ l1jena ~!'!!I!!sao.

Posto je otkrivanje uzrocnfh odnosa osnova naucnog

obJa§nTavanj}_, ~Y!12Q~fllQ£riiO-II~i!~~?m~ istrazivan:fu freba. da

:15~-ll~-:au~U~-P~-Old~r~e~d~II~·i~ditik~Ui·iVI·;id;e~l~i~S~m.!o -~v~.-elc~'!a!ai····iDiTiik~-e~m~-~-~riaz~_:: -

li'ku--- cionalne -ok

'-p-rve:"trena

_.¥:-

van:Te g~-9~!!:!__V"~f! _na-:-.ne:onr-.e:.pb .rucju.cne a .. ,. ~:Qg'y~uje t~ori}sko sjedinjava!!j~prividno ;razlicitjh P.Qj~y;l, a nekadje usled . tog~-~Qg~cr;o r::l.z}~g9?~tI iskustye~~ sadrlaje -Ckbjrna t5oJ~yri21 I~tYJ!i gg1.~ci<:lf!_l . :;;<l~Yip1. . isto:v~t:gL . -WOYe1n.i_ma se, naIrne, inogu_smatrati samo->one pojave k()i~, sl,lj>osleliic_e_is1j.h

~,bJj .)lZJxl~a Te1Csaaap?~i~je jasiiiJe u~!_e_~ £~g~ r~£tl~~l_:e~ovi

l,\y moriiju razlIkovatf odidravoiazumskih. '

l • i~ __ P6IaznaDiff~riioj;_a"odredba uzrocnog odnosaips; izrlazi

~Oj~~~~:r$~~!~;::::~l a<~;

'- '____- n'e~iiVida-~da lzmedu delovanja nek()g uzrokaiispolja:~anla posledica moze da postojiJcraci iIi duzi vremenski interval, koji se u nekim 'bioloskim naukamanaziva pertodomInkubacije Otkrivanje dubljih uzroka raznih (}blika !mg~l{"og poria-

sahJa (individualnog i kolektivnog) jos je slozenije, [er razni uzroci stvaraju odredene trajne icvrsfesklriricisii(c,lispozicije) koje kasnije razni neposredni uzroci samo aktiviraju.v'I'i nep.o::;Eedni uzroci sure. ..... . ._:~·l 1J'~t?:d -'PO:llA~

-l,lto l-g'V:!§g Sto-su'sniiznijEi- dispozlcijevrlo ~~~!!~[l~prlrode isame' uticu-n~~Iv~ranje-iiovoljllili'1@ova- za svoje !~12olja'vanjei _o4r~avartje, .a.1 ~zrazito~seselektl~,rio~~6cr!i"~~~~ma obJektiVl1im U~!{)Vlri:l<J. zivota' i-stiC~i!J)i~iiii"\1og. iskusJ~<!Bodre,"c'.i:ienim oblastima Uzrok r posledIEi se, stoga, u Ijudskom"t0-

'::'-~:":::_-=-~"'-"--- ~- ~.~ .... - ..... -. _ .. -'---"~"-'---'-,

35) U najsvestrerujem savremenom p.aKuSajU diase 'razVUije metod uzrocne analize neelvs!P'wimen1JaIm.ih rp'o,ctaita:ka Dirkemovo delo 'Samoubistvo se uztrna kao jed-am. od majbolith IPlIilmerasbcio·los'k.illl. istl1a1iiV'arnja te vrste' (Vid' H. Hyman, SrUJrvey Design and

Analysis, The .Free Press, Gl. encoe, ]1,.JQ55" . pa:ssdlrn.) .

36) Pravila socioloske rnetmde, 'str(~IIS»)

~.

XXXVIII

t.

-:::~ ...

gasanju ne mora . . .. 0 Moglo bise pomislrti da ov(i-vre"dl samozamaivlclualno, a ne i za kolektivno ponasanje Ali, zar je malo drustvenih grupa i organizactja u istoriji koje su se pokazale nedorasle u promenjenim uslovima zato jer su postale robovi svoje tradicije, tj. u proslosti obrazovanih evrstih navika misljenja i ponasanja, i toliko seukrutile da su postale nesposobne za stvaralaeko sticanje novog iskustva? Stoga su u proueavanju drustvene uzrocnosti ge1ieticko-istorijski modeli neophodna dopuna sgukturalno.::sim,ul-

tallih. .

~reb-a reci da u zavrsnim razmatranjima logike uzrocne analiza Dirkem uVld~-!!eoQhQ:a.iiQiif~gi.Qe11~~~Qg~lld~!ill2~--Oiia·

pise era. ;~rdno-"dri.iSlvo ne stvar W .. ... .ot unosti

ono ga ~o.;_go.te¥0-prinia·-~"·oni·~--·oJ~st:t: .. ' . re . 0- t~

~'-~:80li -;;-(; yl§-' ~~:~I:le~~~_.=-? - '1 /

.. ' e.. . ve su bemaCa;Jnue. u 0 nOSU-'na

i.~:~~~jb~~~;~~:~~~~~~

" aKose-iiifure__ne....rwoueeove uSIrovrIT"fe pojaV;-klrjesu~vi 'ltOfe,:fiI;. ,:f ove j e m.og~.' e--protrca v. a t± samo PtI~. . ... T.. ..~go

siriIlP'Oredenja .. Tr..eh.a-se .. ¥.l:ati~uh-l:i~y,...~~Unaj~~Svcjlinlteo~tickim oblic:i_l":ga mitQJ~ p!tiVal1ja uzro~nih odnosa Cl91:Jija izrazito ge~::i~s:tPl'll§EJ k.araK~kPrethodna ura i sir a uporedna ispitiv"iIl)'aOOrec.ren1hpO:Java u najrazliCitijim tipovima drustva i raznim Iazama

u razvoju pojedinog tipa treba da pripreme pouzdanu ana-

Iiticku gradu za konacnu geneticko-istqrljsku sintezu. No do

takve sinteze se moze doei 'same postepenim i metodicnim

putem.

.Qsnovnim postupkom u otkrivanju uzrocmh odnosa Dirkem fe--sma tr~9~2[§Ucavan~::_~~=:::::::: ~_-~~~.· __ .-XQ..:t1ffilX\3.:-tJ Jeana -§g 1Il.(Ifo_YJ prarla.eksper:.imentalnog. is~anja~dQk j"e-Ostala Milova p!:~vil~ ~matra6 ...QraktiI:QQ_ ~1lQt~~!i!JWlin, zbog slozenosti drustvenihpojava i nemoguenostd da sema efikasan qaiSinkontrolise delovanje .. ost;;fih-~reIevanfi1ih:Cini:laca izuzev onog cije se dejstvo ispituje Ali, ako se dye vrste. pojava:;;ta!no' zajedni~~! l!!wj~j~ na isti ri~~ln.,.· on:aa-=-:'Je:::;h)~~ dovoljan razlog oa --se pretpostavi da-IZmedu njih postoji lp:rcicna- veza:-'No - da -bl ovaKva-pYetposniYka~I;Ha~opFav{faIla: potrebao.je Y..rlQ:;;y~~tr:9:p.() i~pI!l!!i olkdvenu j,{Dn!_l::t(:ijsku vezu ... Prvo, treba proveriti da .Ii j~ Qgg 'Styarno'stapilna irad(foga

..... _' .. _ •. ._, • __ c_. ~_~_._ ~ __ "c_., ", c,· ' •. ' ._".

-@r-::.""37"'")-bjj-·d~·ern, ~t@ ~

xxxrx

ispltnrati d;:t hpastoJi u najraz licitajim uslovima, Medutim, i vrlo stabilne korelacije mogll ];;ij;t Ri:lyidne~ Ob~ korellsane vrste pojava mQ'gu nastajati usled neke trece ·vrs.te koja-se u korelaciji ne pojavljuje, a koja je njihov ?fiJedniGki uzrok. Unastojanju da rasvetliuzrocni mehanizam koji je sadrzan u pojedinim korelacijskim pravilnostima, Djr.k(;ill j~ shvatlo znac~j takozvanih posrednih cirrilaca, koji ~s:u -posledip.a prve a uzrok drug~ vr_st~ poiava lz-·polazne k9relacije, kao i zna.:, caj analitiekog l"affi~!,mjavanja RQj~c:lip.ih· slQ?~pihpof~ya i stanja da bise otkrilo-·onO-·Iljihov? svojstvo l;;Qj~ .. 1.l~~ekQm odnosu ima odlueujuce uzrocno d~jstvo Na- primer, mnoge drustvene=pojave=stoje u evrstfm korelacijamas tipom naselja, braenim stahjem, obrazovanjem i sl. Cim ispitivanje prestane da ima cisto opisne zadatke,ovakvo pojavno odredivanje cinilaca k6j;i se javljaju u raznim iskustvenim odnosima latatistlckim korelacijama postaje nedovoljno i treba nastojati da se utvrdi one specificno svojstvo kojim pojedini slozeni, i na pojavncij ravni odredeni, einilac ostvaruje neke uzrocne uticaje. Jer, mada to uze svojstvo moze biti vrlo opsta osobina odredemh slozenih pojava, ono se ne mora jaV: ljati u svim njihovim pojedinacnim slucajevima, pa cak.ni u svim njihovim tipovrma Ako se ova ikonkretmja priroda uzrocnog mehanizma nedovoljno poznaje, tesko [e objasniti ona odstupanja koja ne nastaju usled nekih osobenih spolj-, nih uslova, vee proizilaze iz nedovoljne odredenosti d mehomogenosti pojavno shvaconog uzroenog cinioca .. To je jos veci nedostatak sa stanovista prakticne primene naucnih saznanja. Radi otklanjanja nekih nepozeljnih posledica odredenihkompleksnih drustvenih pojava, nije ni mogucno ni potrebhontenjati te pojave u cslini. Praktiena mtervencija moze da bude racionalnija i efikasnija ako je uzrocna analiza otkrila ona svojstva kompleksnih pojava kojanajneposrednijei najvise uticu na nezeljene posledice, V!:,!ciz ovog stq je rec"eri6: vldi se da Dirkern ne misli dase uzrocna analiza moze svesti na neke rutinske postupke. Svaka utvrdena korelacija mora.se sagledavati vu vrlo slrckom iskustvenom okviru, a pretpostavke 0 relevantnim iskustvenim granicama njene daljeanaIizefnogu proizaci samo iz vee postojeceg naucnog iliprakticnog vsaznanja. .Sem toga, bez teorijske analize otkrivenih korelacija ne moze se dokazati da u njima dclazi do izrazaja neki uzrocni odnos 1" objasniti' njegova priroda. Pretpostavke o uzrocnirn 'odnosima: postaju verovatnije i osnovanijeako se

XL,

38) OiIta1a:c IDoji se sire interesUje za rpoSltl..1jpJke pomocu kojdh je Dirfkem 'U svojim istIrai,ivanjima resavao ove' :!btiObleroe treba da !pl1"ouGawa Samoubistvo ai celimi Vl1"lo svestrauo-su ovi aspekti njegovog metoda pl"illcazani u Hajmenovoj knjizi koja je 'nave:'

dena ut prim 35.. ..

XLl

nost samo ako se postavi u uporedni okvlr. U tom.e ~m 7IaIe s Kontom, Spenseromi klaslCmm evolucionizrnom uopste. Samo u njegovom teortjskOIIIsisLeIlItt--Hpt)Tednalstra~l':' van a dobl a u daleko siri znaeaJ. Kunt je p()moeu-~cleu

''k- ,4g_ utvrdi j edino kako spore . ... , i , 01

utie ., . . ~ 6 Cistem i jedinstve-

nom putu iS~ije Dirkem se suprotstavlja urn meal' om snvatanju evoucije, jer smatra da u njoj postoje razliciti opsti pravci Zbog toga se bez uporednih istrazivanja ne moze doci do naucnih uopstavanja 0 drustvu, S druge strane, upravo raznolikost konkretmh drustava olaksava ispitivanje uzrocnih odnosa iako se s drustvenim pojavama ne moze eksperimentisati, i uporedna ispitivanja mogu us:Q~§!!'? da zamene eksperimenat.

"lJ"skladu sa svojim shvatanjem 0 najvazmjim iskustvemm okvirima u kojima sa ispoljava delovanje drustveneuzroenosti, Dirkem je, u pogledu njihove sirine, razlikovaqtri tipa uporednih ispitrvanja .. Ervase .krecu u okvirimasamo jednog drustva, s cU' em da polazeci od razhbhhoblika raz,:, "', IC S rostranjenostii intenzl e a' ne e VI'S e 0 Pi::

taju kako na te pojave utiC1:.L poje me uze sredine u datom dru1ivu. .Ispitivanja ovevrste Imaju dvostruki naucni znacaJ: "ona pmrrazu dasebolie otkriju uzroci odredene vrste pojava, a, istovrerneno, i da se bolje upozna osobenost uzrocne konstelacije u pcjedinim delovima drustva. Ako je ispravno postavljeno, naime, svako sociolosko ispitivanje pojed;inih vista drustvsnih pojava moze da upotpuni saznanja 0 globalnom drustvu, Ipak, zakljucke 0 uzrocnim odnosima do' kojih se doslo u okviru jednog drustva. treba uvek proveravati na sirem uporednom planu, bar u razlieitim drustvima koja pripadaju istom tipu.Razni iskustveni cinioci 'koji utieu na odredene pojave mogu u jednom drustvu biti tolikocvrsto zdruzeni da se igotovo ne mogu izolovano proucavati radi ispitivanja njihovog spscificnog dejstva Ovo,se, rnedutim, .moze . postici proucavanjem istog problema u vise razlicitih drllstava, kao i u razlicitim periodima u istom drustvu.s'')

. 3~) H. Selvin je vrlo dokumentovano pokazao kIoijlw. se mnogo mrjkem sltuiio ovim nacmom proveravanja pocetnlh korelacijskih veza uraz1iJc1ftim drustvima, kao i u rratz,liciil.im vremenskim perdodimau istim drustvirna, (Vid, H. C. Selvin, Durkheim's Suicuie andProb1ems of Empdlliical Research, American JOurnl,a of 80- ciologu, v. LXITI, (1958), .n" 6, p. 607-619,

XLII

Uporedno ispitivanje u okviru jednog drustva ograniceno je na one pojave koje unutar njega u znacajnijo] meri variraju. ¥llQge. k:ljucne p~ve kojima ~n illstituGwnaini oblik drustva javIjaju se u· mo u 'ednom vise 'Ii

r maiiIe Je lUS venom olikl!, (politijiko uredenje,pravni si'Stem, opsti oblik drustvene strukture i sL),~Q[ll..JllliC redno proucavati samo u vise drustava. U ispitivanjima ave

"Vr-.ste; oJa 8 za SOCIO OglJU teoriJ8 1 najznacajnija, naglasak vise nije na strukturalnim,statiekim nego na genetiekorazvojnim poredenjima. Nije, naime, dovoljno utvrditi samo opste drustvene usiove u kojima se neka drustvena ustanova pajavljuje u nekom od svojih obhka; treba ispitivatr ipravce u kojima se ona razvijaia kroz istoriju razmh drustava. U ovimgenetieko-kauzalnim isprtivanjima drustveni okvir poredenja se mora jos vise prosiriti .. Svako konkretno drustvo bilo koga tipa nastaje iz nekog drustva drugog tipa i nasleduje od njega razne osobenosti Mnoge pojave u kasnijem razvoju drustva ne mogu se dovoljno razumeti ako se ne uzme U obzrr njegovo osobeno drustveno-kulturno naslede. Premda, dakIe, ne postoji neka univerzalnavis a tergo zacitavo covecanstvo, u pojedinim drustvima se njihova vlastita proslostipak povezuje sa sadasnjoseu i kroznju deluje. U najsirirn genetickim proucavanjima, pak, treba ispitrvati sve oblike u kojima se uopste pojavila neka drustvena rustanova, pocev od najmanje razvijenih do savremenih Sarno na toj

GosnOVI sociologija moze postati opsta naukao drustvu. .,lII:m::, J./..

I.,.f:;d .. n.' a. SOC.io.lagi.ja,. Pise. Dirkem,. n. ije pose.bila. gr.ana sociol ....• ,.~. -ve~ j~ .~a . la,' ... pre " Ude....Cisto./{

~a i teZi dash"-:- Vi" 1C,,.__, vo ne protivreci ranije j

. "'iZnetOj tvr nji da :t§_sociologija' njegovomteoI'lJskom S~'j - ~i

stemu nauk7 0 tipo~ima drustva, uzrocima njihovog nastafika ! i njihovih promena. U crtavcm nJegovom sistemu ideja 0 ra- : zlii]li!.ntmQvima..~drusfva zauzirha sredi§nje mesto"'c.JLE:~JoPstija _teorij~ka sinteza jeste samo rezultat njihovog svestrano .. proucavanJa. .

U Dirkemovom shvatanju uporednog metoda sadrzana je ostroumna kritika dva bitna nedostatka nacina na koji8U u proslom veku obicno bila organizovana uporedrra dstrazivanja Jedan od tih nedostataka - nedovoljno kritican odnos prema izvornim obavestenjima - iznet je U otvorenoj za-

XLIII

merci. Drugi, po mom rmsljenju jos daleko .dublji, prigovor sadrzan je implicitno u citavo] njegovoj zamisli uporednog metoda Ne moze biti nikakve sumnje da Dirkem smatra da u uporednim ispitivanjima treba U}lek 8to noj;pllnij@ lj.:zin:l.gti u obzir opste drustverie uslove u kojitna su se uporedivane £S:ljave razvIle 1 u ko 'ima akt osto' e .. Poredenjiizdvo~ jenih pojava., tzv, kulturnih erta, 0 kojima se podaei ponekad cak i riedovoljnc precizno datiraju, ns moze -imati vecih naucnih rezultata. Po svom metodu, takva poredenja gotovo i nisu socioloska. NeznaCi ovo da je Dirkem osporavao Ili poteenjivao moguenost uporednog proucavanja pojedinih vrstadrustvenm-poja5la i-~matrao da ana moguda blidu .. samo globalna, vecuamo da se "-prilikom poredenja ispitivane po~ jave moraju uvek postavrti vu odredeni socicloski okvir.41) Dovoljno sistematski izvori podataka 0 razlicitim drustvima; kao i njihova monografska proucavanja, pod pretpostavkom cia su postavljena u cVrSci opsti teorijski okvir; mogu stoga znatno .olaksati uporedna ispitivanja, Kao organizator rada svoje .socioloske skole, Dirkem je svojim ucenieima davao pretezno upravo monografske zadatke,' iako su mnogi od njih predstavljali uporedna ispitiv:anja uzeg obima,

Medutirn, u zavrsnoj fazi svoga rada Dirkemje poeeo da pridaje izuzetnu vaznost proucavanju raznih drustvenih pojava u 'najmanjo razvijenim drustvima, smatraju6ida se one u tim drustvirna nalaze u .svojim najcistijimiembrionalnim oblicima, koji, pored toga, sadrze njihova najbitnija. i najtrajnija svojstva.42)Ovo [e svakako vrlo sporna ideja, jer se ne uzima u obzir da se drustvena funkcija pojava moze u toku vremena radikalno izmeniti. A i u istraziva6kojo'rijim'" taciji rri·oze se _prohlemu porekla i 'prvobitnih 6blikapojava pridati preteran znacai, sasvlm nesrazmeran njegovojjstvarnoj teorijskoj vrednosti i objektrvnirn mogucnosti, ispitivanja. Mozda uovom zaokretu treba trazitd jedan oduzrokaslo_Je francuska socioloskavskcla poklanjala veliku paznju .nerazyijenim drustvima (drugi razlog su hile kolonijalnepotrebe), madase, uloga ovih istraziyarija u ukupnoj delatnostrakole obieno precenjuje.

41)Silre .0 ovom, kao i onekim dru.,6-iJm meiJodoloskirm',Pll"oiblemdma. llJpOlI'ediniliSOciOloSkih ilstraZirvam.ia. vdd, IU mems adu Kom~aI1a~i _ ~etoli ill sociologdjt, Jugoslovenski cas6pis za jil.bzofiju

.~ soctOlog~Ju, II (1958), br. 1-2, str 48'--66. -.

42) E. Durkheim, Les Ferrnes E§lemenrt;adXes de Ia vne reIlilgieuse,

F Alcan, Paris, 1912, ~. 4---'12.. . .. ' .

XLIV

Nasuprot ovako svestrario razvijenom programu uzrocne analize, u Dirkemovoj mstodoloskoj zamisli ostao je sasvim nerazraden metod funkeionalne analize, iako je u strukturi socioloskog objasnjenja ispitivanje drustvenih funkcija pojava neophodna dopuna otkrivanju njihovih uzroka. Prilikom pokusaja da se egzaktno utvrde objektivne drustvene funkcije raznih drustvenih pojava nailazi se na razne teskoce, koje cesto msu manje od otkrivanja njihovih uzroka i zaista treba zaliti stoDirkem ovom drugom delu naucnog socioloskog objasnjenja nije posvetio istu paznju kao metodima uzroene analize.

5. POKU,sAJ NAUCNOG ZASNIVANJA DRUSTVENE PATOLOGIJE

Kad hi se izlaganje Dirkemovih metodoloskih shvatanja zaustavilo na do sada iznetim problemima, moglo bi, se zakljuciti cia je jedini njegov eilj hila razrada metodologije elsto teorijskih socToIoskili IstrazlvanJ'a. Svi seproblemi postavIjaju i resavaju iskljucivo iz teorlJ.ske perspektive,_,",,e~~~~:'j. nauke s praktiemm dru~+Vepim potrehama posmatra se - uglay::' _ nom s negativne strane. Staino se naglasavada nauka treba

'd:anastoji da se u svojirriIstrazrvanjima sto je mogucno viSe

oslobodi od svakodnevnognaCina misljenja i da bude kri-

ticna prema svim postojeeim praktlcno-politfckim gledistirna

o raznim drustvenim problemima i teskocama, jer SU to preduslovr zauzimanja nepristrasnog 1 objektivnog teorijskog st~novista~a:~ Dirkem u zak~jueku Pravila n~ pIs~; ""Y o~- f-_

riesu na praktIcne dokrme, nasa metoda dozvoljava 1 iziskuje 1

istu nezaVlsnost Tako shvacena sociologija neee biti m m- )C

di.v.idualistieka, ni. komunist.l.·e.ka, ni soe.ijal~.l.·c.ka .: , u.· smislu t;

koji se ovim reCima daje u obicnorn govor]tl Naeelno, ona ee {;

zanemariti ave teorije kojima ona ne moze prizna:ti nauenu.·~ !, vr~1nos~, post? <:n~eposre~no teze neda ~raz: Cinje~ieel" ;1/ s vee da ih premac~ Uzet lzvan konteksta 1. ops!~g sml~~~kj wi Dirkemovog shvatarija sociologije, ov~_ l>taYR! ffi.9g.§:Q 9.?:.§eil /l_ tumacl'iie"'samo Kao:'rz6iT~'-oCuiie -nezai '. . . 0 nosti socio- \' . £/1 \ loTe·za-·'takmiie"d;~J?e~o'~sporav~nje ' Y)1~ t7

,o~iiciiosfCda'se 'riaucna~s'aznanja upotrebe u cilju menjan~~\ \ 0

drustva, Takvi zakliucci bi, medutim, hili sa'~vlm neosnova~~.1

--T,"'~-l- .' .'_.'O, n .~ QJJ. \

~h~1Ia, Bocj]olLoskg~ metorle,.~~}~~ . Lr '. '.i

XLV

o odnosu nauke i drustvene prakse Dirkemje pisao u vise navrata; 0 njernu on raspravlJa uobe svoje doktorske disertacije, a narocito u tezi 0 Monteskjeu, a posvecuje rnumnogo paznje i u svojim predavanjima ojrragmatizmu, koja jeodrzao 1913~14. godine, tj .. poslednjih godina zivota. Semtoga,

on je vise puta, pokusao da sam izvede prakticne zakljueke

iz svojih teorijskih istrazrvanja Najznacajniji su u tom po-

gledu .predgovor za .drugo i.zdanje knjige ,0 dr.U8tveno.j ... p.ode .. u .\_~.) c!ad~ po~Iednj: ~oglav!j_:_~. st~--wrga . "

/I oanos's'octotog~-e~.i,-q~vene prakse mje interesovaorsamo if

1- traktno, epistemoloski. /.

Kad se prouee sva mesta na kojima Dirkem raspravlja

o ovorn problernu, moze se zakljuciti da se njegovo stanoviste, izneto u tezi 0 Monteskjeu, nije u osnovi rnenjalo. U prYOm poglavlju te teze, u kom raspravlja 0 uslovima konstituisanja nauke 0 drustvu, Dirkern pocinje sobjasrijavanjem razlikau naeinu kako drustvu prilaze nauka Iprakticna drustvena rmsao, koju on .naziva vestinom (axt)44).p~-n~ .. dyu.stvena rni"ao~~ rada ~~.J).eposrednih drustvenih potreba, u sam.Jllll.-tOkli- drustvene delatnosti1sto zahteva brza IsaSvhli odredena resenja, A, pri tOIl:l;prakticna nusao uvek pola:zi ~n()Snill_lrr_efpostavkll. predubeden~ava~·

E~zirnanje~e fist , . . '.' tvarJ:lill1U._ Zbog' hit-

nosti zadataka, prakticna resenja su obicno eamo improvizacije,a emotivrn koreni odluka oduzrmajuIm opstije,objektivnoznacenje Ali, kao sto ce u Pravilima tvrditida iimedu nauke i prakticne vestine nema apsolutrie razlikekojabi onemogucavala njihovomedusobnopovezlyanje, tako vec ru tezi 0 Monteskjeu on istice da je najdublji ikoren nauke takode prakticne iem6tivne prtrode. "Nesu~njivonase mish, cak 1 0 apstraktnim pitanjima, imaju svoje poreklo u srcii ;

jer srce je .izvor od kuda dolazi say nasiivot."45) 'Alinauka predstavlja napor da se ti afektivni porivr.stave podkontrolu razuma udruzenog s metodicnim i objektivnim odnosom premastvarnosti. Premdaseu pozadini nauene misli nalaze prakticne pobude,nacin njihovog. ostvarrvanja ipostaje korenito drukciji. Nije potrebno navoditi mnogobrojna znesta na koji~a Dirkern naglasava da se kr~j_l)ji smisao nau.ke,_s~toji

. , ... ==-. .. . ....

44) E. Durikheim, MoltJJtesq:uieu et Rousseau, i[h 2_9-35., 45) Ibidem, p. 34

XLVI

odsetimo sarno a je ori"uclceni-·-"·---- rene vre nos 1 naucm

~ saznan] a--biOdafeIi::Ot,zdr±lj+vij±- 'W'KOll'f8.,- a-1'(:friigTll-odU:

SevlrenilLPozitivtsta, AIr, Dlrkem nije usvajao ni .glediste da je nauka nakompetentna ida raspravlja 0 vrednosnirn oSIiOvama prakticnih odluka 1 da se njena uloga sastoji upronalazenju sto efikasnijih sredstava za njihovo ostvarivanje, koje je preovladavalo u nepozitivisttckoj epistemologiji. Pokusaj da izgradi nacela za naucno razlikovanje .normalriih i patoIoskih drustvenih pojava proiz'lazi iz iznctcg shvatanja odriosa sociologije prema drustvenoj praksi Ta nacela treba da obezbede sto dublji uticaj nauke na praksu, a da ona pri tom ne napusta svoje teortjske kriterije i ne izgubi svoje najvaznije epistcmoloske karaktenstike

1~- Konkretna nacela za razlikovanje normalmh 1 patoloskih("\,,, i drustvenih pojava koja Dirkem predlaze ostavljaju, meautim, \~

I." vrl.o .. ~~~o p.ros~or.~ ~a stri ~ dUbl.ji .. u. t~.·caj nauvke ~a p .. o. bOljSa.nj~f~ •. " '

t postojecih drustvemh prrlika. Kao stQ 1lQI1.~1t !~Ja 0 zasnI~ I ,f .rfvl"'-

i . ~~l).jQ_ naucne drustvene pato!QgiJe predstavJja nQ1l1 POkU. sa}:: ,;.~j~ vrf}J lda se starapozitivisticka ideja 0 naucnom uredenju drustva. ; \ r ! J55i3tavl mlodredehije naucne osnove, tako i usvojim kon~ret- t r'

~ "'"mm shvatanjima normalnog 1 pa 0 os 0 - ,

~ ne i za pozitivizam kara teristicnih on ormis IC lIe . ,

'0 ~. 0 ava- je e nji-

\ 1 ~, EI£Z!~nost. Taj stay jos vise u konformist.ickom prav~ I

1 I pojacavaJu a:aIJe odredbe da se norrnalnost pojava utvrduje ' r-s samo u okvirirna onog drustvenog tipa kojem odredeno dru_jl

I stvo pripada i razvojne faze u korn se ono - u okviru toga

~.l tipa drustva - nalazi Sve te odredbe pojmu normalnog daju

~ znacen,j.e....akt~ecnog Jane zdra.y~ne:: cf~p-- .

i tipQg_.~01oSkogilL6QleSi1og, neffi izuzetnog. Ali da~ 1 f Ojft"aQdano tiOfl'Se12UZeuiS;'Wo sto odstupa"Od aktualnog pro- i

j seka, izjednaei s patoloskim, bez dublje teorijske analize uz-

: roka i drustvenih funkcija vrlo razlicitih vrsta izuzetnih po-

I java? Sern toga, prosirenje iskustvenog okvira za utvrdivanje

f normalnosti pojava na odrederu tip drustva maze biti mac

\ s dye ostrice. Ako se taj kriterij shematski primeni, mogu

\ se u nekom konkretnom drustvu proglasiti patoloskim one l",sJ-rustvene pojave u kojima se ispoljavaju neke njegove oso~

46) Vid., ma pir, E. Durknerm, De la Dnvisdrm du travall 00- CiJal, Perface a Ia premiere editio!t1, p. XXXVIII - IX..

XLVII

benosti, Druga ideja koja rstice daprilikom razmatranja o normalnosti drustvenih pojava treba uzimati u obzir fazu u kojoj se odredeno drustvo nalazi ne podstica brzerpreuzrmanje iskustava razvijenijih drustava i time ubrzavanje vlastitog' razvoja. Da i ne govorimo 0 tome koliko je pojam razvojmh faza u pojedimm tipovima drustva u Dirkemovom sistemu sasvim neodreden,

Pomenuto i~ednacavanje normalnog, t). zdravog, s prof s~ brani se s--a:'V.i-sasvlm razliclta algUnienta. Prvi uka-\ zuje da udrustvu deluju procesi odabiranja i da se zbog toga! odrzava same ono sto je sposobno za ZIvot ~ uglavnorn prila-! godeno postojeeirn objektivnim uslovirna. Drl,J.giargurnenat istice da, usled svoje nerazvijenosti, sociologija nije cesto u. stanju da utvrdi ni prosecne oblike nekih drustvenih pojava.] pa se pokui§ajiotkrivanjanJihovih optimalnih oblika izlazu! vellkoj opasnosti da se pretvore u subjektivne proizvoljnostf

i ideolosku pristrasnost. Prvi razlog ima, svakako.: daleko op-: stiji znaeaj i meni izgleda da je vise uticao na Dirkemovo; stanoviste, Najvaznij! uticaj na Dirkemova teorijska shva-' tanja izvrsili su idejni pravci koji: su, nasuprotdstor'ijskom . ~l£liyJzmu prosvetiteljskih lOe;a, jsticaIi :JiPciitaIiQ§t. JlrustY!t)

neg zivota,kao i to da svesna i organizovana drustvena de<:

, lalllO'St-ne moie au6lj~ da menja_bitne osobine nekogdrustva;;

i a~Ial{()- moze da unese nered i poremecaje u njegov spontanF'.. \r~eh smo da u njegovom SlSteffit1 Rolekhvna svesf't \ ; na vrlo iskljuCiv nacinLffiiITirnITIlnadlnaivlc[ualnim sve-shma, 1,

Ii ~ . .!~.-~~ztr'qayo sy~~~m~LimaJ!.enJniiii7~::-

i, nima, U wm feOrI]SKOm oKv1ru ne ostaje mnogo mogucnosti l

'da se'prema postojecem drustvenom stanju zauzme sirl kri,::' , ticni stay i u njega unose neke korenitije,svesno zamisljene promene

Treba .reci da Dirkem ovo polazno izrazrtokontormtstieko /stanoviste ogranieava s dye znaeajne ograde, Prvo,.~ (!~!.m fazama prelaska ~~kog drustvva .. lz ... j~sLq9B"::ll~dr~ t, e:~~11l tIp .~!.:_~.~~ltI da ?ros~~~ .P~[~Y~.2";~~r;;~ odgova~ ! /' ,raJu~m~..!l:l&~~r:~~~_~Y~~ ~!:~~~:Y~~IEl, .. P"9 .. !re?ama, , u._.s~e-p::rrV1Jhio normalne. Uprav()zbogtoga DIrkem

II

'~

/

XLVIII

.riom naucnorn sigurnoscu, objasnjenje normalnog karaktera / prosecnih pojava uvek je neophodno. Ono se sastoji u !mit!:.. ! vanju da Ii jos uvek u drustvu ostoje oni uslovi u kojima

1 suu-prci-STOsu-riastale odredene pojave Ako ti us OVI ne -

" ' st.Of~~.R~nost savreme11lh pojava 11lJe dovoljna galant~a ), njil10ve norrfi'atm:isti. All avakvo lspltIvanJe zaht~v.a, po DIr':;\~rem:U;-inatno 'Vecu teorijsku razvijenost nauke ,1 ipak sarno, 1 'tj,opunJava polaznuodredbu normalnog kao prosecnog. J{

'; \ Jo§ znacajmja je druga, samo uzgred nagovestena ograda, < 'j koja bi, da je sire razvijena, moral a dovesti do napuiltanja'~ ; polazne odredbe normalnosti. Ona znatnoublazava poverenje Ii I u isavrsenost drustvenog odabiranja i stoga se :e.zj{fW,dru- /; tstv,e~:2 EPJ~.WJ~1!'!PK.Jltaylja izwl.c.lpQJma .. :?;optfii1!'lpg.. tj pr?~r psecnog. "NIl svcika:kO"mozenllrQa1:)uderhoslgurm da su stanja I

, kojasu se u vrsti uopstila korisnija od onih koja .su. ostala i

izuzetna, all ne i dasu ona i najkorisnija koja postoje iIi koja \ ; mogu da postoje. Nemamo nikakvog razloga da smatramo] i da su u iskustvu pokusane sve moguene. kombinacije; a I?e,d~ I , onima koja nikada nisu ostvarena, all se mogu zamisliti.]

mozda ima mnogo korismjih od onih kaje znamo, Pojam ko-) risnog prevazilazi B' normaln(),~8.:g_.i&"7~~' o~ + s'tojeJ,., ,..... . __ '~'47 To. je u osnovi sas"lm dr~!i~~!~E2.Vl-:J

;, ste,.~}er Se~POJa0. ~o;rrri~.·}2?~f~J~- ~~'~Y~f~~ ~ ~l1acel!i~.l. ; optimalno: ntb@£!!Q.g, ~.,J2n;!staJg_da. bllde ostvarenil .. WQ- \

i; ~ara se - ako je teorijski solidno zasn0v.:'l.Uc - r· f ii racionalnu normu. Ovo stanoviste neobicno I?r'?siruje mo->'

; guenost krltickog odnosa nauke prema stvarnosti 1 opravdava

stvaralacki konstruktivizam u prakticnoj primeni naucnih saznanja .. Ako se u naucnoj teoriji ne zauzme ovakav stay, onda primenjene nauke moraju da se gube u kratkovidom konformistickom prakticizmu. U nekim svcijim radovima Dirkern je' prilikom razlikovanja normalnih i patoloskih dru-

. stvenih pojava upotrebljavaoupravo ova] knterij koji polazi od teorijskog ispitivanja njihovih optimalno mogucnih oblika u vrlo . siroko shvacenimopstim istorijskim uslovima.w) U PravUima, medutim, on ovaj kriterij uopste ne uzima sire u obzir, pa stoga i ne razmatra metodoloske probleme koji

,

!/

~~a::rtaS~C~IOSk": .~tod:: ~:~:(i,J

4sr- Vid, 0 ovom sNe u mom radu Osnovne karakterist'ilke Di.rkemovog socloloskog sistema str. 142.

IV Pravfla soetotoske metode

XLIX

se javljaju kad se on zeli na egzaktniji naein primeniti. No to [e samo jos jedan primer na kom se moze videti kako njegova epistemoloska zamisao socioloskog metoda nije uvek potpuno uskladena s vlastitom naucno-istrazivackom praksom,

N e mo~e~QS~ UPllstati u iscrpniju ,krJtic.k.u.an.alizu Dirkemovoi(PQkusaja dafzgradi. naucne·O§JlQY~ gr.llst¥en~,patologije: Ve~~~a n~~o.Statakaproi~i1a~! j?!j~9D-Ql;1t~anog pqlainog I3taiiovi~ia. <;ill,. normalno moze daAejziednai'!t~. :~~tllamOproseenl~. A zatim, da bi se odbrarrili pojedinl sasvim neodrzivt iakijucci koji odatle proizilaze, pojavljuju se neobicno uproseena tumacenja drustvsnih funkcija. pojedinih pojava i rieuvidanje mogucnosti da se odredene drustvene potrebe zadovoljavaju na razlicite nacine, koji su povezani s manjim ili vecim 0 bimom stetruh i riepozeljnih propratnih posledica, bilo za drustvo u celini IIi za 'pojedine njegove uze del~ve, delatnosti i pojedince (Drastican primer ove vrste jeste analiza drustvenih funkcija kriminala.) Nisu, naime, drustveno patoloske samo nefunkcionalne pojave, vee to mogu postati i pojave koje zadovoljavaju neku drustvenu potrebu, ali na nedovoljno racionalan i eovecan naein, pa njihovo ucesce u opstem drustvenom bilansu postaje negativno Nadalje, postavlja se pitanje s kojih sve stanovista se mora· polazitt prillkom prosudivanja normalnostI,odnosnooptimalnog obIika drustvenih pojava: dali je dovoljnouzeti U obzir+samo drustvene potrebe, a ne i posledice koje na pojedince i razne uze i sire drustvsne grupe ostavlja njihovo uceSee u pojedinim obltcima drustvene delatnosti i njihov opsti drustvem polozaj? Drugim ~e(!iillll, lRQr9ju Ii se prihkom naucnog zasnivanja grui3tvene patologije, porea ·atustvenih 'potreJ5a 1· rnoguenosti, uzimati u. 90;d1' ~. PQtrebe i mOgi.ienos~irpOreaXhaca kOJlobavljaju najr~zli.citije drustvene ufoge:rPa'-kad-i~~tyrdt da je obavljanje odredenih druW.reliih- ·uloga i zauzimanje odredemh drustvenih polozaja povezano s natprosecnim ri~ zikom raznih poremecaja na individualnom planu, sta treba smatrati drustvenom patologijom - te individualne JlQr~mecaje iIi njihove drustvene uzroke? Konkretnasadi~ina druSfVEne pat~i~gij;-i~ ~j~h~ ;,terapeutska" nacelakorenito· merijaju u zavisnosti od odgovora na ova pitanja.

L

- *-

U predgovoru za drugo izdanje Pravila Dirkem inse da su metodoloska shvatanja u nauci uvek samoiprtvremena, jer se moraju menjati u toku razvoja nauke Tunjegovu misao je, mozda, trebalo staviti kao moto ovog predgovora, ali ne zato cia bi opravdala efemernost njegovih 'ideja, nego upravo obratno : da bi se na njegovom primeru istaklo kako jedno na originalnom Iicnom istrazivaekom iskustvu zasnovano i duboko epistemoloski promisljeno opste metodolosko stanoviste rrioze, .i pored svih jednostranosti svojih pojedinacnih : resenja, da yrsi dugotrajan i plodonosan naueni

uticaj ,

VOJin Mtlu':

PREDGOVOR

Taka smomala naviknuti da naucno raspravljamo 0 drustvetii1n Cinjenita:ma da izvesni zarelj'U~ci kare ova delo scatltti mogu da iznenadecitaoca. Meautim, ako postoji 7iauka 0 drustvima, ocekujemo da se ona ne sastoji u prostom pOnav.., Ijanju tradicionalnih predrasuda, vee u tome dci nam stvari pokaze drukcijeno sto one laik.u izgledaju, jer je cilj svahe nc:iuke da pronalazi, al!vahi prOnalazak unosi vecu;;m manju zabunu u vee usvoje_na misljenja. Izuzev, dakle, sto zdravom razumu u sociologij,i ne treba pridavatt moe hoju on vee davno nema.u drugim naukama - a ne vidise odakle hi mu Dna mogla .dolaziti - potrebno je da naucnik odlucno zauzme stav i'ne dozvolj da ga up lase rezulti:~ti do kojih dolazi svoj~istrazivanjima, pod uslovom da su Dna sistematski vodena, Ako je stvar sofiste da trazi misljenje ,suprotno opSfeY{'7hvatanju, bezati od takvog mWjenja, had ga namecu cinjenice, jeste 'postupak: duha bez hrabrosti iIi bez vere

u nauku. .

Na nesrecu, lakse je ovo pravUo u naeelu i teorijski prihvatiti nO ga sa daslednoseu primeniti. Posta sma )os uvek suvise naviknutina to aa sva ova pitanja brzo~ resavqmo prema sugestijama zdravog ra:zuma; ·ne mazema.ga lako odM straniti iz socioloskih diskusija. Kad ,verujemoda S'17!:O ga se oslobodili, on nam namece svoje sudove aif,ami 'to i ne primeeujemo. Samo dug i poseban naNn rada maze da spreci sliene slabosti. Molimo eitaoca Cia ovo ne izgubi iz vida. Neka uvekima na umu da naNn:i mislienia na koje j<,; n~vikao pre ometa'u no sto omazu ~ cavanJu ~ustvenih poiava_ ida, prema tome, treba, da seeuva SVO~ pJ:Ejh utisaka. Aka imse bez otpora prepusti, on se izlaze opasnosti 'dd nas osudi, iako nas nije shvatio. Tako, moglo

1 Pravila soctotoske tnetode

1

bi se desitt da nas osud~ da smo hteh da opravdamo knminalitet, pod izgovorom da ga smatramo pojavom norma~ne sociologije, Prigovor bi ipak bio detinjast. Jer, ako je normalno da u svakom drustvu postoji kriminalitet, nije ni~ta manje normalno da on bude kaznjen. Ustanova kaznenog sistema nije manje opsta cinjenica od postojanja kriminaliteta, ni manJe neophodna za kolektivno zdravlje. Da u drustvu ne bude kriminaliteta, bilo bi potrebno izjednacenje pojedinacnih svesti koje, iz razloga koji ce se naci dalje, nije ni mogucno ni pozeljno; a da u njemu ne bude represije, bilo bi potrebno odsustvo moraIne homogenosti koje je nesaglasno sa postojanjem drustva. Samo, polazeci od cinjeniee da je kriminalitet gnusan i da gase- valja gnusati~ zdrav razum 3~ pogresno zakljucio da on ne moze sasvim nestati. Sa njegovimuobicajenim uproscavanjem, on ne shvata da moze biti razlogada nest/) Sto je odvratno bude k6risnb, dok, medutim, u tome nema nikakve protivrecnosti. Zar u organizmu nemC! odvratnih funkeija ciji je redovan tok nuzan za zdravlje pojedinea? Zar mi ne mrzimo bol? Medutim, bice koje ne bi znalo zei njega bHobi ctidoviste. N'ormalno obelezje jedne stvari i osecanje odvratnosti koje Dna uli'Ou mogu biti cak solidarni. Iako je bol normalna cinjenica, on nije 'Ooljen; {ako je kriminalitet normalan, on je omrznut.1) Nasa metoda dakte nema niceg revolucionarnog. Dna je cak 'Ii jednom smislu u. sustini 1;,Q:azeXlla tim14, poSto drustvene Cinjenice smatra stvarima Cija 'se priroda, ma. kolIko ' hila .. gip1Cli- t savt!ljWa, iPCi'kne maze mt.niq1~R.J.l.ill.ii.' Koliko je opasnije ucenje kojE ''u'''hjima vidi semo tvorevinu duhovnih kombinacija kojic. jed,.

1) Ali prigovara nam se, ako .zdravlje saddY elements koji izazivaju ~znju, kako ga predstavljati, kao sto to cinimo dalje, kao neposredan ctlj ponasanja? - Nemau tome nikakve protivreenosti. talno se desava da 'edna stvar' - n. izvesn,im njenim pos e icama, bude korisna po druglm Ili ,~a

'~-"dakle ako su rdave posledrce kOje ona' reaovIlo ima. osu-

pede supr~tnImu lca . 0 a a se a 0 a

. nanoseci s e u, a medutim,ona je uvek mrskajer ne prestaje d~ '.~tlliL..§9ll.m:iL.J2redsta.vlja mOgucnu opas~!, kOla Je . otkiOnjen~

samo dejstvom oprecn~ snage·do J.e 'sIUCaJ sa lknmlITaTlret~, nepravo kaje on nanosi drustvu potire ~a~.na, ako.ona pravl~o funkclonise. Ostaje dakle da; ne stvarajuel zlo kOJe on uklrueuje, on ~podrZava sa osnovnim ,_uslovil!;adrustven.£,.VIvota odr::ilene odnose-'kOje Mm6 'viOeh uQaJ:jemlZlagan]u. Sarno, kako je

"POStlgriUlO"; tako reei, uprkos njemu daon ne bude stetan, osecania

odvratnosti Ciji je on predmet ostaju osnovana. .

2

nostavna govornicka vesUna maze u Jednom trenu potresti od temeija do »thal

Isto taka, posto se naviklo da ee drustvem zivot predstavlja kao logicki razvoj idealnih pojmova, mozda Ce Sf! oceniti kao gruba metoda koja kolektivni razvoj dovodi

u zavisnost od objektivnih uslova, odredenih u prostoru, i nije nemogucno da budemo smatrani za materijaHstu. Medutim, mi bismo mogZi sa vise opravdanja zahtevati suprotnu kvaliftkaciju. Zar se sustina spiritualizma u stvari ne sastoji

u ideji da se psihicke pojave ne mogu neposredno izvesti iz organskih pojava? A nasa metoda je delimicno samo primena ovog naiiei« na drustvene cinjenice. Kao sto spiritualistiodvajaju psiholosko podrucje od bioloskog, m~ odvajamo prvo od drustvenog podrucja; kao oni, mi odbijamo da slozenije objasnjavamo prostijim. Uistini, ipak, ni jedan ni drugi naziv ne odgovara nam potpuno; jedini koji bismo prihvatili jeste !JH .. iQ1ULI .. u .. .t..iJi"kj. Nas glavni~je u stvari da senc.f:. uC71,iract01uilTiam prosiri naliudsko ponusanje, 1?okazui!!Si_ da se ono, posmatrano ~ nroslosti, moze svesti na ~s.::,_

~ii'Tposledice, koji se zatim ne manje raci.QnalnQm~';'U:Cifom mogu pre~la".dela.nja._1J...J:ruiIu,G:n!MJd,_ Dna 'it;;Te"nazvan~im pozitivizmom [este samo doslednost o'Oog racionalizma.2) ,$.rurw-Mkoliko_ se cinjenicfL!_matraju iraciQn~ nim moze se doti U iskusenje dcise one prevazidu, bilo .da

bTs~'"sn:vatiri"ono du IF im . sruia.~·'7fJ'6-suuce1rni '~Gtve, d;voljne su kako nauci taka. i praksi.~ 1J-.a;;;~ ~1L4E:,n~ .... .p.e:tude da se v~2Lnjih traze rg.~,~lJllQa...P..?-, st~j0nja; praksi,. i~r je njihova korisna vr~_J!Jdap. ad oVih

-ri!"Zloga, JZgleda nam aakle da se, naroCito u ovo vreme obnove misticizma, takav poduhvat maze prihvatiti i da treba da ga prihvate bez nespokojstva, cG;k i sa sim:patijom, svi om kOJi, iako se ne slafu sa nama u izvesnim tackama, dele nasti veru u buducnost razuma, '

") Sto znaci da njega ne treba mesati sa pozrtivisttekom metafizikom Konta i G, Spensera

3

PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU

J(ad se ova knjiga pojavila prvi put i;;azvala je dosta z~ve diskusije. Zbunjene uobicajene ideje opirale su se u pocetku tako snazno da je jedno vreme bilo skoro nemogucnp da se nas glascuje. Bas 0 onim pitanjima 0 kojima smose izjasnili najizricnije neosnovano su nam pripisivana glediSta. kojanisu imalaniCeg zajednickogsa nasim, i verovalo se da, pobijajuCi njih, pobijaju nas. Dok smo mi vi'se putu izjavili da ~vest,~ako pojedinacna takoi drustvena, nije Za nas nista sustlnsko-;""i£3' samo viSe ili manje sistematisan sku..~a .LtLi g e n e r ; s, - optuzivani S?n9 za realizam i ontologizam. Dok smo mi ~cn6 rekH i nasve nacine ponavljali dli je ci.tav drustveni zivot na.cinjen od predstava, okrivljeni smo

'aasm01z-soCiorOgije iskljucili' duhovn1 element: tn» se c:ak dotle da se protiv nas ozivljavajn nacini diskusije ia kOje. se moglo smatrati da su dgfinitivno iscezli. Pripisivana su nam u stvari izvesnamiSljenja koja nisnw zastupali, pod izgovorom dasu ona "u skladu s nasim nacelima".1sk'u,stvo je ipak pokazalo sve opasnosti ove metode koja;dozvoljavajucidase proizvoljno konstruisu sistemio kojima se . di$kutuje, omogtf,cuje takotleda se bez po muke odnosi pobedt;tnadnjima.

Smatramo da se ne varamo kad kazemoda su otpori .odbnda postupno opadaU. Bez sumnje, jos nam osporavaju mnogeiakljucke. AU mi nemozemonida sectf,dimo nida se ~aUmo na (lvekorisne diskusije; u stvari, susvim je jasno dasu nasi iira;zi predodreaenidaubuduenosti budu· preinaceni. Kao sazeto izlaganje licnQgi neizbeznoograni~enog iskustva, oni ce neophodno morati da se razvijaju ukoliko se stice sire ~. produbljenije iskustvo 0 drustvenoj stvarnosti. U pogledu rnetode, uostalom, moze se naci samo pripremeno t"esenje, jer se metode menjaju uporedo snapretkom. fJstaje

5

ipak da )e u toku ovih pos~ednjth godma, uprkos opiranJu, ,n_var objektivn~~ec..ll~~mat~ke, sociolog!1.: ~~"'._ kidno osvajala zem~jiste. Tome1e nesumnjtVo doprme1o osruvanje publikacije Ann e e soc i 0 log i q a e. Posto istovremeno obu.hvata citavo podrucje naTJ.ke, ta pTJ.bHkacija je mogla mnogo bolje no t jedno posebno delo dati pogled na ono sto sociologija treba i moze da postane. Tako se videIo

. da ona 1lije~osuaena da ostane grana opste jHozofije, i da je, s druge strane, stupila u dodir sa pojedinoscu Cinjenica ne .twlecuei se uctitu' erudiczJu. lsto tako, ne 6zsmo mogh pieterati u odavcinju priznan}a revnosti i pozrtvovanosti naiHh saradnika, jerse zahvaljujuCinjima moglo pokusati t pro-

duziti ovo dokazivanJe delom. .

Meautim, ma koliko stvarni bilt tt uspest, neosporno Je da ranije zablude i pometnje jos nisu potpuno razbijene. Stoga

• bis1nO iskoristiH ooo drugo izdanje da dodamo neka objasnjenja svima anima koja smo vee daH, da odgovorimo na iz~ vesne kritike i da unesemo npva razjasnjenja u ..izvesna pitanja.

I

6

E_o:tupno prelazeCt od spolJnih t ~neposredniJe prist?l:Racnm o6elezif[?i1i1'ifimje'D:!!fIji~...L.dublj.a~ Posiupati sa cinje~ n:rcamnzvesne--vrstekao sa stvarima ne znaci dtikle razVT'" staH ih U ovu tli' onu kategoriju stvarnosti, vee inaci zauZFti urmnosu na njzn odreden duhQvni· stav. J:PZn~'i . piiS~

~}hov9mJ?!:ou&illanju t[Zlmaj?!ti za naCela_~se-~~_. 7na sta sU_.Q11e,-i-da se njihova karakteristitna svojstva, kao ·r nepoznati'uzroci od kOjih ona zavis"e, ne mogu otkT:iti cak ni

najbrizUiviJom introspekcijom. . 0

Sa tako definisanimizr.a.z. ima, nas.a post .. aoko. je daLeko 0.4 t toga da je paradoks, vee bi se skoro mogla uzeti za opste

poznatu istinu kad ne bi hila jos suvise cesto osporavana U naukama 0 coveku, a osobito u sociologiji. Zbilja, 'Ii. tom smi'"

slu se moze reCi da je svg.k,i predmet stooa; iznzimaiuCi' moMa matematicke predmete;"jer kako mimatematieke 'predmete

sami izraaujemo od najprostijih do najslozenijih, dovoljno je

da pogledamo u $voju.'!:t.nutrawjost i u sebi analiziramo duhovni proces iz koga oni proistitu dabismo znali sta s'1i.oni. i/:

,Ali tim 'e ree 0 tin 'enic au mvom smlslu.Qne su zanas, '-j iL_trenutk1!_ kad l?redJSma.mo~9d nji].Lnac:ilJimQ.na,u u'!/--' "nuzno nfP.Q3nate, nezllim?' ~ r i,~ jerpi~stg:u.e_ .. lI;Qj.e% suse f/

-on:T7ita" ma le 8tv.Q.riti u :toku~zivQt. u ,. da su bezme.,.[i

ode i bgi b;tjtikg __ jzgrnd~nostzt tr~1J.a ih drzati postranj 1 saine cinjenice individualne p,si" ;jfo]oqije imqju onu odWW i Weba daseposmdtrajupod ovim- 2ugiom. U stvari, iako suOne po definiCiji unut~,:. . .$pe8t koju 0 _u.iim_~aj7io neotkri,Pg jrwtiij iijihQnU:itilliir.tanii! prirodu ni niihovpostanak. Ona nas upoznajes njima do ·iz;.. vesne tacke, aU samo-k-ao'sto nasoseti ohavestavaju d t(}ploti

Hi siJetlosti, 0 zvukuiH 0 elektrici:tetu;. ona namonjima daje nejasne, prolazne, §ubjektiv,'n{ef 'Utisk.e, afi.e jasnei:.razgovetne pojmQve, pojmove' kojioo}asnjava'u. I~' has iz oilih; tazloga

.osnovana je U toku ovog oet« e h~ cijeje

osnovno pravilo da duhovne cinjiinice prouc@ii'S,Poljh,tj·k,d.d

'stvari, Utoliko pre freoa tako da'buaesadru .. cin'e~

4i11,ciima, jer,fvest ne mo' ovam'adan no 8VOj sopstven zivot1 J .. ~ Prigovc;,piee se<dd,

') Kaosto sevidi, da bi se prihvatila ova postavka, nije potrebno da se tvrdi da je drustveni zivot sacinjenoddrugog neceg do od predstava: dovoljno je da se postavi da poiedtnacne m kolektivne predstave mogu da budu n,auc):lO proucav:anes.amo pod

uslovorn da se to Ciniobjektivno. . . . .

1

nase delo, imamo samo do, budemo svesni samih sebe da bi~ smo znaH ono sto smo 1.1, njih stavili i kako smo ih obrazovali., > Ali, nC!jpre,.~L~eo drustvenih .~~'l!2Efu nam 1e v~e .gotov 70s_tavljen u nastede od rani' , ~mcilig;,_mi nismo uzeU ni-

, 11<, .. .11,0 u, cesee, u n)ihovow-,_ obraZOV_gdW.L.i.....prem~_Q~~.~Q:~~

tuiu#sebe ne .moz~.!ill!...otkriti uzmk_ILkcii_s.u_jl:t.:pw:uz. . Osim toga, cak i kada smo saradivali u njihovom nastanku, jedva ako na najnejasniji i cesto najnetaeniji naNn naziremo praverazloge koji su nas opredeZUi do, deZamo, kao i prirodu nase d~latn?sti. Vee i ~ad _~?J._lL1ll~~a~a&z,,1.?Ii~~~i P9Mupcz. mt vrZQ sZabo znamo:=s:r;a.:;me:U1.a...p.ws~e n~.f).de:.-smatramo da smo nekoristoljubivi kad delamo keo egoisti, verujemo da se pokora'Vamo mrznji kad. PQdZezerno ljuba,vi,da slusamo razum kad smo robovi neiazumni1i. predrtisuda, itd; Kako bismo 'dakle imali sposobnost do, savecom jasnocomuvidimoinaceslozene uzrOke ad kojih proistic'U; post.upci,zajednice? Jet, U svakom slucaJu, svako uzimo, ndeo u. njoj: samo u heznatnOj'meri; miima'mo mnostvosaN radsuk« i ono stb sedesava u drugimsvestima izmicenam.

, Nase- pravilo ne, ukIjuCujedakle, riikab20 metaiizicka

-, shvatanje, nikakV1L spekuZaciju' Q slditini biea. 0?J.&.zahteva

" ., '. '. selma, ddse ~qcioloq stavi. u dusevno, stdnje ,?lMWe :pJ..-' tiZ1,~

=: Fari,h7mii';;Tb, fjziol~a:.._~Se-1rpi78fiiiuu joil 'ne;;tt~;~t. o""blast naucnog podrucja. Prodirueiu drustveiif'Sve"t,'o-n "freoa. lYd tma svestda, prodire u rreizvesno, trebada osetida su ~"(). pred n 'i;n ~i?"'enic 'v •• ,._._~~~"t?JJko neslue~ni koUka su mogh lnt~ zakqm zwotac'pre'noI;to Je wIOglJaosnovana;'

'" ~reba' ~~.b:trde>spreman da ~ini o~k-!iea;koja ee' ga izn_enad!.ti

~1 t· zbumtr. DCLkle, trgba .da::J2rode losvremenadok. 80cwlqmJa 4Q_~e ti~ ovog stepena intelekt'1!alne-zrclQsti;T}oknauc_~ik koji proii&iifa JTzw~1i~prrroaii.-'fmii-vrro '5iicCo8eeanje otpora koje mu ona drtje i sa kojimaima tdlikemit.ke da ih savlada, izg'feda da, ~'e 80cibloguistini krece usred stvart koje su. nepo-: srE!dno dostupneduhu-, sa toUkom lakocomon reBaVanaj ... zamrsenija pif'anja.Jl,_Q~1}q§JJj~7Jl.stanju 1l,!!y_~e71~;;;namQ. u

istvari,cak,ni sta suglavne dTustvene -ustaiwv.e 1wosto su i d.:E.(_lvaffFporod~ca,. PTava' snqjinei1j"ugOtlot, k~zpafQdgli::: _~ VOr.119st; Skoro uo ste tie znamozrok od 0

(. t= " i"

un eZJ ,_ kO'e 'vrse illt '. 'edvaako po-

'0 qtnJemO pOnesto tid. n~reino. Aipak, dovoljno jeprelistati 8ocioloska'dela da bi se videlo koliko je retka 8V~st 0 ovom neznanju i 0 ov'im teskoeama, !Yesamo sto sebba'1)eznim.

smatra da se odjednomgovort 0 svi77t problemima ne dopustajuei nikakav prigovor, vee se veruje da se no, nekoliko strana Hi u nekoZiko recenica moze dopreti do same suStine najslo?enijih pojava. To ee reei da takve teorije izrazavaju neCinjenice koje se ovom brzinom ne bi mogle iscrpsti, vee [aicki po' . ,koji je piscc 0 tome imao pre istrazivanJa. J_lwz I..

" ?s~ ide" . bi stvara~o kolekttvnim Cinjeni~mrh v

b tome s su oneursta5i_ii£_hol ,GinUac....np.=. Tiif{;og razvo'a. ,.AL~-I~~oa "deja Je, c1.n2~_ill.t..Lkajg; tukm:te

~ra a ie TOUC~ s 0 Z _' _" __ ~~.~~~~_.~,

JgiW~~;;;;; Jer vaz'no je da se zna ne naCin na koji neb mt~' SITIac PDJedtnacno zamislja nek~ ustanovu,~§hvatan.iekoie,

~~R,a!!!J1!.2:-njoji '1L ~tvari, jed'i~O ovo~ShVatan~eje d~ust?en~ eJxkusno. Prema tome, ono s~ne moze 'saznatt prosttm unu,.. 'tras;tj'tm posmatranjem, jer se 011,0 u celini ne nalazi ni u jed.nom od nas; dakle, treba svakako naCi neke spoljne znake k,oji ga Cine primetnim, Sem. toga, one se nije rodilo ni "it cega, i ono samo jeposled~ca spo!jnih uzroka koje treba poznavati dabi s~mQg]._ap_r_qcg_1!.iti_ njggQ.1Ja. tiJJj$Jau, hitd.u:CJIOSti·

:'~BTIo§tada-se raui treba se uvek vracati na istu metodu.

~: ..

II

Druga postavka koja nije bila, nista manje'diskutovana ad prethodne jeste Dna' koj£f.mji(g:gen~ pO'J~::-p"::'Q44z#iQC£~

:!~~e za :P0nFmtfc!'l!?anas~.nam ~e"d~st~ tako prz~naJe d~ucmjenice pOJedinacnog zwota t cmJemce kolektwnog

zivota unekolikoraznorodne; moze ee cak redda jeu toku dase 0 ovojt~cki postigne akone jednodusna onda bar vrlo cipsta saglasn08t, Nem.a viSe sociologa koji sociologiji por~~e , svaku esobenost. Ali,posto se drustVo sastoji samo od po]e..; \ dinaca2), ?4ritQ21E'. ra~ymu~izgled~ . daiJ!.uStveni_ ziVQ!, _1!:e moze i-mati drugu Qsnovu7do 'pojedinacnusvest, inqcemu se cini, da ': . dT'usftienVZtV:of ostaFi:-u 'C"vazdttniiTduL€bdi'u prainom. ~--.,,____:

MeauUm ,ana sto se ,tako lako smatra neprihvaUjivim kad je1'ec0 'drustv'enim CinjeniCa~a, oNte' je prih'1)qeenoza ostaleoblasti 'prifode S~.'·cle.meJ],fj.._,:!j_~~~

.) Tvrdenje je uostalomsamo delimieno tacna,- Poredvpoj~dmaca.rpostoje stvari koje su sastavni elementi drus,tva Tacno Je samo da su pojedinci jedini njegoviaktivni elementi,

tUCt se, Samim. ~vojzm spajanj~m pokazuju nove pojave, treba svakako shvatztz da seove 0 ave ala ne uelementima vet-.·

c ~nuoJa-Te .oorazovancl_,SJA! injenjem. Ziva c~lija sa rzi sa~o m~neratn: ces!~ce, kao sto dr.ustvosadrZi samo jedinke; a zpak Je saSV1m octgledno da je nemogucno da se karakteristicne pojave zivota nalaze u atomima vodonika kiseonika ugljenika _ i azovt.a .. Jer, kako bi zivotna kretanja' mogla na~ statz u knIu nezzV1h elemenata? Kako bi se uostalombioloska ~vojstva ra~~elila medu ove elemente?' Ona se ne rnogu pod~ ledna_ko naez u svth pokto oni nisu iste primde; ugljenik nije ~zot z prema tomene moze uzeti na se ista svojstva ni imati :~tu. ulogu. Nista 11!,anje nepri~vatlJivo je da se svaki vid zwot~, svako on: ovo glavno obelezje utelotvoruje udrugoj grupz atoma. Jvot se • . V' '. a.a ... i

c"",7'~ema tome se maZe nalaziti sCill1~I,...~j,..;,u....ni~1ioj '~I!JJwpno_sti. OJ1-ie.~ma ne· u delovim(i~Ne5Ve cestice ceh]e se ne hrane,nemnoie>.Jecmtr1iFYlh~z, ne zive . vee zivi s~ma eelija i~edino ona. I ovo sto kazemo za zi;ot moglo b~ tia se pono~z za sv~ mQ¥uene sinteze. Cvrstoea bronze nije m u bakru, m u kalaju, m u olovu, kojisu sluZiU da se ona obraz;uje ! koji su meka i savitljiva tela, vee je u njihovoj smesz. Teenost vode, njena hranljiva i druga svojstva ne na~ laze ~e u ,dva ~asa od kojih se ona sastoji vee u slozenoj supstanet kOJu om obrazuju svojim sjedinjenjem.

~.ti~o OVor ~ilo na sociologi·u. Ako, kao sto nam se pnz~aJe,stnteza s u 1 9 e n e r ss koju cini snako drustvQ ?okazuJ~ nove pojave, _?'a~.!i~i~e oil onih koje Se desa~aJu "U z~d_"~oJen.~m. ~~:n~. treba sva"Kako -pnznati da se ove"3Jje-::' ezjicne c'm}emce nalaze - U::S11:m~T:U-it'I7U~~krtj'e11rSfi'iiir(i ane

~egoUi71t <lelQ_'~!!?Mh tj: it njegqvim:~wm-a.~-(ine suddkle ~~. !..'I?lisZu Spoljne .za: pojedinaene sve;ti, uzete7iao takve: kao. 8tosuj~siUfoberez?~ y~ivota ,spoljna-Zamineralnesup_ sta~ce od kOJ~h se sastoJz zwo bice. Njih ne mogu da rezorb~J.~. -clementz a da se ne dodeu protivrecnost [e», po defi- 1tlGW'. o~e pretpostavl..jf!)~ nest9 .drugo ad. onog sta ovi elementt sad~ze. Tako se7~ovim. razlogom pravda podela koju' 8m? u ~~lJem izlaganju ucinili izmeau pSiho16gije u pravom ~mz~lu: dz nauke 0 pOJedinacnoj psihi,.i sociologije. Drustvene emJen~ce n~razHkuju se samo u svojstvu psihiakihci71jenica, on e_ ~ m a 3U d rug u p 0 dI 0 9 u, ne razvijaju se uisto; sredmz, nezavise od istih usl6va. Time se 'tie kaze dct i one msu psthicke na neb naCin, posto se sve ~ne sastojeu obli-

10

ctma mzsljenJa zh ctnJenJa. Ali sta kolektivne svesti 8U druge p1"irode no sto su stanja pojedinacne svesti; to su pre - . ?,.tave druge ~~'_:_.,.,~; .. :, .. ' . '-'''''~P-IF j£4i2l_~ ima-Bv B99 6~stv._SY e 'iiilrh~1Jv~nauKrSuaa:K.re tako jasno razlitite kao sio to mogu biti dve nauke, bez obzira uostalom kakvi odn6si mogu postojati izmeau njih.

. Jpak, umesno je uovo1n pitanju uciniti razliku ko]a ce mozda donekle unetz svetlost u diskusiju.

Cini nam se da je potpuno ocigledno da se$-.a-·d-r...z.·i-n..G. __ dr.__u._stvenog zivota ne moze ob 'asniti tisto . simnoski . v. .?. --,]. stan}tma",50Je-mnarne sve..tti, U stvari, ono sto ko-h!'lmvnepiiilifa'iJe-tZ't1fZlwa)u]estenach' na _bojigrupa misli. o sebzu svojim odnosi:na_§(t p.!£.~~delu2u na nj'lb...

L5akle, grupa je sastavljena drukciie nonojedinac i stvari koje deluju na nju druge su prirode. Predstave koje ne izra-

-:zaVIiju ni isti subjekti' ni iste predmete ne mogu zavisiti od istih uzroka. Da bi se ra:<;umeo nacin na koji. drustvo sebi zamiSlja samo sebe i svet koji ga okruzuje, tr:~barazmatratL prirodu drustva a ne prirodu poiedinaca. Si.mboLi u kajima imo .m~sli 0 sebi menjaju se prema onom sta je ono. Ako, na primer, 071.0 sebe zamiSlja da je proizaslo od jedne zivotinje kOja mu daje ime, onda 071.0 obrazuje posebnu grupu koja se naziva klan" Tamo gde je zivotinjazamenjena ljudskim pretkorn, koji je takode mitski, klan je izmenio prirodu. Ako, iznad lokalnih iliporodicnih bozanstava, drustvozamislja druga i veruje da od njih za1)isi,?nda je to stogasto lokatne i porodicne grupe, od kojih se ono sastoji, teze da se zhiju i sje'-dine, a stepen jedinstva koji ima religijski panteon pdgop4ra stepenu jedinstva koje Je drus~vo u istom trenutku ·dostiglo. Ako ono osuauje izvesne naCine pqnasanja, to je stoga sto oni vreaaju izvesna njegova osnovna osecanja,a .ova osecanja zavtse od nJegovogsastava, kao sto osecanja pojedincazavise od njegovog telesnog sastava i odnjegovog duhovnog sklopa. Tako,cak i kad individualna psihologija vise ner hi imala tajni za nas, ana nam ni:! bi mogla dat~ r,t;!senje n.ijednogod ovih ,problema, jer se ovi odnose na .vrste Ci'!ljenicc'L koje ona

11

~:::~6y~~n(rreff@'a s~,~;~~~~-it4" izra-

Z~vg..7U Jednu. ,-drug'Ur-q , ffn - 'arnost, ah m'ogfI&rro--- ..

. = je aa nacin na koji ee one pritilace Hi oa~kupljaju Hi razdvajaju, bUde nezavisan od n1'ihove sadrzine i da zavtst iskljucivo od njihovQg opsteg svojstva predstava. Iaka su na- ' cinjene od radiCite sadrzine,one bise ponasale u njihovim ~e~usobnim odnosim~ lau» sto Cine ~ ~U~ po;_

...Jedtnca. Zar se ne moze smatrati, na primer, da do tnvanJ i slicnost, logicke suprotnosti i oprecnosti deluju na isti nacin bilo kakoe dasu predstavljene stvari? TakQ se doJazi do 'za~ misli 0 mogwinosti.,2QWUPo formalne psihologiJekoja ,bi bUa: nekavtsta zajednickog zemljista za individualnu pSihologiju z za-'sociologiju, a to [e mozda ono sto stvartt ustezanjekoje izv€sni duhovi pokazuju da suv,ise jttsno razHkujuove dve naulie,

, Strogo uzev, u danasnjem stanju na'sih znanja tqkOpg_ stavljeno' pttanje ne moiedobiti kategoricnoresenje. U stvari,

s- Jedne strane, svesto znamo onaCinuna koji se vezujuideje pojedinca svodi se 'liaono nekaliko vrloopstih i vrloneodr'e-

aenih iskaza koje obicno nazivajuzakonima asocijacij? ideja.

A sto se tice zakona kolektivnog obrazovanja ideja, oni S1J

jos potpunije nepoznati.Soeijalna pSihologija, koja bitrebalo daima zadatakda ih odredi, samo je rec kojaoznacava sue vrsferaznolikih i netac'nih opstihpojmova bezodrectenih predme.ta. Potreimo bi bilo fla se uporedenjem ~~":l

~~ian' Zt ~' ..

_ drustv.e~~ pred.st~ve, ptivlacei .iskI~UcuiUtsl?aiaiUedne S df -::, ~Mlz t?W,aW1u, ttd. M~duttm, iako problem zamuzuje da podstaknertiabznalost istrazivaca, jedva se moze reCi da j? on nacet; a sve dok se nenadenekoliko .ad ovih zakona bite oCigledno nemoguCno da se saizvesnoscuzna da u oni po-

navljaju zakone i,'ndividualne psihologije ili ne. .

Meautim~ u nedostatkJ-t izvesnosti, iPakje verovatnod(l, ' ~ako postoje slicnosti izmedu aVe dve vrste zakona f(lZlike ntsu manje' upadljive. ,U stvari, izgleda nep.;ihvatljiv~dasa~ drzinaod kojesu nacinjene predstave he deZuje na rr,jihove nacine povezivanja. Tacnoje da pSiholozt, ponekad govore' o zakonima asocijacije ideja kao da bi oni biU isti za sve 'vrste individualnih predstava., Au nista mjemanje verovatno: sZike se medu sobom ne pweiuju kao oseti,ni pojmovi kao slike, Da je psihologfja postigla vece napretke, ona bi bez sum'nje utvrdila da svaka kateg'orija dusevnih stanjaima

12

svoje formalne zakone kOJi su Joj svojstveni.Ako je tako, 61tda a 1 0 r t tor t tre6a_ oeektvqti da ,zakont koji odgova.,. raju. drustvenoj mish budu specificni leaD sto je i Sama misa? Zbilja, .rna koUko se neko malo bavio ovom vrstom 6injen:i~~, tesko je pr~tiJOstaviti da on nije stekao svest 0 ovoj specific,nosti. Ne cini Zi'upravo ona_Qg_.,nam tako cudno izgleda poseban nacin na koji se(i€Jrgi~~~vatan~oja su u ~aj727- eern st~a~saju tIt odvijJa1u. preobrazava:lU_ ~. - astvara 'uCiprotivrecne smese koje odudaraju od redovnih tvorevina nase licne misli. Ako dakle, ksio s .0 ~I:! moze preiposia'l1iti, tzvesnz zakOJti drustvenogdusevn~f1 stanja stvarno podsecaju na 1zvesne 'zakone' kojeutiJrcttifu psiholozi, to nije stoga sto bi prvi biU jednostavan pojedinacan slucaj drugih vee stoga sto izmedu jednih i drugih, pored svakakoznacajnih razlika, ima slicnosti koje ce apstrakcijd moc.i da zzvuce i koje su ubstalom jos nepoznate. Toee reei da sociologtja ni u kom slucaju nc mOte dq WQsto i jedno.stav1W"

~zajmi od p~iZiOlogije gQ)~! ih arm postavku dabi je takvu; kakva' je primenila na drustvene cinjenice; veccit;ava kolektivna misao kako u svom obliku tako i u svojonadtztnt;'" ,. lhiba da Sude' proucena sama po seoz,sama zasebe, sa ose- - 6~'lijem onog stD ona ~maposebno, a b1.tduenosti treba osta, viti b'rigu a is ra' Ct na mtsao p01e.,

. 'maca. Ovo je cak problem koji. pre spada u op§tu fiIOZo,. fiju i uteonjsku logiku no u naucno proucavanjedrustvenih cinjenic(3) ,

~, III

(r Ostaje nam da kazemo nekoliko reCt 0 definiciji koju ~ ,mo" p,vo; glav' ;tali 0 w.'"""ffijulCi'i"W".a"",, pn.1!C. po

n ma sasto'e u nactntma em en a tit mtslJenJa kOn se moyu--_ -poz~a t po toj_posebn5_Jstisto su o~~ u stanJu aa---vr$'f{'_PT~S.i/,da:n uticq_j_lHLojedinacne svesti. -~r-s-a-·oviwr1nta~n).em nasta a Je zbrka"'IWjazeTsruz'lije da bude :i:abelezena.

Toliko je ukorenjena navika da se na soeioloskestvar~ primenjuju obUci JilOzofske misli da ee U ovoj prethodno1

13

d~finiCtjl ceszo videla neka vrsta jilozojije drustvene cinjentce, Rekla se da mt drustvene pojave ob)asnjavamo pri~ nudom, kao sto ihG. Tard objasnlava ugledanjem. Mi nikako nismo imali takvu ambiciju. i nile nam eak ni palo na um da nam se ana moze pripisati, posta Je ana toliko suprotna suekbjmetodi, N amer.(l !I-.E.!!!__k bilane da filozo skim pogledom

!!!!.~!cip!!!!'!Ed-zdkrj_ucke natike, vee da jednostavno it azemo p:~. kl)jim je spol2nim ~nacima m~ucn~ 1?oznah cmjemce k<Uj

~:!N. treba da obr,adul~, kako. b~ naucntk znaoda .17], ,(J_P.fE.i

_ <:m0 gde,~ug_M,lJ'tJkJh__n.e JJ.Qmesa sa_~ima., [J pttan)u Je bilo da se ,ol'eistrazwanla sto Je mogucno lje raz raniei a ne du se prigrli neka vrsta is.crpne intuicije., Isto taka vr 0 rado primamo prigovor koji ]e ovoj dejiniciji uCinjen da ne iZ,~azava sva obelezja drustvene cinjenicei da, prema tome, ntle. J;dinO .mogue::a ... U . stvari nema nieeg neshvaUjivog u. tome stose ona moze obeleziti na vise raznih naCina~ jernema razloga da ona ima samo jednu jedinu osobinu 'koia je odlikuj:'), Jedino je vazno oddbrati' onuosobinu koja izgleda najbolJa za cilj koji sma sebi pastavili. Cak je vrlo mogucn6 da se prema 'okolnostimaupotrebljava vise merila. J mi smo sami pnznali da je ponekad to potrebno u sociologtji, jerima slucaJeva gde obelezje prinude nije lako uoeljivo (vid, str. 29-30). Posto je ree 0 pocetnoJ deji?iictji,' jedino je potrebno da Sf! obelezja kojima se sluzmw mogu neposredno razlikcmat; i uoCiti pre istrazwanja-, Meautim, ovaj uslav ne ispunjavaju dejinicije koje su ponekad suprotstavljane nasa). Reklo se, na primer, da je drustvena Cinjenica "svesto se stvara u drustvu i od n]ega", iIi jos "ono sto na neb naem interesuje grupu t na nju deluje", Ali sue dok nauka ne ucini .dalje napretke, ne moze se znati da U je drustvo .~

') Prinudna snaga koju jOj prlpisujemo tako malo cak crni celokupnost drustvene cinjenice da ona moze da ima isto tako suprotno obelezjeJer, istovremeno kad nam se ustanove narnecu mi drzimo do niih: one nas obavezujui rm ih volimo: one nas prinudavaju ~ ml nala,zimo svoju korist U nifhovom funk~10nisanju ~ !_:ak .U oV(JJ prmudi. Ova antrteza ie ono sta su moralisti cesto uk?::.ivali ,S!ll~~]l dna POlma .. 0 'i uzn6s oj! tzrazavaju

dva . razhclta all Ida. m' a no zlvota, Prema

tome; moz a nema kolektivnih odnosa koji na nama ne vrse' ovo dvost,ruko, dejstvo k~j~ je, uostalom sarno prrvidno protivrecno, {\ko Ih m; msm?_ definisalt ~}von_i_)Yosebnom prlvrzenoscu, koja je Istovremeno sebicna 1 nekOr)stoIJubiva, to je jednostavno zato sto se ~m,~ _ ne ispoljava lako uocljivim znacima Dobro jina nesto unu~ trasnJ1Je, prisnijeod duinosti, prema._.tome, manje dO:kucljivo,

14

Takvedejinicije' dalde ne mogu sluziti a se 0 redi predmet istrazivanja koje poCinje. Da bi se' one mogle koristiti, trebalo bi da Je proueavanje drustvenih einjenica vee dosta daleko odmaklo i da se, prema tome, pronasao neki drugi pretnodni naCin na kojj bt se one utvrdile tamo gde suo

. U isto z-rern.e kad se smatralo da je nasa dejinicija suvise uska, ona je optuzivana da je suvise siroka i da obuhvata skoro Citavu stvarnost. U stvari, govorilo se, svaka jizii:ka sredinavrsi prinudunadbicima kojasu iziozena njenom dejstvu, jer su ona duznt/, da joj se u izvesnoj meri prilagode. ~ AU, izmeauova dva nacina prinude je razlika koja jizicku sredmu odvaja od moraIne, Prttisak kojiVrse jedno Hi vise tda .na druga tiHdili lak- na volfe ne moze se pomesati sa pritiskom koji vrsi'8vest jedne grupe na svest njenih cla,no§.:.. Ono sto drustvena ,12rmu1'la tma sasv~mizuzetno jeste .sto ona otiee n'i*'if<rneumifnosti izvesnih molekularnih tasfeday vee, od ug~ed~ ,O)l se p:~daje izvesnim '~reds,tav~ma_

Tacna Je da mdlVldualne th nasledne navtke nnaJu.u tzvesnim pogledima ovu istu osobinu. One gospodare nama, nameeu nam uverenja ili Cinjenja_ Samo, one gg,s12odaE._ nam~ ,f: !z;?l:utTa, jer one su u celini u svakom od nas. Naprotiv, dru- . §tvena uverenja i Cinjenja deluju na nas-s oTia.- isto tako, ~ koji vrse )e __ nt 7, rug; i~ ~ ysustini vrlo ~az~. ,

Oostalom, ne treba se cudztt sto druge pOJave u prtrodt pokazuju u d?'ugim obhcima isto obeIezje .kojim smo definisaU drustvene pojave. Ova slienost Jednostavno potiee odtoga sto su i jedne i druge rgalne stvari. Jer sve sto je stvarno ima odreaenu pnrodu ko;;; se:nameee, koju valja uzeti uobziT t koja, eak i onda kad se uspeSno neutralise, nije nikad poipumo savladana. I u tome je ono sto je u sustintnajbitnije u pojmu drustvene prmude, Jer sve sto ona uklj.ucuje jeste da k .', --criiTi'In'en'a ill misIjenja imdJu stvarnost van

o edinaca koji se 1£ svakom trenut u njoj sao razava ·u. 0 sU;..:$t1.la.ri Ole tmalU svoJe sopstvenopostojanje. Pojedinac ih zatice P9tpuno gotovei.on ne maze uCiniti daoe n osto'e

t tau u ru ~Je nego sto su; on 'edakl . "n

uzme u 0 ztr· t n)emu"e utoUko teze(mi ne kazemo nemogucno a 1 lzm_eni, sio one, 1£ razlicitim ste enima, imaju udela u matettJalnoj i mora noj nadmoenosti koje drustvo tina ?'fad svoJtm clanovtma_ Bez sumnje, pojedinQc ima iiLoguw njihovom postanku-:-A.U da bi bilo drustvene cinjenice, treba

15

/

da,' etar nekolfko poji.fdinaca u&ruzilo delatnost i da

'e ovosjedinjavanje a 0 ne z nov prozzvo, a 0 se ova

Jiinteza desava van sv{t ogona . . nju utazi mno:-

.s~vosvestil. ona nuzno ima za posledzcu da uivrdt, da uspostavi vannas tzvesne nacine Cm]en1a Z lzvesne sudove lwji neZavzse od svake pojedinacne volJe uzete posebno. Kao no

ie bilo zapazeno$), postoji ree koja, samo ako joj se malo pro§{d uobieajeno znaeenje, izrazava dost~ 9bro ovaj veoma osobeni naCin postojanja: ta ree jefi!::§teJ1. i'; Zbilja, neizo- ,',' paeujuci smisao ovog izraza,u s tan 0 vo ni semogu naz-

, .. vati s.va. ~erovanja i. svi .naElli.LP_Q .. ~ .. ko·e .. '.us. tana ... Vl·a.v.a... ..

zajednica;;'onda se SOClQ . mzsa tao ,naukg

-0 ustanovama. g n1ifiovoW:.._nasta;ra;;-u .. i _g_,_.1!iili.ovom.ffi~7:;,. "nisanju6.1- .. ~ , ~zgleda nam nepotrebno dase vracamq na. ostate polei:l mike koje je ovo. delo izazvalo, jeT se one ne odnoseni mi§ta

bitno. Opsta orijentacija metode ne zavisi ad postupakakoji se radtje upotrebljavaju bilo' za' ;reZq.$.ifikaciju ,drdtvenihtipova, bilo za razUkovanje normalnog od patoloskog. Uostalom, ove polemike su vrio eesto poticale iz toga sto se odbijalo da se prihvati iii st , e. sa rezervom. prihvatato nase osnovno nacelo.: f)()jg};jilllla __ i.tJ.2Jtr~QSt~ven_ih m,njl]Jt_l .' Na kraju krajeva, svepoCiva dakle na 6vomna eitt i sve s na njega vraca; Stoga nam se uCinHo kOTZsnzm da go, JO$ Jednoftf 'istaknemo oslobaaajuCi ga svih sporednih pitanja. I mi sma uverenz da pripisujuci mu takvu pretdnost mj Q8tajemo verni sociqloskoj tradiciji, jer je iz ovog shvatanja u $ustini -proi-

• 16

rtP'MA~f~rp;~ ztsla eitava, $ociologija. Ova naulw se tI. stvan mogla roditi

tek onog dana kcid se naslutilo da drustvene pojave, iako nisu « materijalne, time' nisu iz ubile svo'stvo realnih stvari kO:Je 1, 4gpusta.1U prou avanje. Da bi se doslo do misli da ima Taz oga

da se istrazuje Sta su one, bilo je potrebno da se shvati da

s~ one odrccteno oblika da one imaju stalan naCin posto-

janja, 'prirodu kpja ne zavisi od o'e inacn samovo ~

o e rozs lCU n' 0 nasi. Isto taka, zar istorija sociolo- '

giJe nije samo dug napar da scovaj pogled tacno odredi, da

se on produbi, da se razviju sue posZedice kpje on sobom povZaci. Ali, uprkos velikim uspesima koji s1.£ 1.£cinjeni 1.£ tom smislu, videce se dalje u ovom radu da ostaju jos mnogobrojni zaostaci. cmtropocentricnog postul'!!f!_ koji ovde, kao i. drug de, zatvara put naUl;l. i£qvekuse nc. sViaa,.da. se odrekne ~ neogranicene mati nad druStvenim poretkom' kojU je sebi~ Ii ta1ffi-'du,a:.o przp'i~ i s d~ge st~m.w ~gleaa Wi:. jf!. . on, ako kolektwne snage zgzsta posto/e, nuzno os~~ {Wine moguci da ih izmeni. T~avodi da ih orice,za- . Iud S'U ga ponavljana iskustva ueila eta je .ova ~emoc. fL. Ci-

jo; se iluziji on sa zadovoljstvom odrzavao, uvek za n,ega bilauz~abosti, da je njegova vlast nad stvarima uistini pI>celJ. tek od trenutka kad je on uvideo da one imaju sop- 3tvenu prir9du, ikad se on pomirio s tim cIa od njih nauCi

sta su one. Isteranaiz sv£h ostalih nauka, ova bedna predrasuda se uportio odrzava u sociologiji. N ema dakle nieeghitnijeg od nastojanja da se nauka definitivno ,oslobodi nje,' i to je glavni cilj naSih napora.

2 Pravila sociotoske metode

17

#03t~3

i:""'~~~-"~A.·"t%~~·!f£~~lq;:.~

UVOD

Do sada, sociolozi su se malo trudili da taeno oznaee i definisu metodu koju primenjuju pri proucavanju drustvenih ~injenica. Tako se u citavom delu G~ Spensera metodoloski problem nigde ne pominje, jet Introduction d let sden'ce 80- dale, clji bi naslov mogao stvoriti zabludu, posvecen je prikazivanju teskoca I moguenosti ' sociologije, a neizlaganju postupaka kojima se ona ima sluziti. Mi se, istina, ovim pitanjem dosta dugo bavlo-), ali on je sarno svojom dijalektikom brizljivo ispitao ono sto je o tome rekao Kont,ne dodajuci tome nista stvarno svoga, Jedna glava Kontovog Cours de philosophie positive je dakle, bezmalo, jedinaoriginalna i znaeajna studija koju tmamo 0 ovorn predmetu-).

Uostalom, ova ocigledna nemarnost ne treba da Iznenaduje, Veliki sociolozt, cija smo imena pomenuli, nisu u stvari uopste oti§li dalje od onstih pojmav:! q pritQdi drllAta.v.a,..Q. odnosima diusfvenogT h!glos~Qg. ~arstva, 0 opstem toku napretka; ··~arnroSiillna sociologij~- G. Spensera nema drugog cilja do da pokaze kako zakon univerzalne evolucije vaZi Iza drustvo.Prema tome, da bi se raspravljalo 0 ovim filozofskim pitanjima, nisu potrebniposebni i slozeni postupei. Dovoljno je bilo dakle da se uporedenjem odmere preimucstva dedukcije I indukcije i da se uCini sazeto ispitivanje najopstijih sredstava kojima raspolaze sociolosko istraaivanje Ali, neodredeni su ostajali mere predostroznostt koje se imaju preduzeti pri posmatranjujiinjenicavnaein .na koji treba postavdti glavne probleme,smer kojim treba uputiti istrazivanje, osobiti naeini rada koji im.moguomoguciti uspeh, pravila kojih se treba drzati pri davanju dokaza.

') Systeme de Logique, knj. VI,gl. VII-XII. ') Vid.. drugo izdanje, str. 294-336.

2'

Srecnim sticajem okolnosti, ~ medu koje na prvo mesto treba staviti iliicijativl..f koj~rje za !iasstvorila redovarrkurs sociologije na Filozofskom fakultetu u Bordou,omogucivsi nam da se rano posvetimo proueavanju drustvene nauke.i da nam cak to bude predmet naSe pozivne delatnosti, - mogli smo prevazici ova suvise opsta pitanja i pristupiti izvesnom nizu posebnlh problema. Silom prilika dovedeni smo dakle da sebinacinimo odredeniju metodu koja je, verujemo, bolje prflagodena posebnoj prirodi drustvenih pojava, Hteli bismo da ovde izlozimo ove rezultate na~eg iskustva u njihovo] celini i da ih podvrgnemo diskusiji. Oni sebez sumnje preeutno sadrze u knjizi koju smo nedavnoobjavili 0 La di~ision du t~avail social, ali nam izgleda da je od interesa izdvojiti ih, posebno ih izrazttt, dopunjuju6i ih njdhovim dokazima i objasnjavajuci fh primerimapozajtnljenim biloizovogdela, bilo Iz josneobjavljEmih radova. Na taj naeln ce f!ernl)ci bolje oceniti orijentacija koju bismo hteli da POkUS8IIlO datrprou-

cavanjima sociologije. ..

20

GLAVA PRVA

STA JE TO DRUSTVENA CINJENICA?

21

ne oseca iii se oseca vrlo ma , jer je nepotrebna.Ali zato .;/' rona nije .hista manje hitno obelezje ovih cinjenica, a dokaz ~ . _U,tome s10 se ona javlja cim polms.am da se oduprem. A~ .rL~ g;:k~sam. ?W:krsimpra:n:a.pravila.ona u~t~ju prOti:rjIieU?

-t~ sprecavaju mOJ akt ako JOS ima vremena, III ga ponistavaju i uspostavljaju ranije, normalno stanje ako je akt izvrsen i naknadiv, iIi cine da ga Ispastam ako se drukCijenemoz~ naknaditi. Je u ree 0 eisto 'moralnim hlaksim.ama?.Qpsta svest

~pr~eava svgki ·a.H· koj'i .' ivh . !ren~, v~se~or nadijii:-:' ~nJem granana 1 raspolaZUCl posebwm kaznama.U drllgnfi slueajevima prinuda je manje jaka, ali neprestaje CIa postoji, ko se ne pokoravam drustvenim konven(,'!i' ama, 'akou 0- gedu odevanja potpllno zanemaruiem obieaje koji vazeti

mojdj zero!Jl 1 u.mojoj 'klasi, E.odilmeh koji' iz<:lzivam. oqslofanJe na kome me arie, 'stvaraju, iako na blazi naein, iste 'osledlCe k .. kazne u ravomsmislu. Uostalom, iako1e'

sarno posre~na,prinuda nije riistamanj pesl?-a'lQsam oha~'l

.1.' .y e.z .. a n d •..... :.a '.:'.i,\l~ J.:>.l._ .. i .. ~lP ..•. fea n .. c .. lU.~.k1.·.s.a. S:'O.ji:n s .un.a .. r o d. n .. l c.im •...... a , n it.i ..•. a a ..•... · ~ •. "

. y,potre.lJl avam. .:>iiic, aIr rm]enemogucno dacmmn

' 1~~·MoblhpOk.u~ao· da izbegnem ovuIiWln~~ ,mQjp9~ ! i~llsaJbl bednoE_ropao.Nl&tami ne zabranjuje dakaoin:du'-', I . strjj'alac .radimiJ)postupcima i metodama proslog' ~.~~~!)-lli, ako budem to c1nio, upx:opasj;i¢u, ,fe .Sig\.l.rn(J.·CakTka:d.Bty~r.iJ,o, uspem da se oslohodim ovih pra:vila i 'di(' il;t' uspesno kr~ini,

tonikad llij~ bez obaveze da se borirnprotiv njih. Cak 'i kad su najzad savladana, ona daju da se' d'C}v(iljno oseti njihova prinudn:asnaga otporom kuji~suprotstavljaju. Nema cak ni

22

aOSIlO-VU-· ·e:~m1:l-4S rema4tome~~'§1:=:'~~ _

<, !;§a .. ~~$'i:i.::-~i' . s. '.. . ... .. po_s!? ~E::!: .S<i~QJ~ u prE:!dst~-

~ma i u del~!iiQiitIfu'!!--iii'siCpsl_fiiclcim poj~xama~oje postore- samo upojedinacnoj svestr" i kroz nj~~Ql}Elcil).El dak;te. ~ j~dn~l!-ilovu vrstu fnjibia tri!l::ia cla.ti i·~a lijih zac(rza.tikv~-

~ lifikaciju dru#veniheirijenica.' Nji~.\l 0llao_dgoy_aX!l jet:. ';w. fasnoda, nemajuei zapodlogu pojedinca, one Je4jedino mogu imati u drustvu, bilo u politiekom drustvu u njegovQjcelini, bilo u [edno] od delimienih gruPa koje ono sadrZi,.u-:erOlspovestima,U: knjiZevnim i. polrtlckim skolam~, u; pozl~Illm » udruzenjima, .itd. S dryge strane, ona odgovara Je4mOmlma.~ jer ree druitv-eiiTma odreden smisao ~amo pod usl~x.o~{ 'Obelezava jedino poi ave koje ne ulaze ni u. jednu od vee obra'- " zovanih i naZyanih kategorija cinjenica; One su dakle 'oblast " §iJ[Qjstvena sociologiiL Istina, Tee prin:uda,. pomocukoje}h· definiserno, moze~plasiti revnosne. P~lstal~ce apsolutnog mdividualizma, Kako oni javno priinajig da je poj edinac sa-, vrseno autonoman, tini im se da se on unizava svakiput . mll se daje da oseti da ne zavisi jedino pd sam6g se~:. A.li,

.• ' o'sto 'e danas neos orno da nase misli i nase sklonosti

lllomnismbrili 'stVOrl 1 ve nam do ze so' emci

rodreti u nas samonamecuCise;to [e Bve sto znael nasa e imcrj If. . .' na se,' uostalom, .a ~Y~~~4~~tYt:I1:~. pririuclll ne iskljll.cuje miznoindividua.lnllli~r:to~t.1L ..

Medutim, kakose SV! primeri koje smo malopre naveli

,~

,

)

') To ne znaei uostalom da je svaka prinuda normalna, Vraticemo se docnije na ovo pitanje.

23

···.l··foi."" •••. F .......•.••.

';, .".

f

-:" .

,~

.•. ~

.. ,

~.'~~~~~~ ? \!l

"

.\

24

'.

zame heu iz n'e. 1stina, po G. Spenseru, raciona 0 vaspi anje trebalo bi da odbaci ovakve nacine i da dete ostavi u punoj slobodi, ali kako ova pedagoska teorija nije nikad bila prfrnenjena ni u jednom poznatom narodu, ona predstavlja samo licnu zelju a ne einjenicu koja bi ' se mogla suprotstaviti cinjenicama kojesu prethodno .iznete. Prema tome, ono sto ove Cinjenicecirli naroeito poue-" rum jeste to st~itanje 1ma pas za cilj da bice !'latin! dru-:-· styenim; u njemu se;<Iakle, maze V1deti; ul{laflW, Iia. koji:-

-'e nacin ovo bice obrazovalo u 1storiji. Taj ll.eprekidan.pri- 2tisak koii dete. podnosi jeste bas p!"iti~ak drustvene sredirie koja tezi da ga obra,zuJe pOl?v~nn liku, a rodite.f:i1 i uateIJi

~§Jl . sarno. n]en:l pres avni~i ipbsredpici. ~ ...

Na tafnaCiri·;·':ii.Jihova"opstps(iie'moieposIuZiti da se d§: obelezje socloloskih pojava. Misao koja senalazi u svim po[adinaenirn svestima, pokret koji ponavljaju svipojedinci nisu zbog toga drustvene cinJenice. Ako se nekozadovoljava ovim obelezjem da bi ih definisao, onda ih on pogresno mesa sa onrm sto biee: moglo nazvati njihovim pojedihac!lim otelo~v?_ren - em. Ono sto • il1.~in.~ . j.~~utverovaJJ.~]e,1¢injen:w.

r1.l f= uzete k61ektivn .. sto'·seticeo]:j1iK'fRQj~:li<iTektivna () . stanJ:a 0 1JaJU, to su stvar~ drugevrste. Ono sto ~~t~Jtqr.iski potvrduje ovo dvojstvo p.!.b::<Ldi:i::t~lg !g:stQ· s:e: nyedySl yr,ste cinjenica javljaJu··cesto ·ra¢:v.o.j~no. U styari, izvesnf odovih naetna delanJa~:m.~:inis'1feiija poniVlj ariJ~m- siI~i:i·'IleKlCvrstu postoj anostl kOJ a iJl-,-takb"'"~feci::- falOzS '1 izsiy?j a~ od , poseohih

dogadaja kOJri~_;6ar_~~~yajJL, 'Q~L~~, fako Q.iehlwo~1:lju;-ao:=. '\ bijaju-, fuln-i -obtik koji dm je svojstveii; r ohrazuju stvarnost ,

sui genens kDf.a::se,~e~· . ,u - n ~eiB.j_enJ~a,

~bje je 'lsPoH;vaj~, 01 . _~. ~.. .:- '-

i. entrio¢"'sran-"- . . ~ .~ . - _._ .... ,. ~----. '

r. - - ."... - '" • .:.u-6Iolo:.

~ - ". ...... -~.,...- ,._,

i

25-

Qyo razdvaJ;;tnje se, bez stunnje,ne javlja uvek sa tstom jasnocom. Alia.ovofjlii:J JI:) cia Ql1_o postoJiIlil-nes~jlvhaClri, u znaeafnlm -iliiornhnsllJ~l1jevii1i~-koJe smo sad- pomenuli.' da bi s~ dokazal()t!4l. _~~qrustvena ehlferilSiiuraz)fgpjt __ Qd ~ jih pojedinaenih PQsI~gigq.~U6staI6m,ihik l'oridakadrazdva~-]ah]e'nlJe-nePotredno datopl1i posmatranju, onose eesto moze ostvariti pomocu izvesnih vestina metoda; eak je potrebno pristupitt ovoj radnji aka se zeli da se - drustvena einjenica izdvoji od svake primese da bi seispitivala uCistom stanju.

\Tako, postoj ~ iz.y~§na strujan 'a mi~lj{ln 'a ko] a nas, prema

vremenu i zeml'i ne' _ .V~, odsticu na primer,

je nogna):i-rak diu 0 na- sam.Oubistvo i '

f natali _ _ _ su oqge!l() rus e C:ll1Je:!!lC

mah, o~e i~gleli~jl! nerazdvojiva ad oqli~a _u O]llTia se [av-

ljaju u pojeginaenim slucajevima: Ali, wtistika nam pruza

~sreastvo daih izdvojimo, One suu stvari ta,enp predstavljene -;;topom nataliteta, _s_klapanja braka1samoubiSta~;ti:brojem: '/ ko}"i sepclbi"a: dele¢t uklipari,godjsnji prosek brakova, radanja, . siUllOU istava broi em Ijudi kqji Sf - na1aze ]!gob,iii da i:! . _ apa.iu

brak, da radail! - decu,d,a xrsEisamJ!l:!bistYa2). Jer, ~kako _ sva:ItF ocrQyJh1>~Qi~Y;;i _Qe? f_?,~1ike· uklj£u{e svepojedinab-ti:! sluca:~-· Jeve, pojedinacne okglngs:6 .k6]emo®.imatl i~Xe§ri6gUdela.u

izazivaliiuIloJave !1zajamno se pDtifu, . isfugilQn.e.:..;!1Ii~Qprf_;_ ? ti9sedete.rmil1,isa1;fjlIT:l'Ii.og.::..EtOja':Ono'stO ·0i11zrazavaJe~te stanje kole tivne

biti kolektivna samo ako drustva iIi bar njlhovo]' veCini,

1) Sarnoubi-stvo se ne VrSi u svako dQba si-arosH ni astorn jaClnorn-u sVlmil?@m-a._

26

o Je narocrto oci ..

pog e u om verovanja !lonj'enja koje 'potpuno gotove prethodne gen~racije prenose na nas; mi ih E.ri~am~ i u~

~o zato sto ona, iako su isto;rremeno k~lek~lvno 1 d:e:,~~

delo, raspolazu posebnim autoritetom koji mi, zahyahuJU~l va§pitanju koje nas je naueilo, PFiznaj§uo i postujemo, ValJa napomenuti dakle da nam OVim putem dolazi ogromna ve-

tina drustvenih pojava, Alieaki kada drustvena cinjepic

delimicno potice cW tl@Se neposredlJ€' sal'ad-~e, ona nije druk-

cije prirode, Kolektivno osecanje koje izbije na nekom skupu

ne izrazava jednostavno one sto je bilo zajednieko medu svrm pojednnacnim osecanjima,· Ono je, kao sto smo pokazali, ne-

8to sasvim drugo, Ono je rezultanta zajednickog zivota, E,To-

izvod akcija i reakcija koje nastaju izmenu pojedinaenm

svesti; i, ako se ono odrazava u svakoi od ntih . to "e uSTed n·· eo eas ._ u:

Ako..sv__a -sreao-j-euno.dusno/thi'pel'e,. to _n[jeU~, Ta"in§llfkJ:el uriaD-:red po§.tavlj~rie·Si{glasllosti,- veG _stogasto!:iliista~silaro-

krece u-istom smeru, Svako je ponesen od svih. .

Uspeli smo dakle da sebi taeno predstavimo Q9:1.1i1,lt.~()Si9:- Lt" ~QgiJ~, Qna obuhvata sa .. _.--n._u_u U o·ava_.mt,1;l~Jven:

" :.. .se .]2QZnaj_e_ .ll2. (I s1!g~L~~!j!!~_ pr~ude . koju v~~f.J "..y-

~:~~!~!~1!:~~~~; ~ (

4¥lnJlha,k~:dQf~1f:'s:a~~d:k~a~e'd~K;~~-1I{~~O~b~kzreaPJ~l' ~

. onapostoji nezavisno od pojedinacnih obUb. koje uzirna _ _r~.,. sprostirp{:j se Ovaj drugi kriterijum se eak, U izvesni~sluc~-

e'jevima, Iakse primenjuje od prethb-dl_!og. Stvarno prllluduJ~ ,.

lako ytyrgW ~ag.se iSPQlj_,!y~ !l~lg)mmep2'i1'~4~QliiiE~wgCllo~,;", .~ 4i1:ilitYg, l!;ao st() je to sl~~a.j~<:l. !2,H¥§I'rl,n~OralOfu~:~_er(5Va~ \"(;

T[jim~, _Q~ieaj~ma, ~aki v~a modamf\:Ah kad ~'i! sa~~ " __ , n~, .~ 'c>

kao sto je ona koju vrsi ekonQillsko J]fei1eme, ~~ !!ye.kJa 0.'.

tako dobro [e zapaziti. c5P§tost, spojeria sa-objektivnoscu,

27

~ogu se tada. lak~e utvrditi. jJostalom, ova druga definiciJa Je .~amo dr!lgl obhk prve, )er 20 S7 jed~ naCin pona~a~ kG IpostOJl :van pojeamacmh svesh,ua stava to moze je.,. no ItJ. namecucfS:e ~.

~ .n_

Medutim, moglo bI se postaviti pitanjeda Ii Je ova deft-

nicija potpuna U stvari cinjenice koje su J~JI.m. .. pruzile

~~o;.~Z~g;~~~l~tft~itel~t;JJ(i······'OitQiti?i;ZiQt~~~~

}~e~~:a0'Ti.,.'J.1'l:~~e·:0·gF~ '. . . "::-()Cio-oglJarie _.

moze dase ne mteresuje za ono sto se odnasi na podlogu kolektivnog Zivota. Ipak, broj i priroda eleinentarnih deloya od kQjij). ~e sastoji dmstvO'; nacin na koji suoni raspotedertI, st~~+l so~a~cenj.a d.~ koga. s.u dospeli, raS',Podela sta,nQllm~ nl!..w.vr~ml t~Tlto~, br,QJ_ 1. priroda. saobracajnih v!:za, ~ n_atlelJa, ltd, lzgledaJu, pesle prvog Ispitivanja, kao da se' ne

. '" mogu svesti na nacine deIanja iii osecanja iIi misljenja.

AU, najpre, te razne pojave imaju istu osobinu koja na~ je posluzila da definisemoostale. .!L Eacilgp()~tQjap:j?L I~Q"k:

i.~i~M~fj~~~~:l;P~adtPi~iWf}a~·~~l~l~ftj~~~k~ffi~j;e~

, drustvo politickipodeIjeno, od i;ega se vsastoje ove podele, veee iIi manje potpuno stapanja medu njima, to se ne moze postie] pomocu materijalnog pregleda ni geografskim prou-

28

cavanjima, jer su te podele moraine cak ikad imaju nek:u

_. ... . ....

osnovu u flZickoJ prirodi. To je jedino mogueno procavanjem ove organizacije kroz javno pravo, jer je to pravo odreduje, kao sto odreduje nase pO,..Wilicne i graggnske od.!!?$e. Prema tome, ana nije nista manje obavezna. Aka se stanovnistvo \ tiska u nase gradove umesto da se rasturi po selima, to [e

d< zato sto P&St"6jist!uja javnog !Uisljenja, .k.£lektivan pritisak, . kofi pojedindma nameceItr"koncentrncl),lT;--Mtr:i:e1tfciiemo da biramo obllk nase kuce nista vise od oblika .nase odeee; u najmanju ruku, jedan je u istoj meri obavezan koliko i drugi.' Saobraeajne veze odreduju na zapovedan nacin smer kojim se vrse unutrasnje migracije i razmene, cak i intenzitet ovih razmena °i migracija, itd., itd. Prema tome, mogla hi se [edino dodati jos jedna kategorija spisku pojava koje smo nabrojaJi zato sto imaju jasanznak drustvene cinjeIiice, .a posto to nabrajanje, strogo nzev, nije bilo iscrpno, dodavanje ne bi bilo neophodno .

Ali ono ne bi bilo eakni korisno, [er ovi nacini postojaIlj~ s~ sarno ustanovljeni nacinicinjeIlJa poiiti~ka"~t~;:iJ{tura'led~" ~6g"dhistva samo'je'naCin'na koji su razliCiti segmenti, koji ga Cine, navikli da jedni s drugdma zive. Ako su njihovi odnosi tradicionalno prisni, segmenti teze da se sjedine; u protivnom slucaju, teze da se odvaje. Tip naselja koji nam, se narnece nije drugo do naein na koji su ceo svet okonasa 'deIimicno i prethodne generacije navikli. da iMraduju kuee .. Saobracajne veze nisu drugo do korito koje je redovan tok razmena i migracija, itd., sam sebi produbio tekuei u istom smeru Kad bi pojave morfoloske prirode bile jedine koje imaju ovu postojanost, moglo bi se, bezsumnje, smatrati da one predstavljaju posebnu vrstu Ali pravno pravilonije nista manje trajno urede;tJe od tipa arhitekture, a ono je ipak fizioloska cinjenica, Prost a moralna maksima je nesumnjivo savitljivija, ali ona ima mnogo kruce oblike od j'ednostavnog pozivnog obieaja iii od mode. ,£ako PQstojd C]tava skala PFe~~; }iva koja, bez prekida iedinstva.pgyez;uje najkarakteastieaije ~L cmJenice strukture sa tim slohodnim strujama drjJStv(iIllQg ~i':"-4-

\rota kOje jos nisu stegnute ni 1l kak.mod.J::eal;}l:), kal.up Prema:' }Ome, meau nlima £os~oje samor~~!~enJI. ~mnu .ucyrs.cen~- ;~'

2!J";

stLkOJl! 'iryaj1J IednLj drug! Sl! sa:QHI Else ilj manje kcistalisan

-§vot. Bei s1l.i:o.:iije,Inoze bttiodInteresa - dase-rec 'rilOrfolo~i sacusza za drustyene cinjenice koje se odnose na drustvenu £9,dlogu, ~ pod uslovom da se De izgubi iz vida da su one

iste tiro . Nasa definicija ee obuhvatiti daklE;

. s .e emo: rustcena ClnJemca:Je' sva. z, utvraen ili '7loe"

[natinBnjenja koji je u stanju da nil, pojedinca vrSi spotjn ! _L

~ prinudu; iIi jos, kOja je opstau citctvom datom drUstvu., ima T

, jtt.cisopstveno os to 'anje nezdvi,mo ad njenihpojedinacni

, oi polj,!va'r!ja4).

') Ovo rpr'isno tsrods'tvo ziv6tai strukture,. organa ifu)':l:kcije, U soeiologijiserrlOze Jako ustanqvitizato sto izmedu ta dva kra.jilja.izrazapostoji~itaif niz riepQ$redho primetnih srednjih

.clarioya koji pokazujuwezu izmedti;tijlh. Biologija t9 ne rrnofe.

Agdozvoljfi!110 je dase Salatrada se indukcije prve iod (Nih nauka . () ovom predmetu mogu primeniti ria' drugu . i· da. U 'orga'" - nizmima, kao iu dhlstvima,'lzmedu te dve wrste cinjeniea po-

stoje- s!j1JJ.o' razlike II stepenu, ..

30

...

GLAV~ bRUGA

PRAVILA KOJA SE ODNOSE NA POSMATRANJE DRUSTVE.NIH CINJENICA

I

U trenutku kad jedna nova vrsta pojava postaje predmet jiauke, one se vee nalaze predstavljene u duhu ne sarno ¢ul __ .nim sllkama vee 1 nekom vrstomgrubo stvorenih pojmova. Pre prvih osnov;nihznanja iz fizike i hemije, Ijudi su vee imall- 0 flizicko-hemijskimpojayama pojmove koji su prevazilazili cisto opazanje; takvi SU, na primer, pojmovi koje nalazimo spojene Sa svim reltgijama. T~ je zato sto .. razrni:" .sljanje 1.! stva:rip.rethodi naue' ko'a se~amoii1i'ile~s'cw;>"'-> 'visEiiiietQd~~' cCovek 'hE{"lriO"''''''''e-"''Us'C'- .stvai'iada6· -'nema ideje pI'ema -kojimabdteduJe svoje ponasanje.Samp'"

-zatost6 sri narn 0,,1 poj~ovi blizi i dostuprliJl ria cinjenice

kojimabili' 6dgovaraju;'ffiCprirodllo tezlmo~-da' njih uzmemo iimestoCinjenica i darijih nacinimo predmetom nasih spekula.dja.Uinesto da posmatramo stvari, da ih opisujemo, da ih. uporedujerno, mi se tada zadovoljavamo da U obzir uz-

"memo hase id,eje,da ihanalizira,mo; da ih kombinujemo,

~eston<'nlke cin'enicallla,rni .samo vrsimo ideoIosk.l1e.na-

~1

dok~Zl, kOjlpotvrduju; one nisu pr?dmet nlu~e, OVi!.-P9lfl,zi_ od Ide]a ka stvarima a ne Od stvari ka idejama

Jasno je da OV? metoda ne maze: d~Ji 9J:llEl:~~iyne rezultate. U stvari, ove preds!~~~ iIi. pojmo_yi, nazvali ih bilo koj1z:r: tme,nom, n!~~ ~~~~B ~!l§t1!~l!k1 stvari, Kao J2:J.'0~:"?2i !a~c~~~ l~~~l!~!Y~, oni, pre svega,imaju za'za"data:k da uSk:I:lc!~ na~~' delatnosti sa. svetom koji jEl~9~Q- ji~s~oUisustvoreni \l pral,{~rT z-ii - Iiju.·A1i, Iednapredstava moze'koii'Sno !i!2_1.ffi.iti oVu ulogu iako je tecffifSHpogresna. Koperri:ikje vee pre VIse veKova~-fazhio -iabTude nasih-Ctila u pogledu kretanja zvezda; ami, ipak, jos uvek obieno odredujemoraspodelu naseg vremena prema ovim zabludama. Da. bimisao izazya.l~. P9k.~et!;! kgJe_i?i~k:uje pr~rQda. stv~ri, nije~rlliinoaa-oiia"v~rno~

~. ~0~~~~ilr~~f~~~~·~~$/,~;t~9R~~.·~~~4~!~eg~It~i~~~%r~~

sQ'l§!~~t Pored tog'a; "-iiiko --sivo"r~iIe'-predsta:;;e: '-priifiifu"'C;vu praktienu pravilnost samo prfbltzno i samo uveeini shica[eva, Koliko puta su one kako .stetne tako i nepotpune! Premli":; tome, obradujuei ~, bilo kojim naeinom se to pokusalo, ni-~' ~ad se ne6e--i.ispetC dase - otkriju zakoni stvarno.stL One su,:; l:iaprofiv,-- kao neki yeo .koji se stavlja izmedu stvarii nas i(i koji ih utoliko boljekdje od nasukoliko se srnatra da [e on; proztEt~.liiji~ -,,,.&,

--Ne same da takva nauka mora biti krnja, vee joj nedostale sadrzina koja bi je mogla ispuniti. Tek sto [e nastala, ona tako reci iscezava i pretvara se u vestinu .. · U stvari, smatra se da ove predstavesadrZe sve sto je bitno u stvarnosti, jer ih rnesaju sa samom stvarnoscu. Stoga one .izgledaju kao da imaju svesto treba da bi namomogucile ne samo da razumemo ono sto jeste vee ida propisemo ono sto treba da bude, kao i sredstva da se to izvede. Jer, ono sto je dobra jeste uskladu sa prirodom stvari,ono sto joj [e protivno jeste rdavo, a sredstva da bi se postiglo jedno a izbeglo drugo poticu Iz ove lste prirode, Ako, dakle, m.ibez muke shvatamo stvarnost, onda izucavanje stvarnosti nema viSe praktienog Interesa, a kako je taj interes razlogpostojanja; tog izueavanja, ono se ubuduce"naiazi bez cilja,:Na taj nacin se misao podstiee da se odvrati od onog sto Je sam predmet,. nauke, tj. od sadasnjosti i proslosti, da bi jednim skokom poletela k~ ~llc:l~l!osti. Umesto da pokusa da razume dobi!',/:

-kj:l1t= i~.~~.!y~rene cinJenice; ona odmahpreduzima da ostvari i' nove cinjemce koje su vise u skladu sa ciljevimaza kojima j,

1..,,:../0

32

Ijudi !9u. K<!d, .Be smatra da se zna u cemu se sastoji sustina predmeta, odmah se pristupa :t.l'a,gap.j~:z;a KElmenom-mudrostt Ovo zakoracenje vestine u nauku, kojeovu sprecava dli se razvije, olaksano je, uostalom, samim okolnostima koje odreduju budenje nauene misli. Jer, kako se rada samo da bi zadovoljila zivotne potrebe, ona se sasvim prirodno usmerava ka praksi. Potrebe koje je pozvana da olaksa uvek su hitne i stoga je gone da to postigne; one zahtevaju ne objasnjenje vee lekove.

Ovaj nacin pristupanja je toIiko u skladu sa prirodnom sklonoscu naseg duha da ga nalazimo cak u pocetku fizickih nauka. To je ono cime se alhemija razlikuje od hemije, astrologija od astronomije To je ono cirne j~ Bekon obelezio metodu koje su se drzali naucnici njegovog doba i koju je on po-

bij,ao ~f_ed_st~y; (),~?jl!ll~ .. sll.F~"llla.lop~~" :~p_y.2J1H )f.~l.!J~4~~t pO]mOvI. (notwnes . vllLgares) III . p~~Qq!im .P9Jg1()Vljpnle'J1,~;-

&tg~~S)TE?~~()J~ pnukazuj~.ll.· 2s~p_~fJlYilt ~~1i~~)~~gg~~~~""

~g~Ill?-jHI:liesto,ciiijeriic'a3).Tosu <idola, neka vrsta utvara,

;1~l~t:~~~~ac§;t.~lK;~~~r~1~~1~;:I~~~i~~j,~~f~~fii~ilJ~r

pruza nikakav otpor'duhu, ovaj se, oseeajuci da ga nista ne sputava, predaje bezgranicnim ambicijama i smatra mogucrum da samo svojim snagama i u skladu sa svojim zeljama izgradi iIi, bolje reei, iznova izgradi svet.

Ako je tako sa prirodnim naukama, za sociologiju se to isto moglo ocekivati sa jos' v'i}e .razloga. Ljudi 'nisu cekall na pojavu drustvene nauke da bi imaLi idcile 0 pravu, 0 rnoralu,o porodici, 0 drzavi, 0 samom drustvu, jer, da bi ziveli, oni ih se nisu' mogli lisiti. R~}SI~?HJlI9S1J<?J±_§9SIq12g_UL2y;i,," Er~th()_gl1i . pojmovi, . da se posluzimo Bekonovim izrazorn,

.~qi~{iNl;~;~~~~~e~~~·~~t~~~¥~~Y~ffi~\~~~~~~~~~~~~~~;~~;~~~;

~supr6i.iv6d-·IJ"uaske delatnosti~Prema tome,one 'lzgledaju :~samo ostvarivanje ideja, bila urodene iIi ne, koje usebi nq~ IsUno,sam.o njihova primenana razne okolnosti koje prate '(odnose me au ljudima. Na taj naein, uredenja porodice, ugo.;vora,- represi]e, drzave, drustva, izgledaju kao prost razvitak ijideja koje imamo 0 drustvu, 0 drzavi, 0 pravdi, itd Stoga,

~;.

') Novum organum, I, str, 26. ") Ibidem, I, str. 17.

.) Ibidem, I, str. 36.

3 Pravila socioloske metode

33

ove i njima slicne Cinjenice izgledaju kao da imaju stvarnost samo u idejama d. kroz .ideje koje su njihova klica i koje stoga postaju predmet svojstveri sociologiji.

, Sto se takav nacin gledanja odrzava presudnodoprinosi okolnost sto pojedinost drustvenog zivota prevazilazi sa .svih strana svest, te ova nema dcista jako opazanje da bi osetil~ njegovu stvarnost, Nemajuci dosta cvrstihni dosta neposrednih veza, lako dobijamo utisak da se upola nestvarari

i beskrajno plastican predmst ne ddi ni za sta i da pIiva u praznom prostoru. Eto zasto su toliki mislioci urirustve -e nom uredenju videli samo vestacke i vise ili manje proizvoljne kombinacije .. Ali ako nam pojedinosti, ako nam konkretni i posebni obldci izmieu, mi bar sebi zamisljamo, u glavnim Iinijama i na pribliZan naein, najopstije izglede kolektivnog zivota, i bas ove shematske i sazete predstave cine te prethodne pojmove kojima se sluzimo zasvakodnevne potrebe u zrvotu. Ne mozemo dakle ni pomisliti dajiosumnjamo u njihovo postojanje, jer avo opazamo u isto vreme" kad i nase postojanje. Ne sarno sto su ovi pojmovi u nama ve~, kako su oni proizvod ponavljanja iskustava, iz penavIjanja i iz navike koja iz njih potice oni sadrze neku vrs.:u uticaja i autoriteta. Mi primecujemo da nam se oni opiru kad pokusavamo da ih se oslobodimo. Prerna tome, ne mozemo da ne smatramo kao 'stvarno ono sto nam se suprotstavlja .. Sve, dakle, doprinosi tome da u njima vidimo pravu drustvenu stvarnost.

I stvarno, do sada, sociologija se vise iii manje iskljucivo bavila ne stvarima nego pojmovima, ~ont je, istina, proglasavao da su drustvene pojave prirodrtE(cIrijenice podlozne prirodnim zakonima, TIme je on precutno priznao njihovo svojstvo stvari, jer samo stvari postoje u prirodi. Ali

~ 3~:?;2~£t Ji~ ~Y!h .filo~o~k!~ R?jmova, pok~sava da svoje "naseIo pt~me~ 1 _:<ia 11i,nJega g;ve'!e: n~~kl,t k~:gt se unjemu sadrzi; £.,i} n:>;Jwl;l ideje za r mete iz v n' a. Uistini, ono

; sto Cfn ~ aVlll predmet njegove sociologi' e j este naprg'(fuk"'" u vremenu. On polazi, od ideje da posto]i ne-

-p':;'re':"k;;1;d;'n;:a:;:';e~v=:-o~l~u~c:;i7j a=15j:;':u~d~S7kog roda,ko J a se sasto]1 .u sve pot-

'pUlll]em ostvarenju ljudske prirode, a problem koji pretresa Jes e a 0 Ucl]e. a e, pod pretpostavkortl "'ata evo ucijaostoJl, njena s varnost ne moze biti utvrdena pre no sto se naukaizgradi, sam predmet istrazivanja, dakle, moze se od toga uciniti jedmo ako se ona postavi kao

34

zarmsao duha, a ne kao stvar. I zatsta, u tOJ meri je ree o potpuno subjektivnoj predstavi da ovaj napredak covecanstva u stvari ne postoji, Ono sto postoji, jedino sto je dato posmatranju, to su posebna drustva koja se, nezavisno jedna od drugih, radaju, razvijaju, umiru. Kad bi josnajskBra-

• j snjija drustva produzavala ona koja su im prethodila, mdgab bi se svaki visi tip smatrati kao [ednostavno ponavljanje neposredno nizeg tipa sa nekim dodatkom, mogh bi se,' 'tako reei, svi tipovi staviti jedan pored drugog, sjedinjuju\:l'bne koji se nalaze na istom stupnju razvoja, I tako obraZOVRI1. niz mogao bi se smatratireprezentativnim za covecansJ1io,;;

AId. einjenice se ne [avljaju sa ovom -krajnjom j·edn6~~)i~:~· ~_:t· :,~':

,,~ j~oseu. ~ nar,04.)roJl zamenju'e_ dru i_ ni'e _ rost r~?.~,' ~ _1.:- II zetak ovog dru 0 uz 0 a ki svo sta " <,~.J ..

~' ,~1 J.!ruKclji, on ~rn~ ~ekih oso~ina vise, drugih ~a~j~Ton"~~

'il lednu novu mdlvldualnost ! sve ove razne individualnosbi,

~, buduci raznorodne, ne mogu se stopiti u [edan isti neprekidan niz, a osobito neu jedan jedini niz, Jer, jedan niz drustava ne moze se. predstaviti geometrijskom linijom, on vise liei na drvo cije se grane racvaju u raznim smerovima. Ukratko, Kont je uzeo za istorijski razvoj pojam koji je o tome imao i koji se nerazlikuje mnogo ad onog koji Iaik ima 0 tome, Gledana iz daleka, doista, istorija prrlicno Ima ovaj izgled nizova i jednostavnosti. Videse same pojedinci koji jedni druge smenjuju i koji svi idu u istom pravcu, posto imaju istu prirodu. Uostalom, kako se ne zamislja da

-, drustvena evolucija mozebiti drugo do razvoj nekeljudske ideje, izgleda sasvim prirodno da se ona deflnise idejom koju Ijudi imaju 0 njoj. Dakle, postupajuei na taj naein, ne sarno sto se ostaje u ideologiji, vee sesociologiji daje kao predmet ,Pojam k~ema niceg socioloskog u pravE!Y1..smis1u. 7'---'-'-' --' ~penser--coabaCUJe-ovaJ pojam da bi gazamemo dru-

gim "koji nije obrazovan na drugi nacrn,_Ze..Jlj.ega_predmet

nc:tuk~ su tlli_ ---R,o ne coveca 0" sarno, -0 ovima ori ·oaman" ~

aje definiciju koja unistava stvar 0 kojoj govori da bi na njeno mesto stavio prethodni pojam koji on Ima 0 tome. On

u stvari postavlja kao ocigledno tvrdenje da_,_,_drustvo__gg_stoji sarno onda kad se na sta -' , ~i1a::dyugog

",_QIl_~~~~da-'-tek time ujedinjavanJe po:rea:macrt '"--posT,:ffe drusfvo-u pravom smislu reci4), Pa, polazeci od ovog nacela da je !_ar%!p.ja sushI}a drustvenog zivota, on razlikuje

4) Socioloqie, franc, prevod, III str 331-332,

35

3'

drustva u dye klase prema prirodf saradnje koja tamo pre-

/, ov, la,',du, je,' ~s,tqj;-,~c~~,_ze, _~,!l!~,_,~,~if!Jt~aradn1~ ~~~c~~- .,. \~~~~'@iw;~a_-Z<f __ xreme .1gePJa._za,pilJ;-vun..E--Pl'l:V~

/ ~:T~1rXf"fa.i::·:J?f~1J,L.~s?-~-ustanoylJenasaradnJa,

. \ soja. :p:t:'_etp()st9:ylta-:--J!l~Q9. :tJO!;!~n~ .cllJe:v..e jayllOg.Jnteresa 115).

P~~vr:na . on daje inle" indus~rljski~ cl.ruStava, diugima 'c' voj- _

ruck.lli, 1 za ovo ra, Z"l,l, k,.,lnJe m,oze s,e ."reCi da je osnovna

ideja njegove sociologije" .

~i ovadefin5cija og a_§aya _za.:s.tJzar, ,ono3j;Qjgsamo in-

... Juicija duha. Dna se u stvari javlja kao Izraz neposredno vidljive cinjenice kojuposmatranjeima samo da utvrdi.vposto je onaod pocetka nauke izrazena kao - aksioma, Medutim, ~uez ispiti2anJa znati da Ii je saradnja stvarno citav drustveni zivot. Takva tvrdnja naucno je osnovana samo ako se poene smotroin svih manifestacija kolaktivnog zivota i. ako se pokaze da su sve one .razliciti oblici saradnje To je dakle jos uvek izvestan nacin da se drustvena stvarnos~ ~:mi~~i, kOJlza!llenjuje ovu stvarnost6),. Q~Q,§1Q2....m.~0 definise .mje drustvo vee ideja koju 0 njemu ima G. Spenser. A-·stoseon-rtEnlsteZE:r-da,·t-aker--postuprtOj€za to)to-;-rza)5.fega;· drustvo nije i ne moze biti drugo do ostvarenje [edne ideje, tj. same ideje saradnje kojom ga on defmtse") Lako bi bilo pokazati da njagova metoda ostaje ista u svakom posebnom pitanju kome on prrstupa, Isto tako, iako se trudi da fzgleda da empirijski postupa, posto isu unjegovoj soclologiji nagomilane cinjenice upotrebljene vise da se ilustruju ana- -,. lize pojmova no da se opisu i objasne stvari, izgIeda jasno da su one tamo samo da posluze kao argumenti. Stvarno, sve 8tO je bitno u njegovom ucenju moze se neposredno izvesfi

iz njegove idefmicije drustva i raznih oblika saradnje, Jer, ako .imamo da biramo samo tzmedu tiranskinametnute saradnje i slobodne i dobrovoljne saradlll-e,o'i:igiedri.o--'je--da--je ova druga ideal kome coveeanstvo tezi i treba da tezi.

Ove laick€ pojmove sretamo rie same u osnovi nauke ve~_i!tsvaki cas nalazimo u potki rasudivanja. U danasnje~ stimju nasih znanja, kad ne znamo sa izvesnoscu jita je dr-,

5) Ibidem, III, str, 332,

.) Uostalom shvatanje sporno. (Vtd Division, du .travaU 80- cial, II, 2, § 4.)

.) "Saradnja dakle ne moze postojatibez drustva, i to je eilj radi koga drustvo postoji." (Prineipes de Sociologie,III, str, 332)

36

zava, suverenost, politieka sloboda, demokratija, socijahzam, komunizam, itd., metoda bi dakle nztskivala da se uzdrzimo ~vak~ __ J..!Potrebe ovlh- -po-jmovii--sve ao:K-6Dr@_ b4du ~iUiuCno-

~nL M:dllti~, !f)_cj ~Qjg .ih.,waZ~ .. neJ:rekidno~se

. Jay_],J&~ !! .. ~l1s1Jama sociologa. Upotrebljavaju ih lako 1 sa pouzdanoscu kao da-oagovaraju dobro poznatim i odredenirn stvarima, dok one u nama bude samo zbrkane pojmove, mutne mesavine neodredenih utisaka, predrasuda i strasti. Danas se podsmevamo neobienim zakljuecima koje su srednjovekovni lekari izgradivali sa pojmovima toplog, hladnog, vlamog, suvog, itd., a ne primecujemo da mi produzavamo da primeniujemo ovu istu metodu na onu vrstupojava koje je podnose manje od svake druge zbog svoje krajnje slozenosti. . Ovo ideolosko obelezje je jos naglasenije :» posebnim

granama sociologije.

~o je narocito slucaj sa moralom. Moze se reci da u stvati netiia ni jednog jedinog sisttriiagdJ on nije predstavljen kao jednostavan razvoj pocetne ideje koja ga potencijalno u celosti sadrZi. Jedni smatrajuda ovu ideju Covek nalazi u sebi od rodenja, drugi, naprotiv, da se ona vis.e iIi manje sporo stvara u toku istorije. Ali; za jedne kao i za druge, za empiricare kao i za racionaliste, jedino se ona istinskiostvaruje u moralu. S-to se tife pojedinosti pravmh i moralnih pravila, o.~.ia~() reN: n~~!Qll1-j:i~~_:,._j20,sebh.,:.!eC:mugu .h1~~.~s..J;:LQY.IlL--poJam._".p~~~jen~~l:_nQ¥i' .- .~,-". .. ·iri;j.:m:eiiiasIUFajevima. Prema tome, pred-

mef morara"nemo~e biti taj s propisa bez stvarnosti, vee ideja iz koje oni proizilaze i cije su oni sarno razlicite primerre. Isto tako, sva pitanja koja etika iobieno postavlja odnose se ne na stvari vee na ideje; ono sto valja znati [este u eemu se sastoji ideja 0 pravu, ideja 0 rnoralu, a ne kakva

je Ipriroda morala i prava uzetih samih po sebi. M(lrali~~..,.,;:: jos nisu dosli do vrlo jednostavnog shvatanja da, k~s~S'::':" ",': nasa predstava ° culnim stvarima potice od s'~mih ttfistvari

1 izrazava cr.n vt~e lli malIje taM, nasa predS_laiili~.Q~moralll' 1_)ot1M:Qd::sattR!g pIi2tu:a praviIaJroja (unkciottislInred naif in;

Q Ima 1· redstay:" ea· tome da;;va .."

pravi a __ y •• .' , •• a imam~.J?r~e~

• [lauke;-:kao _stQ i@kgc Jm~ :?q, :predrn.t.t te1a..olla '·~ka.]~va-po-.! stoje, aneidejuck-Q~ laikim9. Q,nji!p.a. Iz toga proizilazi da-' se za osnovu morala uzima rono jito [e samo njegov vrh, tj. ; rw£i~ na koji se on produZava u pojedinacnlm svestimaf u

37

nJlma odrazava I ne sarno sto se ove metode drze u najopstl]lm problem1ma nauke, ona ostaje ista u posebnim pi",

, tanjima Od bitnih ideja koje proucava u poeetku, moralist \ prelazi na-spntf!i1tle jdeje Q llOt"djcj .. <LotarjZiEm, !).. oa~ \_D~.i, .0 mi~os~du, l2-pravdi; ali njegoyo razmjiUjanje se uvek

1 odnosi na ideje. i . "'\\.

- Nije drUkC"ije ill salJ,wlitiCkom ekon_omIjont~a ima za

...pEed~t, kako kaze Stjuart Mil, dlJ,_lstvene cinjerii'ee kO]E:] :nasta'u 0 la" i i iskl'ucivo u 0 Ie ~

s ava -AIlda'biovaKo~aefinisalie cihjeilic~ niogle biti dat~, kao stvari, naucniku na proucavanje, bilo bi potrebno bar

da se moze ukazati po kom znaku je mogueno poznati one koje zadovoljavaju ova] uslov. Medutim, u poeetku nauke, nema se pravo m da se tv-rdi da on'e postoje, jos manje .~ moze znati ka:kve su one. 0 svtm \11stama; istpa~- " uStvan tekkad je ob]asnjenje einjenica dosta napredovalo mogucno je utvrditi da one imaju jedan cilj i kakav je' on. Nema slozenijeg imanje pogodnog problema za brza resenja, Nista nas dakle unapred 'ne uverava da postoji oblast drustvene delatnosti gde zelja, za bogatstvom istvarno ima ovu preteznu ulogu. Pre!!!_a tOrn~' Er£st!:J:~t..QY~~~~yaee~_p()~~:-: ticke ekonomije sastofi se ne iz stvarnQstL na koju se moze prstofrCpoKazati, vee iz prostlh 'mogutno~ti, iz' ~i$tilrdUllo\r.ruh 'Shvafanj~,"tj: _i:f~a-koje _eko.nolnist z~miSljakao:. da odgovaraJu cI1Ju kOJl se 1ma u vIdu, I to onakvih ka'Rve lfion~. Prectuzlma li on, na primer, da proueava ono mo

on naziva proizvodnjom? On smatra da odmah moze nabrojab glavne delatne snage pomocu kojih se ona obavlja i da

ih razmotrtvTo je stoga fito on njrhovo postojanje nije uoeio posmatrajuei uslove od kojih [e zavlsila stvar koju proucava, jer hi onda poceo sa izlaganjern iskustava iz kojih

je izvukao ova} zakljueak, Ako, od pocetka istrajavanja i u nekoliko reci, on pristupa ovoj klasifikaciji,tb je stoga sto

ju je on dobio prostom logickomanalfzom. On polazi od 'ideje

. oproizvodnji; razlazuei je, on nalazi da ona logicki ukljueuje ideje 0 prirodnim silama,o radu, 0 sredstvuili .kapitalu, zatirn raspravlja na ish naetn 0 ovim Izvedenimfdejama'')

8} Systemede Logique, III, str. 496 ..

") Ovoobelezje pada U oCi iz samih izraza .koje ekonomisti upotrebljavaju. Neprekidno je ree 0 idejama,o ideji korisnog, o ideji stednie, ulaganja, potrosnje. (Vid Gide, Principes d'economie poHtique, knj III, gl. I, § 1; gl. II, § i; gl. III, § 1)

38

,

','j

j

nosti ocig e no je izgra ena po ovo] metodL ad bi

"V'redI;ost bila proucavana kao sto sa stvarnoscu postupa, videlo bi se najprekako ekonomist ukazuje pocemu moze da se pozna stvar nazvana ovim imenom, zatim, kako

ih klasifikuje u vrste, kako sistematskim indukcijama istrazuje uzroke od kojih zavise razlike medu njima, kako, najzad, uporeduje ove razne rezultate dabi iz njih izvukao op-

stu formulaciju. 'I'eorf at._prema tomemo Ij_;_~"~_=""~' ,~." tek kad auka tiu e dos a .. . . .

tmo·· ._.: am

a-~i Je·'nacfii'io~'"~za. a da se usredsredi, da postane

svestan ideje koju je sebi stvorio 0 vrednosti, tj. 0 predmetu pogodnom za razmenu; on nalazi da onasobom povlaa ideje

o korisnom, 0 retkom, itd., i 1)a ovim tvorevinama svoje ana=tize on gradi svojl! definiciju. Bez sumnje, 9n je potkrej?fjU;je lleK~m primerima:_... Ali kad ~ p_o~!~l~ __ ~~, n':J~r2J~.:gg _ ~!nt~?l~[} "4ffife ovakva ]edria teorrj1i" treba da uzme u- obzir; kako prtdavafi '. { naj'niimjiC dok'aznl[' 'vrednost "n:eizlJefno' 'vilo Ocie'tlam ~injeliiCama' kole' 'su n:avEraen;:;~~~'Gj~~]_no~~1i" 'E:~~)~nu~?f~---·

f ' Isto - tako, 'u politiekoj ekonomiji,' kao i u moraIu, \~deo :::

naucnog istrazivanja je vrlo ogranieen a. udeo vestine pre-;~ll,loralu,. teorijski deo sveden je na nekoliko rasprav- 1j~a 0 1M,! ttazlIosti, oernm'b:~~~:2ft."-· ~aneC:'i'lFellaUkllirpftfV'OrliSffi~"T]iJ?!}sto 'ona .1maJu za.cilj da:'·od.redenepno=sfo .je u slvar~:p.ajvdse

prcwilomoralne vrednosti.Tvec st;'!' , On:b trebDa-hude; Isto- 1"~o-s't'O'-:Zauzima"naJvise-mesla tC:istniZivanj ima . ekonomista. [este pitanje, na primer, da lLd:r:.u~a da bude .YXJLQeno. p'l'emashvatanf1ma .. ..indUr~--i~reID.aJ.h.vata~

J njima~9£ijalista,; .. da Ii je boLje da se drzava mesa u InduI!' strijske i trgovinske odnose fli da ih potpuno ostavi privatnoj inicljativi, da li novcani sistern treba da bude monometalizam iIi bimetalizam, dtd., itd. Tamo su malobrojni zakoni u pravom srnialur jiak i ani kojise po navici tako nazivaju po pravilu ne zasluzuju ovu kvalifikaeiju, vee su sarnopravila delatnosti, pnkriveni praktienri. recepti. ~~9~,.~;J:la~[L:w~~".,~);!y:~1.,jj,kon

_. lJQ~'P·t1e.· i t~il~nj ~: Q~~Qj~l!a"~jjg:JEf1M~M!YlW,),lJJlr.~~p,o.k9,J)_,,JBfJl,Z ' .. ~,?P'QID.ske.~o.s.~aan~av: .?g+e,ck }gl,{{lJtYH:"'$,t~tt~

,,' Jji_a ts~--p(y~_i:i~¥rij€:-:1j~~~E9~~::;Ji",g.a;:m,~~.e".¥.r¥r;dtto~~se" .. ,

eko.nomskLodnosis.t.iarno" vladajlj llQ.._0vom zakonu. Sve jito ~ .. magro'" uc'lniffT'sve"S'fi:rse"iiclliI10'b'ilb}e' 'ilt"S'Et{1ij alsktieki

39

dokaze da pojedinci trebada pastupaju taka aka dobroshvataju svoje interese; da bi svaki druginaein cinjenja bio stetan po njih i da bi ukljucivao pravo logicko zastranjenje u onih kojihi mu se prilagodavali. Logieno je da se najvii:le traze najproizvodnije industrije, da drzaoci najtrazenijih i najredih proizvoda prodaju iste po najviso] ceni. Ali ova potpuno 10- gicka nuznost nimalo ne liCi na neophodnost kojuimaju pravi prirodnizakoni. Qvi .. i~nl.zaVlljJl .odn()se 119 kojirna . se cinj e:q~f~ ~tvaxllopovezuJllJedIlas drugOlll a n~ I1.aCin-,nakoji bi bilo dobra dase--olie-p6v€zu]u.---''' ,- -" -. "'.,-

oiio~tosmo rekli oov-om'zakonu mozese ponovitt 0 svim onima kojima ortodoksna ekonomska skola pridaje svojstvo prirodnih zakonai koji su, uostalom, samo pojedinacni slucajeviptethodnog zakona. Oni suprirodni, ako sehoceru tom smislu stoizrazavaju sr-edstva koja [e prircdno; iIi koja izgledaprirodno, upotrebiti dg bi " se postigao kakavptetpostavljen eilj, ali ne ln trebalonazivati ih ovim imenom ako se pod prirodnim zakonom .razurne svaki naein postojanja prirode koji je induktivno utvrden. Oni su, jednomreci, samo saveti prakticne razborltosti i, ~ko je bilo moguee prikazati Ih vise iIi manje prividno kao sam izraz stvarnosti, to [e stoga 3tO se, sa razlogom ilibez razloga, smatralo da se m6zepre~ postavitida se vecina Ijudi u vecini slucajeva stvarno drzl ovih saveta,

Ii V

\'\~~~~~~~~

'), ~~~~~~~~~~~~~~

sarno

40

tako, ovi pojmovi nisu neposredno dati. Oni s~ dakle ne mogu neposredno zamisliti, ve~' s~l!l<:l' ~E~k? p~j~y?~ - ~'fy~rn()$<trRoJ~ ihizrazava.MCne· zi1amoa priorlko-j~ su. idejena .izY:Q~ui:a~ zriihstiuja na kojese deli drllstyen,i ziy,ot,. nl da Ii ih irn-<t; tek posto se vratimo na njihovejzvore, zn~cemo odakle'on.e

poticu, . "J

"S.Yt· Dy!de, drustvene pgjav,e.a ~!! )2osmatramo Y. ~.!1} '. \

njima, nezavisnood svesnihsub'ekata kO'i ihzamWlaiu' 'It../

e a-,01 ~,pr-OJJ~-~ri_a!i sora kao S ol:ne st" '. ...a~~e """

. ~.:QJS vur.se:U:Jii_J:Ako je-ava- spoljasnost sarno pf- - vidna, zabluda ee se razbiti ukoliko nauka bude napredovala, i videce se, tako reci, kako se spoljasnost vraea u unutrasnjost, Ali resenje se ne m2~:e pr=.z: isp,i.tiya,nja lln~P:red tlflti

i, cak i ondakadna ltraju ob@ he pi 'illl_<llesya, bitna svojstva stvari, . u'poceikti t~ebasa .njima PQs~up~tt f~odaih--jil1~jU~ Dakle, ovo pravilo se primenjuje nacitfl-Vu' cirustvenustvarnost, bez potrebe.da se pravi ikakav izuzetak. Cak i pojave koje izgledaju kao da se najvise sastoje 'u vestaekim urepenj!l:lla tr.eba posmatrati sa ovog -gledista, ~_2",~_,!,!,~'~r;

~~~ n\:a~!er o:J~~~riOCl~!e~~a~~

zovemo . na svoJe Iicno iskustvo, smatramo da mozemo tvrditi da ce se, postupajuei na ovaj naein, cesto imati zadovoljstvo da se vidi kako prividno najproizvoljnije cinjen~ee pokazuju zatim, pri pazljivijem posmatranju, obelezja postojanosti i pravilnosti, simptome svoje objektivnosti.

Uostalom, lUops,te. ttzey, ():t1,o ~t()jtP:r~thQ_clnq:r.e,~eJ}() r 0 obelezjima kdjima'se-b~1ik~hlg:~~ti~11~;::irtjel}tj::~90y{)ljJ:l9 .

I ~d~F3~i~~~~:f!rk~:;!a~:

: fifje zbog toga sto bi ona bila otporna prema svakoj promeni.

I Ali, q.,a bi se Ull-jot izazvala promeha,nije dqyoljuq btetilli ! ,gptrehan Ie. pored toga 'liSe jlj mapjeteZaknapQr zhOgoL

por<l KdjiJ)am onadaje ikojise: .uostalom, :ne. moze uvek savlaaalL'-lVri smo videli· da drustvene cinjenice Imaju ovo S'V0js'fV6. Daleko od toga da su onem;Qizyoq. nase. volje, one je spolj<l- odreduju; one Sf) sastOje od ka)uPB u koje smoprinudeni da lijEmio svoie nH;ruje. Cesto je calC ova potreha takva da je ne mozemoizb'ecL Ali, cak i onda kad uspemo da je savladamo, o;U?or na kojj_ nailazirno dovoljan je da nas ubedi dap~dsobom imamo DeSto sto ne zavlsi O1i nl!! Prerna

.~ . "~

:i

41 ~

tome, ~atrajuei druSiv,?pe pqjaye kaastyari, mi se samo prilag0crrvaTho~utfiQCl£ril""'_~k'U";»'" '.",' .. ' '.' .... ,.=',_

~"Na 'kralu,'~reforma"D 'koJ~J je ree da se uvede u sociologiju u svim tackama je istovetna sa onom koja je,za ovih

poslednjih trideset godina, preobrazila psihologiju. Kao sto su Kont i G. Spenser tvrdili da su drustvene Hnjenice prirodne cmjenice ne postupajuCi, medutim, sa njima kao sa stvarima, tako i razne empirijske skole, priznajuci vee dugo prirodno svojstvo psiholoskih pojava, nastavljaju da na njih primenjuju cisto ideolosku metodu. U stvari, empiriear], nista manje od svojih protivnika, iskljucivo su postupali samoposmatranjem, Medutim, ~jeni~e.pDsmattajll samo 'ila sebi vrlo su retke, vrlo nestalne, vrlo savitljive, lliL12LSe mogle na-;netnUU odgovarajuci~' POJlnOVlma K'OJe- je navika u&<!Iil§: irn:afii_fu_.~ "ila.JJLiU.iile ._~g_~mQrli€t. -:Dfikfe;kact ovi pojmovi nisu podvrgnuti drugoj kontroli, nista im ne cim protivtezu; stoga, oni zauzimaju mesto cinjeriica i cine predmet nauke, Isto tako, Iii Lok, ni Kondijak nisu objektivno posmatrali psiholoske pojave, Q_ni nisu. proucavali ~lS~t, ve~~ izvesnu Ideju ° o~~tu. Iz t(),~ r~~~()g?-",!{!.!iR,§lJjlriC~'lL_j~ye,smm ~remili nastanak, 'riaucgem,il).olggije,,, ,ov:,a:se ustyari •• rodil{ 'fel;."m:PQg()<1Q~I)Ue~- .' kf\dsenllj:;:ag~,~:o~lo~,dp shvatanja cla:stinjilS'[fi)stLW~},~,"'~_~ .~~ ~~gH Dosmatt.~Jla spolja? neii}-!fle{I.iSta=;W;SJtW;;jl;;A;;iiH;;~)r.o je vehka

revohiCijii' k6Ja:-je-' iivrsenau ovoj vrsti proucavanja. Svi posebni postupci, sve nove metade kojima: je obogaeena ova nova naukasamo su razna sredstva da se potpunij e ostvari ova osno na misao. Ostaje da se ucinl taj ish napredaku sociologiji, na reba da rea' ,. stadFuma ko'i

jos nikako nre~'-reva:ils a "'-u~'o})'-ektivnll fa:z;u.

vaj preaz le iiostalom. manje tes,o lZ·. iti u njoj. no u psihologijt. U stvari, flsiJ;U§k~ggja*, JW' :u~rodno date kaQ

: Ql!nja @$£kb, Q~ f?~i)k' iiu4JBaJ;i1& iiinogu. o~,-

"f UnutrasnJ e . .2Q, de.fmlcUl, izgleda da se sa njima moze pos ti:t:; ;, ... ,,"','i~pati kao sa stvarimarsamo vredajucl njihovu prfrodu.Po.:: , treban je ne samo napor apstrakcije vee i citav skup postu-

paka i. vestina da bi se uspelo da se one posmatraju sa ove strane, Naprotiv, dr~~~J;jJ;]tt:~:u-mnOe-::pBJ;9~7 I1ij~~t·p-m-{Q,~r~efl:pJJe' '~va,~~b,ele~ja )~~gl ~;aN,g"1:Ug~J;pj~;lk-:z;i-7 kO!l.~.C!m.~h .lg~t.?'nJa,s'y),ikida:snJeg::zflffi.t;L.J.lpis~j;isfgK~.····Sliljey..e,,:u,::iSf6rijsfue::sp@meR1IDf,:''J)lQi:l!ClC'O:a~la:;~"'~:Rg~i

u itmetllicka' dela:pos'amo·-'svo·o'>iir()d.Ccille- tezeda . se

".".,.".,c, •. ,c·'o'(."""'-' .~-. """';"')"_".'b,t}~ .. B",.".-,.,.",.".,.".,c~",.,~",~~, ",~.,<""

42

~'~

'.','.,', •. :.' ,",

. ~ --}!J?1}~

__9!?La~,gjg,,,~}',~MJ,~lW£m!;J~c5Pw~i+~",,?y"~!:!:~,,,11~~.21!t. Pre~a tome, da bi. se videle kao stvari, nije ih pctrebno sa dovitIjivoscu naopako tumaeiti. Sa ovog gledista, sociologija irna nad psihologijom veliko preimucstvo, koje do sada nije uoeeno i koje treba da ubrza njen razvoj. Cinjentce su mozda teze za tumaeenje, peste su slozenlje, ali su dostupnije. Psihologija, naprotiv, ima ne samo teskoce da ih obradi, vee isto taka da do njih dode, Er~m!i tome_,_.mQ~.e.§_g, llma.traJi . .da...ee .

"se, od darla kadovo .nacelo socioloske metode bude j~gQ: F (dusn_Q p!:i~.1'!1i!o i prilll~l1jeIlQ, vtggti. kf1kQ-~{)~i2!§@a na.Ere- t ': duje brzinomkoja senikako ne bfpretpostavljala s-obztrom :

'\' ' ". ., -" ,,,--,, - _',,-.- ,_ .. ,,-' , ".~- "" ;

na danasnju spo:rostnjenog razvo]a, i da ce cakizmaei psi- f

;hologiji, koja svoje preimuestvo duguje jedino svojojraniJoj l

tpojavL10) - .

II

Ali, da bi se obezbedilQ_pllk.tiQnQ ostyar~ine_kojp ~.m.alo~.,1J:t~g,~ .. )skustv£_ nasih prethodnika p..<iliazalo

'::--nam j.edanije. ,dciv-cilj no !~"!C~j~!l2 !~9rti sko!iQkaztv:al1j!J:mt.i ~~ .. ~11~ !,lJ,2J:!l: PIQ_~eJL n.u_hj~~~ko .prirodno nak~(')~j.~~4a. .i~ zanemari da bi se neizostavno -~poIibv'6"'-j:ral0 '''u- stare greske

ako se on ne podvrgne strogoj disciphni, cija cerno glavna pravila, prirodne posledice prethodnog, sada izraziti.

_ .... -~ 1°. Prva od ovih prirodnih posledica jeste:,J;;itPG sistw·

k·.otklan 'atisve prethodne . ve. Posebno dQ.~~~F

vanje ovog pravi a mje po: re no, ono prolznazr'lz=s'vegi""~to smo ranije rekli. Ono ie, uostalorn'k§})B¥f!,.gYil~.E2::Ht..--I,l~_11M~-

tode Metodicna slirnnja"ntR'ar-ta-u" susthi.i nije nista drugo

" don]ena prirnena, Ako, u trenutkukad zasniva nauku, Dekart stvara sebi pnivltc("(fa;"'u"''SurtiIiHt:stavr'sve'1ae]'e''''YfOJe-1e

~~~J!:c£'r~~~~:-·b~';~J.~~~~~j,:9~if3%¥~~~~~?*Ifl~tr~~i!~~~

uvoGlfsVlonrI{,oJeoir'ima'iz nekog drugog izvora trebacprema

('i) '\

'-_"

'0) Tacna je da veca slozenost drustvenih cinjenica cini nauku tezom. Ali, U naknadu, bas zato .sto se sociologlja poslednja javila, Dna je u stanju da koristi ostvarene llspehera:'nijih nauka i da se pouei njihovim iskustvom, Ovo iskortscavanje stecenih iskustava svakako ce ubrzati njen razvoi

43,

tome, da budu bar privremeno odbacenr, Vee S1110 videIi da Bekonova teorija Idola nema drugog smisla. Dva velika ucenja, koja su tako cesto jedno drugom suprotstavljana

." h. > ...• ~.a.}.~U.].,£.p.·i ...•. (.· .... ~.?.:._.l.f~~.f.:.s. ;Q.~~.d.;~.:.~.:.p ...• Ul-1.;'ijis..::!. r ..

VJ .ls9W ."f""alu !!"eg n;<u_'n~ ?n !Leba.&':",,_~~ .• -tckiliQ.Clgrea;n'bsh--.kt}je--v:raaaJ.1.L.@~m Iaika, da [ednom za _

~ svagda zbaci jaram tih empirijskih kategorijakoje duga na- .. -

v. i~~ ces~.o. .Cin. i. tir.anskim A~O. . ga, p .. otr. eb. ~'. ponek.ad. _nagn. fia .. , .

da rm pribegne, bar neka--to...cJ.-a-~h1?.y.e-mafe-\rred~ '.

_!lQ§j;i ... .J.ffiko.--OO-.n:i-ih-ne bi zahtevao da u teoriji igraju ulogu' ~,~Qj_e. 9n_e_.Jlisw-'-d0St~ - -_ , .

Ono sto OVO oslobodenje crm naroeito teskim u sociologiji jeste cestowplitanje. OSf'faPJa, Mi_~rnQ_ .).L.at~r~"ffio ~~l!]:!er.§'_W.:!J.gnir-saavUn--drukCije no za stvarifizic~og sveta,

-~a:.svoja P-Qlittcka_ L 1:gggijj:;ka .11bedenj,g, za svoj e moralne obieaje; stogase avo obelezje strastf prenosi nanaeinna koji ih mizami:&l-jaruo- ina.-koj-i-jhSebLQ.Qjasnjavamo. Idejakoje o njima irnamo Ieie-nam na sreu, kao i njihovi predmeti, i tako !,lti~l! toliki autoritet da ne trpe p.ogovora. Svako inCsljenje l\oje -!iii- Sllietii-':~maira-- se ~·-ne..p~Kim. -Jedna tvrdnja, na primer, ne slaze sesa:idejomkoja se ima 0 patriotizmu iIi odostojanstvu pojedinca? Ona se porice bez oblira na dokaze na Kojima se zasniva. Ne moze se dopusti~i da 'bude tacna; njoj sesuprotstavlja ptigovor,a strast,qa bi se opravdala, bez teskoee - sugeriser:azloge kojf se Iako smatraju odlucujucim, OVi. pojmoYLmogu- (:ak-ci-mati-~takav ugled qg_pe-.Qop:t:i&tenI=na11.tno:ispitivanje. Izvesne duhove Lizbuduje sama Cinjenica da se oni, kao i pojave koje izra- _ zavaju, podvrgnu hladnoj i suvoj analiti.$yakO .ko . preduzima proucavanje morala spolja i kao spbljnl]_stvarno,st izgleda ovim rnekuscima kao. bie€- Iiseno moralnog smisla,kao .. sto onaj koh vrsi vivisekciju izgleda Iaiku kao jiovek lisen opste osecajnosti. Daleko od toga da se-sma.kiL:~:!llLgJ)l>e~ earija,~udalja:'iLaj:U_"QCL.:nauk..!=, _ veruje s~ da se· njima valja ob:r:<!t!t4 <i~ ~i se iz~t~<iil?-' Ilat,ili-Il,o. ~t~rtm:lC':nY,KQj¢!.l~ .olla Q<i!lg§_e~"Tesko, pise [edan reeit istoricarreIigije, tesko ri.a:~' ucniku koji prilazi bozjim stvarima nemajuci na dnusvoje svesti, u nerazrusivoj dubini svogbica, tamo gde spava dusa .

j

··1

predaka, nepoznato svetiliste odakle Se povremeno uzdize miris tamjana, redakpsaIma, bolan Ili pobednieki krik koji je = kao dete upueivao nebu po primeru svoje brace i koji ga ponovo dovodi u neoeekivanu zajednicu sa nekadasnjim prorocimal">' )

\ Ne moze se suvise snazno ustatiprotiv ovog misticnog

ucenja koje je - kao uostalom svaki misticizam - u sustini sarno prerusen empirizam, negator svake nauke. ~e;~.~c

i~;f~~!lr~i~~~~~~~iJ

natculne .#nticjpa!::ik.slvaniostI,. veGo·su;:fl?Wlt:1lp:t<\c~~zn9.y~Sl!lh utisaka -i - osecanja .-na.gQmHa.nJ,h "bez ;teda,. slT.l~ejp.O~~~-2kQE' nosfi;~bcez- Si:§'tE:!mat~~ ~l1t~rpD=faC,iJ~':-]),areko-odtoga . danafu o-na'dajujasn6ce1{oJe nadmasiijii razumske [asnoce, ana se iskljuCtvo sastoje od,.jstilJCl., snazmh ali neiasnih stanE-' Prapisivati njima takvu preteznost znaeilo bi davati nizim. sposobncsttma razumevanja nadmocnost nad najvisim, i sebe vise Hi manje osuditi na prepirku reeima. Tako izgrad:ena nauka moze da zadovolji samo duhove koji vise vole da rnislesvojom osecajnoscu nego svojim rasudivanjem, koji neposredne inejasne sinteze oseta pretpostavljaju strpljivim i jasnim analizama razuma. ~ca~~aJlke a ne arilo nauene istine., Uostalom, n~@koJa sena potetRa mje sUkobiIa sa slicnim otporima. Nekad su se osecanja koja su se odnosila nastvari fizickog sveta, imajuct i Sarna religijsko iIi moralno obelezje, suprotstavljala sa ne manje snage osnivanju fizfckih nauka. Moi:e se dakle vero~. vati da ce ova predrasuda, proterana 12 svih nauka .redom,

. lsceznuti najzad i dz same sociologije, njenogposlednjeg pribezista, da bi naucnikuostavila slobodno zemljiste,

..... *== 2< .. AI! Drethodn~ .. !l:a\C . e aSVI)TI_ n~gativno. Qno ~~i

"sociologa a 0 a iz egne uticaj laiekih pojmova . a lSVOJU

1JaMflF~eil§~ka_ CinJemeam~, ali ono .. ff. go~?ri~

"~}[6n f?!Jgj0~Yia~r sum:~~~n °lwma d~

.; e wnD Qrouca_vanL: ~, . ,-

Svako ... nauello istrazlvanJe odnosi se na odredenu grupu pojava . koje ·cidgov~~~Ju isiol defirilCiJL-Stoga,"'pfvikorak

. ".';~~_-".;>'

11) J Darmesteter, Les prophetes d' Israel, sir. 9.

45

j

. s~S~,2!~~~"=2!~~li~"~.,~~jefinise stvan. kOdima --1FaiWDlse"ziialo, aE'aKo III 1 on sam dObro znao °

" ]A- i:.-~;!Ia~~~.Pi'.~Q~.

~~- ~tavise, posto' se ovom pocetnom deffnici]om'~ utV'-·'~

tfu7~~' sam predmet nauke, ovaj ce biti stvar iIi ne, prama nacinu na koji ie data ta definictja,

Da bi ona bila objektrvna, ocevidno je da treba da izrazava pojave u zavisnosti ne od neke duhovne zamisli nego

4:0d osobina koje .su 1m svoistyene. Ona treba da ih obelezi sastavnim elementom njihove prirode a ne njihovom isaglasnoscu sa vise Hi manje idealnim pojmom, 4lakle,.-u~J kad tek 'paCinj-e--i~~r.~~~CiI,~J~.rg~~,A~-:Ii~gy,1:11~ n~te~:nik~akwr'6bra~i,~j-edLi~_n:i~~ja E;C?iiLW~:]j1~.

~~:i:::"k~'&ia~~~"~~~':~~~~;?~~~~i~~g~~~~~~:i~1rr:i~" .

-dul51je,"''lJ.jifiriv& vFedn0stu,.~.ogJC'"~Vila, ali ona su nepoznata u ovoj fazi naukei mogu biti anticipirana sarno ako neka duhovna koncepcija zameni stvarnost. Shiga, ~

~~~£~£~i::~~;l~;

5ez·lzii#etE:!l-·.f~~~. ~<l,~E§e,,~y,,"'P0jBY~.~9tf;! pO<:ije9IlIlE:0 iIll8,ju

~:~;l~~~~~~~Zj~:g~Q~~:~Z!~~~i:~"~~" .

Ii" tqmslucaju sve ~to znamo 0 stvarnosti; prema tome, one imaju potpuno da odrede nacin na koji valja grupisati einjenice. Mi nemamo nikakvo drugo rnerrlo koje bi moglo, cak i delimicno, da odlozi posledice prethodnog merila. Otuda

sledece ravQV met . istra~ipJLp.i~=y,p~J~,~3!£.ft(

;~!t~u grupu w.J$iJt.)!L~~h9~nq_jl~ Jnj,~qni omocu"--"," 8PiJtJriiliJiJ?irf~j~~k-Qj~~~u<jm 3Ji,j~iniGka~ ... istim.is~r~iV.~T n.lW1~ pbuM~titi,. §.1J..s:. pojp ~ kQjJL jt(.,J31}.QJ2c~JlnThtc;ijj,· l\I1fprim'er, utvicfl.ljemo postojanje 'lzvesn--~-:~~~-riil ~koJe

sve pokazuju spoljno obelezje da, jednom izvrsene,deiernnmsu iod strane vdrustva rposebnu reakciju kojase 'naziva kaznorn. Od njih Cimmo grupu sui gene1'is, kojoj. stavljamo zajednick; natpis; nazivamo prestupom svaku kaznjenu radnju iod tako definisanog prestupa Cinimo predmet j.edne posebne nauke, kriminologije. Isto tako, vidimo da u okviru svih poznatih vdrustava postoji jedno delimrcno drustvo koje [e

46

mogucno poznati po tom spoljasnjem znaku sto se sastoji od Hca koja su veeinom jedna drugima polubraea i koja su pravnim vezama medusobno spojena. Od clnjenica koje se odnose na ovo stvaramo posebnu grupu kojoj dajemo posebno ime, to su pojave porodicnog zivota. Porodicom nazivamo svaki skup ave vrste i od tako definisaneporodice Cinimo predmet posebnog istrazivanja, koje jos nije dobilo odredena ime u socioloskoj terminologiji. Kad se docnijebude presto od porodice uopste na razlicite tipove porodica, primenice seisto pravilo. Kad se bude pristupilo, na primer, proucavanju klana, iIi porodice po materi.: ih porodice po ocu, poceee se sa njihovim definisanjem po istoj rnetodi.

_.p.re4.m~t svakog problema, bio on opsti Hi pose ban,. !reha

'". dal;lJW.e..JJ,~ ~acelu' . - .~.

PostupajuCi na ova] n~;ocIoIOg od svog prvog koraka neposredno stupa u stvarnost.Cir stvar i, naCin kojim Sll{:iNt;, . nice tako klasifikovane ne ~Od njegT,'od PQse~:qqg .~kJgRa ....;:t_ rijeg~ovogauna,·.·"coa·'~prlroae~'stv?~z;'tl1'znai{~po~~kO'iTI~~"~~'o;:e tiV:i'SC:UIU'"'~U>6vu~ronu' kategoriju .moze se pokazati celom svetu, raspoznati od celog sveta, i tvrdnje jednog posmatraca mogu kontrolisati drugi Istina, tako stvoren pojam ne podu-

dara se uvek Hi se cak uopste nepodudara sa laickim pojmom. OCigledno je, na primer, da zdrav razum cinj~nice slobode misli ili nepridrZavanja pravila ophodenja, koje se

tako redovno i tako strogo kaznjavaju u mnostvu drustava,

ne smatra prestupima cak ni U odnosu na ova drustva Isto

tako, klan nije porodica u uobicajenom smislu. Ali, to nije vazno, jer nije u pitanju samo da se otkrtije sredstvo koje

._r ........... ;

~~~ ~:o:~:~~j!: drO:::- :~::!:~o j~~~~:d~~~e:!nj::;e o~: (S~ 'I

izrazavaju.] Potrebno. Jeda se u celini stvore nov! pojmovi, ' )

1- f:i~j~~~~n~~L~~~~f~~~,~~·:,r1fg~~~~~ 3.

-ciS1a~RHffii=4tr"·S1'uztka6upuclvaiije_.· Pomocu'hjegtl"sm6 \ obavesteni 'aa:"uegdeposio]f skup-p'o]'a'Va koje su stavljene

(POd. isti naziv 1 koje, PI .. .ema tom .. e., verovatno treb.a da .imaju. zajednicka icbelesja: stavise, kako je on uvek imao nekog

dodira sa pojavama, ponekadnam ukazuje, ali u glavnim .hnijama, u kom pravcu ih treba trazit! All, kako je grubo

47

~ obrazovan, .sasvtm je pntrodno sto se ne podudara p~tpuno-'\

sa nauenim pojmom koji je uveden povodom njegaU)./ ,)

\Ma kak,Q. uMg_lednOibBaeajB9 bilo ovo praniJo; nik.,Q .se_

x.., nje.ga .ne -drzi u, . sOcjOlagi.~:J~,'. ::a,,~1R St~,. s~ u \nJ.·~,~ .. ra.- .. ~ stvar1ma .Q....kGJi:H3:B: 1'l:epT€S'tanO .g~~oFHli~, ":",-., ,-..--0-

sQ:::p~oodica, s:vojrna;-'f)lestnp, itd., soclOTogu fiajt!e,s6,e ~gleda nepQttebOo d1!~ d<l prethodnu i tacnu deflnIelJu--12-

-Ji-ko .sme Ba:v-iklid'!se sluZlm~ OvnIl n:iChmI .

,'..wen ", a he 0::'-":'

tre ne-'{}a-~ta~ .' .. . a mo.

a se je nosta~IW poziva nl3iirlsJ iio1ant· }l'7@~~!Ih_~I:lJ

je ,vrlo ,eesto dvosmjsle:q.- ~_~<ives~$lenllili._.~m.l~~_~~O? isti:p:l "imerioml ,u.i~t9bL.Qbj aSnjen:jJ!. .. §P~'!:t~jlL§,!Y.illJ-.ltCl3:S-:su yrl~··~~§.ti- Iz toga pro~stic~ ne~az~rsive z6rke. Tako, postoje dye vrste monogamskih zajednica: Jedne su faktieke, drl.lgepravne, Uprvim_a, fiUZ ima samo jednu zenuiako pravno moze da ih ima nekoliko';u drugima, njemu je zakonom zabranjeno daima vise zena. Fa~ticka .rnon~~a:mija sreta se u mnogih zivotinjskih vrsta. i u lzves.;ru~ rnzrm drustvima ·i to he mestimlcno nego sa istom opstoscu kao kad bi bile zakonomvnametnute. Kad je pleme rastureno po prostranoj povrsim, drustvemipotka je vrlo lajJava; pa, prema: tome, pojedinci zive izdvojeni jedni od drugih, Stoga, svaki eovek prirodno nastoji da sebi obczbcdizenu , i tosamo jednu, jer mu je u tom stanju usamljenosti tesI;-o da ih .ima nekoliko Naprotiv, obavezna monogamija je pravilo samo u najrazvijenijim drustvrma. Ove dve vrste bracnih zajedniea imaju dakle vrlo razltcito znaeenje, a ipak ista rec~luzi za njihovo oznaeavanje, jer je uobicajeno da se ka~e da 8U izvesne zlvotinje monogame, iako u njih nema nicega ~to ,li~ na neku pravnll obavezu, Medutim, G. ?penser~. pnstu~aJuCl proucavanju braka, upotrebljava rec monogamija u njenom uobicajenom i· dvosmislenorn znacenju nedefinisuei je. Iz

• "') U praksi, uvek se polaz~od laickog pOjma .i, ree~ gp":- 1f'vornog jezika. Istrazufe se dah med!l s~var1n:a k:~Je neJa~no 'ukljucuje ova ree ima takvih koje pokazuju zajednicka spoljna ." obelezja, Ako ih, .tmavr ako se Pbja~ obrazova,? skupom upore,denih einjentca podudara,mada ne 1 potpuno \sto J~ vrlo retko), .. ' bar veeim delom sa laiekim pojmom, mO~l .ce 1. dalie da ~e on~~ .prvfoznacava istom reel kojom oval drugi 1 ?-a se u: nauci zadr~l Hzraz uobteaien U sv:~k?dnevnom~ovoru.· Ah,ako,)e. neslaganje .suvise velika ako laicki pojam mesa mnostvo razhcltIp pojmova, i namece se sivarame novih i posebnih izraza,

48

·--i

toga proizilazi da njemu izgleda da razvoj braka pokazuje neshvatljivu anomaliju, jer on veruje da posmatra najvisi oblik polne zajednice pocev od prvih faza istorijskog razvoja, dok bi sepre reklo da ovaj oblik iscezava u prelaznom periodu, da bi se zatim ponovo pojavio. Iz __ tQga QILzak1j.y~-g,~ da nema ptavilUQg odnosa izmedu --dcustvenog_. n,m!,et~~ uopste i postupnog napredovanja ka savrsenollLfu;m.£!?ro-

_ difriogiIVota----PogoCfua CleIlnicij a sprecila bi ovu gresku.nT *-

U drugiin sluca ·eVIma.nmoo~zTdaseaetlllise pred=

m~t na k9.ji: se ?dnosi. i~trazivanje, ali, umes~o -as~ .e 1. ./ ~

~:~~i? JiM ;:tzh!a~r/;;;:!~~jfh ( .. ,~,

se a lraJU izvesne, najbolje, za koje se smatra da jedine ima]u pravo na oVa obelezJa. Sto se tree ostalih, smatJase kaoda su one besprayno prisyojile Dve zuake raspoznayanja i n~ uzimaju se u obzir. Ali, lako [e predvddeti d;=:~e tim

~Clllom moze dobiti sarno subjektiyan j krpj ppjaw-- tho - .. iSIJucenje moze se u stvari ciniti sarno pnema unapred stvorenoj ideji, jer na pocetku nauke nikakvo istrazivanje jeis nije moglo utvrditi stvarno postojanje ovog bespravnog prisvajanja, pod pretpostavkom da je one mogueno, Odabr<!~ pojave uzete s1.1 u QP.ftr: s~mQ ~~to stg 131J Q.PR visg o_G, Qsla1!.h 6lfeu sktadu~ sa idealninishv~~~gj~J:!! h:9j_~ .~.~ !!ga:!r:> ? oy?j vrstistVarnosti:;"a.-GarofaTo;-na primer, na poeetku svog dela Crrm~n-ologie-vr10 dobro dokazuje da polazna taeka ove nauke treba da bude "socioloski pojam tkrfminaliteta't.P) Sarno, da bi ustanovio ovaj pojam, on ne uporeduje bez razIike sve radnje koje su u raznim idrustvenim tipovima bile spreesvane propisanim kaznama, vee samo neke od njih, tj. one koje vredaju prosecan i nepromenljiv deo moralnog smisla. 8to se tite moralnih osecanja koja su se rzgubila u toku evolucije, ona mu ne izgledaju zasnovana na prirodi stvari, posto nisu uspela da se odrze; prema tome, .radnje koje su bile oglasene krtvicnim zato sto su vredale ta osecanja duguju ovaj naziv, kako se njemu cini, sarno slucajnim i vise iIi manje patoloskim okolnostima. Ali, on pristupa ovom dskljucenju na osnovu jednog sasvim licnog shvatanja moralnog

13) Isti ovaj nedostatak definicije ueinio je da se ponekad kaze da se demokratija susrece kako na poeetku tako i na kraju istorije. Istina je u tome sto su primitivna i danasnia demokratija veorna razlicite jedna ad druge,

H) Crimino~ogie, str. 2.

~ Pravtla socroloske metode

smisla. On polazi od idejeda moralna evolucija, uzeta na samom njenom pocetku ili u njegovoj blizini, kotrlja sve vrste zgura i neeistoea, koje zatim postepeno ridbacuje, i da je ona tekdanas uspela da se oslobcdi svih pridoslih elemenata koji su joj prvobltno mutili tok. Ali, ovo nacelo nije ocigledno aksioma, ni dokazana istina, ono je samo pretpostavka koju cak nista ne opravdava, Promenljividelcvi moralnog smisla nisu manje .zasnovani na prirodi stvari od nepromenljivih delova, promene kroz koje su prvi rprosli pokazujusamo da su se same stvari menjale. Uzoologiji, posebni oblici nizih vrsta ne smatraju se manie prirodnim od onih koji se ponavljaju na svim stupnjima zivotinjskih lestvica. Isto tako,radnje koje su po oceni primitivnih drustava bile krivicne i koje su ovo svojstvofzgubile, stvarno su krivicne u odnosu naova drustva, kao sto su one radnje koje mii danas sprecavamo, Prve odgovaraju promenljivim okolnostima dncltvenog zivota, druge njegovim stalnim uslovima, ali, jedne nisu manje prirodne oddrugih.

To nije sve: cak i onda kad bi ove radnje nepravilno uzele kriminolosko obelezje, ipak ih ne bi trebalo potpuno odvojiti od ostalih, jer bolesni oblici jedne pojave nemaju drugu prirodu do onu koju imaju normalni oblici i potrebno je, prema tome, - ispitivati kako prve ' tako i druge da bi se odredila ova priroda. Bolest se ne suprotstavlja zdravlju, to su dye podvrste istog roda koje se uzajamno objasnjavaju. avo pravtlo odavno je priznato i primenjeno kako u biologiji tako i u rpsihologiji, i sociolog takode treba ida ga postuje. Ukolfko se neprihvati da ista pojava moze nastati cas iz [ednog a cas iz drugog uzroka, tj.ukoliko sene poriee nacelo uzrocnosti,: uzroci koji jednoj radnji utiskuju, ali na nenorrnalan naein, znak raspoznavanja prestupa, ne moguse po vrsti razlikovati od onih uzrokakoji normalno stvaraju istu posledicu; onl se razlikuju samo u stepenudli u tome sto ne deluju u istom skupuokolnosti, "Nenormalan prestup je- ipak prestup i, prema tome, treba da budeobuhvaeen de:-:

, finicijom kriminaliteta". Medutim, sta se desava? G. Garofalo uzima za rod ono sto j e samo 'vrsta Ili cak sarrio pod vrsta CinjE,!nice na koje primenjuje svoju formulaciju kriminaliteta predstavljaju sarno najneznatniju manjinu onih koje bi trebalo da obuhvati, [er ona ne odgovara ni religijskim prekrsajima, ni prekrsajima protiv prtstojnosti, obreda, tradicije,

50

itd, kojr, iako su nestali iz nasih savrernenih zakonika, ipak ispunjavaju skoro eitavo krivicno pravo ranijih drustava

Ova ista greska u metodi uzrok je sto izvesni ispitivaci odrrcu divljacima svaki moralni smisao"). Oni polaze od ideje da je nas moral moral, medutim, ocigledno je da je on nepoznat primitivnim narodirna ilida tamo postoji samo u zacetku Ali, ova definicija je proizvoljna. Ako primenimo nase pravilo, sve se rnenja, Da bi odlucili da Ii je jedno pravilo moralno iIi ne, moramo ispitati da Ii ono pokazuje Ili ne spoljni znak morainosti; ovaj znak sastoji se u difuznoj kaznenoj sankciji, tj. u osudi [avnog mnenja, koje se sveti za svaki prekrsaj pravila, Svaki put kad pred sobom imamo. cinjenicu koja ima ovo obelezje, nemamo pravo da joj osporavamo svojstvo morala, jer ono je dokaz da je ona iste prirode kao i ostale moraIne cin]eniee. Dakle,ne samo da se pravila ove vrste susrecu u rrizlm drustvirna, vee su ona tamo brojnija no u civilizovanim. Mnostvo radnji koje su sad ostavljene slobodnoj oceni pojedinaca bile su nekad obavezno nametnute. Vidi se do kakvih gresaka dolazi bile) kad se nedefinise, bilo kad se rdavo definise.'

Ali, .reed ce se,zaI' 4efinisatLRQj_ay_e_,_p.p.1DQ{;J.4Ujiho:vih_~d N, ljrvih obe~~~i<,L ,..ue...-.znaG.i-p9¥r~imsyojstvirna pridavati

d~!f.ti'V~-ru " P.!~!~ nad osnovnim svojstvirna; z.ar _!rije *

t.g}. .-lliA'l1sIa"ill_ jz:vr.tanjem-"logiC-kGg<~,r.€da, postaviti stvari na njihove vrhove 'a ne na njihove osnove? Na taj nacin, kad

~;'se krimmalitet definise pomoeu kazne, covek se skoro neiz-

bezno izlaze da bude optuzen da kriminalitet hoee da' izvede 'iz kazne Ili, _po vrlo poznatomcitatu, da u gubihstu vidi poreklo srama a ne u kaznjenoj radnji. Ali, prigovor poeiva na

pometnji, t10~!2 ' se~~fil1~EijI:t12:~, l!:?_jl.f~,~~,~~!~c~13;~, vp~t~_Ytll~'" pravilo, Qalaziriii--I2ocetkll ria~k~a .-

~ predmet da Tzraii su~ti;;_u st~rnqsti:Qiia]r.eba~~~am ..

~,'~~.~~~~~~p~~m, ~~~:~,_C~!~,;, ~e,~~,.~,,·.a,~o,:~,~,}j',~,~,:,.~.a, ~.s,at.'~,'-lID,· .• "a.r,'a,i,'.~.'-,z, =.', _:'-,:,-,f,.,t,,-.d,k i.a,~~,o,'z,-, •. :"",a:,',.','~.a,-'-,~,,!,_l\ "~:~i~:~~~htr~~~:~~P;i;;o~:~~;::!!¥?l7Jiiitii~.iilqAA9,v~ , }

'- . .. oe ;a-aas <' ~ ~enJ . S,,:aRaKo

riminalitet, 'ali kr?z hju nam__~e"" oB.JPOIja __

10) Vid. Lubbock, Les origines de la civilis_ation, gL VIrL~" JOB opstije, a ne manje pogresno, kaze SEl dasu stare religiie amoralne ili nemoralne. Uistini, one imaju SVOj sopstveni moral.

4'

51

oktriva i, prema tome, Qilnje yalla .poN ako hocemo da ga razumemo,

Primedba bi bila osnovana samo ksd hi oga spo!jna ~elezja istovremeno bila slucajna, tj. kad ne bi bila spojena saOsnovni~vlma. P"oaoVIffi. uslovima nauka, u stvarn,

PO'sto"illooe1ezi, ne bi imala nikakve moguenosti da ide dalje; ona ne bi mogla da dublje side u stvarnost, jer ne bi bilo n~e _"I!:~ izmedu Eovrsine i qna. Ali, ukoliko naee-l~zrocn_~R._!ill~_J)J:azna-r.ec, kad se odredena obelezja Istevetno "i -6ez ikakvog izuzetka ponovo nalaze u svim pojavama izvesne vrste, moze se steel uverenj e da su ona tesno povezana sa prirodom ovih pojava i da su sa njima solidarna. AkO~ jedna data grupa radnji podjednako pokazuje .posebnosti da se na njih nadovezuje-krivicna sankcija,onda [e to zato Bto postoji tesna veza izmedu .kazne i bitnihsvojstava ovih radnji, Prema tome, rna kako bila povrsinska, oya svojstva, sam~ ak,', 0, su s, istematsk,i ,iSPitI,'vana; naucnik, u dO, bro pO,kazuj,U pu, t, kojim treba da ide da bi vise prodro u sustinu stvari; ona

suprvi i neophodni beoeug lanca koji ce nauka docnije od-

motati u toku svojih objasnjenja. . .

I, da ibi se

52

~.a~4rZah iskljucivo oni koji imaju dovoljan stepen objektivnosh.-Tako-fiziCar""Zamenjuj"e--nej asile- uuS1fe lf6re~-lzazIV'a to~ .. p101a tli elektricna struja vidnom predstavom oscilacija toi plometra iii elektrometra. Sociolog se mora pridrzavati istih predostroznosti, §poljna obelezja, u zavisnosti od kojih on definise predmet --svojln fst:t1tZ"lvanra;-~tr~":'(fa':budu'sto [e

__ ~Og~~2.j~~~nvri~tf.'",,7~' -c---~-----'- -'=~~r~~ '--- "~-- ... ~._

Moze se postaviti nacelo da su drustvene cinjenice uto-

liko pogodnije da budu objektivno predstavljene ukoliko su potpunije oslobodene individualnih cinienica koje Ih ispo- ~ Ijavaju,

53

vano je, izuzev suprotnih indikacija'"), da se on proucava kroz ove primene.

t !f!J,~.;"sodS:~QII.~"fla7sl.~tJ!.Q.ilinje~aistraz~£_QilgJ~pju 1Z!.~tul

i ~~1!¥~eniCa,~, on treba dq,~r:.cf!!.!oji~.£~:JEJ:?,Qsmqtrc!l!.a y

~~ij~i;f~,e%::~~;:L~':~~~u QJto¥i~~~~

ucavali drustvenu solidarnost, njene razne oblike injen razvoj kroz sis tern pravnih pravila koja je izrazavaju"). Isto tako, ako se pokusa da se razdvoje i klasifikuju razni 'tipovi porodice prerna knjizevnim opisima koje nam 0 njima daiu putnici .i ponekad istorfcart, postoji mogucnost da se najrazlicittje vrste pomesaju, da se najudaljeniji tipovi uporeduju. Ako se, naprotiv, za osnovu ove klaslfikacije uzme

, pravno uredenje porodice i osobito nasledno pravo, imaee se objektivno merilo koje ce, iako nijenepogresivo, ipak spreciti dosta gresaka-''). Ako se ihoce da se razne vrste krilni':.

.naliteta klasifikuju, nastojace se da se rekonstruisu mactni zivota:, ustaljeni profesionalni obicaj! u raznim kriminalnim sredinama, i primetice se' toliko kriminoloskih tipova koliko

ima raznih oblikaove organizacije. Da bismo saznali naravi, narodna -verovanja, obraticemo sefzrekama, posIovicama, koje

. ih izrazavaju. Postupajuci taka, bezsumnje se privremeno ostavlja van nauke konkretna sadrzina kolektivnog zivota;

a ipak, rna kolikoon bio prornenIjiv,ne hi bilo osnovano

a priori pretpostaviti njegovu nesaznatljivost. Ali, ako hocemo da se drZimo metodicrrog puta, prvi sIojevi nauka treha

da se postave na evrsto tIe a ne nil. zivi pesak, Drustvenom carstvu treba priei na mestima gde onopruZa najviSe meguenosti za maueno istrazivanje. TE;k zatirn cebiti mogucno tf;tra,zivanje daIje produbiti j postupnim radovima prlmicanja malo po malo obuhvatiti ovu stvarnost koja izmiee i kojon'l

ljudski um rnozda .nece moei nikad pojpuno ovladati, .

'") Da biova zamena bila neosnovana, trebalo bl.na primer irnati razloge ilto se u .datom trenutku smatra <fa pravo ne izrazava visepravC? stanje druiltvenih odnosa.

17)Vid. Division du travaiisoCial, kn] .. r.

U) UPPt~ nas rad Intrqduction d ,lao sodologie de la famille,

u Anna:le~dela .Faculte des lettres de Bordeaux; god. 1889. .

GLAVA THECA

.,~. I?~AVlLA I}OJASE ODNOSE NA %ZLIKQY.AN~ tt~OnMALNOG I PATOLO~G 1

Posmatra,llje, s ro" eno pc pravi1irp(l k$ gFcthedc, ae.

pmyi ~~"'lill =~.uu .<!v<.vrstC<!iWa'--k~p~J( 'J

~ po<..iz.Y$snifp. _ stran..ama: onih,kQ:i,c, su_.p.Q.tp.uno,_onak.v:e",,"kakN~ . ,

. .c:reba., dii-puOu-~i~o1til!:Irg~~?rIre~~~e._n~go, _,., '

stQ ~sJ!r normalm , . ac_.l. at 1 . _.." - -, . Ml smo ca.·

videli da je neop 0 no da "1h po Je na oobuva i definicija .. kojom svako istrazivanje treba da poene. Ali, ako Sl1 {)!l~ U__~Y(i!:'1n4n BBgledima i~ ;p:ciJ;:Qde, , ipak Cjne dVe _. raziicite p"Qavrste~~o}e ~.Da-li nauka raspolaze sred-

.~----------".".- --------- .. '-- t .. :

stV"in'm·iroJa omogueuju da se ovo razlikovanje ucini? .

Prtanje je od majveceg znaeaja, jerod njegovogresenja zavisi ideja koja se rma 0 ulozi nauke, naroeito nauke 0 ~o-

veku. Prema jednoj 1(e.Q!:.ij!, cUe pr:istalice pripadaj:rt najraz-

IicitijiIii skolama, . ~ " . ~

.,..-.treba dahocemo I

~

~

55

Hene efikasnosti 1, prema tome, nema velikog razloga posto'JanJa; jer cemu se truditi da se stvarnost sazna,~Q Zll\ill:i! -.k.o.j.e...()....nJoj_stieem~_ ne.E!2ze da.l1.1illl.llil§~.!J~! !! ~yotu? r» u ee se red d~_ £§..!!! !l~uka, o~va;illci nam uzro~a, pruza sredstva da ih po svc;jor~~.(~!j1!lJ.var<;l.Jll_Q .. Ld!l,. m,e:dstv~DO>

ostvarImQClTf~Ye za"'KoJT~nasa volja ide_ .iz, 1:azloga .k-gli su iznad nauke? Ali svako sredstvo je u jednom pogledu llcj<!!!lQ !;iJj" J~MJJiliUQ:g:a1i·rimeiilli~·~treb.Ccrapga__}:lQCemO '[sto 'opako kaocilj .eijeostvarenj-eono. pr:ip.J'~ma. Uvek irna vise puteva koji vode datom cilju, treba dakle medu njima izabrati. Prema tome, ako nam nauka n~ moze pomoct u iZ':1 beru naJoo1j-eg-'Cilj-a-, kako nas rnoze nauciti koji je najbolji ] put da se on postigne? Zasto bi nam ona 'preporucivala naj- ;'f: brzi put pre no najekonomienijt, najpouzdaniji pre no naj- ii'

ljd,no~ta,V~~~i' il~?brnut,o, ?, A, ~? ne ~oze da nas vO~ipri odr~:-: .• ;,',', vanju YISln ciljeva, ona rnje msta manje nemoena kad je ~.

ec .o drugostepenim } podredenimciljevima, kojenazivam_zj;

edstvima. .

:r.q.~~~t09:~ i§lillih o~Qgjdeille da se izbeg~£,vaj rnill1ici;::~!!!,_1_ !t~~.mJa....:ab.Se_onJzhegne..JlelimimQ._J~

>1;, '~_tvQI:ila_:,p.QID:pjanQ$t;.o...ve..7:iiiB!l.d~.._Oni koji su jeprimenjivali hili su u stvari suvise racionalisti da bi prihvatili da Ijudskom ponasanju nije potrebno da bude vodeno rasudivanjem; a medutim, oni u .pojavama, uzetim onakvekakve su i nezavisno od svega subjektivno datog nisu videli nista sto oIIl0:guCl.lje da ih klasifikujemo po njihovoj prakticnoj vrednosti. Izgledalo je dakleda bi bio jedini naem da njih ocenimo da ih dovedemo u vezu sa nekim pojmom koji bi ovladao njima; prema tome, upotreba pojmova koji upravljaju poredenjem Cinjenica,umesto da iznjih proistieu, postala je neophodna u svakoj na razumj; osnmmnoj,so,<;iQ+9g!ji. AIi mi ..znam.o da ako praksa u 9W-muslovima postaje '§p1i!Hjena, tako upotrebljeno rasudivanje nije naucno,

Pitanje kOje smo maloeas postavili omogueice naIIl<la;

postavimo zah'tev za pravarazuma ne padajuer ponovo u ideo-

, logiju. U stvari, za drustvo kao i za pojedinca zdravlje je~)

(dobro 1 P, ozeljn?, dok je, naprotiv, bol,est .r, dava:, , s,',tyar, kO, jJ1,' II I treba izbegavati, Ako dakle nadeno objektivno merilo, sVOJ-

stveno samim cinjenicama, koje bi nam omogucilo <fa u ra-

""" znim vrstama drustvenih pojava naucno razlikujemo zdravlje / I od bclesti, nauka ee biti u stanju da pouei praksu ostajue~ l . .xerna svojoj sopstvenoj metodi. Kako ona zasad, bez sumn:je,

56

ne uspeva da dopre do jedmke, moze da nam pruzi sarno opste upute koji se mogu kako valja menjati jedmo ako se preko oseta neposredno dode u dodir sa posebnim. Stanje zdravlja, , kako ga ona moze defimsati, ne moze tacno odgovarati nijednom pojedinom subjektu, jer ono se moze ustanoviti samo u odnosu na najopstije okolnosti,od kojih se vise Ili. manje udaljava ceo svet; ipak, ono zato nije nista manje dragocen putokaz da se orijentise ponasanje Iz toga sto je zatimpotrebno da se ono prilagodi svakom posebnom slueaju ne pro-

izilazi da ne postoji nikakav interes da se oho zna. Bas narotiv, ono je norma koja treba da sluzi kao osnova svim asirn prakticnim rasudivanjima. U ovirn uslovirna, nema vise prava da se kaze da misao nije korisna delatnosti. Izmedu nauke i vestine vise nepostoji ponor, vee se iz jedne u drugu prelazi bez prekida jedinstva. Nauka, istina, ne moze sid u cmjenice do posredstvom vestine, a!,L.ygsJin_£l., jesamo

:oduzE:!tak n'tllke:.Mozese JOs postavlti pitanj~ dali prak~

[wsnacned:OVOTJrldst ove poslednje nece opadati ukoliko ce zakoni, koje ona postavlja, sve potpunije Izrazavati pojedmacnu stvarnost.

I

-, __ Bol se obi en? ~m~tra k~ znak b?lesti j__izvesno ~\ lzmedu ove dye clllJemce uopste postOJl odnos kome, medu-j' tim, ne i t v ostoje teske bolesti 1roje--f-su bezbolne,' dok poremeeaji beziznacaja, kao kada upadne ( zrnce uglja u oko, izazivaju prave muke. Oak, 'U izvesnim slucajevima, odsustvobola ili c~k zadovoljstvo jesu simptomi bolesti. osto . i i neran < i YOst ko" a . e pa toloska, U usloVirna u Kojima bi jedan zdrav covek p, astenicaru

se desava da ima osecanje uZ1vap.jacija [e ho{es-na priroda \ r: neosporna. Obrnuto, l?gf prati dosta stanja kojasu eisto fi- j

zloloska.pojave, kao sto'- su glad," zamor, porcdaj, I

Da Ii, cemo reci. da se zdravlje, koje se sastoji u srechoinl razvoju zivotnih snaga, POZll.aJe-pQ-Sa.V.I:Senolll,.PJ:ilggQ..dru@_nju \ \ organizmasvojoj sredini:'"'[ obrnuto, da Ii cemo boleseu naz- I -'fviiu-svemD'Smetciovom prilagodavanju? Ali najpre - doc- ) l \ nije eemo se vrat~ti na ovo pitanje - ,~!ako nije_dokaza!lO ida Je svako _:;"!.<mlg_orgall1zI!).s.,"u-sklad.tC.]j~6Ijmm J l.§huiJetn. ~ed toga, cak kad bi 0'1'0 merilo zaista bilo odlika ,','

-.---

"_

zdravstvenog stanja, i one samobiimalo potrebuza drugim merilom da hi se moglo poznati, jer bi nam u svakom slueaju valjalo reel po kom nacelu se moze odlueiti da [e [edan naein prilagodavanja savrseniji od nekog drugog. -.

/. . ·12.f! g _e~~~§!:!;~~iEt1, ~~ ~?ji.~ed~no i~r:z_g~ uti~~ na nase\,

/ lzgl~~~ .E~EvlJenJa? ~~ravlJe bi 0110 stanJeorganr.zl!l.a kad \ su ovi izgledl"na~narveeoj vismi, a bolest, naprotiv, BVe -ono I sto za posledicu ima da ih umanji. Svakako, van sumnje je r da bolest uopste stvarno ima za posledieu slabljenje organizma. Sarno, ne daje jedino bolest ovaj rezultat. Funkcijerasplodavanja u izvesnim nizim vrstama neizbezno povlaee sobomsmrt, a cak i u visirn vrstama stvaraju opasnosti. Medutim, one su normalne, Starost .i detinjstvo irnaju iste , posledice, jer su starac i dete manje otporni prema uzroeima , razaranja, Da Ii su onistoga bolssni i treba li uzeti kao zdrav r tip samo odraslog? Da .neobicno suzene oblasti zdravlja i fi- , ziologij e! Ako [e, s druge strane.~ J!-ia~~,' yee~amll_ J:)9.J!.~i \ boles> ka~,nz:t~:lq,tJ!C_~Qg? ,Sa ovog gledista lreJ5alo bi mesecno pranje uvrstiti u bolesne i pojave, jer, "usled porernecaja :koje uslovljava, pojacava ze- , ninu prijemljivost holesti. Medutim, kako obeleziti kao bo- I lesno jedno stanje Cije odsustvo iIi prevremen gubitak cine i neosporno patolosku pojavu? 0 ovom pitanju se rasudujekao I da u zdravom organizmu tako reei svaka pojedinost ima da i odigra korisnu ulogu; kao da svakounutraSnje. stanje taeno I odgovara nekoj spoljnoj okolnosti i da prema tome, od svoje 1 strane doprinosi obezbedenju zivotneravnoteze i uklanjanju I izgleda na smrt. Naprotlv, osnova~:l0 [e pretpostaviti da iz-' i vesna anatomska Ili funkcronalna/ uredenja ne sluie nepo- I

sredno nieemu vee [ednostavno postoje,. zato sto ne mogu da i De postoje,s obzirom na opste uslove Zivota. ~_g_ll!~e i mogu nazva~;;ol~im jer bol~t je,prc=:syegl!,~~e.stg~§!o se r

.~~:Z-~,~,,:,,~~n.~kljucuje ur~i!~~~,~"~~\~Y, ~!~og .bica. \

MeauUm, moze se desiti da ona, umesto da jacaju orgamza~,\

umanjuju njegovu moe otpora i,prema tomeypoveeavaju izI.)

glede na smrt. '

S druge strane, nije pouzdano da bolest uvek ima rezultat u zavisnosti odkoga zelirIio da jedefiniserno. Zar nama niz oboljenja suvise lakih da bismo immogli pripisati znatan uticajciazivotne osnove organizma'? Cak imedu najozbfljnijim ima ih cijeposledice nisu nimalo teske ako znamoda se borimo protiv njih sredstvima koja nam stoje na raspola-

58

ganju. Stomacni bolesmk koji higtjenski. zivi maze Ziveti isto toliko dugo koliko i zdrav covek. On je bez sumnje obavezan da se neguje, ali zar nismo svi mi to podjcdnako obavezni,

! rnoze Ii .se drukCije odrzavati ZlvOt? Svako· od nas ima svoju. higijenu; higijena bolesnika lie liCi na onu koju primenjuje \ prosek ljudi njegovog doba i njegove sredine; ali, to je je,;. dina razlika koja postoji izmedu njih u tom pogledu. Bolest nas ne onesposobi uvek do te mere da smo u stanju nepo-. pravljivog neprilagodavanja, ona nas samo prinudava da se{ prilagodimo drukcije no vecina nama slienih. Ko nam kaze dat ne postoje oak bolesti koje su na kraju krajeva korisne? BO-', ginje, koje sebi dobrovoljno dajemo kalemljenjem pomoeu: rnaje, jesu istinska bolest, a ipak nam one povecavaju izglede na prdivljenje. Mozda ima dosta drugih slueajeva u kojima

je poremeeajIzazvan bolescu neznatan u poredenju sa otpornostima prema bolestima koje daje.· ,

Najzad i osobito, ovo merilo je najcesceneprimenljivo.

Svakako se moze utvrditi da se najniza smrtnost za koju se zna sreta u odredenoj grupi jedinki, ali ne moze se dokazati da ne bi mogla da postoji jos niza Ko nam kaze da riisu rnogucne druge mere koje bi imale za posledicu da je jos smanje? ..

cQYfit ~§l:ktg!U.1Jlivjmill1! ~Je dakle c;t_~..§li.menog..J)r.il.agQ:da~, ni, prema tome '-mrarrznak zdravstvenog stanja,

.. ~ za to pozoyemo na prethodnu definiciju. em ,

vrlo je tesko da se takva grupaobrazujc i dase izdvoji 'od svih ostalih, kao sto bi bilo potrebno, kako bi se mogao ispitati organski sastav kojim je ona provlascena i koji je pretpostavljeni uzrok ove nadmocnosti. Obrnuto, ako .je ocigled'no da su smanjeno verovatnoce da ee biee preziveti kad je re~

'0 bolesti Ciji je ishod po pravilu s~rt, dokaz je neobieno te':' zak kad oboljenje nije takve prirode da neposredno soborn povlaei smrt, .Postoji u stvari samo [edan objektivan nacih da

se dokaze da bica, stavljena u odredene uslove, imaju marije izgleda da prezive od ostalih, to je da se pokaze da veCina ?jihstvarn,o ZiVl k~a~e. ,~~gJlt,i1~! . a~o )e, ovo d.okazivanjtL~ 'C~sto mogucno u slucajevfma bolestl [edinkt, ono je potpuno i neprimenljivo u sociologiji; Jert.ui ovde nemamo uporiste i kojim biolog raspolaze, naime broj proseene smrtnosti. Mi cak .

J' he znamo da sa pribltsnom tacnoscu razlikujemo u kom tre- I ! nutku se jedno drustvo rada a u kome umire. Svi ti pro- I blemi; koji su vee u biologiji dalekood jasnih resenja,:til \ .sociologa ostaju jOs obavijeni tajnom. Uostalom, .dogadaji koji )

~-

59

'\

.,'nastaJu U toku drustvenog zlVota Ikon se skoro, isto tno ("

j .. ~~~JY-,_\L, :I?~~~ o_f!, t~R:fi _SUVl~~ ,su J:~!::'l]?vrsni

I daoCfiiI~--odTectltl_~~--:-nlI!tt~, .. "

t ~a-~tt~"~br~:-YrajnpShOd:Kaa]~ rec 0 j:diri.J

, kama, k1:lj~eoma oroJne, mogu se odabrati one ikoje se

uporeduju tako da imaju zajednicku sarno jednu i istu anamaliju; ova je tako izdvojena od svih pojava koje je prate i, prema tome, maze se proceniti priroda njenog uticaja na organizam .. \A:ko, na primer, hiljada reumaticara, uzeta nasumce, pokazuje smrtnost prtmetno vecu od proseka, postoje osnovani razlozi da se taj rezultat pripise reumaticnom oboIjenju, Ali, u .sociologtji, po. s,to svaka drustvena vrsta ima 1 samo mali broj jedinki,polje poredenja je suvise skuceno daJ bi grupe ove vrste bile ubedljivEC~

r Dakle, u nedostatku ovog crnJemenogdokaza, mogucna l= samo deduktivna rasudrvanja' 'Ciji zakljueci imaju isklju-

J\ ! civo vrednost. .subjektivnih pretpostavki. Dokazace se ne da

I, i neki dogadaj. stvarnO slabi drustveni organizam, vee da on j treba da Ima ovo~o Stoga ee se pokazati da ee on neiJ zostav~om·lY(')'VuCi takvu 1 takvu posledicu koja se

! ocenjuje kao nepovoljna po drustvo i,na osnov,u toga, on ce biti proglasen belesnim, Ali, pretpostavljajuci cak da on') stvarno rada ovu posledicu, mogucno je da nezgode koje on ima budu naknadene, i iznadtoga, preimucstvima koja se ne zapazaju. Stavise, postoji samo jedan razlog koji bi mogao da dozvoli da se posledica smatra kobnom,naime da ona remeti normalan tok funkcija. Ali, takav dokaz pretpostavlja vee resen problem, jer on [e mogucan samo ako [e prethodno utvr-

I deno u eemu se sastoji normalno stanje i, prema tome, ako S8

v zna po kom Se znaku moze poznati. Da Ii ee se pokusati cia \ se one u celini i a priori konstruise? Nepotrebno je pokazivati ", . kakvu vrednost moze imati ovakva koristrukcija, Eto zasto ' se U~2ciol~Q1jji,_des.aY.a ~ isti, ~i

~uju ka' . i iii kao stetni prema lienim osecanJiiiia

naucnika. 'fa:ko se neprekidno doga a da teoreticar koji Je

- at~~~t. yidt.b91~Sflrr:-p-olavlluostaqIma vere koji se odrzavaj u usreit'-opst(i!KPoremeeaja .'r~ligj.jskih ,vel'Q¥:.lUlja, dOk je'za vernika bas samo never0'lanje. savremena welfka. drustvena bolest, Isto taka, za soc.!JaJ~shiJe 'sa\T~~~~no-~konomsko ure'-

\ \'" denje cirtjehicadrustve'ne teratologije, doksuza 6rt6doksnog . ekonomistu sccrjalisttcke tendencfje"pi:.fptevashodstvu pato-

\.i

60

I /l~~ke I za potvrdu svog misljenja svaki nalazt srlogizme koje~ \. smatra dobro nacinjenim,.J

Zajedmcki nedostatak ovih deftmcija je sto. prevremeno teze ucla dQpru do sustme g2iava Isto tako, one pretpostavljaju da su steeene postavke koje, bile tacne Ili ne, ne mogu biti dokazane pre no sto nauka vee dovoljno odmakne. Bas je ovde slucaj kad imarno da se drzimo pravila koja smo ranije ustanovilifU'mesto da se polaze pravo da se odmah odrede

,\ L odnosi normalnog stanja i njegove suprotnosti sa zivotnim I

~ snagama, trazimo jednostavno kakav spoljni, ,neposredno' opazljiv ali objektivan znak koji ce nam omogucitl da ove dye vrste Cinjenica razllkujemo jednu od druge,

Svaka socioloska pojav blOWk~

, ~ zne i

~C]:~tsHes1:i=' ~'~'mCa;j~ dye vrste ovih ob- II siI. u Citavom· opsegu vrste, oni se naIaz(;:!,

a 0 ne ll,mljedinki~ ar._Q~e£UlLP.]l 1, a 0 se"nepowv- ,i u~Jll]!'i.tQyg,tnQ, ,1!.,§~yim,1i:kc_g,j~;gj,m£lgde ,~,~ £2az<lllJ. y~£se me- I

nj ajuQ.d .jednog suhjekta. dcdrugcg, . .elve .. Qrornene,se.-iia~e i

IJ ?lr'lirll vrl? ll~~!~ ~_r~~!~aJ~a i dr ill koj~ su, naprotiv, r

izuzetnf ne sarno' z<U..Q, ffij;Q.,ih,.s ' v k;

~ 'i~-iie~iav-l JU, naJcesce.e,e desava da,..netr~u cita-' v()g zivota jedinke. Oni su iii.rzetakKaKo u vremenu takO'U\ I p~~Wnama su dakle dye raalicttepodvrste pojava " koje treba oznaeiti raznim i.zraZlma. ormalmm ceino nazvati \ " Cin'enice koie ima iu najopstije oblike, a ostaliin~ cemo all [me bolesm I I pa 0 0 I .--xKo se ogovorimo a=~pfOsecriim

- lipom na<iove=illo sfi'emaht"Ko bice koje bismo izgradili skupljajuci u jednu celinu, u neku vrstu apstraktne Iicnosti, najeesca obelezja u ,.vrsti sa njihovim najceseim oblicima, rnoci cemo reci da se-IlQ.t!!!§:!:ll tip mesa sa prosecnim tipom, ida)

, ---'-, - . ---." .... ~--.-. .... ',"",-., ";="~L.oL:'~"c·~",,,,,,,_,,,,,,,,., • '.J"'~,-....> > "l~

') Po ovom se moze razlikovati bolest od nakaznosti. Drug-a \ ! je .izuzetak sarno u prostoru, ona se nevsreta u proseku vrste, i ! ali traje celog zivota jedinke gde se ona sretne, Vidi se, uostalom, I, ida se eve dye vrste cinjenica razlikuju samo u stepenu, a u su- l

! stini su iste prirode; izmedu njih su granice vrlo neodredene, ' :Jer bolest ne iskljueuje svaku stalnost, nl nakaznost svako zbi- I ivanje, Dakle, kad se one definisu, ne mogu se potpuno odvojiti. 1

; Razlika izmedu njih ne moze biti odsecnija od razlike izmedu I ,mQ.!;f?16s~og i fizioloskog, P9sto je, ukratko, bOlesnika,nonnalan, .. Ji,

u fiziolcskom pogledu, kao sto je nakazan anormalan u anatom-

~m~~ •

61

je svako odstupanje od ove osnovne mere zdravlja bolesna pOjav~Istiha, proseean tip ne rnoze da bude odreden sa onom . 'Istom [asnocom kao pojedinacan tip, jer njegova bitna svojstva nikako nisu stalna vee su podlozna promeni. Ali sene moze staviti u sumnjuda seon moze obrazovati, posto je '0 neposredan predmet nauke; jer se mesa sa genetiekim tipom. " Ono st~. fiziolog proucava jesu funkcijeprosecnog eov.ej,{a,a to : lsto vazi za sociologa. Jednom kadse zna da se drustvene't vrste - razlikuju jedne od drugih - raspravljamo dalje ovo 1 pitanje -_.!!_~t: ~ucno naCi koji jeziajopstiji oblik .koji j gojava ~eaen_Qj_vrstL .. ' ~-------.c~;~

Kao sto se vidi, Cinjenica se moze oznaeitiPatoloskoml sarno u odnosu sa datom vrstom. Uslovi zdravlja i bolesti ne mogu se definisati in abstracto i na apsolutan nacin, Pravilo nije osporavano u biologijt; nikada nikom nije palo na urn da onorsto je normalrio za mekusca bude normalno iza kic~ menjaka. Svaka vrsta ima svoje zdravlje, jer ima svoj prosecan tip ko~i jOJ je~vojst~e?;.a zdravlje vnajriiZif vrsta nije I neznatnije od zdravlja najvisih, Isto nacelo primenjuje se !

I u sociologiji, take je tamo ono Cesto zanemareno. Treba SJI ~dr:ci jos s::,:,i~ ~~pr~~~E~?j~ne, ~~~!k~ da,E.~ jedn~ uS~~!l?va, : ~ l~~::?-postupaK, JeOno moraIno pravilo, ocenTuju kao da' .su ' /: oni, s~fui" p6~ sebf Csainn)('r sebe; (foori ilLra:avrza"~sve·drU.- !

~tY!':E~ !iPQy~J,)g~ .ra~JJie. -" - -",-. " --. .. "" "" ~ _, - . '

!fako se uporisteu odnOS1T)Ja ko.i~e"l zdra~l~,,..i1i. ~i . .ineni~_§..e... vrstarllih._ono~e!akode moze)

~~e!!l.~1i..z_a,J:edntW...is..tu _yJ:sil.l. . .ako, . .se.ova .menja. N a taj nacin; l sa cisto bioloskog gledista, ono sto je normalno za divljaka ' nije uvek normalno za civilizovanog, i obrnuto"). Postoji osobito jedan niz promena koje treba"uzetiu obzir, [er se one redovno javljaju u svim vrstama; to su promene koje potieu od starosti, Zdravlje starca nije isto sto i zdravlje -odraslog, kao sto ni trvo nije isto sto i zdravlje deteta; ovo vazi iza

;drustva3)·lZ_!..$dny dr,ustveuu.Cimenicu dakle.moze se k;:l- f

) . - ,..'0-\

(.2~Na primer, .diVljak~<?ji bi iVlao skracen digestivni trakt I \. 1 .razvijen nervni sistem crvilfzovanog zdravog eoveka bio bi bo- /

',lesniku odnosu na svoju sredinu. ,"

" ") Mi skraeujemo ovaj deo naseg izlaganja jer mozsmo samo ~a ponovimo. ovde, u vezi sa drustvenim cinjenicamatiopst¢,onO ~!o. Sn;t0 rekh na drugorn mestu povodom razlikovanja moralnlh cmjernca na normalne anormalne. (Vid Division du travail social, str . 33-39.)

62

zati da je norrnalna za jednu odredenu vrstu samo u odl1QsU I naJi~~, !§:~Q~~ ~C!~~~t=~l:l_ I~~1:l!:lj ~~_(lg E!l.~Y9J_<lo; EE~~<! top.e, da bi se znalo da Ii ona ima Pray? n.~ ovaj naziv, nije go-

vOlJho 'Cia 'sefspfta u kome se obH~:t! j~y!~~'~ ~ii:v;:e-~iE!~~.£ju diustiiva k"oji"pripadaiu()vQj vrsti, vee. treba j_Q~ Jg@B g 9:b..::.

zir da se drustva ispituju U odgovarajucQj fazi njihovog

.... - --- --- - - ---- ---~- .----~ .-~-- . -.,'~~"" ~.-'---- .. , .. - -.,,_._,__, ~

razvoja.

Izgleda kao da smo malocas jednostavno pristupili deftnicij! re~i jer smo pojave samo grupisali prema njihovim slienostima i razlikama i tako obrazovanim grupama nametnuli imena No, u stvan, pojmovi koje smo tako obrazovali, iako imaju veliko preimucstvo da se mogu poznati po objektivnim i lako primetnim obelezjima, ne udaljuju S(O! od pojma koji se obieno ima 0 zdravlju i bolesti. Ne shvata If u stvari ceo svet bolest kao udes koji priroda zivog coveka bez sumnje podnosi ali ne radaredovno? To [e one sto su start filozofi izrazavafi govoreCi da ona ne potice iz prirode stvari, da je ona proizvod jedne vrste slucajnosti 1manentne organizmima. Takvo shvatanje je nesumnjivo vporicanje svake nauke, jer _bolest ni~ ni~a eudniia od zdravlja, ona se podjednako za-

-..Sl)iva na prirodi biM. Same;--G.W1fje ne zasmva na njihovoj , normal~L.mir.odi~ .:Q1laJlij.e....nklj.uEsnR-l:l"~"ll:tiho-v-· .r-edo:v:au.·_telesan-:~aAtav ni spojena sa uslovima postojanja od kojih Qua zavise uopste~--6bI'nuto;cE!(J'""svetbTka' -t4p--z41'a¥Ifa.-.saJiRom -Ynt.e.!_ Ne -moze se eak, bez protivrecnosti, zamisliti [edna vr-

sta koja bi sama po sebi ina osnovusvog bitnog sastava 'bila ... neizleN.YQ_j:)..Qlesna, Dna je po prevashodstvu norma i, prema tome, ne mozeda sadr'zi rusta anormalno.

Istma, ~d .. .,~9.rWJ_em.. se obisQO podrawm eva takode

,_stanje koje se po prayj]]] j:m:$pO'stavlja bolesti, Ali ova definicija se sadrzi U prethodnoj. Ako su se u stvari obelezja, gji,§,kup obrazuje normalan tip, mogla d.ayQp§J!'\ U j~gnoj V"rsti,tonij e bez" fazloga':~S'amacovao-p§to~t'j e ein] enica k~Tu je~potfebrto uiJjasnit:i:' i koja stoga iziskuje uzrok, Dakle, on bi bio neobjasnjiv ako najrasprostranjeniji oblici organizacije ne bi takode bili,bar u njihovoj celini, najpovolinlji. Kako bi se. oni mogli odrzat! u tako velikoj raznovrsnosti uslova ako jedinkama ne bi omogueilt da se bolje odupru uzrocimarazaranja? Naprotiv, aka su ostali recti, to [e ocigledno da, u pro-

63

seku sluca)eva, subjekti koji ill pokazuju imaju viSe teskoca da prezive. Veea ucestanost prvih dokaz je dakle njihove nadmoenosti-) ,

II

',

..... ,' ..

I

Ova poslednja primedba pruza cak moguenost da se re-

zultati JI!:ethodneme:tQ_de~(')Q~r(')U~u, ~ , '.,

(Rako. opstost, koja spolja obelezava normalne" pOJay~, J~st~m--;O'6Ta1nflva-pOJaVa; -'iimesno'JE';, -posfo-je 6n~ "po- '[ smatranjem neposredno utvrdena, pokusati da se ona objasni \

*' \Nesumnjivo da se unapred moze biti -sigrtranda: onanije bez \ uzrolmJ ali je bOlje da se tacno zna kakav je taj uzrok. Nor- "'1 maino obelezje pojave bice u stvarineospornijE! ako se do- : kaze da spoljni znak koji ju je u poeetku otkri? nije san:? I prividan, vee zasnovan na prirodi stvari, ako se, jednom reci, ! ova faktieka .normalnosf. m_Qze.R()diCi na prliY_nun9xm?:!l1Sl~t. IJ,

• Uvij -se-d~k~zi"anje uostalom, neee l:t'vek-"sastojati u tome I da se pokaze da je 'pojava korisnaza organizam, iako je to i najcesei slucaj lz razloga koje smo malo cas rekli: al.i mose takode da se desi kao sto smo napomenuli gore, da jedno Uredenje bude nor~aIno a da ne sluzl nicemu, p~rosto, stoga sto

je nuzno ukljuceno u prirodu bica. Tako, mozda bi bilo korisno da porodaj ne uslovljava tako zestokeporemeeaje u , zenskom organizrnu, ali to je nernogucno. Prema tome, tlor~e malnost pojave biee objasnjena samo onim sto ce biti~ovedeno u vezu sa uslovima postojanja posmatrane vrste, bilo ~

4) Istina, G, Garofalo je pokusao 9-a:a~li~uje ,bolesno od anormalnog (Criminologie, str, 109-110.), All Jed~na dva _razloga na kojima on osnlva ovo razlikovanje j~s:u sle~e~1: 1° Rec,!,ole.st znaei uvek nesto sto tezi potpunom 111 qehm.ICn?m 1:l-mstellJ!:l or~anizma; ako nema unistenja, postO~iozqraV!J8n;le, nikad postojanost kao u vise slueaieva ~nomaliJ~ All, videli smo malopre da je anormalno takode ipretnja za ZlvOt u proseku slucaJev~. Istina, nije uvek tako, ali i opasnosti ikoje bolest s,obom POVl?Cl postoje'isto tako samo u najvecern broju okolnostl,~~to se tice odsustva postojanosti koja bi odlikovala bolesno, znaci da St;. zaboravi na hronlcne bolesti i da se nakazno potpuno OdVOJl od patoloskog. Nakaznosti sustalne. 2°. NorI1l:aln~ .i a?orm~lno se menja sa rasaina,kaze se, dok razlikovanie flZlO~oskog 1pa!oIoskog vazi za citav Ijudski rod (genus homo)., MI s~o malo~~s \

/"Suprotno pOkazali:, da cesto ono sto je bo~esno z~ divljaka fi]e.J ( i - za civllizovanog Uslovi telesnog zdravlja menjaju se prerna

\" sredinama,

64

• kao mehanieki nuzna posledica ovih uslova, bilo kao sredstvo koje omogucuje organizmima da im se prrlagode').

Ovaj dokaz nije kortstan sarno kao kontrola. Ne tre~a zaboraviti, zaista, ako postoji rnteres da se razlikuje normalno

od anormalnog, da je to naroeito imajuci u vidu da se praksa obavesti Jer, da bi se sa razumevanjem delalo, nije dovoljno da se zna starm treba da hocemo vee zasto to treba da ho-, eemo.(tNaucni stavovi, koji se odnose na normalno stanje,-_f{

fQ bice neposrednije primenljivi na pojedinaene slueajeve ako-*,'

ih budu pratili njihovi razlozi, jer ce se tada bolje znati u ko- , 1

C jim slueajevima i u kom smislu ih valja menjati prr,' prime~;....,! Postoje cak okolnosti kad je ovo proveravanje neophodno \ 'potrebno, jer bi prva metoda, ako se upotrebljava sama, mo-

gla navesti na gresku. To je one sto se d~sava u prelaznim perrodima kad se Citava vrsta nalazi u raivojui jos senije ustalila u novom obliku, U tom slueaju, jedininormalan tip

koji je vee sad ostvaren i dat u cinjenicama jeste onaj iz proslosti, a ipak on vise nije u vezi sa novim uslovima zivota ..

Jedna Cinjenica se tako moze odrzati u citavom opsegujedne vrste iako vise ne odgovara zahtevima situacije. U tom slucaju, ona ima dakle sarno prividnost normainosti, jer opstost koju ona pokazuje samo je varljiva etiketa, posto ona, , odraavajuci se jedino slepom snagom navike, vise nije oznaka I da je posmatrana pojava tesno povezana sa opstim uslovima kolektivnog zrvota, Ova teskoca je, uostalom, posebna za sociologiju. Ona tako reci ne postoji za biologa. U stvari je vrlo \ retko da su zivotinjske vrste prinudene .da uzmu nepredvi- \

\ dene oblike. Jedine normalne promene kroz koje one prolaze_'',"jesu.-: tirie-·KoTe se redovno ponavljaju u svake [edinkevuglav-

\ nom pod uticajem starosti. One su dakle poznate iIi mogu bit! 'poznate jer su se ostvarile u najvecem broju slucajeva; prema tome, rnoze se znati u cemu se sastoji norrnalno stanje u svakern trenutkurazvoja zivoHnje,cak i u periodima krize

(1 u sociologiji je tako jos za dr~~tva ~oja pripadaju n~zTr \ i- vrstama Jer kako su mnoga od njih vec zavrsila ceo svoj zi- !

II 11 V?:tni put,u'tvrden je ili bar n:o~e d~ bu?e ut.v~de~ zakon ( i t -"-T' njihovog normalnog razvoja. All kad je ree 0 visim ,1 skora- \ !snjijim drustvima, ovaj zakon .je po definiciji nepoznat, [er 1

' --'-'

5) Moze se, Istina, posta viti pitanje, kad jedna pojava nuzno proizilazi iz opstih uslova zivota, da Ii samim tim ona nije korisna Ne mozemo raspravljati 0 ovom filozofskom pitanju. Ipak, mi ga dodirujemo malo dalje

5 Pravrla soctoloske metode

65

g'

ona jos nisu prosla kroz citavu svoju istoriju. Sociolog se tako moze naci u neprilici ne znajuei da Ii je poiava normalna .ili ~e, jer mu nedostaje svako uporiste.

, Iz nEW,rilike ce on lzaci postupajuci onaka kako smo malo-

, , cas ::e_klii Utvrdivsi ispitivanjem da je pojava opsta, on ce se ~ : ~ratI:l ~a ~sIo.ve ko~i su u proslosti uslovili ovu opstost, i za~. tim ce ispitati da 11 su u sadasnjosti ovi uslovi jos dati iIi , su se, naprotiv,izmeniliJU prvom slueaju, On ce {mati pravo

da pojavu smatra normalnom, a u drugom, da joj uskrati ovo , . obelezje, J;la hi se znalo, na primer, daIi [edanasnje ekonom-

sko sta:rrj'e' evr~1?skih naroda, sa odsustvorn organizactjesjkoja

\ mu v daJ"; obele~Je, normalno ili ne, trqzice se ono sto ga je u pr~~lostI stvorflo. Ako ovi uslovi jos odgovaraju uslovima u kojima se nasa drustva sada nalaze, znaei da je ova situacija nor~_alna ~prkos prntestima koje Izaziva, Ali; ako se naprotiv

, otkrijs da je ona povezana sa onom starom drustvenom struk~uro:n koju smo na drugom mestu obelezili kaosegmentarnutpi l' koja, posto je bila 'brtni kostur drustva, sve vise isceza'va-1 mora.ce se zakljueiti ~a ona danas, ma koliko bila opsta, pred~ .i. t~tavlJa bolesno stanje, Po ovoj istoj metodi treba tesitisva i : sporna pitanja ove vrste, kao sto su pitanja da Ii su slab- i

.ljenje religijskih verovanja, prosirenje drZavnih vlasti nor- i :. maine pojave ili ne8). . , i

,. 6) Yid:. o ovome bele~ku o ~a de!initton du sOcialisme,' }{oju s~o ;>bJavlh u Revue P~ttosophtque (sveska za noveinbar1893).

. }. _Segment~rnadrustva, a posebno segmentarna drustva sa', tent<?T1Jaln?m .?snClyom, jesuona Cije sustlnske 'artikulaCije odgo- , varaju terltoriialnim podelama, (Vid .. Llivision du travair social: /

. str. 189-210.) . , . I,.

" .a} U, izve~nim~l.u~aj~vima,m<?ze se malo drukcijepostupiti 1 cio~z~ti (~a [edna cmjernca, CrJe je . n?~m~lno opelezjesun.mjivo, zasluzUl~ III n.e ovu sumnju pokaZUjUCI da s.e ona tesno vezuje za ~amJl. razvI~ak razmatranog drustvenog tlpa, cak iza citav 9ryStvem. razvitak uopste, iIi pak, naprotiv, da ona protivJ;:ecl

1 Jednom 1 dru.go~. Na ovaj nacin mogli smo dadokazemo da:-lli- , ~el}le~o slabljenje religijskih verovanja, jos opstije kolektivtrih \. ) osecanja sa. kolektivnim .. ciljevlma jeste sasvbn" norrnalno ; . inf~ smo d~kazaU da.yvo .slablJ~nje sve vise postaje naglaseno ukoliko t, se drustva pTlbllzav~u .na~~mdru.~tve.non: tipu ~ ukoliko je ovaj. . kad dode red n~ njega, VIse razvijen (Dwiszon du travaiL 80Cia~,

str, 73-182~. Ali, u sustin], ova metoda nije nista drugo do poseban slucaJ. pretho~ne., ~.erako. je norI?al~ost Ove pojave mogla

d~ se utvrdt naovaJ nacm, to Je zato sto °Je ona· istim potezom,

~)l11l: povezana .sa n~Jopstijim uslovima naseg kolektivnog postoJanJa_. U ~tvarI,s .~e~!1e str~ne,. akoje ovo opadanjereligijske svesh utoliko upadlJlvlJe ukohk!o Je struktura nasihdrustava odre-'

66

Svakako, ova metoda m u kom slucaju ne hi mogla da zamenr prethodnu, ni da budeupotrebljena kao prva. Najpre, ona pokrece pitanja 0 kojima cemo govoriti dalje i kojima se moze pristupiti tek kad se u nauci vee dosta postiglo, jer Dna, jednom reei, ukljueuje skoro potpuno objasnjenje pojava posto pretpostavlja da su utvrdeni bilo njihovi uslovi bilo njihove funkcije. Medutim, vazno je da se, ad poeetka istrazivanja, cinjenice mogu klasifikovati na normalne i anormaine, sa ogradom nekih .izuzetnih slucajeva, kako bi se fieiologijrmoglo odrediti 0 podrueje, a patologijidsto tako, 2a-' tim, da bi se sama cinjenica mogla oznaciti normalnom.itreba videti da Ii je ona korisna Ili nuzna po odnosu sa normalnim tipom. Inaee, moglo bi se pokazati da se bolest mesa sa zdravIjem, [er ona nuzno potice iz .organizma koji je njom pogoden, ana ne odrzava isti odnos samo sa prosecnim organizmom. Isto tako, primena jednog leka, buduci korisna za bolesnika, mogla bi proei kao normalna pojava, dok [e ona oeigledno anormalna jer samo u anormalnim okolnostima ima ovu korisnost, DakIe, ovorn metodom mogucno je sluziti se samo ako je prethodno bio utvrdon normalan tip, a to se moze uCiniti jedino drugim postupkom. Najzad i osobito, ako je taeno da je sve sto jenormalno korisno, ukoliko nije nuZno, pogresno je da je sve sto je korisno normalno, Mi svakako mozemo da hudemo sigurni da su starija koja su se u vrsti uopstila korrsnija od onih koja su ostala izuzetna, ali ne i da su ona najkcrismja koja postoje iii koja mogu da postoje, Nemamo nikakvog razloga da smatramo da su u iskustvu pokusane sve moguene kombinacije, a medu onima koje nikad nisu ostvarene, ali se mogu zamisliti, mozda ima mnogo korisnijih od onih koje znamo, Pojam korisnog prevazilazi pojam norrnalnog, on je za ovaj drugi one sto [e rod za vrstu, Prema tome, nemogueno je vise izvesti iz manjeg, rod iz vrste, Ali, vrsta se mozs naei u rodu, jer je on sadrZL Stoga,

-.~

denija, to je zato sto ono zavisi ne od kakvog sporednog uzroka vee od samogsastava nase drustvene-sredine, J kako su, s druge strane, karakteristicne osobenosti ovog' poslednjeg nesumnjivo razvijenije danas no nekad, sasvim je normalno sto su se pojave koje zavise od njih i same uvecale. Ova metoda se razlikuje od prethodne jedino time sto su uslovi koji objasnjavaju i oprav", davaju opstost pojave izvedeni a ne neposredno zapazeni. Zna se da ona zavisi od prirode drustvene sredine, ali se ne zna ni u cemu ni kako,

5"

67

/'kad je [ednom utvrdena opstost pojave, rezultati ptve me:' \ ( tode mogu se potvrditi pokazujuei kako ona sluZi9). Mozemo )

\..dakle formulisati sledeca tri pravila: ~.

..,. . i :;v,~~~ tik~t~ri~!tJ'¥~~~~~iitikii-:~

*- ,! odgot~!§.~~~).:t~EE.nJ!hovlrg-1liZVOJIl. -_."._.--,--- .- .. -."- .. ,"~.,.

\, 2°. Rezult~~~ Jl!I!~~~f!:?I:~ ~~!Qg:g ~()_g~ §~. ,:m:QQ~!i3 poka-

'*"\ zuj!:~.L£g-J_]!tQst. pojave z_~!., o(l?E~tilJ;_ us}ov'!_J~_Q.~ek!i1)nl!g

')' zivot~ Y: rg?J1l.qJL!!.?l:9,~ arustvenom tipu. .

./ . ··-~'30. OV:2 p:r_QV_e"Ta:v~nje. _j~.~ i~.ti..Q ,.kiidJ.e.. _,oj'ja~ tiJlie»jJ~JJ,~~dnosi na drustvenu VTstU koja jos nije zavrsila svoj potpun

_",_

ra~~:

III

Mozda ce ovaj postupak biti ocenjen kao nepotrebno slozen, ~~l~ko se naviklo da se ova tevs~a ~ta~j_a pr~seku. jed:nom reel 1 da se brzo, prema povrsmm ispitrvanjima 1 pomoeu silogtzama, donese odluka d? li <je drustvena cinjeniea(, normalna ill ne. Izgleda da nij e poirebno clase -"tolIka p.itanja

prave da 51se bolest rrazltkovala odzdtavlja,Zl:fr-iSv<i"razli-

kovarija ne cirumo svakog dana? - To je taeno, ali treba videti da liih Ciriimo kako valja. Ono stonam prikriva t~!l,\~_Q.¢e ovih pitanja jeste sto mi vidimo -ail-iIi piologsarelativnom lakocom vresava. Ali mi zaboravljamo da'je :iijeriiiffuri.tgq Iakse no sociologu da opazi nacin na koji svaka pojava utice na otpornu snagu organizma i da joj po tome odredi, sa prak-

.) Ali onda, reei ce se, ostvarenje normalnog tipa nije najvisi cilj koji se .moze sebi postavitt, a da se on prevazide treba takode prevazici nauku Nije na nama da ovde 0,,0 pitanje raspravljamo ex professo; odgovorimo samo: 1° da Je ono potpuno teorijskorjer je u stvari 'normalan tip, stanje zdravlja, vee dosta tesko ostvariti i dosta se retko postize da bismo rna Stu naprezali da trazi nesto bolje;2° da ova objektivno povoljnija poboljsanja nisu zato obj€ktivno pozeljnija, jer ako ona. ne odgovaraiu vnlkakvoj teznji,' ni latentnoj ni u dejstvu, ona nece uvecati sreeu, a .ako onaiodgovaraju nekoj teZnji, onda znaci da normalan tip nije ostvaren; 3e> najzad,d~ bi se normalan tip mogao poboljsaU, potrebno je da On bude poznat, U svakom slucaju, nauka rnoze da se prevazide sarno oslanjajuci .se na nju

68

tieno dovoljnom tacnoseu, normalno III anormalno obelezje,

U sociologiji, ~a slozenost i veca promenljivost cinjenic~'\.. 7"0bavezujuna mE2.gQ .Yi~.e._cPr:e.doS1rDinilSfi; IffiiLSfO tQ ~uj;g. ~) . "/ prpt!yi:eCrii"s-u-(lovi stran_g_ka.Q j§tQj_.Y.9jav!.. Da bi se istaklo

: \. kOliko-'Je--ova'oiireznost potrebna, pokasimo sa nekoliko primera kakvim se greskama Izlase svako kad ne vodi racuna o tome, i u kakvoj se novo] svetlosti javljaju najbitnije po-

[ave kad se metodieno postupa sa njima. -.

*. {Ako lll!g,cinjeni.~_~_ ~lj~pa...toIQ§.k() pb~lezj e, izgleda, neospornb," onda [e to kriminalitg_y Svi se ··krImlnallst1sIa.zu u tome:---Ako'-oni"ovu 1i01esCobjasnjavaJu na razne nacine, oni su jednodusni da je kao takvu priznaju. Problem je', medutim,

~skivao da bude raspravljan sa manjom brzinom, '

r: Primenimo u stvari prethodna pravila, Krtrmnalrtet. se ne /' 0P!ilZfi samo' II y~~ini drustava ove Ili one vrSte; .vee· -u: sVD;n

. i:!El:!cs!2'iITl~ ~'-1h tin9Y<:!: 'N~m!l:~nijednog drustva'gde" kri~~~.'" litet ne postoji. On rnenja oblilf,"ru:su svuda istE:'!Ta"dfije KOjimaseprtdajeovQ -*V()j"stvo; ali svudaT uvek je bili) Ijtidi k£jJ. ,~f! ponasaju taka dana s-ebenavlace. kaznenu represijii. Kad bi liar, tikoIili:o'dfustva 'prelaze"iz nizili"tipovauvise, stopa kriminaliteta, tj. odnos izmedu godisnjeg broja krivicnih dela i broja stanovnistva, pokazivala tendenciju kaopadanju, mogl()' bi se sm,atrati da, iako ostaje J:l()I'l1l~ll1a pojava, ktitninaliteF ipiiklma tendenciju da~ ovo~svojstvo izgubL Ali, nemamo=nfkakvog razloga koji bi nam.riozvoljavadida verujemo u stvarnost ovogopa9:<l.p-ja. Vis~¢~l}j~l}i(!a, izgleda, pre

r· ~~~f.~{~Js~i~~j~~~ ~~;~s~~:f!:1:ohei:Il!Uk:?~iA~r~:~:

} i pratimo; vidimo da se on svuda poveeao. U Francuskoj je \ poveeanje skoro 300%. Ngml~U:1.'d~l~ .P2jil,Y~ koja na najneo-

spomiji naein pokazuje .s.ye znake normainoStl, [er se jaylja ,idurtesnopovezana . sa uslovltna'cltilvog'ko!,ektivnog "HYota. "J~ravitf odkriminalitetabolestznaCilo hi tfriKv~titfda bolest ~·!lq~·ff~~f§s.Jll£~ll!Q"y'~~··~~l~~!i"_i11:~!.i~~~proiZili:iii-iri:zvesnimslu! cajevima iz osnovnog sastavazivog piC'a; to bi znacilo da se i svaka razIika izmedu fizioloskog i patoloskog brise. .Mogueno i je, bezsumnj €, da se desi da sam 'kriminalitet iIIia .anermalne

oblike, kao ~tQ se to doga:n.R kadon,na 1'lr-imer-;d0stigne ,preteranu s!~pu. Nema 'sumnje, zaista, da je ova preteranost 601esn:e -prirode. Normalno je jednostavno tocl:akriminlilit~J postoji pod uslovoiii>'~i'iiQSIlgne.:1~ne.>pte¥-azide,zJ!.l'1y-aki dru-

' __ ' __ ~'., ._c< __ ~, •. _ .•. ., , .•• "~,,,,, .~". ~~ _,~ ,.~_c".__ ' . _--., ..... _, ' __ ,.~, ~.

69

/

, s~~vesntr'l1ts:im:t-k-&Ju.Jll9Ma ne bi bilo nemogUenO-'} utvrditi u smislu prethodnih pravila10):-'- ~"-.--. ~'--.-~.~

Evo nas pred, prividno, dosta paradoksalnim zakljuCkom. I /er ovde se ne tr~ba,:~ratf[l!.:v.xstjti krimi?-alitet ~3_y. ,E.Q:' } ~i Ja~~ nor~alne soclOloglJe znaCl ne saIl1oLeJ;i(1ll:,~_2Qneiz- y - pezna.poJava,jako. z<!.~~§.1:ifbkQl1iu[~,.Jrrlll.i?1!k~,2Eiav- j

, -ljiv()m,'Be.valjllis_t~.lL,liudi,3et. LUll:dHLd_aj:, ml~EUi~~e. ,j,iinog / ~drav1J1l,.B~taYllL..d.eR.~~ra¥2?:"~_u$..t~ Ova] ~~zultat;' Je, na prvi pogled, dosta iznenadujuci: 1 nasJe zbunjivao, i

to dugo. Medutim, kad se jednom savlada ovaj prvi utisak

'" Iznenadenja, nije tesko naei razloge koji ovu normalnost ob.. Ijas~avaju i istovremeno potvrduju.

'--;If. Na prvom mestu, klriruina1jj:et je normalan posta je sajlvim ~em0lil"ucno drustvo koje bi bi1£ oslobodeno n~. ~

MI smo pokazali na drugom mestu da se "KTImThalitet _~ast~ti. u ra.dnji koja vred~ izvesna kole!;t!i~Qi~g~S!_.c"ghlci,_FQja .:

" Ima;),u.,,~el:mu-SB-~-i-j.asnGH';U. Da bi se u datom drustvu i p:estalo sa vrsenJ{!!U ,r.g(1).jik£k}1IJ!gt1!se:h~;WrY!£:.iilfu,~§I01, bL.pQireb.lli>_,@kle ,dase_Qs€EanjJ!:~oj~. one, vredaju, nadu -u! ,svim ',poj @€1 ina.Cnim.._s'y'~§1;itpa h.:~.~)zuzetka~~ -sa' Eotrehriim-ste- ) penom snageJcako, bLse ,obuzdala-~suprotna-,ose{far.lJa:'-Meau .. ·

tim, pretpostavljajuei da se ovaj uslov uistini moze ostvadti, kriminaHtet ne bi zbog toga iseezao, on bi samo promenio oblik, jex ,.Q!, !~~!~ ll;?;rok, koji je ucinio da presuse j edni izvori

krimiriglil:e;!aodmah "6ivorio nove. ' ,

U stvari;'Cl.a'15i'koTelft:i.vria~oseeanja kojaikrivleno pravcY ,jednognaroda stiti uodtedenom trenutku njegova istortje uspela da prodru taka. 11 svesti koje su dotle bile zatvorene za njih i da steknu vecus~agu' gde je nisu imala dovoljno,

, potrebno [e da dobiju veeu moe od one koju su dotle .imala. .Potrebno je da ih zajednica .u svojoj erelini . zivlje oseca, jer ona ne mogu na drugom izvoru crpsti vecu snaguda bi se nametnula pojedrncima koji suim nekada bili najnepokor,;. niji, Da._Qt @~~!~...2Q!re~1!2 jeq§lgm~~~:n,j~ sdprolivene krvl".pplit.§Jl_f_ y_e_£~u onim .. dxu~tv:eniITlsIojevimaf;t'kojih se I uq~~~,vrbU:ju, ali zato je potrebn?da gnusanje postane veee !

•• _ ~~ __ ••• _._ _ _" _ . __ •• ;-'L' -;_ ~ ' .• ~ "'~' ,',', ,-'" • ,_"_ .... ,'.,,' - '_"_',' :_., :.-.,_ ..•. 1\

~'-'\""~l"-)-.I-' ~-, -t?ga st? je krrminalitet pojava normalne SOciOlOgije~e rrolz:lazl, da re prestupnik normalna jedinkau bioloskorn ~, 1 psiholoskom pogledu, Ova dva pitania stiriezavisna jednood , drugog, Ova nezavisnost razumece se bolje .kad docnije ibudemc P?ka.zaUt razlikli koja postoji izmedu psihiekih .i socioloskihci':" ll,Jemca:_)

70

~'! ~'-:

_.:; .•. ~{

l

~

I

~ e~~~~segu~!"l!sty~. Uostalotn, samo odsustvo kriminaIiteta neposredno"br"'dopi'inelo da do ovog rezultata dode, jer osecanje izgleda mnogo vise za postovanje kad se uvek i jednoobrazno postuje. Ali, ne obraca se paznja da ova snazna stanja zajednieke svesti ne mogu tako vojacati a da slabija stanja cija je povreda ranije radalaclsto moralne greske, ne ojaeaju istovremeno, jer ova su samo produzetak, ublazen ?blik onih prvih. Tako, krada i prosta nesayesnost vredaju jedno te isto ialtruisticko' osecanje, PQ~tmT.;mje tude svojine, Sarno, to isto oseeanje slabijese vreda jec:1nom od ovlli radnji no drugom, i kako, s drugestrane, one u prosekii,svestinema dovoljnu [acinu da bi se zivo osetila Iaksa od ove dve povrede, ova druga je predmet veee trpeljivosti. Eto zasto nesavesnog samo .osuduju, dok .Iopova kazhjavaju. Ali, ako ova istoosecanje postane toliko jace da u svim sv~stfm.ausanne 'sklo~~st k(1j". navodi coveka_ na kradl.l,()J!gEe' poS:t~tt()setijivijenapovrede koje su ga dotle sarno lako doticafe; one eeaaklepr6tiv

~ injfh reagovati sa vise zestine; povrede ce bitt pl'edriietsnaZnijeosude, koja ee uemitidanykeoan:jih od"ptostih'motiilnth

,~'; gresaka, sto su bile; postanuIeriviena dela., Naprimer; nesavesni ugovori iIi nesavesno"izvrseni-ugov6ri kojlsobom povlace llamQ javnu rosudu Ili gradanske nakIlade,ste,t~postace krivlcna deIa. Zamislite jedno drustvQ svetaca, jedan prlmeian i savrsen rnanastir. Kriviena dela u 'pravom smislu teei • hiCe tamonepoznafa; ali greske koje obienom eovekuizgle-: daju oprostive izazvaee tame istu sablazan koju obtcno kri- f

: yieno delo izaziva u svestima obicnih ljudi, Ako dakle ovo: 'drustvo bude raspolagalo vlascu da sudi i kaznjava.ono ce 'ove radnjeobelealti rkao krlvicne i postupaee sa njima kao :ta~vim. Iz istograzlogasavrseno posten covek osuduje svoje riajmanje slabosti sa strogoscu koju gomila zadrzava zaIstin-

",ski kriviene radnje: Nekad 1>11 nasilja naq licima bila eesca-.'

_", . • .', 'v .. -.,,' ,_.,-- - _- • _, .. --.-, .. ~.-'- .. '.-~~ .. , .. " .~,.,.~,-"., .... '-.~. )

« i no rianas, jer je postovanje dostojanstva jedinke 'bilo slabije. i

/ Kako se"cino poveeal0,ovakHvicnideIa"'supoSlaHl.Teda, 1 '. ,ali Isto takO Innog~ radnje koje su ovo osecanje vredaIeusleiJ "::su 1,1 krtvicno pravo gde prvobitno nisu spadalell).·~

Da bi se iscrple sve logicki mogucneJripoteze, postaviee se mozda pitanje zasto se ovajednodusnost tie bi prosirila na sva kolektivna osecanja 'bez izuzetka; zastoeaki najslabija osecanja ne bi stekla dovoljno isnage da sprece svako nesla-

") Klevete, uvrede, panjkanje, prevara, itd ..

71

,

,

ganje. Moralna svest drustvaucelini nalazil&bi se u svih jedinki i sa dovoljnom zivotnom snagom da spreei svaku radnju koja je vreda, kako cisto moraIne greske tako i kri:ricna dela. Ali tako opsta i tako bezuslovna jednoobraznost Je!>.~tpun? _!3~~?~uena, jer neposredna fizicka sredina u kojoj se sva:~(njd ~~s nruazi, nasledni antecedenti, drustveniuticaji od kojih zavisrmo, razlikuju se od jednog pojedinca do drugog 1, prema tome,' cin~~_Y:~.~i:i ~~zIicitim Nemogucno [e da ceo svet bude do te mere slican vec~:sa:mim tim sto svako ima svoj sopstven organizam 1 sto ovi organizmi zauzimaju razne de:ove prostora. Stoga, cak i u nizih naroda, gde je pojedinacna osobenost vrlo malo razvijena, ona ipak postoji. Tako

~?~kle, ~osto llem{i .dI:']IStl'~ gd:-se jedj~ke ~e r~zliku.j.u_yis~

i Ih--manJe~ .. koJ..ektllmog_hpa,.."l-stf) .. tak--&~edu . f 1 ~Qvm.r_azvhk~e.-i-tak¥i1:.t __ .k~~o .obelezje. I .~ Je~ ono yS~O I~ ~aJe ~vo obelezje Ilij€ njihov sustinskIZllacaj, ! '-...)~:c ~~1l.g~J.~<:lE_~ ErIdaje zajednickasvest Dakle, ako je OVg/

jaca, ako ima dosta v1amraa--re-viromaIe razlike pretvori u a~vs0lutnu vrednost, ona ce takode !;litt osetljivija, zahtevaes. vI~e; ~, ~eaguju~~ protiv hajmanjih odstupanja sa energijom koju mace razvija samo protiv znatnijih neslaganja, pripisace l_m istu tezinu, tj. obelezice ih kao krivicne.

r~IO='~~~~ ... ~.' : .. d\~.; .. ; ... ~. I .... e~ . .E- ....• ~.$.u.,z.;_.i .. ~.~.JL·:".,~ .. -~.~~ .•. p .. ~:= .. ::_ ... ~.:n~~.Y=·7 ~~~e:~'~~r~!\~;~'r;iv~rVn~~a~!is=~n~_LSami...S.u.-~p~ [

. oo~-~~U -srvarr.~aanas vise-ziiJe-mogucpo osporavati da se ne \ ....... samo pravoi moral tazlikiiju od jednog dr:ustvenog tip a do ! drug~g~ da seonl isto tako mepjaju za isti tip ako ise !

U~I?VI kol;k!lvnog zlv~a promene. Ali, da bi 6v~ preobraz[:tji i Sill n:oguclll, potrebno je da se kolektivna osecanja kojasu u i .. osnovi mor~la ne-opiru promeni,slegstveno, da imaju samo '_';I-l£ere:r:_u' ~. A#:'O .. :bi hila suvise jaka, ona ne hi-vise bila ~~v"rarac~i;( ~ ·ute.denj.e u stv~~i je srn~u~

1 to- utoliko Vise ukohkQ .. lftJ2!:Yobltno uredenje cvrsce. Sto je st'i'U~~!la~lasena., ·uto~. v~i it12QI~Pi:uZ~;v;akoj

~ru, I to vazr KaKOZa funkctonalna uredenja tako i anat~rru:ka u:-edenja. Dakk,. .kad kriminaliteta .. ne, j:)lhilQ, .nebi ' b:o l~P_g'p:J~D. 9Y;;lj~ !J~Loy.,. Jer: ta,~Y§,hmQt~~~ P.L~thostavHft "~a . i bI .kolek~lvn~.?SecallJR ,dostigla:step_en jac.i.ne komg. !l.e]lHI. pri!!!f!:'! g }!!:!_q!'lJ.~: Potrebno je da vlast kqj_1! illQX_~l:lJil..sY..e.s.t"ima ne bude preterana, in~ce, nikos~'ne-b-l uS).ldiq daustane pro-

~ ••• ~_;:-,~:, •• -'c-";'-oc- _ _"''_'''""''''-~';-'--'''-4'.L_''';

72

r~ nj e i ana bi se suvise !akq okamenil.!!..!l......nei~,mez:lJl v ?~.

., rna ·bfse~mogra-razvijati, potrebno je da se In:0z~ -pojaviti

pojedinacna osobenost; dakle, da bi se mogla pojaviti bOSOb~- I .. nost idealiste koji sanja da prevazide svoj vek, potre no je \ da bude mogucna osobenost prestupnika koji je ispod svog ,

szremena. J edna ne ide bez druge. ._~~_ ... _~ .~ ..

+ - -':jOs-nestO.-"Poretl~ove-·pusi'edn~n{orlSD:OSIT;"dogada se da i

) [saw kziminalrtet ima korisnu ulQgy. u ovom razvoj~. ~.~ n~ )

i, sarno sto sobcm P9Y!fl.5':J 49:,.P!lt 2:?tant=9,typr:en, .. _:l.an,uzI7e- pro-!

1 menevee-u izvesnim slucajevima on i neposredno priprema

1 'ove-~~rQmel1e Ta:mo~.PQstoJi,.,.n.~am6J.to ~u ~v-?a

! '6sec;;!riJig+§~.nj1i p-Qhebne-Stt¥i.tijWQSti,,~bi:.~~bh~, ! ; ·vee. ·p~ka.don .. :jGS-d.Qprinosi~--dOOredl Qh)l~e ~-?J.e ce /0, j. ona uzeti. Koliko puta je on u stvari samo anticipacija hu=:, icrucegmorala, put ka onom sto ce biti! Po ati~skom pravu, -Sokrat je bio prestupnik i njegova osuda je bila pr_av~dn~

Medutim, njegov prestup, tj. nezavisnost njegove misli, b:o je koristan ne samo za covecanstvo vee i za. njegovu otad~~ binu. On je sluzio pripremanju novog fnora~a 1 nove v~~e kOJI su onda bili potrebni Atinjanima, jet tradicije p? kOJlma_ su om dotle ziveli nisu vise bile u skladu sa njihovim uslovima zivota. JWedutim, Sokratov slucaj nije usamljen, on se pov::meno ponavlja u istorrji. Sloboda :tl1,iilJ1epj~k:ojJf I!1J ~~~~ll.~:vamo ne bi nikad mogla crase proglasi da pr~\,~la, k<>,Ja, su .je ia:bfarijiv ala;" riisu hila krsella . pre. n~:sti.) §!!~Ye~8,_n9 ,).lk:ip]1;a:

M~dUtimli oiioffi trEmutkU::taJ·prekrsaj je bio pre§t:!lp, posto ~]Q' ~il~povred~'jbs ·v~+~ .z~~~ os;c<!nja. u?ajy.e'¢'~~:v!?~oju

\ sves~i.. A, ipak, t'!i£rest1J# .J~,blO~.kor!Et~~, J,er .J=_~~.ggy:~stavao / ,B preobrazaje kojisuiz~an.Cll1 ?-all. p()st()J<!I~ l1~;ZP.W: s.Jn~~a'Hilbzbfija:imala je za prethodmke raznovrsne jeretike koje Je !'svetovna vlast s pravom gonila u toku citavog srednjeg ve~a

i sve do uoei savremenog doba.

Sa ovog gled~.sta,~snov~e cinj.emce kriminologi~;_pr~dstavljaju namse U sasvrm .novom vidu. ~uprotnou()blc~Jemm idej ama,p"restupnik ne izgleda vis£:! kao potI1ullQ .~drustver:o _.bi(;f!, .. bo.-~-ka=~~leme_~!_aJ_ stra_!).~.~itJ"a koJ.: senemoze asimilovati i koje se uvuklou unutrasnjost drustvaI2) O]1.Je redovan agent drustvenog zivota .. Kriminalitet,

, -_, ."".">.-10 ~~''''''''~~~~=O''-=~~~'.''''.~ __ ~,=.........___,.......-e;=.,"",,=- _

12) Usled neprtmenjivanja naseg pravHa mi smo i sami ucinili gresku kad smo 0 prestupniku tako govorili (Division d11 travail social, str. 395, 396).

73

1&/

sa svoje strane, ne~..:tr.~~~se zamisljati kao zio 'koje sene moze drzati u suvise uskim gramcama, ve-C;-daieko od toga da

[e umesno radovati Se kad se desi d~"",§~.Q!L §J?JJ~:tLs.uYise m~e.t.!:l~ !!>PQ9: tf[QYAQg ,W:YQ!!,",.IUpZe . .s~.,~"a.'sigJl('J1Q.a{;M. ,&mll-.tr_ati ?~ j~" 2YEd 'p.:dytg9:!)",l!§.prJ~g&tl£!L isti ,.illfl:.h ,i~tQJrrg~n.,iuzajamne-povezan~'saIreitinrdrttStvenim__poremecilll2:. Tako,broj povreda 1 rana mkad se ne spusta= tako nisko kao u vreme nemastine13). Istovremeno i povratnim dejstvom, teorija 0 kazni je obnovljena fli, bolje reei, treba da se obnovi. Ako jei," ~~nju i ne inoze 1 se drukCije zaniisliti; isto tako, sve .diskusije koje ona po- ! krece odnose se na pitanje da se sazna sta ona treba da bude i da pi ispunila svoju ulogu Ieka, Ali, ako kriminalitet nema I niceg bolesnog, kazna ne bi, rnogla imati za zadatak da ga I leci i njenu pravu funkciju trebalo bi traziti na drugojstrani.!

./

Dakle, prethodno izrazena pravila nikako nemaju jedini

razlog postojanja da zadovolje logicki formalizam bez velike ' koristi, posto, naprotiv, prema tom~ da li seona priInenjuje iIi ne,. najbitnije drustvene cinjenice potpuno menjaju obelezJe, Uostalom, ako je ova] primer osobito ubedljiv - i stoga sma smatrali da treba da se na njemu zadrzimo - ima jos mnogih drugih koji bi se 'mogli korisrio navesti, Nema drustva gde ne bi vazilo pravilo da kazna treba da bude u srazmeri Sa prestupom; medutim, za italijansku skolu ovo nacelo je sarno pronalazakpravnika lisensvake pouzdanosti=), Za ove kriminologe je caE: . Citava ustanova kazne, onakva kakva [e postojala do sada u svih poznatih naroda, pojava protiv prrrode, Mi smo vee videli daza G. Garofala 0'oben-\ kriminalitet nizi1:1 drustava nema nieeg' prirodnog, (Za sod .. L

""".". ,,: .. --"'~

~, 18(Uostalom, iz toga sto je krlminalitet cinjenica normalne sociologije ne proizilazi da ga ne treba mrzet], Ni bol se nikad ne zeli, jedinka ga mrzi kao sto drustvo mrz1-kriminalitet,a Ipak on spada u normalnu flziologiju: Ne samo da on nuzno pot!ce iz samog sastava svakog zivog bica, vee u zivotu ima korisnu ulogu i u njoj ne moze da budezamenjen, Bilo bi dakle narocito Izomicenje nase misIi predstaviti :je 'kao. neku odbranu krirmnaliteta, Ne bismo cak nr jiomisliltda protestvujemo protiv takve interpretacije, kadne bismo znali kakvim se cudnimoptuzbama ikakvim nesporazumima c.ovek izlaze kad preduzima da iobjektivno prouci moralne cinjeniCe idao njima govori jezikom koji

nije onaj kojim se sluzi laik. '

14) via. Garofalo, Criminologw. str.299.

74

J aliste, kapitqhstIc~() llre~~~Je, uprkos ,[lj eg~y.Qj :()~sto~m, Jes~e\ lZopacenje-normalnog 'stanjtl' l2:~:T.vaIl() llasllJell11 pod.v:a.l?ID, N"q::irotiv, zaG,.SVensera, 'nasa. qdininis1;LqtiYn?,c,:ell!~~l~:~cifa~ :prosirlvanje d~~avll~~ ylast~ j~ ().~~ovn~ ne.d?sta~a~.n~slh drustava, bez obzira sto i jedno ! qrugo, lu~01lfl;() .~E:!. VIse od- , mice u istoriji, napreduje ~a najred0'lniji"i najopst~j~l1:a,cin~; Mi 'ne v~riifeinoda :se iKad'-1:5il6~ko "-sistematski trudio da; o normalnom ili anorma1noryl 9he~?'~jlCdrtistvenih Cinjenica) WUuCi prema st~penu.opsto~tL 9v::i"se pit'anja'uvek resavaju! na brzinu uz veliku podrsku dijal¢ktike.······ .' _ _.J.

Medutim k~d se ovo merilo odbaci, he sarno sto se covek iZlaze pojedi~im' zabunama i greskarna, kao st? su one ~oje smo malopre pornenuli, vee sarna nauka postaje nemogucna Ona u stvari irna za neposredan ptedmet proucavanje normalnog tipa; dakle, ako najopstije Cinjenice mogu biti .bole~ sne mogucno je da normalan tip nije nikad postojao u cinjenicama. Cemu onda sluzi da se on~ proucavaju? O~e mogu samo da potvrde nase predrasude 1 =. ukor~A~nase greske, jer iz njih proizilaze. Ako su ~.E:'\ 1 og.g~yS'rr:ost! onakve kakve postoje u istoriji, same proizvod neznanja 1 varvarstva, cemu nastojati da se one upoznaju da bi im odredili normalne oblike? Tako se duh navodi da se okrene od stvarnosti, koja je ubuduce bez interesa, da bi se usredsredio

na sebe samog i da sebi trazio potrebne elemente za

!!.ieno preuredenje. sociologija sa ~in·enican:a ~stu_": U::>

.. t' ala kao sa stva· a 0 ' soclOlog os.etL nuznost

:' . da se od njih ucL Dakle, kako je glavni pre me sva e n~~ke ;

't () z otu bl .·!01lla~Ustvenul!I,4I"'atkOI'eCeno,) ~, 'da definise norm lno stanJe,~objasni i d~a razHkuje-od;

.;\llJe ..... ,su,~~,) 'K~nsnom~~oscu,.~"J ~e data u saml~ aKo"~".Qna, ,,~ro:.~

'.1 \',' .. tiY,~eWj~ k~~~,2.".§I€a-'~,l:lli.,:.lli!jemo iii uskr .. , ~!JJe:n?jZ' .. t! ':; bilo kakvih razloga !}lhu je zgodno ako prema sebi ama ,.;

i T' $fVa;rnoot-o:a:::k2i!;nema bogznasta da nauei; on vise nije spu-v] I 2

. tanpredmetom kome prilazi, posto, na neki nacin, on njega : i Vv odreduje. Razn~ravila koja smo dosad rpostavrl« tesno su j'

;:;:fr:~:za~:''\f.a():s\:~19}~~l~~: ~::!~(~~~;:~!~~ji~r:;~ '~

normalnostij . . .' ,

Nasa metoda, uostalom, ima preimuestvo daupravlja istovremeno kako delatnoscu tako i mislju, Ako ono sto .se zeli nije predmet ispitivanja Vee se moze d ima odrediti ne-

75

kom vrstom usmenog racunanja, ne moze se, tako reel, staviti:p.ikakva granica slobodnim pronalascima maste u trazenju boljeg Jer, kako usavrsavanju staviti granicu koju ana ne 'moze prevazrci? Po definriciji, ono tzmiee svakom ogranicenju. CHj eoveeanstva se dakle pomera u beskonaenost obeshrabrujuci jedne samom svojom udaljenoseU,a nadrazujuei iraspal]ujuei druge koji, da bi mu se malo priblizili ubrzavaju napredak i bacaju se u revolucije. Ova prakticn~ dilerna izbegava se ako ono sto se zeli jeste zdravlje, d aka je zdravlje nesto 8tO je odredeno i dato u stvarima,jer isto-

,. yremeno je datai odredena granica napora, Nije vise u pi" tanjuda se beznadezno trazi cilj koji izmice ukoliko se kreee napred vee da se pravilnom upornoscu .radi na odrzanjunormalnog stanja, na njegovorn uspostavljanju aka je poremsceno, na ponovnom nalazenju uslova ako su se izmenili. Zadatak drzavnika, yise.nije da4ru~tv.a silom, gura .ka: id~~iu kbji muIzgleda prlvlacan, vee on ima ulogu Iekara: dobrom ,higijenom sprecava izhijanje bolesti, a kad se onepojave, trpdi se da ih izletIl5).

lO) Iz teorijekaja jeizloiena u ovaj .glavi Izvodio se ponekad zakljucak da je porast kriminaliteta u toku .x:rX veka po nama norma!na pojava. ~iS~ nije dalje od naile. misli. Mnoge cinje1':lice na kOJe .smo ukazivali povodom samoubistva (vld, Le Suicide str. _420i sl.) imaiu tendenciju, naprotiv, da nas ubede da je: uopste uzev, tal. razvoj bolesta!! U svakom slucaju, mogio hi da..§_Uesi da oateaen- 'porasITz"vesnihobIika Krffiii'ii.'ii'tIteta13"i.'ide n~xm~~akt"";strrpanJcIViIizacl~~,lma ~vo.i s.opstvern:-k:riminalltet, Ali~ome-se-.,.,am.t)-"llloga poSfifvlJau"llIp'ote2e.~-'

~~o+c~"-- '

76

\b

*iGLAVA CETVRTA~

f!:;VILA KOJA SE ODN.OSE NA OBRAZOVANJE .:>

. . .' DRUSTVENIH TrPOVA

~ =~

Posto se drustvena cmjernca mqze oznaciti norrnalnom ill anormalnom same u odnosu na odredeilu drustvenu vrstu .

•• _,,~ "~""'+H~~~~ •• _ ~~. ,,",",~,,_."""_"r"""" ...... '''~"'LH,'.,_~~,_' .. ~~"_.""" .<.'_.,H_.,= ...... ",.w.~_,~~~=, •. ~""' .• ,_...~~_...-...-,";o ..... ~ .. ,,~.-. '.

prethodno izfaganje podrazumeva da je jedna grana socic-:

lkOg~~: . E9§J!~_.¢,en_1l." .ill2E~::- ~.~J~, ,2y!l! .. y!:§.~_g .... 1. !l:j!l!9.y<,?j .. !l~§-W-

".~S!J,l- .

Ovaj p.wa,m~tvene vrst~ uostalorn, ima vrlo veliko preimucstvo sto nam daje sre~n izme.1J.l.-d.~

. shvatanja kolektivnegzivo~ojaSU'i:lToIU1 dugog vremel1a de . . ve na dva ; mtslim n~ Istoricaral) ~ n,a kraj~Jl ~ f~lazofa~;?~ ?~usty~ ~razuJu lsto tohko razn2E,odmh,~Jamno neuporcihVlh J~ dinlh. SvaYr narod ima svoju fizionomiju, svojpos~ ~pravo;"svoj moral, svoje ekonoinsko uredenje, koji odgovaraju samo njemu, te je skoro nemogueno svako uopstavanje. Za filoZb~§h !l.~P,!.Qt!.y,__,sv!!. ov:a ... posehn ' 0' a

- .- -. ..... ~

se nazivaju plemenim'a, gra~9Yi:g)..lk naLQ.!1!!llJ!,. nisu drugo do

slucajnai privremenii fearnjen' a bez so stvene stva L " Sarno je covecanstvo's'tvarn61~lz op~oso ina ' JUdsk~'prirode Izvi:re·. sav mnsllH'!rrI tazt>Oj. Za prve Je, prema ome,

IlStOnja sarno nizaog~ se [edan s drugim povezuju j&;. .. ne ponavljajuei se; za druge, ovi isti dogadaji imaju vred.' >. nost i znacaj sarno kao prImer opstth zakonakoji su uvrsteni

') Nazivam ga tako jer je bio cest medii tstortcarima, ali 'ne mislim da kazem da se on sreta u svih.

u sastav coveka i koji gospodare citavim istorijskim razvojem4Za prve, one ~to je QQb..r,:g ~g jegp.9 ctrgs,tyo Jl€.gl()?~ s~ prii'itenhfila-- o-sfala::-'-Uslovi -zdravstvenog stanja razlikuju se odJea.no£d~o drugog naroda i ne mogu se teorijski odrediti; to je pitanje prakse, iskustva, Iutanja. Za druge,oni/?sL.m9gu proceniti iedrtom .za svagda d za citav .... Tfuos1tr-iod, Izgledalo re'- ciakl~- d~ - cli~~iY~!1i'~Y~In_o_if')£iiknm n:r:~We!_sap.2 _ apstraktr,t€ ine9d!:_~~ene filozof!je m ~!§to 9P~g!ih .m9!l?J~!<l~~_j~-

I Ali ova se flIternativa iZbegava o~da. kad se uvidi da Izmedu 1

. ~~~~~enog -·.m'ii6§tv~i'-istorljijKlh"'~driJ.~[';i~.~~£ . J~dlIi~i;;en9£:ill'

Id.. e .... a.I.~.n.6.ir. P_ .. o .. '}m. -. a.'~o.y.~. _._.~~§lii~rva_p. OSiOJ~~r:tjtAla._v_!i.,.,.-~xC~Eu.:L. t.v.' ~~e . :Y!..§tjj:-V~gg.iI.vfst-e--'"llal~z~-'S'(r:g:·vslvan.1'E.q~p-i ! j~Q-ipstV..QJ~Q1E;

- svaKO istinski naucno istrazivan~ iziskuje iraznovrsnostkQja Ie -data-u-Hnjenicama;p~t(;~~e - ~~ta po~~io- ~aia~I Tit; u

svilijedinki><koJesunfeni delovi i sto se, s druge strane, vrste medu sobom razlikuju. Ostaje taeno da sumoralne, pravne, ekonomske, Itd., ustanove beskrajno promenljivevali ove promene nisu takve prirode da su neprlstupaenaza naucnu misao.

\ Zato sto je zanemario postojanje druStvemh vrsta, ~

. je smatrancdacnapredak lJud§,kih. drusta:va _moz~ Q_tedstaY.iK

: _ •• ~.~ .. 1. stovetan r.,vojll jednO" jewno" nar. o~a .. "na kOji.~ .. b ... i se.

IdealiiOOdnosiIe sve uzastopne promene"K0Je su zapazene u

raznih stanovnistava'"). Jer, ako u stvarrpostoji.aamojedna '~ill!Hlrlrus.tv::ena=N-£St.a, pojedina drustva se mogu medusa: bO?l !,g:ru~9yg.jJ. #-qJ:UQ,;l-l§tepenima,._J?rema .t2meQ_a.:_~~aju

vise iE manjep.QtpWlobitne..J!_rte, 9Xt!. jliii.!!-_§tvene· vrste, prema tome da Ii vise iIi manje savrseno izrazaVaJu- £()vecanstvo Ako~ ~a}li~irv:-:-po~foje·--artistvenr'tipovr'kvalitativno· razliciti. j_ednt .o.ddr.qglh,·Jl,i_al@rio -I.€.:lfi. ];!~J! §~avnjivli1i~. !1~c~·.mg.£r 'da

~ s~ :uHni da s.eQ:t:ii QR~tg?:t,glll t~91JQ .Qn~.lr_Qlr9Q .istorodni we- sed geometrijske prave, Istorijski razvoj tako gubi zamislje:no~r'-iipror6eno- jedinstvo; koje mu se pripisivalo, on se, tako reel, komada na mnostvo odseeaka koji se, posto se [edni ad drugih specif'icno razlikuju, ne moguna neprekidannaelri povezati. Cuvena Paskalova metafora, uzeta zatim od Korita,

. e sadrzi vise istinu.

Ali,kako treba preduzetrobrazovanje ovih vrsta~

2) COUTS de PMlo$ophie positite, knj IV, str263

78

I

U prvi mah moze izgledati da ne POStOjl drugi nacin do dase ~vaK6dtTistvo l'iosebno- piouet- g11,_~~ ? ~i~I!!lJ izradi

st0. __ taGnijadd_tQ::PQ:l;Qg!iliKgI..£..~ografija, zatim, da se sve te ;.M..monografije medu sob om upol'ede--illf"l5i se videlo u cemu se ~ one -sla~u aueerau razlikuju, B:'6iiffa: de. se,prema:relat±vnoj vaflliiST(::Qjl1h....sl:icirostio.c.iovih---razHCllQsti, n:arodt::ra~~}?sta.j!bJ!. s1iGti~e--gFupe] U potvrdu ove metode istiee se da

je [edino onaprihvatljivau naucikojavrsr_p~srnatr<li!ja. Vrsta je ustvari .:sirnii:L.fti!:Qd jeGillki; kak9Qakle da .Be QnL '-Qbi--aiuja~QSefie-p~6Cne ".§SL.~.ellL,§,.'l.ake je_dinke i to

sa potpunim QQiSiYanjw? Zar~i-je--p~

-. op~teg tek posto se_ ispita pojeqinacno jl3-¥8-lro-PQ~_edj.lJaC-IJ.o? . IZtoga razloga se ponekad htelo da se sociologija odlozi do beskrajno udaljene opohe kad ce istorija, u svom proucavanju pojedinacnih drustava, postiei dosta objektivrie i odredene rezultate kako bi se oni mogli korisno uporedtvati.

Ali, ova opreznost je u stvari samo prividno nauena Zaista je netacno da nauka m-oze da ustanoy! zakone t~kyos:tQ pregleda sve' cinjenice kojeih.iz..razavaju i'qa .gl2.r1l:~!:!je I'QgQY-~-·t~.k:-RQ]19_,~~e-!!EI!liovoj~p.oip_unQstLj~~je oni obuhvataju. Istinsk!.~~r;illlWalna ... metoda .. tezl ... _~!!:: o~Rne::g!J!Ji!li~£&~Qi§."s1i_l!lieilljiye _.§ap-to· I1Qd,Jm19Ji:;QuL£l_(L,Rll:4-~

1&~nft~~~~i~~ri:~:~~~;~2~~j{E:;1t6t~I:~t~(~~~~ ...

._Qama kgko je goYoridBekon3), koje same soborn-inezavisno

ad njiho~-og brOja~T~m.aucnu:,::~~. __ .n.?._._.~!.~.! .. ~.n.~a .. £~j._ _ o ~.o .. b .. HO

je nuzno tako postupiti.k.a:a.J~ !! ])2~~J1! 'Qa, .[~~l'a:ZllJY_~o-

dovi i vrste. Jer je problem neresivako se ueini popis svih ob~feij~ koja pripadaju jednoj jedinki. Svaka jedinka je bes.konacna a beskonaenn se" TIe rnoze iscrpsti. Hoce·li .se uze.~.! u .c0J:2;grsamo. najbitnija svojstva? - Ali po kome ct= se nacefa J.T.I'iiti .. odb-ir? Za to je potrebno merilo koje prevazilazi jedltiku i koje nam prema tome ne mogu datini najbolje izradene monografije. Cak i ne terajuci stvari do oveikrajnosti, moze se predvideti da ce, ukoliko obelezja koja ce sluZiti za osnovu klasifikacije budu brojnija, utoliko teze brti da razni naeini Rojima se ona kombinuju u poj~dinimslucajevima

8) Novum organum, II, § 36.

79

···poka.zudosta.}asneslicil'losti i dosta odsecne razlike, kako bi bilo mogucno da se obrazuju odredene grupe i podgrupe.

I' Ali, cak i kad hi bila mogucna klasifikacija po avojme-

todi, anabi imala vrlo veliki nedostatak da ne pruzi usluge kojesu njen razlog postojanja. U stvari, ona treba, pre svega,

~'.,' E%~'L.Z<:=f~~kr~~~;ad Z~mf;mjUj*Cj l!:'§5Q~CJlO ~,~-te4m~lllOJ.emtlPQVa. A 1 ona gubi ova

preirnuestvo aka se ovi tiPOVl ohrazuju tek poSto se sve .. jedinke ispitaJu-rp'otpmro analizifaJu. Ne moZe nimalo olaksati --=7'-"istrazlvanje aKa samo rezimira vec izvrsena istrazivanja.

..,. Uistini ce brti korisna -samo'<fKo'nam omogu6i -<fa klasifikujemo':aiuga-olJelefJa,~amo ona koja jOJ sIuze za~osnovu, s'aroo 'aKo''nam'-aaOKvlre za buduceCinjenice.N jenacloga je: tla: TIarn u rUKe stavi uportsta zakoja mozemo povezati druga opazanja poredonih koja su nam pruzila sama ova uporista. Ali,,' za to Je potrebno da ona bude izradena nt1 prema potpunom popisu svih pojedinacnih obelezja neg~ prema malom pr,Qju bri?lii&,o ,;Qdabranih. Pod tim uslovima, ona-ce'posr uziti lie samo da se srede vee stecena znanj a ' vee ida se steknu nova, Posmatraeu ce ustedeti mnoge radnje, jerce ga voditi, Na taj naein, kad se klasifikacija jednorn obrazuje po ovom naeelu, da bi se znalo da li je jedna Cinjenica opsta u vrsti nece biti nuzno da se ispituju sva drustva ove vrste, bice dovoljno nekoliko. Cak u mnogim slucajevima biee dosta jedno dobro Izvrseno .ispitivanje, kao sto je eesto dobro izveden ogled dovoljan za utvrdivanje jednog zakona

Potrebno je dakle da za ,;lx-oJ}!. klasifikaciju odaberemo ,,2~£eitoJ:ill!ill..oQ~!~~a. 'I'acno Je da se ona mogu znah JedU'itl 'R-~o je objasnjenje cinjenica dovoljno o9:m~lo. Ova dva dela nauke su povezana i napreduju u zavisnosti jedan od drugog Medutim, ne produbljujuci proucavanje cinjenica, nije tesko

da se predvidi gde trebadase tr.aze karakteristicna svojstva drustvenih tipova, ~amo da su drustva. u stvari .sastavljena od delova koji. se jedni na druge naclovezuJu., Katro-'priroda s\Take rezultante nuzno 'zavl~irode, broja sastavnih elemenata i njihovog naeina spajanja,ova obelezja SU oeigledno ona koja treba da uzrnemo za osnovu i u daljem izlaganju ce se zaista videti da od njih zavise glavne Cin.jeniCe ,

J ~~~r~~:O~:~~~~~1!ij~~9ji s;~~~~:~~~~~~~i:;~~j!k~ '\\

9' kli'!1ttfikuje ,dr.u~:ilii,Qv~ .. .mQg<l.Q.:bi:,se,;nazv.ali.,gT:y.i!~,~!!,o:m morfologijom ..

~~

SO

Moze se cak taenije odrediti naeelo ove klasifikacije. Zna se, u stva~Ela-sn:, mtl!Vrrl--Qeloyi od kojih, je obrazovano sV1L~ _ _dr]Jfu~iia drustva od ,njeg~..:!,~dan narod se stvara spajanjem dva iIi vise_nacodaJwji.sumu--pr-ethodil1.

cf'bls"mo daK.le znali najjednostavnije drustvo koje je ikad stojaIo, da bismo nacinili svoju klasifikaeiju imali bismo I se,!!!9 .da .pr-atimQ-nac.in"na.,ko.JLse.~v;o...dJ;ustvaspaj a sa drugim {istim takvim drustvom i na koji se tako slozena drustva spa." r jaju medu sobom.

;

II

G, Spenser je vrlo dobra shvatio da .sistematska klasifikacija drustvenih tip ova ne maze imati drugu osnovu.

"Videli smo, kaze orr, da drustveni razvoj poeinje jednostavnim malim skupovima, da on napreduje ujedinjavanjem nekoliko ovih skupovau vece skupove, i da se, 'posto se ucvrste, ove grupe ujedinjuju sa drugim .njima ::;Jicnim d~ b.lobrazovale jq~ veee grupe;NasakIasifikacija, dakle-trebaT

,dapocne sa drus'tvimaprve vrste;tj.odnajjednostavmjeg"4).Y " Na'nesreCu, dB. bi se ovonacelo pi'imenilo, trebalobi da ' se pocne ~~!.acnim odrediv§.1l1.&J;!L"it<l.. .. ,g. J2Qdragum~ve pod "'jJldii6ifavnim ~Medutim, ne samo sto G. Spenser ne

daje ovo. deffnicHu, Vee-Jft smatra skoro nemoguenom5).Jer, jednostavnost se, .kako je on shvata, sustinski sastoji u ~~vesnoj sirovosti uredenja. IV(!;lglltigI, p.j,ig lalw.sa t.a_GllQlij)J,l'gj;i u kom trenutku je.dr.QstYepg ).lreqelJjg 4<?st~ ~xazvilt.I!Q,.da bC.ie .00naGilo, kao JednQstavno; to.iU~I...Qk~lle, Stoga je obrazac koji on za to daje toliko kolebljiv da odgovara raznovrsnim drustvima. "Ne mozemo nista bolje uciniti, kaze on, do da kao jednostavno drustvo smatramo Qno.,kO.je..Cinq€4nu celinu koj.a nije']ilO-tHIljena .drUgpin.t,£ii~!ieIQY1Ll!~ iIi. ~~~ centr~ koji ureduje, saraduju Imajuct u vidu izvesneciljeve ja_':iI~g - interesa "6).· Ali:postojCnri"iiarodagoJrz~aao\roTja:va:: ju ovaj uslov. Iz toga proizilazi da on malo nasurnce stavlja pod oV!l,L2~.~ziv sva manje civilizovana drustva. Moze se zamisliti sta je sve ostalo u njegovoj klaslflKaCtji koja ima takvu polaznu taeku, U njoj su u najcudnijo] zbrcCuporedi.;. vana najrazlieifija drustva, Grei Homerovog doba stavljenisu

OJ Sociologie, knj. II, str. 135.

") "Mi ne mozemo uvek ireei sta. cini drustvo" (Ibidem, str, 135, 136.)

6) Ibidem, str. 136 ..

6 Pravila soctoloske metode

81

\

d feudalnih dobara iz X veka a ispod Becuana, Zulua i ~~~;ijeVaCa, atinska konfederadja pored feudaliiih dobara

F cuske iz XIII veka a ispod Irokeza i Araukanaca,

ranRec jednostavnost ima odredsnog smisla samoako znaei

t uno odsustvo delova. Pod jednostavnim drustvom treba : d~Je razumeti ~ako dr~stvo k~je ne. obuhyata dru~.e.dnostavnij~ Qd.niega; :ar~stv.o,-koJe .sa.l;)g ,sam,o sa<! .. ~,?,.9dlJJa" jeaaii"J€di~ ~~nt, :v-ecH· kQ.Jd€· ne "'PQk~kJak..ll.ik~1)Yd.Jrf~~J'il:

'-mje-poae!~n,!~, ora,ona va a ,vu s?l? .. e mls~l

n:rarilgom mestu7>.: P?'!p'?-!~?~~~~~~:a ovoj ,~efmIelJ~_ drllstv!Wi skup, !rJllLne-ob~~~l n1K~~~nJ~~qp~ ir

~····--:okvir,1!.nik-~.k<!y:"J:l:t1Jgl-.J€dno$1~:Y:!?:111 skup, vec kOJ~§._e ~:O:redr;o~):'azlaZe Lla. jeditl_lf~: U okviru "tol;aliie-gtupe je(fPk~-'~~"~'brazuju posebne grupe koje su razliclte od prethod e: one stoje jedna pored druge kao atomi. Shvatljivo jeD d~ ~e moze biti jednos~avE!i\W_dr_usj;ya; to je protoplazma drustvenog earstva r; pre~a . tome, __ J>!'!!,o~ o~n.2~~._~~<:l.~e

klasifikacije. . ,.,. ~. . . ~ . •

n • "Tacno 'je da u rstor'iji IDPf:dRmJ€.,posto1aIo drustva:!r<?le.

potpuno odgovara opisu, ali, k~ot stdo S~tO tOkP?ll:azali ubvec ·----aenoJ' khJizT, znallio za mnos vo rus ava oja su se 0 ra-

nave "k k' d . d ik .

'la neposredno 1 bez 1 a vag rugog p0SJ;e iii a, spaja-

zova 'h d tai " iost d Vt '

, hordi. ..KiML.~ or a na aj nacm pos ane rus vem se-

J.1J~ t uinesto da ffilcre-citavu dlUstvo, orra-meTI]1r ime i gmen d v lst bitn: t Kl ' tvari . tva se k~an, ali za rzava IS e 1 ne cr ~ •. ~ Je u s van

~:~hveiir~skug_~~,,~~st~J.ja n1 na_.ka!.~:i:~'Z2

skU -;--MO'zaa ce neko staviti prm_:edbu da o? tamo _gde'-g~ -0 . a~amo po praviluobuh~<l:,@.~ng.~tv.Q..P2~~.J?E~J)(~EodIca. All,

p. 'e iz razloga koje ne mozemo ovde lZlagan, SID.arraino

najpr , th Iih die lh docnit d

d ie obrazovanje OVI rna 1 poro ICllI grupa ocmje 0

kf la' zatim, one ne obrazuju drustvene segmente u pravom

nislu J' er nisu politieke podele, SvUda gde se sreta, klan

smIS, ,. P . k d . bi

b uje krajnju podelu ove vrste. rema tome,' a 1 ne . 1-

o raz imali druge Cinjeniee za pretpostavku postojanja horde smoa one postoje d. mi eemo jedn~m imati .prilikuda ~ ~z~o-

~'= _ pn"t"ian1~klana_t:J---ll~oI:)l:,aZQM. a!lill.-u;}eQ1l1Je-

Zlmo _., ~"""~. . ..

njem harcl1., ~<:)\>"!,!~~~j~. Q{t[ .~~ .. pxgt~Q.~!1!.Y.imQ _cta_~···u.poeetku -listojarajednost,:v!l~E~ 9:E~~t~~ ~t:>,J<t ~}!;§~ ~yQ,Alla,na .hordu e pr~Y£.fu~\1ii.~~~~~~::.~ .. ~,~,2? nJ~"J!aC_~R~~9 !.~~~~~.ai!#-Jl izasle sve drust",:~~~:.

c~~~.:":"'""' .. -'-- ,,_,. .....

-- ') .Division du travaH social, str 189.

82

Kad se jednom postavi ovaj pojam horde IIi drustva rsa jedinstvenim segmentom - bilo ~§'.,.9.l! ... §hvati_k(l.JL 'istorij~lt<l ~t'V'a:rn2:flt ~ilo kao ~~~~~ .:e~~~!!:!~t =. dQ.e!;i~.~se p?trebna uporiSte di-·set-izgrade. J!QtE.!:!.!l~ lesty.lc.e .. dI:usty_emh Hpava, RiiZli.k6VaCEi'se~_toHKe=o;nOvn-ih-tiPOVa"iroHk~-.im:;Ja.a., cina na~m:.d~diP.ajJlSi:grugQm bpr&l~jltti._~,~

._"~.dr),!~_'a=-~~~§tya SP~~~Q~ •. ~a= iCr ee se najpre na~kypove_.J2!>_:r::gmyane-p.rostlm spaJ~e~_~ hord! iif klanova (da bismo im dali njihova novo ime), pri cemu._-se:_~Qvrtlanovfne udruzuj!! ..... !)1eau .§9. bOl1l .. .d.ii .. bi ... obra- 2;Qy.~U .PQsred~e~up_e izmedu totalne .grupe- koja -ih- -sve . obuhv<\t~_ i svakog od njih.Oni Pl-'ostG-stoje jedan--pored-E'kugog kaa jedinke u hordi, Primed ovih drustava, koja mozerno niizvatr' prosti:m ·-p--;;Usegmentarnim, nalaze se u izvesnim irokeskim !lLlJ.iliraIIIskTm--pTeiiie!ITm~. A rch4 IIi ks.Qil§k9.,PI erne ima··~{S.rQ·svojstvo; to je ujedinjenje kfanova nastanjenih u ~idu sela. Vrlo verovatno da su u jednom trenutku istori}err~.ska c3irfq"'-<"'~tm~§a :ehr<!!!i0ili g_~stv,<! ove _!rste Iznad oVIIl'dosla PI dtuS1lffi-.OOr.aZ(l.\lalla.sk.uplJanJ~mJ!~va

' '. ·geih~4n,~lJstei~M'··.1Y~8tO__S~'IL~':'fg!!~};gJrl.~?fta!nCL". dr!!~ Takvo' je obelezje irokeske'IWnfederaelJe, kao 1 konfederacije obrazovane ujedinjenjem kabilskih plemena; isto to je bilo u poeetku sa svakim od tri prvobitna plemena cije je udruzivanje dacnije stvorilo rimski grad. Naici ce...se. .. zatjw: .na ~ostrtlli.Q_sloz.~ .... p.oli.8.e~enm.r.r.E!'-:--4rt(,~.B1a ~oj ~~~as!aju tako §tg .n~n.ru _J>rosto slozena polisegmentarna _~ drustva _ stoje jedno pored_:-_dr@oi(~:;:.':paIRi~"d,SkiiP i>Temeiia~"lOOji su I samiskupovi k@Ja,~_Q.t!L§~,g:p,!:;Lt~zra"zu na ge-ntl;.ri1i:"khrtfdve;lgermansko p1eme sa svojim grofovijama "sl;o"s·e·'Qar.re~a.ere na stotine, koje opet imaju za poslednju jedinicu klan, koji je postao selo,

Nije nam zadatak da razvijamo I produzavamo dalje OVa nekolika ukazivanja, posto ne moze biti. u pitanju da se . ovde Izvrsi klasifikacija drustava, To 'jesuvise slozen problem da bi se mogao tako, kao uzgred, raspravlti; naprotiv, on pretpostavlja citav niz dugih i posebnih istrazivanja, Mi smo samo htelr da sa nekoliko prrmera tacnije odredimo ideje i pokazemo kako treba primeniti naeelo metode, Cak ne bi trebalo smatrati da ono sto prethodi ciiii potpunu klasifikaciju nizih drustava .. Mi smo stvari u njoj nesto uprostiIi radi vece jasnosti. )Stvarno smo tostavili da 'e svaki visi tip bi obrazavan ponavljanjem drustava jednog istog

. .... . .. -~ .... -~-~~-----

6"

83

fl

,/

neposredn_oniZ~1i.. 'Medutlm, nema 1!!s~~. ~~)BQg_~cnog ii'tOiii"e . da se drustva razne vrste, kQi~.ng .1:l.tQj!,! J)~ .~tQj vlsib.rg~neru:osKDg'"·staN~-4~fu§tY~iiili tipova, .• sjedine . la-kg . da obrazujidednu·novu~vrstu. Poznat je bar jedan takav sluea] :_::rrn;:ska~fmperira'-~~Koja je u svom okrilju imalapo priroarna'jrazlfc'ltij'i narode").

Ali,kad se jednom obrazuju ovi tipovi, bieeum:esno da se u svakom ad njih r.a?li,kuj_1!,_razne.;eodv~ .. prema tome da

~liMgDlentarna drustva, koja sl)lze_ obIaz_o~ill,!junovos~vorenog drustva, 'zadrzavaju izvesnu iIidividualnos.t Hi §tl Imk":Jl~prO:" tiv ,-pfog'atana'4:l:-totaTtroj'lurst-'R<'fzU'mlj iv'-o" je- da se drustvenes pojave u stVarCiiioraru-- menjati ne sarno prema ptiro.di I.Ht:._ stay.!:!!?. elemenata vee i pre~a..njihoY.Q..!:Q_nacigu speia:nja; osobito~ onemoraju biti razlieite prema tome da Ii svaka

'<;.- ad delimienih grupa zadrzava svoj . Iokalni zivot ili su sve uvueerie u opsti zivot, tj. 'prema tome da. Ii Sl1 vise dli manje tesno zbijene,,'I'rebalo bi, zbog toga, istrazivati da Ii se u nekorn trenutku n~.~1Y~!lLn:W2~E~..,s.:..~sC!~oVih ~g.~e~ata Da ono postoji poznace se po: tom znaku sto ovaj. prvobitni sastay vise neutice na njegovo administrativno i politieko uredenje, U tom pogledu, grad se jasnorazlikuje odgermanskih plemena, U ovihposlednjih, uredenje na osnovr klanova odrzalo se, iako u zasenku, sve do kraja njihove istorije, dok su u Rimu, u Atini, gentes i 'r<v 11' vrlo rano prestali da budu poltticka podele dabi postali prrvatna udruzenja,

U taka obrazovanim okvirima moglo bi serpokusati da se uvedu nova razlikovanja prema sekundarnim morfoloskim obelezjima Medutim,iz razloga koje cemo datidalje, mi nikako ne smatramo mogucnim da se sa koriscu prevazidu opste podele na koje smo malocas ukazali. Stavise, nije narn potrebno da ulazimc u ave pojedinosti, dovoljno je sto sino postavili naeelo klasifikacije koj~ se moze izrazitt ova-ko·...-

:::.- u'_"Focece se klasiranjem drusfava wema, stv2.enu §jgd~a

v :~UJU, uz~rnaJuct za--osnovu' potpuno jednostavno

* -. , ·-d. ·rU .. 'StiJo. i.1;.:~ .. " .. d.r~.tv .. o .. -.s. a. TeCffi'. ,in. ·~IlliL__.m.mseg_.~. ntom ... ,·.1LQ._~j2_jrlL::omh vrstWra:zh1f9_"'I!..a._fg, ~~.!az?!£J2~d~rs~£_pr~~ome da It se st,!)ara

t' ~\) es: ~~t£~~~.~!::sCi~,~nje"p_?~~~~menata.

\ 1" '.-_'~' _~~

, ") Ipak, uopste uzev, verovatno je da rastojanje Izmsdu drustava koja su jsastavni delovi sixeg drustva ne moze da bude suvise veliko, Inace, izmedu njih ne hi postoiala nikakva moralna

zajednica. - :;.I\l(._j . \/ . 5; tf -("''TIT''__ \ \n.

r:O\~u.· '\ -,ivt: ().\ '\ c. ('<.)<!A.ly\-bA.l;U·. ~~\J.'\~

,j.: U '" N('; rh XlI I - '-i i..'l.

84 ~~('~ ~vv; \ .

III

Ova pravila precutno odgovaraju na pitanja koja je sebi postavio citalac videei nas da, ne utvrdujuci neposredno njlhovo postojanje, govorimo 0 drustvenim vrstama kao da ih ima.

Malopre smo u stvari videh da su grystya sarno ~~ ~:mhin.q.dje_j_ednog h:a;Unqg \,j~!~ .. Rr:¥9hit~og . .!_ru_~t.v. a. pr.ema

orne, i~an isti element moz~9a se ~ap sa Sgnmn .. .sobom i slozena -te1a-IroJa lZ toga proizilaze mogu opetd~~~J~edusoonospaj'ajusamcrna ogramcen OroTnacllw;os05ito kad su sastavri:l'erementrmaroorOlii1~Kao stOjeSluc<lJ sa drustvenim

~ segmentima. S~!§:__.~~g,~!!ili kombinacij~je...dakle:~l!i·tf ce:qil,. i .R:r.~.m!!. tQ..ll.l.Jh.Jreba cia §§._JlQnav.Ja bar. v:e..¢ma njih, Na taj naein postoje drustvens vrste. Uostalom, postoji mogucuosf''CtaS'eizvesneOd oVlli Kom6fuacija ostvare sa~o jednom. U takvim slucajevima rem 'ce se jedino da vrstaama samo jednu jedinku.")

Drustvena vrsta dakle postoji iz istog razlogazbog koga u biologiji post0ctfj vr~ta: Ove :rrs~e u stvari duguju svo~e 'postojanje cmJem 1 sfo su Ol;:galllZilll sarno raznovrmle--_lwmbl-:nacijejedne j~4..!~!i!!t~,a!!alomske jedinice. U o~ompogled~ ipak:-'p-(islol1-velika- razlika -izmedu dva podrucja. U stvari, u zivotinja poseban cinilac daje speclficnim obelezjima .otpornu snagu koju nemaju drustvene vrste; taj cinilac je po_stojanje pokolenja. S:pg<;#M!.na_Qblli~!!.mnogo jace ukorenjena U organizmu zato 8tO su zajednicka citavom -:rodu predaka. Ona sene mogu lako podriti dejstvom pojedinacnih sredina, vee se odrzavaju, istovetna sa samim sob am, uprkos razno-

vrsnosti spoljnih okolnosti.Postoji. unutrasnj,;;ull'l.~ W~ .. ~

ucy.rscujellF!!:~2§_ mggy.,e.niJ.!'L.PJLct!lticajitn."J!.,na prQmemJ,.~ je snaga naslednih navika. Zato suona jasno odredena i mogu da -]Jtidi.l"tacnif'litvrdena. U drustvenom podrucju, nji~ nedostaje ovaj unutrasnji uzrok .. Ona. ne mogubiti poj~cana PQstojanjem.·~p 'a, jer traju same) jedno okolenJe. U stvari, pravilo je da novo. .' ... a: ru itva bududruge vrste no maticna drustva, jErr'__;'-o-va 'posledrij~j;9j't!~L;se, radaju

~o nQ_,,_a ureaMja. 'Je~om s~!r~IOriiZa?lJa- ~og1a upo~~diti .sa,P'Q§l<llltI:l.JI;!l!_l pok~~~.m:J.ikl_o_~1Z_~na; ipak-~ da bi uporedenje bilo taeno, potrebno je da se grupa

"-"-~ -- _ •• _- - •• -,~ ~~.-~-~ •• " -.---.'~ •• --" ,--" ~L~ ,_~_ ---.0.., ~._ ,_ ••• __ , •• , , ... ~.:.._ ;-'-' __ -n.-_;...._. ~~ __ • __

~) Nije Ii to sluca:j ri~ske imperije, koja, tzgleda, nema arialogije u istoriji?

85

kolona ne pomesa sa nekim drustvom druge yrs.:te Hi. .pod~:kl-e;--ml:tik:~-:-:y:rsn~··jieaobiJiJunasledem povecanje snage koj;-"bi--vrSti omogu6rraoa-~e- oCfupre-Triffi:v=rdualnim promenama Naprotiv, one se pod dej~ okolnost! g:t.f:njaju lClne postupne prelaze. do. u beskol!§!f.nost; Isto tako, Kaa--hocemo da~'00-njfFi'"dodemo:3e'dnom- kad uklonimo sve

varijante koje ih prikrdvaju, eesto dobijamo samo neodreden talog. Ova neodredenost naravno raste utoliko vise ukoliko je slozenost obelezja veca, jer sto je stvar 'slozenija tim vise kombinacija mogu obrazovati delovi od kojih jeona sastavIjena, Iz toga proizilazi da specifiean tip, izuzev najopstfjih i najjednostavnijih obelezjaynema tako jasne crte kao u biologiji.HI)

].0) Vrseci redakciju ove glave za prvo izdanje ovog dela, nismo nista rekU 0 metodi koja se sastoji u kIasifikaciji drustava prema njihovom stanju civiIizacije. tJ onom trenutku nije u stvari postojala klasifikacijaove vrste koja hi hila predlozena od pozvanih sociologa, izuzev mosda ociglednc suvise zastarele Kontove klaslfikacije, Otada jeucinjenonekoliko pokusaja u ovom smislu, naime od strane Firkanta (Vierkandt, Die Kulturtypen der Menschheit, u Archiv jilr Anthropologie, 1898), Saterlenda (Sutherland, The O?"igin and Growth oj the Moral Instinct) i Stajnmeca (Steinmetz, Classification des types sociaux, u Ann€e sociologique, knj. III, str. 43-147). Ipak, rili se neeemo zadl'Zaviti da bismo 0 njima raspravljali, jer oni ne odgovaraiu na pitanje postavljeno U ovoj glavi. U njlma su klasifikovane ne drustvene vrste vee, !',ito je sasvim drugo, istorijske faze, Francuska je, ;Qd svog nastanka, prosla krozoblike vrlo razlicitih ctvilfzaciia: na poeetku [e ona hila poljoprivredna, da hi zatim presla na zan atsku radinost ina sitnu trgovlnu, pa na manufaktum, i najzad, na veliku industriju. Medutim, nemogueno ie pretpostaviti da [edna ista kolektivna lieriost moze da tri iIi cetiri puta promeni vrstu; Vrsta mora da se definise postojanijim obelezjima. Ekonomsko, . tehnolosko, ltd .. , stanje ima suviSe nestalne i slozene pojave da bi prusile osnovu za klasifikaciju. Vrlo je mogucno cak da se ista industrijska, naucna, umetnicka civilizacija moze sresti u drustvima 'ciji je utvrden sastav vrlo razlicit. Japan ce moct da od nas pozajmi nase umetnosti, nasu industriju, cak nasa 'politieko uredenje;.' on nece prestati da pripadadrugoj drustveno] -vrsti, a ne onoj kojoj pripadaju Francuska i Nemaeka. Dodajmo da su ovi pokt1saji,iako su ucfnjeni od znacajnih sociologa, ·qa]i

samo neizvesne, sporne i malo korlsne rezultate. ..

36

! GLAYA PETA 7¢

PRAVILA KOJA SE ODNOSE NA OBJASNJENJE

DRUS'l'VENIH CINJENICA -

.~zovanje vrst;-.k.,pJL svega _~redstvo .. da se,.ci~j,~~~c::.!t. .... g:rll~l~ da)5i s~~~§~~,ttlo;.)Jjihoy,(} ~£~!Jj,~;. drustvena mor~"Io1og1JaJe put rka onom, delu nauke Ko]i daj~ prava objasnjenja. Koja je metoda svojstvena ovom'delu nauke?

- ... ---~,~'.-

"f

I

~Qf;ioJjlZ;i vecinom s!llatrajl.l da g. poja...v.e ob],asnili k.8.d pg_lQiZu-Gemu_one .sJJJ~e, kakvu ,Jllogu imaju. Rasuduj e se kao (laDne pOs..:!£fesam'o s obzirom naovu""ulo~u- i da nemaju 1!t~g~presudan uzrok do jasnog Hi nej~Qgosecanjao sluzbama."'];QI~:,sif_~~~a~, aa ... Q_bave. Zato sesmatra da [e receno sve sto je potrebno de: bise one ueinile razumljivlm, kad se utvrdi stvarnost ovih sluzbi i pokaze kakvu drustvenu potrebu . zadovoljavaju.T_ako Kgnt citavu progresivnusnagu Ijudskog roda svodi na on~nju ."koja eoveka ne-

'p<?freUno-gQil_[I~,~~,J3vakoI):l~~gledl!_ n~ki~o . pobolj~ava .nJ;)1.iQ'J{6fe<'svoje·:Cstanje"1), a G. Spenser;...._.· niwlotrebU:-veee iii,ece, NaOSi1OV'g' Qvog nacela, on objasnjflva obrazovanjedru~ "siv'i0preimucstvima koja potieu iz saradnje, ustanovu vlada- . vine. kori~cu koja se Ima od uredenja vojne saradnjet), pre': 6brazaje krozkoje je porodica prosla potrebom da se stcpotpunije izmire interest roditelja, dece i drustva,

. .

~-----

') Cours de philosophie positive, kn]. .IV, str. 262. 2} Sociologie, knj. III, str, 336.

87

. .~l.L QY_~ .!¥-~~.?~~ ... !P:~.§J_d~Y.~" zrlo, r.azl~~ita .,:ml~~<!~ Pok9:.:

" zllE, c~mY_.lroris.ti_jj0~znacL :obJasru~l,_jl.lw .... je 9...!lli.~~~al~,~j~_ona to sto je Jer upotrebe koje se sa njom cine pretpostavljaju oso'bena'- svojstva koja je obelezavaju ali je ne stvaraju.,.",,:rotreba ko.J_u mi imamo za styari

.". . B-e~Qii;e~Jl~initlda on~._p_qdll_P.:!lah-2iii::;0n.ak:'[.~ ~orrre, ova @eQ;b1E:""i;Ui '1iffize?&iQr[fl=n~mti~a~~.:c.sfoc··~-;e

""~':-;C'" ._.,., .•. _~~~-.~,._-,~~~~.,.".~- •• ,--",.---"",=,--.~,~ ... yQJ.----=

~!oJanJE:!_?n~[$~J~YilfQcgl_1~ ~r:H@!1.yrst~4 Os~?ja koja Ima~snostl kOJu one ImaJU moze-nas svakako pOOs1aC1;::dt!=::'&~zroltl!~ill.9_ u @J,sj..Y.Q.:r~~-lijl1l·1iviiCemo posl~di~~JfQj~, .. Q!.1l."llklju$ju, ali ne da ove posi'"edice-TiazoV€.W.O ui jz i:ega, Ova postavka Je oClgledna dogod je rec samo o materijalnim Hi cak psiholoskim pojavama. Onane bi bila

_ospor.av:au.a..ni ,!;!, soc!Ql.QgijLd~arndkuSt¥ene-Cin.j.enice.-usle..d §y...piu~ nema~rija!n2_gi,' :e2~esno . B:~gled!:hL lisene syake sustinske stvarnosti. Kakose u njima vide sarno kornbinacije cis to duhovne, izgleda dabi se one morale stvarati .same iz sebe, same akos~m~traju kortsnim. Ali kako Je sy..alia Qd Iiiih ·snaga .. koja.-prevazilazi .. ~_lJ;"iak.o=ona:lma pr:irod~a jeJ ~e .s:roj~!_\Tena.,. ~e .m2ze c~ ~ov?!.!_n~dabijoj ~.dao--aot, zeletI _~ htetrJe. P~bno e JOS da su date

snage sposobne cia ovu ooreCtenu snagu stvore, "e- 0-

~ob~~~ .. elC!~Og~.~t_y~~~e.(To ~e b ~ogucno samo pOd ovimuslovom. Da bi se ozrved duh .porodice tarno . gde je oslabio, niie dovoljno da ceo sv~ gyidi preimuestvo

It toga, t~eba pustiti_~~:_~~p..?sredno'"i%Taju-uz~i.._k;oji-su jedini /lU stanju cia ga stvore. D:i" hi se jednoj vladavini dao auto,,;t~ritet koji joj je potreban, nije dovoljno oseeabi potrebu toga, &,1// treba se obratiti jedinim izvorima odakle potice svaki auto.!J~r; ritet, tj. ?b;-azo'_'ati tra.d~cije, zajednieki duh, ltd., .ltd., za. to, (Ii;. treba se JOs dalje vratlti unatrag u lancu uzroka 1 posledica,

if} dok se ne dode do tacke gde bi se delatnost coveka uspesno

. mogla umetnuti:1" .' .

Dvojnpst 01't dVl;:: vrste istrazivanja jaSDn se.f'~ka~e t~nl.'e· st.q;.J,g,i!n.<k.-:~n.j-e.nM;,;i:-.mozELda_"PQs_t.gji,JJ.e sluzeei. nic(lmu,* bilo sto n!kruL .. Qij_e .... hila....p.o.deSena.~.nLia....kaka:t ziyotnTcnr

bito sto' ¥t' b.:il. .k . . . . bil '., _Tp., k '.

,d .-~:;._ .. _l~~J",./~Q§_ 0 . .le. ..a_: Q~lSna~"J.ZgU a.s;v.~. on~ost

';' produzav~Jucl .. da."pos.tnJL.J.e.dmo,.~gom navike. U druStvu: !l:[postOji u .stvari [os vise preziyetaka-no"-u~6rganizmu.Ima

l \\ \cak slucajeya kad hilo cinjenja, hilo dmStvena ustanoya-,pe=\'l_1jaju._tu.nkciJ.e-ne...._!!!~njajuci ~bo1L!Qg!LE~~o<iu. Pravilois' pater est quem iustae nuptiae declarant ostalo je u nasem za-

88

koniku u pravom smislu one sto je bilo u starom rimskom pravu. Ali, dok je onda ono imalo za ciIj da sacuva svojinska prava oca nad decem rodenom od zakonite zene, danas one pre stiti pravo dece. Zakletva je poeela time sto [e bila neka vrsta sudskog kusanja da bi jednostavno postala oblik sve- . docenja koji je svecan 1 kojiuliva postovanje. Religijske dogme hriseanstva vee vekovima se nisu menjale, ali uloga koju one imaju u nasim savremenim drustvima nije ista kao

u srednjem veku Tako 1 eei, nemenjajuCi svoj sklop, sluze I da se izraze nove mish .. !!: .s.9Sio1ogiji, kao i u hiologiji uo- if,

stalam tacno . e tvrden'. annezavisa nkcije,

rr~" Q~-~i'r~~~ajlxcr-rsti~·m(rl'€;'da . sIuhra~ni~ci1J~~hnIL·To·je *" zato sto su uzroci_kQii_gaJilllaI:a~~§!!l od cIIJeva kOJliIla

~n§5:L;~': ne mishmo reci da se tezn;;' potrebe, zel;: ljudi nikad ne uplicu naaktiv~l"! ul1abl'!:_u jl~u~f'lerll_razvof I:zvesno Je. naprotiv, da je ljudima mogueno, 1!Qna1'lfiu,.n~ koji se-.o.dn.Q§!f~l?remg .Uslo.virp.jl.D.d,JmJi!L_Cinj_enica za~si,

da uhrzaju iIi uspare njegov razvoj. Samo, pared toga sto

ne moguru"u lWm stucalU da_ uciITh nesta ni iz c 9-, samo njihovo uplitanje, !lliL~l e Jegove posledice, mose daouae jedifio':naosnoyu st~a.r::gj,lwgroka. U _.si:Ila~ i u qX9j_.~e.ii:_Qj. wed teznjg_ moze dopnneti .~tvar§lEt~._p2ye . ,PQjg_y~ §9-lliOtlkoi sama" ona nova, bll(_) day s~ i~ oSI?-?:::a~r.a- '. zovala,?l-lo, .. .c!l! . ..2otic~~p~_~~a .. "r~~~e ~~~e Jet,' ukofiko se ne pretpostavi pravim providenjem unapred

uspostavljena harmonija, ne moze se uzeti da od postanka covek u .sebinosi u virtuelnom stanju, ali potpuno spremne

da se probude na padsticaj okol~~sti, sve teznje cija bi se umesnost asetila u toku razvoja.~r.§ma-. tome,..teZnja j.e. ta;:: kode stvar,onadakle'ne moze.-ni~"nastati·nimenj.ati- se $q._mo

_.."._ {zato §tQ .jesmatramo kBl'-isn()l!!::. 9~je snags. koja ima svoju .--... i-sopstenu prirodu; da bi se ova priroaa lZllzvala Hi lZ(ilenila {nije dovoljno da Wi u tome nalazimo. neku korist, Da hi s~ I determinisale takve izmene, potrehno je da dejstvuju uzroci

\ koji ih fizicki ukljucuji)- .

Na primer, mi smo objasnili stalne napretke podele druStvenog rada pokazujuei da su oni nuzni da hi se covek mogao odrzati u novim uslovima zivota u koje dolazt ukoliko ide dalje u istoriji; mi smo dakle u svom objasnjenju znaeajnu ulogu pripisali ovoj teznji koja se dosta netaono naziva nagonom odrzanja, Ali, na prvom mestu, onasama po sebi ne

89

bi mogla da objasni eak ni najnerazvijeniju specijalizactju. J er ona ne moze nlsta ako nISU vee ostvareni uslovi od kojih zavisi ova pojava, tj. ako pojedinaene razlike nisu dovoljno narasle usled sve vece neodredenosti zajednieks svesti i na-

. slednih uticaja-) Cak br trebalo da je podela rada vee pocela da postoji da bi se uocila njena korist i da bi se osetila njena potr.eba; i sam razvoj pojedinacnih razlika, ukljueujuei veeu razliku ukusa i sposobnosti, trebalo bl da nuzno izazove ovaj prvi rezultat. Ali, pored toga, nagon oddanja nije dosaosam od sebe i bez uzroka da bi oplodio ovu prvu klicu specijalizacije. Ako se on uputio i nama ukazao na ovaj novi put to jenajpre zato sto je put kojim je on ranije Isao i nas upueivao da njime idemo postao kao zatvoren, jer je veea [acina borbe, nastale vecim zbijanjem drustava sve vise otezavala prezivljenje pojedincima kojisu produza;ali da se posveeuju opstirn zadacima. Taka je on bio prinuden da menja pravac, S drugs strane, ako .se on okrenuo i nasu delatnost skrenuo VIse u smeru sve razvijenije:pode1e rada, to je zato !lto je to isto tako bio smer manjeg otpora. Ostala moguena resenj a bila BU ise1javanje,samoubistvo, kriminalitst. Prema tome, u ~~oseku.Blucajeva, spone koje nas vezuju za nasu zemlju, za ZIVOt, simpatije koje imamo za svoje bliznje jesu jaca i ot,.. pornija 'osecanja od navika koje nas mogu odvracati od uze specijalizacije. Ove poslednje trebalo bi dakle da ustuknu pred svakim naletom koji se desi, Na taj naein, ne vracamo se, eak ni deIimieno,na finalizam zato sto ne odbijamo da Ijudskim potrebama nacinimo mesto jr socicloskim objasnjenjima. Jer one mogu .imati utica] na drustveni razvoj samo pod uslovom da sei same razvijaju, i promenekroz koje one prolaze mogu bitiobjasnjene samo uzrocima kojinemaju nieeg eiljnog.

Ali jos ubedljivije od prethodnih razmatranja jeste sama praksa drustvem~ica Tamo gde vlada finalizam vlada tikode, vu;eHi manje siroka neizvesnost, jer nem.aciljeva ajosmanje sredstava koji se nuzno namecu svim ljudirria; cak i kad se pretpostavi da, se nalaze u istim uslovtma, Pod pr:etpostavkorn iste sredine,svaki pojedinac joj se premasvojoj naravi prilagodava na svoj naein, koji pretpostavlja svakom drugom. Jedan ce pokusati da jeizmeni kako bi jeuskladio sa svojirn potrebarna, drugi ce vise voleti da izmeni samog

") DiviSion du travaU ,8ocia~, knj.IJ, gl. III i IV.

9Q

sebe I da umeri svoje zelje; a da se postlgne jedan Ish cilj, koliko razhcitim putevima se moze iei i stvarno ide! Ako bi dakle bilo tacno da se istorijski razvoj kretao imajuct u vidu jasno iii nejasno naslueene ciljeve, trebalo bi da drustvene Cinjenice pokazuju najbeskonacniju raznovrsnost i da svako poredenje bude skoro nemogueno. Medutim, suprotno je taeno Nesumnjivo je da se spoljni dogadaji, cija potka Cini povrsinski dec drustvenog zivota, razlikuju od jednog naroda do drugog. Na taj nacin, naravno, svaka jedinka ima svoju istortju, iako su u svih Iste osnove fizickog i moralnog uredenja. U stvari, kad se unekohko stupi u dodir sa drustvenim pojavarna, iznenaduje, naprotiv, neobicna pravilnost sa kojom se one ponavljaju. Cak i najbsznacajniji i na izgled najdetinjastiji obicaji ponavljaju se sa najeudrnjom [ednoobraznoscu, Takav svadbeni svecani obred, naizgled cisto simboliean, kao sto je otmica verenice, nalazise taeno svuda gde postojiizvestan tip porodice, koji je i sam povezan sa citavtm politickim uredenjem. Najcudniji obieaji, kao kuvada, levirat, egzornanija itd., opazaju se 1.1 najrazlicitijih naroda i simptomi su izvesnih drustvenih stanja. Pravozavestavanja javlja se u jednoj odredenoj fazi istorije, l prema vUle iii manje vaznim ogranicenjima koja ga suzavaju, rnozemo reel u kom trenutku drustvenog razvoja se nalazimo. Bilo bi lako umnoziti primere. Dakle, ova opstost kolektivnih oblika bila hi rieobjasnjiva kad bi krajnji ciljevi imali u sociologiji prete-

znost koja im se pripisuje. ..--

's ,.S:aa se dakle Eristupa objasnjemu drustvene.voiav,e,] ~

, : ~a o~vojeno is:~zi~ati s~~arniuzrok. koji je iza_ziva it~k:; i 10 -;;l<.. ]u kOJu-ona vrst. MI radije upotrebljavamo rec "funkclJa . ,( L

.0 reCl "Clrr' ,nr "svrha", bas zato 'sto drustvene pojave uopste " __ "_

ne postoje s obzirom na korisne rezultate koje daju, Ono sto'

tr" eb, a,_ O.d,., .redi:.l.· .... je~, '. a. ,h_p po()ssttOOjjll veza ~J:f1e,~11.,_E<:l~~a,j;v.R~Il~, }iTl.j~~~J3a~Qg 'orga~mu se

G¥a~vka:sas:toji,ne·"frudeers'eda'·se's~zha·da""·lt'jeona'na.merna jli·'ne.Sva ova pitanja 0 nameri su, uostalom, suvise ~a da bi se a njima moglo naueno raspravljati.

Ne sarno da ove dye vrste problema treba razdvojiti, vee je uopste urnes no da se 0 prvoj raspravlja pre. drugs. Ovaj

rcdosled odgovara u st:,~n red" osl:du cinjeni<:a. prir. o. dn?, jU· 4-. '"

da se uzr£_k pOJave trazl pre no sit> se pokusa da se njene -""<

posIedice odrede. Ova metoda je utoliko Iogienija sto ce prvo

jiitanje, kad se jednom resi, cesto pornoci da se resi drugo. '

91

Stvarno, veza soHdarnosti kOla s_paJa uzrok L posledicu ima

-.Sl1:ojstvo l!;;j'Jamnesti koja nije bila dovoljno priznata. Posledica pesumnjivo ne m~~ati bez svog_!!zroka,,,,aU_pvom TE:,opet potrebna nJegov~,2osle~~ca. QQ ~if_@__~ izylacii?voj~ ,~g_I!g__~-;-?1rhlii··le--vraTa. ako se ukaze prilika i, prema tome, ne. .mQZe iSceznuti a da. on to .ne oseti-) Napnmer, drustvana reakcija kOju- 'k;'~~~ predstavija potiee od [acine kolektivnih osecanja koja kriminalitef vreda, ali, s druge strane, ona 'ima korisnu funkciju da ova osecanja odrzava na istom stepenu jaclne, jer bi ona odmah slabila ako vredanja koja podnose ne bi bila kaznjenas). Isto tako, ukoliko drustvena sredina postaje slozenija i nsstalnija, tradicije, primljenaubedenja, pocinju da uzmieu, postaju neodredeniji i savitljiviji, a sposobnosti rasudivanja se razvijaju, naravno da su ove iste sposobnosti heophodne drustvima i pojedincima da bi se prilagodili nestaInijoj i slozenijoj . sredinf'). Ukoliko su Ijudi obavezni da daju intenzivniji rad, proizvodi ovog rada postaju iJrOjniJi i boljeg kvaliteta; rio ovi obilatiji 1 bolji proizvodi su potrebni da bi naknadili utroske koje sobom povlaei ovaj zar.l!,-snij~ rad7~.l!!a taj ~aclll, daleko. od t?~a~~se uzr~k

dr.~st.vellih .. pojava sa. stOJl,U dUhovnOJ. ~ntlCIPac.IJl. f .. U~kcl.v.e ..

~OJU su one pozvane da ispune, naprotiv, ova funkcija se

.' astoji, ~ar u velikom. ?r~~u slucajeva, u odrzavantu pr~~ z{oka iz koga one proisticu, prvo ce se dakle lakse naci

ko je ,dr~go vee poznat~ .. " .

All, iako odredivanju funkcija treba pristuptti tek na drugom mestu, ono je neophodno da bi objasnjenjepojave

bilo potpuno, Ako korisnost Cinjenice stvarno' nije onosto

_cinI·daons. ;os'-~!o :~ravilu Je potre.hilOda ona. bU'de kor~~nfVa hi se mo_J~ _rlr.::ati. Je.r.._dosta je sto ne slu2li nicemu dabi bila stetnq, swjm tjm" Sf;g eRa l:l t0Ht'"'S±ue$-kosta fie' donosel:i n.iilta~ Ako bi dakle najveei brojdrustvenih poJava imao ovo parazrtsko ohelezje, budsetorgardzma bi bio

~ , .) Mine bismo hteU da ovdepokrecemo-pitanje opstefiloofije kbje ne bi bilo na svom mestu. Primetimofpak da bi, bolje roueena, ova uzajamnost uzroka i posledice mogla da pruzi mouCrrostda se naucnt mehanizam izmiri sa finalizrriom,kOjU, .zajamnost, pretpostavljaju postoienfe i osobito, stalno o.drzavanje

lvota.' .

, 6) Divisio.n du travail social, knj. II, gt II,naroeito str

105 i 81:

") Ibidem, str. 52, 53. /") Ibidem, str, 301 i s1.

92

u deficitu, drustvem zivot In bio nemogucan Prema tome, da bi se ovajzivot dovcljno shvatio, potrebno je pokazati kako_--IlQj_gy~,koje BU njegova,sadriina, saradu]u med~born tako da driiStvo' i.isKtaae~·sisa-inlm sobom i sa spoljnim svetom. Nesumnjivo Je da je uobicajeni izraz kojr zivot definise kao vezu izmedu unutrasnje i spoljne sredine samo pribltzan; medutim, on je tacan uopste i, prema tome, da bi se '?bjasnilacjnjenic(i· od .jbLQtRo_gwJnteLesa,....niie...d,Q~ se nokafe-M~iOJi..od·koga.~olla ~v.isi;·4¥eea-:i@s;-b&l'-l:l--V~i.Hi-slucaJev..a.;_llg_~i lld.eQ, ,kujL}oj,. pripada.u . .uspcostarl;i.an.j:LL,QYf, ,.0?,Ste

hatmoni;jf, ." '''.~

II

Posto smo odvojih ova dva pitanja, treba da odredimo metodu po kojoj ona imaju dase rese.

Metoda objasn]enja,ko]om seugl!aYDW s~Lozi,c.

Jes~a,..Listovremeno u suStin" . ska, Ove dye tenencije.su so 1 arne je na s rugom. U stvari,ako je drustvo samo sistem sredstava koji su Ijudi ustanovill s obzirom

·~~~:il:Yi~B~~SUJgy.e.·:·)2vi..~£[j~vrnemog;p-.da bHillLSIf1J.S.o do po-

'jedinacni, jer su pre qruil.t'la .. _OO to' ali sarno pojedinci. DaKfe~~i;iij:JThE2J~~u misli ipotrebe koje su a:ethm:u:ilsaIeobrazoVanje drustava, pa, ako od njega sve potiee, neizbezno-'-'re-da pomo"1u nJega treba sve obj_asni·ti. U drustvu, uostalom, postoje samo pojedinacne s~<estI;u ovim poslednjima dakle nalaz! ,se izvorcitavog drustvenog razvoja;§o~

iic~oloSlq....z.akQui, prema twe, mag]] biti samo_~t~YQYi, !q:tjis.lIi {'Pt_iiQdi:i!.?·:posledfcP'otistijDf"zaOk"ona:psib:oI6gije; , !p"ajnj e" obj a- 1....' f stijenj.e~ . ..kQl~_Istivn.Q~Zivota:·sast().ilic~se'ii tome da se pokaze .~ 'i kako on proi§.tice ...lz..Jirulske-pr..,j_~o._da.,s_e... ovo , ;f rieposredno-Tzvede.i bez prethodnog ispitivanja, bilo. da se

~. posle i..~pi!!.Y9J).j.a .oV_Q prihvatl.s ... _

Ovi izrazi su skorodosIovce om 'kojima se Ogist Kont sluzi da bi obelezio svoju metodu. "Posto je, kaze on, drustvena pojava, uzeta u celirri, u sustmt scmo jednostavan ra» zvoj covecanstva, bez ikakvog stvararz-ja btLo kakvih svojstava, kao sto sam utvrdio "gore, sve stvarne odredbe, koje ce sociolosko ispitivanje postepeno onocl da otkrije, trebalo bi bar u klici da se nadu u ovom praosnovnom tipu koji je

93

biologija unapred izradila za socioloctju'"), To je zato sto je, po njemu, p.r~tezna einjenica drustveno zivota na redak i sto, s druge s!~ane, napre __ '1.._ !ll._kUuiko_ ~zayisi nd..psibLekl?g cini<hc_Q., tj. od teznJe1fOra~-coveka goni da sve vise razvij a svoju prlrodu. Drustvene Ctinjenice bi cak tako neposredno proizilazile i~_!judske prirode da bi se, za vreme prvih faza istorije, one mogIe' nepoSreCfrib""TzVestilz nje bez potrebe da se pribegava ispitivanju.s) Istina, po Kontovom priznanju, nemogucno je ovu deduktrvnu metodu primeniti na poznije periode razvoja Sarno, ova nemogucnost jeeisto prakticna Ona potice iz togasto rastojanje izrnedu polazne taeke i krajnje tacke postaje suvise veliko, te bi se ljudski duh, ako preduzme da ga prede bez vodica, izlagao opasnosti da zaluta.t'') Naravno, odnos izmedu osnovnih zakona Ijudske prirode i krajnjih rezultata napretka ostajei dalje analrtican. NajslozE!niji obliei civilizacije su samo oblici razvijenog psihickog zivota. Isto. 'take, cak i onda kad teorijepsihologije ne mogu da budu dovoljne kao premise socioloskog rasudivanja, one su probni kamenkoji jedini ornogueuje da se ispita valjanost induktivno utvrdenih postavki. "Nijedan: zakon o drustvenom redosledu, kaze Kont, nagovesten istorijskom metodom, cak i sa svim mogucnim autoritetom, ne bi trebalo da ,bude konacno prihvacen pre no sto bude, neposredno Ili posredno ali uvek neosporno, racionalno doveden u vezu s pozitrvnom teorijom 0 ljudskoj prirodi"l1). Uvek ce dakle

psihologija imati poslednju ree. - .

Ista takva je metoda kojom se sluz; G _spenser. Po njemu, dva osnovna Cinioca drustvenih pojava su u.~ap vasion-

~a sredina 1 telesl1l_i m()ralni s~stav J~dinke12). Medutim, p va moze uhcati na drustvo samo preko dru e ~na taj n" .. _ .us venograzvoja. Ako se drustvo obrazuje, tOJe zafO da 61 se jedinki omogutilo dasvoju prirodu ostvari, i svi preobrazajr kroz koje je ono proslo nemaju drugi cilj do da ovo ostvarenje olaksaju i upotpune. Pre no sto je pristupio bilo kakvom istrazivanju 0 drustvenom uredenju, G. Spenser je na osnovu ovog nacela smatrao da treba da posveti skoro ceo prvi tom svojih Principes de sociotogie

S) Cours de phtto$ophie positiVe, khj IV, str 333. ") Ibidem, str. 345.

10) Ibidem, str. 346.

") Ibidem, str. 335;

12) Principes de sociologte, knj I, str 14.

94

proucavanju primitivnog coveka u telesnom, emotivnom 1 Intelektualnom pogledu, "Socioloska nauka, ka~e on, polazi od drustvenih [edinica, podvrgnutih uslovima koje smo videli, jedinica telesnog, osecajnog i intelektualnog sastava, koje imaju izvesne rano stecene ideje i odgovarajuea osecanja'(13). I u dva od ovih osecanja, u strahu od zivih i strahu od mrtvnh, nalazi poreklo polrtieke i religijske vladavine=). On dopusta, istina, da drustvo, karl se jednom obrazuje, povratno utice na jedinku"). No, lz tog ne proizilazi da ono Ima moci da neposredno stvori i najmanju cinjenicu; one ima, po tom gle~ distil, uzrocno dejstvo sarno posredstvorn promena koje determinise u jedinke. Dakle, uvek sve proizilazi 1Z ljudske ~. bilo prvobitne bilo izvedene. Ovo dejstv-oK6IEtarU-~ stveno telo vrsi na svoje clanove ne moze, uostalom, da ima niceg svojstvenog, posto politicki ciljevi, sami po sebi, nisu nista drugo do jednostavan sazet Izraz pojedinacnih ciljEwa16). Ono moze biti sarno jedna vrsta vracanja privatne delatnosti na samu sebe.Osobitose ne vidi u e€mu bi se one moglo sastojati u industrijskim drustvima koja upravo imaju za cilj da jedinku vrate samoj sebi i njenim prirodntm nagonima, oslobadajuci je sva:ke drustvene prinude

Ovo naeelo nije same u osnovi ova dva velika ucenja opste sociologije; ono isto tako prozirna vrlo veliki broj posebnih teorija. Tako Je 'uobicajeno da se porodicno uredenje objasnjav.1W(2:_£Jamnim osecanjiroa lroj_a imajll rodite1jij deca, ustanova braka - koristima koje on pruza braenim drugovima ·i njihovom potomstvu; kazna - gnevom koji u jedinke izaziva svaka teska povreda njenih mteresa. Citav ekonomski zivot onakav kakvog zamisljaju i objasnjavaju ekonomisti, osobito oni iz ortodoksne skole, jeste, ukrajnjoj liniji, zavisan 00 -O:iLOg £_i_~to.__Qojedinacno_g_ Cinioca, zelje za bogatstvom, Je Ii rec 0 moralu? Osnova etike,'se D~zuje ~ duznosti je~ dinke prerna samoj sebi 0 religiji? U njoj se vidi proizvod

."~~"_ ~_., .• _'-'_~,;..,.,._>. __ ""R.~O'~""~-'" ".-

''') Ibtdem, knj. I, str 583. H) Ibidem, str 582.

"') Ibidem, str, 18.

'") "Drustvo postoji radi korrstt njegovih clanova, ClanoVi ne postoje radi korlsti drustva ( ... ). prava politiekog tela nisu nista sama po sebi, ana postaju nesto samopod uslovom da otelotvoruju prava jedrnki koje ga sastavljaju" (Op. cit, knj.II str 20)

95

utisaka koje vehkeprirodne snage iii izvesne istaknute he-

n(is1Il"ij.zrY~,hi":iL~oveka,-itd" itd.-"-··--'_

Ali ovakva metoda moze da se primeni na socioloske pojave samo pod usiovom da im se izmeni priroda. Da bi se dobio dovoljan dokaz 0 tome,-aovolJno Je dase" obratimo definiciji koju smo 0 njima dali, Posto se njihovo bitnQ...s¥ejstvo ~~toji u mo~ma,j.u . ..da...spo1j.a vrse .lli'itisak...J:lJL.poje-

dinacna ID[esti,. zp_acLdaQ,ne .n.e..l!I'()~il~z~~~. gill! L9,1l se, prema tome, §QciglQgijane .sasto.ji.o.dstay_o.v.a kojL.su prire .. ~e,R()sledice zakljuca~a.J2§1ho_I()_gije .. Jer ova prinudna snaga pokazuje da one lzrazavaju prirodu razlteitu odjiase, posto one prodiru u nas sarno silom iIi bar prttiskujuei nas vise ili manje, Kad bi dru.sWeni zivot bio samo-produzetak individualnog bica, ne bi saopasalo kako se on ponovo vraea ka svom izvoru i kako ga naglo plavi. Kad jedinka drustveno dela, oseca iii misli, ona sepriklanja autorrtetukoji njomgospodari do te mere, [er je on proizvod snaga koje je prevazilaze i koje, prema tome,ona ne bi mogla da objasni, Od nje ne mozo poticati ovaj spoljni pritisak koji ona podnosi, dakle, ono sto se u njoj dogada ne moze da objasni ova] pritisak Tacno je da smo u stanju da prinudimosami sebe; mozemo da obuzdamo svoje sklonosti, svoje navike, cak i svoje nagone i da inhibrtornim akforn zaustavimo njihov razvoj Ali inhibicijom obuzdani nagoni ne mogu se mesati sa onim sto. cini drustvenu prinudu. Proces prvih je centrifugalan a drugih centripetalan. Jedni se stvaraju u pojedinacnoj svesti izatim teze da se ispolje; drugi su najpre spoljni za pojedinca koga oru teze zatim da spolja uobliee po svojoj sliei Inhibicija Ie, ako se hoce, sredstvo kojim drustvena prinuda stvara svoje psihieke posledice, ona nije sama ta prinuda

'f' Dakla, .. -kad......s.e.._j,erl.inlie..~Q.q_st:ca~~i~-'samo druMvo:1 I, e[,e~~ JQme"Qbj,aSnje:n~e.~~We~Z1vnt~b~",g.<i;~ ~.

J u priro~~_~~~?JL:$~~''':Shvatljivo [e zaista daje o~o, posto ~.:

I beskrajno prevazilazi [edinku kako u vremenu tako 1 u pro- ~ '~toru, ll,..§tg.mllQ..tju.i nametne nacine delanja i mislienj<l,).wjea , Je....ouo-.D.ssLeatalQ_svojim autoritetom. Svi vrse na .svakog ovaj !~ cWitisak koji je znak raspoznavanja drustvenih cmjenica., ..J

f Ali, reci ce se, posto su jedinke jedini elementi koji obra-

zuju drustvo, prvi izvor socioloskfh pojava moze biti samo psiholosk-h RasudiijuCi~Ila"ovar"nacrfii'm6ze- ~se-fsto tako Iako postavi da se bioloske pojave analities» objasnjavaju neorganskim pojavama. U stvari, sasvim je izvesno da u zivoj

96

~eliji ima samo molekula neorganske materije, Sarno, onisu povezani u njoj i ovo povezivanje je uzrok ovih novih pojava koje obelezavaju zivot i Ciju je eak klicu nemogueno rraci ni u jednom od povezanih elemenata. To je zato sto celina nije istovetna sa zbirom svojih delova; ona je nesto drugo i njena svojstva se .razlikuju od onih koja imaju delovi koji je obrazuju, Povezivanje nije;kao sto se ponekad smatralo, sarno po sebi neplodna pojava koja se jednostavno sastoji u tome da dobijene Nnjenice i utvrdena svojstva stavi u spoljasnje odnose. Nije li ono, naprotiv, izvor svih .novina koje su se jedna za drugom dogodile _u toku opsteg .razvoja 'stvari? Kakve razlike postoje izmedu nizih organizama i ostalih, Izmedu organizovanog zivog biea d jednostavne plastide, .izmedu ove .i meorganskih molekula koji je 'obrazu,Ju, ~ko to nisuvrazlfke povezivanja? Sva ova bica p. krajnjo] analizi razlazu se na elemente iste prirode, ali ovi elementi su ovde jedan pored drugog, tamo povezani;ovde povezani na jedan naein, tamo na drugi. Osnovano je eak upitati se da Ii ovaj zakon ne prodire 1 u svet minerala i da li razlike koje odvajaju neorganska tela nemaju isto poreklo.

Na osnovu oyog nacela, drustvo nije prost zbir jedink((' ~g ,ti§f~~~tazovan njihovlm ". ud~~~::'~1.~E:',:PEedstavlja

,~.Qe~.!!1! ,,~tvarnos"'f1WJa rma svoJa sopstvena obelezJa.~sumjivo da se~~iie<-irioZe-'nlsta"KoleKtivno"sfvornr~ako _ msu date

QJ~d.!rrg.QD_~ ~Y~B~-au.-1lvaJ nuza~ -aslov- -ni'jedovoljan, Porebno J~ j~. 2~ ,£.~~y~ :§Yi~lr:\i:ar.UZ:eiie~.:sput.eite;~i~±Q..*!ojeAe ~~~;nQj;e.ggp'- !lg~~n;.g,9xo_gliRaianlaproizilazi drustveni zivot ~h E!ema tome, avo spajanje- ga obJ~snja~va·.-ZaruzuJuer se, r9~m:aj ll61--s.~;~!~p~m§r-~~]l2;t~~~tIi-tlulrWCtadaJU, ako

e hoCe;Jedno psihicko bice, ali ono obr"<izuTe"p;sihiCku.Jii!nost . ove'''\frst(17)~~lJakle u prirodi ove licnosti a ne u prirodi sa-

. .,.~,-.-."~ .. -

17) Eto u kom smislu i iz kojih razloga moze i treba da se' govorr 0 kolektivnoj svesti : koja se .razlikuje od pojedinaenihi] svesti, Radi opravdanjaove razlike nije potrebno da se prva . opredmeti, ona je nesto posebno i treba da se oznajii posebnim I" Imenom, prosto zato sto se stanja koja je obrazuju specincno , razlik:uju od ';lnih koja. obrazuiu pojedinacnesve~ti: Ova osobe- f nost im dolazi otud sto one msuobrazovane od istih elemenata. I

Je'dn.e u .stv. ari proistleu iz· .priro. de or.ganSko-p. Sihie.Ok. o.g. b .. i.ca .. ,liZ .. e .. -j' tog izdvojeno, druge iz spajanja mnostva biea ove vrste. Rezul-

tati dakle ne mogu da se 'ne razlikuju, jer se sastav.ni elernenti toliko razltkuju .. Nasa definicija drustvene cmienlce, uostalom, sarno je obelezila na drugi naein ovu Iiriiju razgranicenja.· ...

7 Pravila socroroske metode

97

stavnih jedinica treba traziti neposredne i odlucujuce uzroke Cinjenica koje se u njoj stvaraju. c;...upa misli, oseCa i dela S~N.l~Jl_Q . .ffiJ;g_. hL,£inili._njeni Clan.Q:Slt .kad hi .. bili izdvojenL Ako se dakle pode od ovih poslednjih, ono sto se

desava u grupi ostace potpuno neshvatljivo, Jednom reci, izmedu psihologije i sociologije postoji isti prekid jedinstva

kao ~zmedu bi. 01. ogije i ~fiZicko-he:nijSk.ih nau .. ka .. Pre~a ~ t~m .. e'j'~ svaki put l@!Lse dr.ill!!Yena pojava neposredno objasnjava

psihickim pojavama, Izvesno je da jeoO]aSnjenJe'peigresno .. "'~'-OQgovori6esemozd'it(ra: a@:JITeanom :;':~£. o'lJfiZOYapo

9ru~tJLQ.);tva~~l?!!zi uzrok drustvene poj~Y_E;~ uzroci koji ~u ... odredili . nj egQyQ. PErifZmr1i:njlr·-_r~li~·pSlli91Qs~i--J.5E!EOae. Prihvatci-:Sii. .da~·kad"su ie:dinke Udruzene,njihQY:o udruzivaiiJe fu~ze 'da sty(}x~nov ziyot, alise i;r'd:ida .on.m()ze~;~:tati'~'iu:)jo iz ·po]ecllnacnihiazioga. - Ali, rna koliko se daleko vta6ali u istorfri.i;'·-gJi&~~ udru~ivanja je u stvan najobaveznija od sv~h, jer J~:JJ.na..l~~stal!h _obaveza. UsI:d svoga rodenja ja sam obavezno vezan za jedan narod. Kaze se da docnije, kao odrastao, pristajem naovu obavezu samim tim sto produzavam da zivim u svojoj zemlji! Ali sta to cini? Ovru. .. _p.rj._~lLg._g_guzima" ~j a nJ e;:o zaQQ,E.d.qiL_l;y.ojstvo. Pritis~~!sQH~i:._EE!!lla i J:lodnosl ~~olt!!9., .D.e ... p.r_est.aje time ua::.Jlu.d.e....pritisak. UOS'fii:lom-,"'lUi:kav znaeaj moze imati takav pristanak? Na prvom mestu, on je iznuden, jer je u ogromno] veeini slueajeva nama materijalno i moralno nemogucno da ostavimo svoje drzavljanstvo, takva promena se po pravilu smatra eak kao otpadnistvo, Zatim, on se ne moze odnositi na proslost sa kojom se nismo mogli saglasitt a koja ipak. odreduje sadasnjost: ja nisam .hteo vaspitanje koje sam dobio; medutim, ono me vise od svakog drugoguzroka vezuje za rodno tle. Najzad, on ne moze imati moraIne vrednosti za buducnost ukoliko je ona nepoznata. Ja ne znam cakni sve duznosti koje iz dana u dan mogu pasti na mene u mom svojstvu drzavljanina, kako bih .mogao unapredda pristanem na

~jih? Dakl~, s~_e_ill;o.~~l!2:...:tr):i. srn.o_i?-P~kaz.~'~~.~'S~Oj l~or" van wlinke. S-y-e -aok se ne izade :.z_~~~ .. g.~m~DLC;~ u ruzivanja dakle imaTsf§.§Y,O'J·st:v:.o.::trn'O=ostale"i,."pl'e.ma-,tome, oOj'aslijava'1re-niCIstCna8in. S druge strane, kako su sva dru~tva'nasTala'Tz"dri:igii{ dnistava bez prekida jedinstva, izvesno je da u citavom toku drustvenog razvoja nije bilo nijednog trenutka k.a.si.~H. .. jedin~e zaista ~~f!#.mi,sJjP-iY".j)_.tome da Ii da ~,g!l m Jl~ JtJ~.o:re.ki'I£M......fu:!lt. L to"p_m. g QYi!t no

98

u onaj, Da bi se pitanje moglo postaviti, trebalo hi dakle vratifi'~se' na prve pocetke svakog drustva. Ali uvek sumnjiva resenja koja se mogu dati za takve probleme ne bi mogla ni u kom slucaju da pogode metodu po kojoj: treba postupati sa Cinjenicama datim u istoriji Nije dakle potrebno da

o njima diskutujemo, ' ,

I Ali, nasa misao ne bi bila preko svake mere pogresno shvacena ako bi se iz ovog sto prethodi izveo zakljucak da, po nama, sociologija treba Ili cak moze da ne uzme u obzir coveka i njegova svojstva, Na~Ste-edi'iXe ljudske prirode ucest'l.!!iJl .. U...J:i;1.Zr,adi iz koje proizilazi dru!~~amQ~.,.o.ne...g.a-ne,_izazi¥aJ,u..;n1t1:lii:U.,"daj..u. .n:h~g9v poseban ,ob1ikjOfle··ga'same-C-ine"!llQgy@.im" Stvaralaeki uzroci kolektivnih predstava, osecanja i teznji nisu izvesna stanja svesti J edinki, vee uslovi u koj ima se nalazi drustveno tela u njegovoj celtni. Oni se, P1:_Z sumnje, mogu ostvariti sarno ako !'.~. ,pgj,ecli.naGlle prilZode :o,g...Qiiiiii:IQ.ID.e,___ali. ove su samo neodredena materija koju drustveni cinilac odreduje i pre-

-dbYaZa'ZlI:-1\1jihov doprinos se Iskljucivo sastoj!,...u.. vrlo opstim stanjima, u neodredenim i,prema tome, savitljivim prirodiiim skloiiosmr:LaK<.i".jesame sobom ne bi mogle uzeti odredene i slozene oblike koji obelezavaju drustvene pojave ako' se

~ drugi agenti ne umesaju,

Kakav ponor, na primer, izmedu osecanja koje covek ima pred snagama nadmocnijim od njegove i religijske ustanove sa njenim verovanjima, sa njenim tako mnogobrojnim i tako slozenim obieajima, sa njenim materijalnim i rnoralnirn uredenjem; izmedu psihiekih uslova simpatije koju dva bica iste krvi oseeaju jedno za drugo18) i onog pretrpanog skupa pravnih i moralnih pravila koja odreduju strukturu porodice, odnose lica medu sob om, stvari sa Iicima, itd.lMi smo Videli da cak kad se drustvo svodi na neorganizovanu gomilu, ko-

. Iektivna osecanja koja se u njoj obrazujumogu ne sarno da ne lice vee da budu suprotna proseku pojedinacnih oseeania .. KO)jJm jo.Lzn.aCajmia mora biti razlika kad pritisak koji jedinka podnosi potiee od uredenog dru§tva gdese na"dejstvo savr~~=~i~~-:riadoVezuje aeJsfv()~rani:ifu-gellffaeija,.i.,.tr.adi-

'") Ukoliko ona postoji pre svakog drustvenog zivota, Vide o tome Espinas, Societes animales, str 474.

7'

99

eija! Crsto psiholoskom objasnjenju drustvenih cinjeni~a da"0'e"svakako ee izmacr sve ono sto one imaju osobeno, tJ. drustveno.

Nedovoljnost ove metode bila je prfkrivena u oCima to~ liko sociologa time stoJrn.J>g_'_lJriIIlJl.ilJ.~,L .. pQSle.dicu~ok, vde.,..ces.fo. "desaval~,da.~dx.u&Ut.eni,m ~j.a;gama4JripiSn kao-odr.efu:tilJ.£&-llSlQ~Slla,-sxazm(WRQ...,()dredena".LIlQ.s..e.bna, ~sihiclra-stanja ke-ja ·su;·'m€dut}m,-.-u.stv-ar4."fi,jiho:lla_]2Qsl~dIC~, Tako se smatralo kao coveku urodeno izvesno osecanle religioznosti, izvestan minimum poine ljubomore, deejeg post~vanja, oeinske Ijubavi, itd. i time hteloda se objasne reh~ gija, brak, porodiea. Ali, daleko od toga da su ove sklono~tl bitne za Ijudsku prirodu, istorija pokazuje da njih Ili uopste nema u odredenim drustvenim okolnostima, iIi daone od jednog drustva do drugog, pokazuju takve p~ome~e d~ se ostatak koji sedobija isklJucujuci sve te razlike, I kO]1 se jedini maze smatrati da Je psiholoskog porekla, .svodi 11~ ~esto neodredeno i shematsko sto je beskrajno dalekood cmjeniea koje ima da objasni. To .k_"sioga...S1o"Qw:'~Q§~c.anja~-.s laze,-i.z;···k-elek.4.i.mlOg· ureetenja-, a dateko su od toga aa B?~U njego:v-a~ Stavise, nije nikako dokazano da je teznJa ka drustvenosti od pocetka bila uroden nagon Ijudskog roda, Mnogo je prirodnije da se u njo] vidi proizvod drustvenog zivota koji se u nama polako obrazovao, [er je zapazen~ cinjenlca da su zivotinje drustvene iIi ne pren:a t~:n: ~~ u ih uslovi njihovih postojbina obavezuju na '2;aJedmekl ZlV?t ili ih od toga odvracaju, - "I'reba jos dodati da izmedu ovih odredenih sklonosti i drustvenastvarnosti ostaje cak znatan

raskorak 'II

Uostalom, postoji naein da se skoro potpuno izdv,oJi psiholoski Cinilac taka da se mose tacna utvrditt opseg njegovog aeJstv~ti na koji naein rasa utice na drustveni r~zvoj. Etnieke odlike su u 'stvari organsko-psihicke vrste. Drustver.n Zivot dakle mora da se. menja kad se one menjaju, ako ps~holoske pojave uzrocno deluju na drustvo, kao sto i~ se pr,lpisuje. Medutim, nee znamo ni za jednu drustvenu pojavukola bi neosporno bila u zavisnosti od rase NesumnJlvo d~ ne bismo mogli ovoj postavci pripisati vrednost zakona; moze~~ je bar potvrrliti kao stalnu Cinjenicu naseg iskustva. Oblici najrazliCitijeg uredenja susrecu se u drustvima iste rase, dok se upadljive slicnosti zapazaju medu drustvima raznih rasa.

100

Grad Je postorao u F'enicana, kao i u Rimljana 1 Grka, naIazimo ga u toku obrazovanja U' Kabila. Patrijarhalna porodica je bila isto toliko razvijena u Jevreja koliko u Indusa, ali se ona ne nalazi u Slovena, koji su ipak arijevske rase. Umesto toga, porodicni tip koji se tamo sreta postoji takode u Arapa, Matrijarhalna porodica i klan zapazaju se svuda Pojedinosti sudskih dokaza, svadbenih sveeanih obreda, iste su 1,1 narodima najrazlteitijtrn u etniekom pogledu. Ako je tako, onda je to zato sto je psihicki doprinos suviSe opstt da pi unapred odredio tok drustvenih pojava, Posto on sobom ne povlaei jedan drustveni oblik pre no neki drugi, on ne moze objasniti nijedan. Ima, dstina, izvestan broj cinjenica koje je uobicajeno pripisivati utieaju rase. Tako se,naime, objasnjava zasto je razvoj knjizevnosti i umetnosti bio tako brz i tako snazan u Atini, taka spor i taka prosecan u Rimu. Ali ova tumacenje Cinjenica, rna kolikoQilo opste usvojeno, nije nikad sistematski dokazano; izgleda da one bezmalo say svoj autorrtet izvlaei jedino iz tradicije. Nije se cakni poku$'lalo da Ii ne bi bilo mogueno sociolosko objasnjenje istih pojava, a mi .smo ubedeni da bi se, ono sa uspehom mogio pokusati. Ukratko, karl se takvombrzinom umetnieko obelezje atinskectvilizacije dovodi uvezu sa urodenim estetskim svojstvima, postupa 'se otprillke onako kao sto se radilo u srednjem veku, kad se vatra objasnjavala flogistikom .i dejstva

opijuma njegovirn uspavljujueim svojstvom. .

N ajzad, ako je drustveni razvoj zaista imao svo] koren u psiholoskom sastavu coveka, ne vidi se kako bi on mogao danastane. Jer bi onda trebalo pretpostaviti da on ima za pokretaea neku unutrasnju pobudu u Ijudskoj prirodi. Ali kakva bi mogla da bude ta pobuda? Da Ii. bi to bila neka vrsta nagcna 0 kame govori Kont i koji gonreoveka da sve viseostvaruje svoju prirodu? AE, to bi bilo na pitanjeodgovoriti pitanjem i napredak objasnjavati urodenom teznjoni ka napretku, pravom metaffzickom sustinom ~ije postojanje, .iiostalom, nista ne potvrduje, jer zivotinjske vrste, eak i najvise, nikako ne muei brig a za napretkom, a medu ljud,skim drustvima ima cak mnogo takvihkojima l?e. svida da 'beskrajno ostanu 11 stanju bez promena.Da li bi to bila, kao sto izgleda da smatra G. Spenser, pctreba za sve vecom srecom koju bi sve slozenijt oblici clvilizacije bili sudbinski odredeni da sve potpunije ostvaruju? 'I'rebalo hi onda utvrditi da sreca raste sa civflizacijom, a mi smo na drugom mestu

101

izneh sve teskoca koje pokrece ova hipoteza.19) Ali to nije sve; cak i onda kad bi trebalo prihvatiti jednu iii drugu od ove dve postavke, istordjski razvoj ne bi time postao razumljiviji, jer bi objasnjenje koje bi iz nje proizilazilo bilo eisto finalrstieko, a mi smo gore pokazali da drustvene einjemee, kao i sve prirodne pojave, nisu objasnjena samim tim sto se pokazalo da one sluze nekom cilju. Kad se potpuno dokaze da su sve iskusnija drustvena uredenja koja su dolazila jedno za drugim u toku istorije imala za posledicu da sve VIse zadovoljavaju ovu iIi onu nasu osnovnu sklonost, samim trm se ne cini shvatljivim kako su ona nastala. Cinjeniea sto su ona bila korisna ne obavestava nas sta je ucinilo da ona postoje. Cak i onda kad hi se objasnilo kako smo mi uspeli da ih zamislimo, da unapred nacinimo plan 0 tome kako da sebi predstavimo sluzbe koje bisrno mogli ocekivati odnjih - a problem je vee. tezak - zelje Cijl bi predmet ona bila ne bi imale snagu da ih stvore ni iz cega. Jednom reci, prfhvatajuci da su ona nuzna sredstva da bi se postigao eilj za kojim se isle, ostaje potpuno otvoreno pitanje: kako, tj.

od eegC]. i sa Cim su ova sredstva obrazovana? ~

r Dosli smo dakle do sledeeeg pravila: .!2!JJJ.I,t~rok

JldrU~!p._~1!~~~i~. r.!:i .. ~.,. !!.i.. .. ~.g .tra.z.!!Lm,-€£~ ... _. :(.£tb ... 04nim.~dl"u8.fiVenim. flcinjenicama a ne meau stanjima pojedinacne spesti. S druge

rlilt'f91le, 'sasvi'inJff""SliVlttijiVo--aasesVinrfoJe'prethodno re-ji" ~ .•.. ~c~no primenjujc kako ~ .. a Od. revd:ivanjev~u"n.k~ije ta~o i ~~ utvr-:: l divanjc uzroka. FJ,WkCl]a drJ,l,Styene ClPJemce moze bIh samo:

:~ drustv-a.:t:laf·"t3·".Qn.a,_ae.,..sastg3i-~ll.}~l1Q..,kQri~tl_ih

. ~ poslediea. Nesumnjivo da se moze desiti, i da se stvarno de-l !"'sava, da -QJfa,..pruu:e.dn.o...sJnZi takQdep.o~edincu. Ali taj sree.and ~ rezultat nije neposredan razlog njenog postojanja. Mozemo ,f dakle prethodan zakljueak upotpuniti: ,fynkciiu drustvene' ~ cinjg_~ .. tTeQQ._y,J2.£l:f... traziti u odnosu koji ona odrzavasa ~e:" ,~.kim. druStvenim. ciligm.

~""''''L:af6Sto sociolozi ovo pravilo cesto nisu priznavali i sto BU drustvene pojave posmatrali sa suvise psiholoskog gledista, njihove teorije izgledaju mnogim duhovirna suvise neodreaene, suvise kolebljive, suvise udaljene od osobene prirode stvart koje smatraju da objasnjavaju. Istoriear, naroerto, koji zivi u 'prisnom dodiru sa drustvenom stvarnoscu, ne moze a da snazno ne oseti koliko su ove suvise opste interpretaoije

19) Divis.ion .du travail social, knj. II,gl. I

102.

nemocne da opet sastavecmjemce; i to je delom nesumnjivo izazvalo nepoverenje koje je istorija cesto pokazivala prema sociologiji, To . .sv.akako....n~aci _9:~ I'!"2g~avanjepsih~~kih cinjenica mje neophodno za sociologa, ~~Q ~Ql(!~t~y<!~ ~!yot tie -potice Iz poj~9:~g~erip,g.~zivJjj;a,. ~j.eaa:n.j",~" §!l Jes~?povezani, ako drugi ne ~2ze ga oQjg_.[l1! .nLV1~ Qll, Q!'!!:!?-ozeda ()l<l:~s~ ~j~g2Ye~-~bra~jenJe.~~re.' ~ao sto smo pOKazali, neosporno je da su drustvene cinjernce stvorene obradom sui generiS psihickih cinienica. Ali, pored toga, sarna ova obrada nije bez analogije sa obradom kojase vrsi u svakaj pojedinacnoj svesti i koja postupno preobrazava osno.vne elemente (osete, reflekse, nagone) od kojih se ana prvobitno sastoji, Nije bez razloga sto se za jtt mogio 'reci da je i ono samo jedno drustvo po istom osnovu kao organizam, mada na drugi naein, i vee odavnosu psiholozi pokazali say znaca] Cinioca asocijacija za objasnjenje duhovnog Zivota. Ps~holoskoobrazovanje jos vise no biolosko, Cini dakle za sociologa neophodnu pripremnu obuku; ali ono ce sociologu koris~o biti samo pod uslovom ga,g~ se "QS.!9bodLv.osto"ga je,dQ..~lO

i da ga prevazide upotpunjujuci ga posebnim socioloskim a; . obrazovanjem"l!0trel:Jll_~J,~ ~~w~stane da ;~d psi~ologijena . \ neki nacin styara sre~!.ste ~VOJll::t (lQ~r~~I.J"~,. "t<L(;~~ °vo~~~!~ ir: treba da podu i kuci<l tr~g.a g~g~Y:l"ft~ llP.acll :u~ drJ1~_tY!=;;?I ifi:;i( svetnaIcoje seodvasi, I da sep2~!IlY:! llSt:~g dXlJ:;;ty:~mh ci- It

~!~~i~~~~~~eb~'i~l~~~~¥zrif ~~~fJ trr;:e~~S;:~~ik;~t;:bkU

k~risne sugesti]e,20») .

G 20) Psihtcke poja~~imati drustve.ll~.tm...sl..e..dM:e sa~o kg.d,. ,§y~Jesno povezane sa~qru~tv~~,p~Ql,~yap).~_..da.~e de~:iYQj~QI_li~ ! d1!l~~I:!,~"·sJ~cp':nJeno. T~ Je. sluea] lzyesmh SLC!l~lno-psTIilCknrCin:]emca. TaKo, [edan ~l~b~mk re drustvez:a ! Snaga~'a-lstovrem~edinka, Iz toga proizllazi da se. on moze \ sluzit! drustvenom energiiom koiom rasp~laze. U v SI:HSlu. o~re: , denom njegovom pOjedinacno~ priro~om i ~I:ne ~o_ze m;at~ utica]

·na .drustveno uredenje. To je sluea] sa drzavnicima 1, J~s opgtije, sa genijalnim Ijudima. Ovi, c~k i. ond.~.kad n~ vrse drustvenu funkciju, izvlace iz kolektivnih osecanja, ~lJl ~uom predr:n~t, ~utQritet koji je takode drustvena snaga i koji om mogustaviti U .~ve: snoj meri u sluzbu Iienih Ideja, Ali vidi se da su OVI sluc8:Jev~ proizasli iz pojedinacnfh slueajnosti i prema tome ne mogu uticati na osnovne odlike drustvene vrste koja je [edina predmet nauke. Ogranlcenrs gore izrazenog naeela nije dakle od velikog ,znacaja za sociologa,

103

III

Kako su cmjernce drustvene morfologije iste prirode kao

fizroloske pojave, treba ih objasnjavati po ovom istom pravilu koje smo malopre izrazili. Ipak, .iz,svega. .. QR-Gg:St.QRI&!b.2fH fzlazt da one imaju veliku ulogu u kolek~!~gnLz..hr.Qtu i, prema

tome, pr~f!z.n;iJ "iiJQguutioCiolosklIri--obJasnjenjima." '" ,

Ako se odredujue]: 'usIov"'a.rusfvene-'ljojave u stvari sastoji, kao sto smo pokazali, u samaj cinjeruci udruzivanja, on~ se mehjaJU sa. . oblicimaovog udruzivanja, tj .E!~a nacinima na koje se skupljaJu sasravlll creT6VT-cfTI.i]tva .. POsto. s ruge strane, 0 re -'-i~sedIiljeiijem obra?llju ni.znoyrsni eleme1!t.LkojLE!az~ .. ,!:l sastav je nog!Ii'trStva. ci~~,_"?i~9~~ '.~!.!.11 tr~~EJ!1 ,_g~diny, kao~to' 'sk-up --ana tomskih elerrienata, sa nacinomnakoji su u prostoru rasporedeni,(:ine unutrasnju sredinu organizama,moci ce da se kaze:~. .

~ p~;tak. §na.lfq9 'iOl.~,?n. a.cajnijegdrustvenog pro~~,sC1:tr£ba'

." l' '\ trazitt u sas,tavu,unutr.q§m~ d rusfvenesfedtne.-~

J\ / \ .,_ --CaR Je mugucno da. se tot~8i.uJe odredL-Elementi od kojrh se sastoji ova sredina u stvari su dve vrste: stvari i liea. Pod stvarima treba shvatiti, PQJS!d materiia1pib predmeta toji slb,p.risajedinJerU_druS_t~_illQmV'ini.~~ delat.nostt, ustanQvJjeno pravo, utvrdeni obicaji, knjizevni i umettl:icki spcintentcir-i td. Ail,,, JasnQ_j,e_dani.orl,._jednih,~nLucLili::u_gih n~ m~~~ .. doci .:eodsti~aj koji· odreduje drustvene. promen!hJ.er o~ g.,~e....kri,j,ll-4l4kak:luLp_QkLe.taCku_spagu. Nesumnjivo da ° njima valja voditi racuna :u objasnjenjima koja se pokusavaju. Oni su stvarno od~Y..§§nog znAOOa....za...dl:J..ljj;veni razvoj Cija se brzina i pravac cakmenjaju u zavisnosti od toga sta su oni, ali nemaju niceg sto je potrebno da ga pokrenu, Oni su grada na kOJusepriilieiij'iijUZiVes~ dru-

'~ali om sami sobom ne odaju nikakvu zivu snagu, Ostaje

dakle kao aktiva.n Gillilae cisto ·ljudska sredina. .-

.. =~~.ni",~~ln(Wa%..-dskl~ -!!a~:.:£la"Gtk~-ii.e..,

-. k ~ ,L~~E.~~~.;:()j~~..p$edj~e kojaSu· U s~~::-~~~j,~'Y¥!tj~;l ,~9.k_ dtustyg!l:~,~:ruug.ye Mi smo dosad nash dva mza cbelezja 1W'Ja vanredno odgovaraju ovomuslovu: to-J.~ brQj .drustvemh je.ctill!£.~gh._k~~_~~ takode nazvali, . obim drustva~en k:2!l~~~!@£ii.f:,.,,~ ilionosto"'smo"-fiazvaIr'am1fffii~non1gus!illQm .. ,Pod·()Vom paSIeanf6iiCffeoii' razum'Hln:e~~:::

~~:r~~e ~'~~~6~.G}~~~;~Fl~~~le~~l-~~'J~~~~l~~~~~~~g~ .,

j(.:'.

104

ralnim prazninama, v~c m9rqJno zbijanje cUi ]e samo pom~vmJnr;-pOsledica .,p'}aterijalne· zbijanje..nnmmi:cna ·gtistina· moz~·d"(j:"·se-deIi.lir~e, pocrus1QvomTedna'kog obima, uzlfVfsn:osti od broi~u s+vamo_ne..samo...uJ;rg,o~itlskin1.:oaru;sinlfi~ ve<: :i. .meralnim; .' ij'.--k€lj e"·,ne .sama .. tM_menjuju~.usl.ugeilL .koje .se o.takmice. :vec.,kcqe...zi.ve-,zaj,edniCkim zivotom, Jer, kako cisto ekonomski odnosi dopustaju Ijudima Qa"~()stanu udaljeni jedm od drugih, mogu se imati vrlo zivi ekonomski odnosi a da se zato ne ucestvuje u istom kolektivnom zivotu. Poslovi koji se zakljucuju preko granica koje narode dele ne ukidaju ove granice. Prema fome, na zajednicki zivot moze da utice samo broj onih koji stvarnosara,§uJu."Zat? .. ono stp!laj !_Y?!1fiiraZav~~~cnUifuStJi1uJ ed-

, nog naroda -feste-sh~p..e~a dmStveqih ,\illglP_wata. Jer, aKo 'svaKldelirirican skup cini celinu,pesebnu Iicnost, ogradom odvojenu od ostalih, ondadejstvo njenih, elarrova ostaje po pravilu lokalizovano u njoj, ako su, naprotiv, ova delimicna drustva sva sjsdmjena u okvirucelokupnog drustva ili teze da se u njemu sjedine,onda se u istoj meri prosirio

krug drustvenog zivota, . .

t Sto se tice .,r,patenjalne gustine - .ukohko se pod tim ra-

zume ne samo h~novmka: po jedinh;:;i pmm3ipe vee i_raZYQj .,Sf),Ql;lJ:g.¢,9.j,nJll .i_prellosnil::t.:v,eza.= Qua r~G:QQno i9.~ .. ~ \t.o,. rak sa dinalll,i¢n:QlJl gJJI'>:t:.inomJr"lj,(ll1ite~'!l.7e:n, IDQi.e da sl_uzi dl!.,S;i~!:1Jii"P.i~ Jer,akotazni delovi stanovnistva teze da se zblize, neizbezno je da sebi prokrce puteve koji omogucuiu ovo zblizenje, a s druge strane, odnosi se mogu uspostaviti izmedu udaljenih taeaka drustvene mase samo akoova udaIjenost nije smetnja, tj .. ako je stvarno ukmuta. Medutim, ima izuzetaka'") i izlozil! bismo se ozbiljnim greskama aka bismo mtwalnu, .koncenrraclju.dsustva u¥ek oc.enjjvali prema stepenu maferfja:lilE,C:Kon-centtadjt=" 'koj 'u"buo ... tine .• J?u tevJ. . ~.!~~~icke pruge;'itd~, mogu vise. sluziti unapred~lJj~poslova no ~St8:: pa;n~R,§:t~¥9ynistva kcje oni U tom ~!1kC:ajltJir:az.a:Y,~illi, nepQtpuno: To'-Je--sluca]E"ngIeske~"- Cija materijalna gustina hadrtia~uje- gustinu Francuske, a gde je, ipak, stapanje 'seg- .

") Mi srno gresili u nasem delu Division du travail socia! ( sto smo materijalnu gustinu suvise prikazlvali kao tacan izraz 1 dinamicne gusttner Ipak, zamena druge prvom potpuno je oprav, dana za svestose odnosi na ekonomske posledice ave druge,na 1 primer, padela rada kao cisto ekonomska jiinienica,

105

menata mnogo manje odmaklo, kao sto pokazujs odrzanje lokalnog duha i regionalriog zivota.

Mi smo na drug om mestu pokazah kako ssaki .por-ast

. ~ amlCno' ustini drusta va, Cineei drustveni

zi'y£'~" !£t~nz~~niji~._gr?s_ir;uj~Ci .. l1?rizont Ojl sva 1 pojedinac obu?¥atsi.~~2J?'.~ .. ~~.~I~~" 1 ispunjava svojom delatnos~mel!A~ l'BeR;J01 osuovnenSlrjVe kQJektiml.o~ivota. Necemo se vracati na primenu ovog naeelakoju sino tada uemili, Dodajmo samo da nam je ono posluzilo da raspravljamo nesamo o~o~ vrlo o~stem pitanju koje je bilo predmet one studije, vee 1 0 mnogim drugim posebnijim pitanjima, i da smo rnogli da tako proverimo njegovu tacnost vee povecim brojem iskustava. U svakom slucaju, nedostatak je sto smo verovali da srno nash sve posebnosti drustvens sredine koje su u stanju da U objasnjenju drustvenih Cinjenica igra]uulogu. Sve sto ~ozemo. ~eCi jeste da su to bile jedine kojesmo zapazih ida msmo bih podstaknuti da i druge traztmo.

Ali ova vrsta preteznosti koju smo priplsivali drustvenoj sredmi i, osobito, ljudskoj sredini, ne ukljueuje da u tome treba videti neku vrstu krajnje i apsolutne ejnjenjce ,J;lrekO _kaje nema..-.Sta::QalJe da se trazi. o&tgiedtrt'l je-._.naptoti.y da

. k ' ,

stan e u ome se ona nalazi u svakom trenutku istorije i same

.z~1 gg"drustveni _. , od kojih -su jedni svojstv~amo~ drustvu, dokdrugi potiel.l od nalzmenienih akcija] reakeija izmedu ovog drustva i njegovih suseda. Uostalom, nauka ne zna za prve uzroke u apsolutnom smislu reCi. Za nj . . V' • .'. osn~vna s~m~. k:ad _je ona dosta <?.~da bi oeJasmla velIkl broJ druglh cmiemca. a e, izvesno je dae j~ Orustvena sredina Cinilac ove' ~rste, jer p_romene kOje se u njoj desavaju,' bilo kakvI 6lH nJihovi uzroci, imaju p~sled~im.-Er!lvcima drustvenog organizmai ne moze da izostan~ r::i!hov""u1lCaj~na vI~anJe)ive}ul1kcrre. ~-'"~ •

. ~v.0 sto smo rekli 0 opstoj sredini drustva moza se ponoviti 1 0 p~ebmm sredinama svake od posebnih grupa koje ono obuhvata. Na primer, prema tome da Ii jeporodica vise iIi ma.nje obimna, vise iIi manje usredsredena na samu sebe, porodfcni Zivot ce biti drukciji, Isto tako, ako se profesionaIne korporacije obnavljaju tako da svaka od njih bude razgranata na eitavom prostranstvu teritonje urnesto da ost~ne zatvorena, kao nekad,u okvire jednog grada, dejstvo koje ce ona vrsiti bice vrlo razlicito od onog koje su one vrsile nekad. Uopstenije receno, profesionalan zivot bice sa-

106

svim razhcrt u zavisnosti od toga da h ce sredina svojstvena svakom pozivu bib cvrsto obrazovana ili ce joj pctka biti Iabava, kao sto je danas. U svakom slucaju, deJsb,m o:cih -J,lOsebnih.,sregina .. !!~ .... ,,!Q2~~.£~. !!!l~.~paeaj_..llp$re. '§L~ [er i s,a-m& .2!l5: .E.Q4!li.:m. illiC.il.i].L9.Ye..P--Q§..kdn.i§.,. Treba_..ML...llvek ]1jQj' vrg.Jlti. .Eritisak .kQji nna vrillli!.2~ ,,~~Ii~S!1e grupe izaziza .P.rQ!!!~!L~,,~ava,

~. ".()Y . .Q...~p.v. atanje dru. stvene ~~~~ ka.,o •. ,O .. d}ueu. ju.c.eL. elI.?-.!.'9.. ca

ore.rm. ~..Y~.:re: znas.?J_g,~]g_r,. ~~JK? ~~ ono

1.U..!ru,"'" ..fF! . U nemo au' '10 kakav

~~°tr \:~~~~~:v~~--~~~~--::~:k-a' U~~::i:'" ~~ma lwrela-

,W.nih~~-hL.mo_gle da zavise d!.ustvene poj~ye, f;ler. . .ako. "4,,e~-spQijna_ drustvena sr~z.u.Ut 1lo~Q!Q~ 9E~~!Y!'!J. \l:" §'!~.Il.tu. .da-ima~n~k.o-de.js.tY.D~-to..;j.e_j.e.dinQ_na ifuJ)._kilie __ knj.e..imaj!J_za rrredmet. napa~ pored t~oga, Qna.nw..ze .. s.Y.Qj: !:ll!ggj.yciniti osetnim samo posredstvom ::t{tuwtrasnje drustven"~",sredine. QJ~Y!ll 11g;I.9£ii~tQrijs.k.Qg ra~,'zvoi~'diikIe ~ii.~-Jif§!'l !!~!!~,!3!m m~S!~,,£E:£¥m~.svi £!!!. bi bili 'tiJ. .. proslosti.toOni. bi i sami bili deo ovog razvoja eije binaj-

I S.ta~iJe.-- .. f.aze oni Jednos.ta.vno eitlili. ~av. re~. i dogad~ drustv~!!£S"_ z~ili bt ne iz savremenog stania dru-

~Lr.an~gadaja., iz dstor'ijskih prethodnih slucajeva, i socioloska objasnjenja sastojala bt se Iskljucivo u povezrvanju sadasnjosti sa prosloseu.

Moze izgledati, istina, da jeto dovoljno, Zar se obieno ne kaze da istorija ima bas za predmet da dogada]e poveze prema njihovom redosledu? Ali, nemogucno je zamislrti kako bi stanje dokoga je u jednom datom trenutku civilizacije doslo moglo da bude odlucujuei uzrok stanja koje dolazi za njim. E~roz koj~ eoveeanstvo redom prolazi ne radaju se,j~e....i.z.--4;;.y.g.ih Sasvim je razumljivo da napreci postignuti u odredenoj epohi u oblasti pravnoj, ekonomskoj, polltieko], rtd., omogucuju nove napretke, ali u eemu ih oni preclQ.cl!:.iilluWl-0ni supOI~Z!la~ka Eoja-aozV91Java cia se ide dalje, ali sta nas podshce cia wemo dalje? T.r.ehalo .. ,bL.o.nda. da se P};43,tposta.~ tl-Ja.ut~ta~teZn..ja..kQj a covecaD..§..tV.Q",gQ.u.L.d,g.J;!.ez prestanl5.~ prevazilazi 2osti~Q..l,!.Jg £%l:!lJa~e, bilo dabi potpuno osi';~~iio,' bilQ-~i"'~r 1!.Y:~ilQ.$.Y!IiU.,'s.rec:u:· r-p'redmet '-so'cToT5::' gije bi bio da se pronade red kojim se razvijala ova teznja. Ali, ne vracajuci se na teskocekoJe sobom povlaei takva hipoteza, zakon koji izrazava ovaj razvoj u svakom slueaju

( f3_i, ~y,

107

ne rnoze da ima ista uzrocno ] Odnos uzrocnQscj;i",moZe-se u stvari utvrdrti izmedu dve date gIljenice;'~~--;;d~tim,,_QY~L!!;:znja,. k0ja'se~ sllf1itra: ~ka:o'-uzrok"Ovog- r8zv0;}a-,. -IT:ije-.rlata;_o.pa j e samo od duha zahtevanai izgradena prema posledicama koje ]oj se pripisuju .• To je meka vrsta pokretackog svojstva koje zarnisljamo kao kretanje da bismo gaoplsali, ali 5,.brar:m..urz;rok jednog kretanja moze b' , . . ~,' e

.......rru . e, Sve sto nam je dakle na osnovu isku-

stva dostupno u ovom slucaju jeste niz promena medu kojima nema uzrocne veze. Prethodno stanje ne stvara sledece, vee je izmedu njih odnos iskljucivo hronoloski, Isto ·tako, po ovim uslovima svako naucno predvidanje je nemogucno. Mi mozemo reci kako su stvari dosad dolazile jedna za drugom, a ne kojim ce se redom smenjivati ubuduce, posto uzrok, od koga se smatra da one zavise, nije naucno odreden 'ni odredljiv. Istina, obicno se uzima da ce se razvoj produziti u istorn smeru kao u proslosti, ali to se Cini na osnovu j~dnostavnog postulata. Nista nas ne ubeduje da ostvarene Cinjenice dosta potpuno izrazavaju prirodu ove teznje da bi se bez ispitivanja unapred moglo odlueiti kome krajuona tezi prema stupnjima kroz koje je redom prolazila. Stavise, zasto bi pravac kojim ona ide i koji ona obelezava morao biti pravolinijski?

Eto zasto Je u stvan tako ogranicen bro' od-

n a u vr gao a~ ne-o iko izuzetaka, me au kojima je Monteskje najslavniji primer, stara filozofija isto.rije je Iskljueivo nastojala da otkrije opstt smer kojim covecanstvo ide, ne pokusavajuci da poveze faze ovog razvoja sa bilo kakvim korelativnim uslovom. Ma kolikobile velike usluge koje je Kont ucinio drustvenoj filozofiji, izrazi kojima on socioloski problem postavlja ne razlikuju se od prethodnih. Isto tako, njegov dobro poznat zakon tri stupnja nema niceg od jednog odnosa uzrocaostt, neka je. i tacan,· on jeste i moze biti samo empirijski. To je opstlbsvrt na proteklu istoriju Ijudskog roda, Kont sasvim proizvoljno smatra t-re6i stupanj kao krajnji stupanj eovecanstva. Ko nam kazeda se u buducnosti neee pojaviti neki drugi? Najzad, zakon koji preovladuje u sociologiji G~ Spensera izgleda da nije druge prirode, Neka je tacno da rni sad tezimo za tim da u industrijskoj civilizaciji traaimo. svoju srecu, ali nis~a 'ne dokazuje da je u buducnosti necemo traziti na drugoj strani. Dakle, razlog opstosti i trajanja ove metode je u tome sto se u dru-

108

stvenoj sredim najcesce videlo sredstvo kojim se napredak ostvaruje a ne uzrok koji ga odreduje,

S ~.-stJ:ane, korisnu vrednost ili, kako smo rekli, funkciju drustvenih jsojava treba meriti is to tako u vezisa ~@ lswtiOredinom. OcLPJ:QIll.en.~~j'!jjij!:.~ uz!:_ok §!:~dil!!!l_ sam? ,:, one }~lJ!Z!; k.oie, §J.l.:U, y.e;;L§.ft .s.tg!1j~J1!!:! .~~_~~ ~~ Q~9: ~~l-a21, • post~.3.e".onabltnl !lm.Q.YkQ!~~iYl!Qg ~!:'{~ta. I sa ovog gledista, shvatanje koje smo izlozil! je, smatramo, osnovno, jer sarno one omogucuje da se objasni kako se obelezje korisnosti moze roenjati .ne zaviseei ipak ad proizvoljnih mera. Aka se istorijski .razvoj zaista zamislja kao da je pokretan nekom vrstom vts a tergo koji Ijude goni unapred, posto pokretaeka teznja moze imati samo jedan jedini cilj, moze postojati sarno jedno uporiste u odnosu na koje se odrnerava korisnost Hi stetnost drustvenih pojava. Iz toga proizilazi dapostoji i da #I moze postojat1 sarno jedan jedini tip drustvenog uredenja koje potpuno odgovara c()vecanstvu, i da su razliCitaistorijska drustva sarno sukcesivna pribltzavania ovom jedinstvenom obraseu. Nije potrebno pokazivati koliko je danas takvo uproscavanje nesaglasno sa poznatom raznovrsnoseu i slozenoscu drustvenih oblika. Ako se, naprotiv, korisnost ili nekorisnost ustanove moze utvrditi samo u odnosu ria datu sredinu, i kako su ove sredine razliCite, onda postoji raznovrsnost uporista i, prema tome, tip ova koji se, iako kvalitatrvno razlieiti jedni od drugih, svr-podiednako zasnivaju na prirodi drustve- ...

nih sredina. .

Pitanje 0 kome raspravljamo je tesno povezano sa pita- ~ njem koje se odnost na obrazovanje drustvenih tipova, ... )!~~_ _~~vrs!<lJ !Q jg ~?-t9 st9~91~~>t!Y<ln. z~y?\~~.YiSi .nr§"J>~vega . od korelahvll1l1. uslpy.a Mllp'okazuJ¥ l~V_E!~~].:_ raz~oliko~--Ako~§iG:.na:Pt'Citiv;:::sVi::.glaym .. iizrocl:m:us6L@~:-:

.. g:~~E!O~~_O~1!zJ;t~k~,gz:o.g 'r }wji muje Pi€:tIi§m.9,:LL1L~~:]?istva J?;g1J1:>111l1:n svoju indi,iiduifOOst:.da::'br.jedin(,)"··postahi':: razni trenuci. j.edri.og j~d.illOg

i istog razvoja .. Peste, s druge strane, obrazovanje drustvene

-$rediii'e·pfi:iIzilazi iz naeina sastavljanja drustvenih skupova, i kako su ova dva izrazau sustini sinonimi, mi sad imamo dokaz de nema bitnijih obelezja od onih koje smo oznacili kao osnovu socioloske klasifikacije. •

Najzad, treba shvatiti sada, bolje no. ramje, koliko bi bilo neopravdano oslanjati se na reCi "spoljni uslgyi" j ,sred~~Ls.e,...naSa...wetQda osudila I da bi se izvori zivota

109

trazih van ZlVOg bica.e Sasvlffi suprotno, razmatranja. koja ~ i iznosimo. svode '§_E;!. na .,rr:d§.,~"da BU :qzro (;1 drustvenih pOJa va 0 ~ ~nu:~~_·ar:us~. TeqJ;'m, po kojoj dr~s.tvo prois~~ce iz 'je':_: . . me, pre-brse mogio opravdano prebaciti da nastoji da unu-

trasnje izvede iz spoljnog, posto ona drustveno hice objasnjava neeim drugim a ne samim njim, i da vise izvodi iz manjeg, posto ona preduzima da celinu izvede iz dela. Prethodna nacela tako malo zanemaruju samoniklo obelezje svakog zivog bica da, ako se ona primene u biologiji i u psihologiji, morace se priznati da se pojedinacni zivot takode u celini _

~ izgraduje u unutrasnjosti. jedinke.

IV

Iz grupe pravtla koja su malopre utvrdena izvlaci se izvesno shvatanje 0 drustvu i 0 kolektivn_Qm 2:iv;otu.

, '-----~--------------~----~--

£~e;, .~}ill.r!lt...IlliJ~..QDJ~ dele duhove na ova ,'ll.

Za jedne, kao Hobza, Rusoa, postoji prekid jedinstva rzmedu jedinke j dzustva. Covek se dakIe"po prir6dl 6plre zajedniekom 'zivotu, on se s njim moza pormriti samo pod prinudom. Dr.JJ!Uveni ciljevi nisu jedhosta~oj se ~usrecu pojedinac;ni ciljeYb~ su im oni suprotrii. Isto tako, da bi se jedinka navela daide za njima, potrebno [e nad njom vISiti prinudu, i u ustanovi -i uredenju ove prinude sastoji se uglaznom druSt'lPpi rn.d. Samo, posto se pojedinac smatrakao jedna jedina . stvarnost ljudskog carstva, ovo uredenje, koje ima za cil] da ga sprecavaI obuzdava, moze se shvatiti samo kao vestaeko. Ono se ne zasniva na prrrodi, jer je namenjeno da nad njo. m vrsi naSilje~ spre. cavajuci je da .stvara svoj.e pro.tivdrustvene posledice. Ono je umetnieko delo, masina koja je u celmi izradena .Iju lskom rukom i k:oja je, kao sve tvorevine ove vrste, ono sto je sarno za:tosto su [e Ijudi hteli takvu; odluka volje jestvorila,druga odluka je moze izmeniti, Izgleda da ni Hobz ni Ruso nisu uocili ~vu protivreenost koju sadrzi pretu.ostavka da je sam pojedinae tvorac rnasine kOj,g_~g_".gl.9yn1!_~~da ovlada njlme ~nudi, ili im se bar cinilo da je, da 13i se otkloniia ovaprOt1Vi'ecnost,

~~~.~1Lt.ein.mLl~!:':?lll, <:: ... drus!i~!!Qm, JJg.oJlO~rikriti ~e.u o~~~ ?~~~ koji_,~~~J..::~r:: ~rt,!eJ

110

Suprotnom idejom su nadahnuti i teoreticari prirodnog prava i ekonomisti, a u skorije vreme G. Spenser22). 1-a njih je . .ili:.ll§tveni 2:i 0. V"'m~ camouikao Ld~'LO_EI~rQ_q!?l':. stvar. A i, iaka mu daju ovo obelezje, oni..mu ne p~naJu

~ ~u prlrogu, jet na1aze nje~"£)sIlillLU..lLprj~od; j.e~e om u njemu ne vide, nista bolje od prethodmh mislilaca, sistem stvari koji postoji sam po sebi na osnovu uzrokakoji ID.:r_'IDl;r_:_osobem. Ali, dok su ga oni shvatali samo kao ugovorno uredenje koje nista ne vezuje za stvarnost i koje, tako reci, lebdi u vazduhu, ovi mu za temelje daju osnovne nagone ljudske prirode. Covek je prirodno skion polrtiekom, porodienom, verskom izivotu, razmenama, itd.. i iz ovih prirodnih skionosti prolzilazl drustveno uredenje: Prema tome, svuda gde je normalno, one nema potrebu da bude nametnuto. Kad pribegava prinudi, to je zato sto nije one sto bi trebalo da bude ili zato sto su okolnosti nenormalne. U nacelu, treba same da se pojedmacne snage puste da se slobodno razvijaju da bi se drustveno organizovale.

. Ni jedno ni drugo od ovih ucenja nije nase:

Bez sumnje, mt od prinude cinimo obelez·e svake drus~ene cinjenlce.~!l!l1o, ?V~~.J)r.ig1:!~~ ::~g:?!zg~~,~~z" ~~I!:e. v~~~ " i~Lmanje majstorske rnasme, nallle~J~!le da IJU(fll'l1~ skrIJ~ ~

klopke u koje suse sartii·"·"unva:tiTr:~Q.ua..j.e~rQsto nastala tak~ 0 Q(''-tit11 s'to se' jedIrikanaI3z5'pfPd'jPpPOm sHorn. koja njom vlac!..a 1

pred kojom se ona pokorava, ali ova sila je priroj_na. Ona ne

ponce lZ nekog ugovornog uredenia..kcije je ljudska volja u

celini na~ovezal~ nay ~JvarI_lost; ona .. jz1azj jz same.Jlt.t'cib~ st'IDltbost'.j aAa Je 1J11ZZU. pro!.!Z"!Toddahh nzzoka. Isto tako, da

\>~. <.,.pise jedhika. .navelada joj se dobrov~~jni:. nij.e..nuA;.' .·z~.cib€lga¥at,t-4ril:o-""KakVom . ffiib'ivst0, ~llO_J.e._da ona

.,:ste~ne svest 0 svom staW, prirodnih zavisnosti,L~lnje-:nosti - bila da pornoeu religije stvori ' eulnu i simbolicnu prEi'dSTavu---O-tome, bilo da pomocu nauke 0 tome ohrazuje potpun i odreden pojamr-.-Kaka nadmocnost koju drustvo ima nad njom nije samo fizicka vee i intele'Ktualna i moraIna, orid" nema mkakyog railgga aa se plasl sl060diiog isPitivanja, samo ako se one pravilno vrsL Razmisljanje, cineci da eovek shvati kohk6J'eClrustveno mee bogatije, slozenije ,f trajnije od pojedinaenog bica,moze jedino da muotkrije razumljive razloge poteinjenostr koja se od njega zahteva i osecanja pri-

.. ) Kontov stay 0 ovom predmetu je dosta dvosmislel1 eklektizam

111

vrzenosti i postovanja koje je navika ucvrstila u njegovoj prirodi'"). 1

Dakle,.' same neobicno povrsna krrtrka mogla bi da prebaci nasem shvatanju drustvene prinude da ponavlja teorije Hobza i Makijavelija. Ali ako, nasuprot ovim fiIozofima, mi .kazerno da je.J!rustvenizivoi priE,~dan, to nije zato sto bismo mi nalazili njegov .izvor U prlrodi jedinke, vee zato sto on .nepDSJ:ecino.izVire lZ kolektivnog bi~a koje je sarno po sebi priroda sui generis; zato sto one proizilazi iz posebne obrade kojoj su podvrgnute pojedinaene svesti na osnovu njihovog _ udruzrvanja i odakle se izdvaja nov oblik zivota24) Ako dakle mi sa jednima priznajemo da se on pojedinej; iavlja u vidu pr~ma mi prrhvatamo da je on samonikao pto.., izvod stvarnQsti; i one sto Iogieki spaja ova dva prividno protivrecna elementa jeste to ffito ova stvarnost odakle em potice, prevazilazi pojedinca, T~i,da reci "prinuda" i"sa:- , moniklmL nemajy___ u naso] terminologiji smisao koji Hobz d daje prvoj a G. Spenser drugoj.

t" Ukratko, v.eCintpokusaja kojl su cinjeni da bi se drustvenecinj enice racionalno obj asnile,,m.ogh1...M,p.Iigo..v:oritt:..ili da ,·.cme,_ da iSI:ez~drustverwLiliE.iplini, iii da,,-uspe.vaj.u--Ga-4e--,QdxZe-sa.mo,...pQ_~!! Jqrljivih lukavstava.

• Pravila koja smo Izlozil] omogucila bi, naprotiv, da se stvori sociologija koja bi u duhu discipline videla bitni uslov svakog ~ .~ zajednickog zivota, osnivajuei ga potpuno na razumu i istini ,/

"") Eta zasto mje normalna svakaprinuda. Sarno ona zaSIU-\ •• zuje avo ime koja odgovara neko] drustvenoi, tj. intelektualnoj , iIi moralnoj nadmoenosti, Ali onaprinuda koju jedan pojedinac i vrsi nad drugimzato sto je jaci Hi bogatiii, osobito a. ko ovo bcgat- f stvo ne izrazava njegovu drustvenu vrednost, nenorrnalna je i moze .,

se odrii.ati sarno nasiljem, '

2<) Nasa teorija je cak suprotnija. Hobzovoj no prirodnopravno]: U stvari, za pristalice ove poslednie teorije, kolektivan zivot ie prirodan samo ukoliko se on rnoze izvesti iz poiedinacneprirode. Medutim, sarno najopsfiji abliei drustvenog uredenjarnogti biti; strogo uzev, izvsdeni iz ovog izvora. !:ito se tice. pojedlnosti, . on~ je suvise udaljena od krajnje opstosti psihlekih osobina da bise mogla dovcsti u vezu.sa njdma; sledberncimaova skole ona Izgleda dakle is to toliko vestacka koliko i njihovim protivnicima. Za nas, naprotiv, sve je prtrodno, cak i najosobenija uredenja, jer se sve

osniva na prirodi drustva '

112

,

"\ (' ~:_; (_t~~)

GLAVA SESTA

PRAVlLA KOJA SE ODNOSE NA DAVANJE DOKAZA I

,"~~:~Lfii:~~~1~~.~~~~~d~;:;~~~§~fe~~a~ .. }'

~ ~e_..o~.1~_dhov.re!DeJl.Q.,JavlJa]u III ne, 1 da~tamo dall_pro-~

A~lD!. ~:!l_ek. 0.1.·. e.,. 0 .•. n~.-."'P.Qkaz.u ... j u, .. J.l. JJj[im-I:. ;azni.nL. ..'ko.mb.!inaciiauy(Q'[o,,!: .

"JiQsti 4.QkazujuAai~1}~: ~a-y.~d drugg. ~::td one mogu da .

se' ve~tacki izazovu po ;'volji posmatraca,~je . ogleda u pravom smislu reei. Kad nam, naprotiv,' stvaranje '-mnJemca nestoji na raspolaganju i kad mozemo sarno da Ih uporedujemo onakve kakve su . .same...m.:L_sebe .• nastale."....metQda

.;i::&~~ritrJeste l2.~edno_Y.L~enj~_£~dq ,i1~~~~-:

: Vide1'i· smo da se soctolosko objalpj!:;Qi~CiV:Q sasU4i.

~1~1.;lt~.miY.~nju ~dnosa uzrocn~sti, bilo d.a je ree da se: pojava

. ,%poveze sa njerum uzrokom, bilo, naprotiv, uzrok sa njegovim l~orisnim posledicama. Kako, s....dl"~o:llive ocigleilnoJzroicu uticanju posmma~Q1"edna. ~da .je j.eruna..1:.QR9_Qgg_varasociolqgjji.__-.,E;sm! je, ist~e sma:trao dovoljriom,'C{m~j~"'s'inatrB:o'potrebnini' da ]edopun1'lmim

:§iQ."J.,e.,"_on....:na-z~-ist(W,i~om.wm.€lotodom,ali tQme,j.~ .uzmk u

·:iiJ~gitvom:n9_s.ehn0m.,.sh:v..atanj~kona. Oni trElb'i, po njemu, da uglavnom izraze ne odredene odnose uzroenosti, Vee smer u kome se Ijudski razvoj uopste krece, oni se dakle . ne mogu otkriti pomocu uporedivanja, jer da hi se mogli uporediti razni obliei koje drustvena pojava ima u ra ... znih naroda treba je odvojiti od vremenskih nizova kojima ona pripada. Medutim, ako se poene sa takvim komadanjem ljudskog razvoja, dolazi se u nemogucnost da mu se rrade tok.

'J

//

a Pra.vila. soctotoske metode

113

Da bi se to postiglo, treba da se pristupi ne analizama nego sirokim stntezama Potrebno je da se uzastopna stanja covecanstva priblize [edna druglma i sjedine na neki naein u jedno neposredno saznanje, kako bi se zapazio "neprekidan porast svake teIesne, intelektualne, moralne i politicke sposobnosti'"). To je razlog postojanja ove metode koju Kont naziva istorijskom i koja Je, prema tome, Iisena svakog predmeta cim se odbaci osnovno shvatanje Kontove sociologije.

Istina, ~av!~~J:~ .. ~.<: ,~e.~. ~=se~j e . ogle~.::_.~,::~ !Eo-

sredno, neprimenljivo u soc1610g1Jl. 'Ail,l1JFgovoL~umenta-

ci'JTei(lU2ama3reittt::Il& njaiOg znacaJ a' 'vee fo sto [e on primenjuje.takcde..nabjoloske pojave, i cak na slozenije fizickohemijske Cinjenice2); medutim, danas nije potrebno dokazivati da hemija i biologija mogu da budu samo eksperimentalne nauke Ne.lllil_ dakle, razloga da njegO\T~ ~r:iti)~~1;ll,!l:lu, _Qsnovanije karl je upitan]U~sciciologija,'~i'se drustvenepojave razliktij~·-oa.' pretGod.nHi'-saino~veeo~ ~.~gz.~!!£~~l_l. Ova razlika svakako lliOzicsuhom"da-1>ov:uce~da upotreba zakljueivanja na osnovu iskustva u sociologiji zadaje jos veee teskoce no u drugim naukama, ali se rie vidrzasto bi tamo one bilo potpuno nemogucno

Uostalom, citava ova Milova teorija poeiva na jednom postulatu koji je 'nesumnjlvo povezan sa osnovnim nacelima njegove logike, ali koji je u protivrecnosti sa svim rezultatima nauke, On u stvaripretpostavlja da isti konsekvent ne proizilazi uvek od istog antecedenta, vee da moze poticati cas

iz jednog cas iz drugog uzroka. Ova shvatanje uzroene veze, oduzimajuci jojsvaku6dredenost, cini je skoro nepristupaenom za naucnu analizu, jer unosi takvu zamrsenost u splet uzroka i posledica da se duh u njoj potpuno gubi. A~a, posledica moze da potice iz raznih u]:tQ.ka, da bi~ je'(Jdre"duJe u jedllom skupu da~i"..tI'eba±6·~bt-da s-e" 'O'gle-d' -vrSrLr-pt~a:kttcn:'O"ieoffia:dj i vit.!h., Q.s.ohito .. ..u-sociologij"CuslovIma izdvaj anj a. -.~.--~---'

Ali 'Ova'-toiJoZrifa aksioma 0 .mnostvu uZZ'oka-je.pocicanj.e naeela uzrocnosti,' Bez sumnje, ?.~o se s~-smatPa-da "srruirOkT-posledica a~1JJno .raanorndni.Lda ,jzme.dLL_njih nema ~nTkakVo-i"IOgIt:~2i, Q,.d.Il_Q~.a" ,!;le.m.a .nieeg, .protiv:r-ecnog .. u tome da:'se '-rllivati da " edna ,12osledica mose da PX?ot!. cas

,,,"'.' ,,""" _'", PH __ ,C_,,,,,,"- ,J: '" ""_,-"--,,,,-,,. ".,,,._ .. -,. ,,, .. -,,,~

') COUTS de philosophie positive, knj, IV, str 328 2) Systeme de logique, kn] II, str, 478,

114

/

jedan a cas drugi uzrok. Ako je odnos koji C vezuje sa A <':1- st'(j"hTonotoslG,-on"lle'~fskljucuje jedan drugi odnos iste vrste

kaji bi, na primer, vezivao C sa B. Ali ako, naprotiv, uzrocna

veza ima neceg neposredno razumljivog, ona ne moze da bude

do te mere neodredena, Ako se ana sastoji u odnosu koji pro-l izilazi iz prirode stvari," jedna ista posledtca moze od,rZavati , ovaj odnos samo sa jedmni uzrokom, jer maze izrazavati samo

jednu jedinu prirod{""~~le, jedino s~ filozofiikad s1aY~ , "* ~~.iliL ne~?sredn~~"lJl~~~~_~~.!:~c:~gE. .?d~~~..,,!l!Jc- \ mka,onamJ~ !J.P!t~!!J,l:l" 9:~~s.~ ,!2retpostav~J,~ ~:I!gJ1g:p...QJ, me-

todi Kako inaee da se ohjasni iiiiaca:fiia' uloga dedukcije u

zaklJucivanju na osnovu iskustv,a i o"s, nov, n, 0" n" aee"l"o, ,0" sr"azm, er-,

nosti izmedu uzroka i posledice? StQ se tice slucajeva kojt

se navode i u kojima se toboz opaza mno§tvo "uzroK'a~~aa: bi

om rrroglr da'biiClii-dokazi; ti-ebaJo'l5r pretho'dnoda se ut'>lXIi ~vo mnostvo ,nije pTlvidn,9_, 5!lQrti'§i~ PQ~!!:~.£.e_.JlLUi;riva stvarno _~.2!~y~, . Koliko puta se

nauci dogodilo da na jedinstvo svede uzrbke Cija je raznovrsnosf na prvi pogled izgledala nesvodljiva! Sam Stjuart

Mil pruza primer toga podsecajuct da po savremenim teori-

jama stvaranje toplote trenjem, udaranjem, hemijskim dej~ stvom, Itd., potics iz jednog jedinog i istog uzroka, Obrnuto,

kad [e ree 0 posledici, nauenik cesto razlikuje one sto laik

mesa. ?a...z;duw-l'~~_~c ~."g~:QtIg_!-e~;jedinu'"i-istu-.-&sfl5vU=-b.9.~.s.ti-;::z-a:::nal:fkuj··"FlostpjkJn~o~=

neTIC? raiTi:c:mh::g'io~m£itLmnosty',oUzroka ... se n.alai,CH~V~~2-·sa ., mnQffitvom' posledica; i, ako medu svim ovim patolosklm v1''::''"-

, stama~~W.a.k jm~~nI="'C:e=g"'_zare.a:rn:C.kQg;~~QV:da je to zato sto se OVl uzroci ta:k6.de prepli6ttiivesn"tfi:Csvojim obelezjima,

Uto liko j e vaznij e da.se ... oLQ .. j§te~g,_§Q£ill19gjje..sto...ronogi sociolozi jos podlezu nJeggYQID. Yti.c.llj.u,ito .. ~ca.k.t. .()nda~kad"'lle skiizli~IiJ," "fir~~1{-gy"~pagQY-Qr .. , !l.~ 1,!PQ!!:~!m YRQr.e~dne:metode Tako, obicnQ, se Jcaze da ~:t:;m~n,f;l,m~J ,mQze da b:u.d.gpodje4:: ?,irk9:::t~~Y5.!t:!!itjF.l!Pt!!!.i!.~ ~~rCJ.£1.gJ~j, ~~!? ~~ to. k,~,~li)~a;s,~ ".w~~zml;=i.t;d. Primenjujuci zakljueivanje na osnovu -'{skustva u ovom duhu, eak i kad bi se prikupio veliki broj Clnjenica, ipak, nikad neee moci da se dobiju tacni zakoni, .odredeni odnosi uzrocnosti, Samo ce se moci nejasno naznaciti rda-

vo ~eaen konsekvent nejasne i neodreaene grupe antec~de-, nat akle, ako se hoee da se u oredna metoda upotrebi na i ~~ na.e.m....ti, u sag a§no~§a nB felo.m-l.l~CrulSli, onakVmr" llakvo~~ ~zv l~~! i3i t>~II);~ !!.?!!!s~J_ Q!£tl?Q!r~I-1n.Q, da,~a...osP.O£.u

8' 115

,~~ uzmesledeea postavka: eTc odgovara isti uzrDTe'."""TaK'o;aa" ponovo uzene'prJ.ffiere;"ami>affi"6ubistvo ne zayisi sarno

1~.1 ?nda, j~ t<Lzatq ~~to~"~_.~.t.va.E.n2~~f· ~:n~_~~'"

,".",~~ ~!sto je to sit'i{nmmallietom. Za Kaznu, smatralo da se ona objasnjava takode raznim

. '.' "",i>"c, ',,);-)e t? zato ~to nije zapa~en z~jednicki element "';;,6,::..n.~;>~rtaTtfZl usvrm ovim antecedentima 1 na osnovu koga oni stvaraju svoju zajednieku posledicu-).

II

lake se svi. naeim uporedne metode mogu primeniti u sociologiji, lpak. svi oni nemaju podjednaku, dokazIlJ1 snagu u njoj.

Tzv. metoda osta1;aka, rna koliko uostalom bila oblik zakljuCivanja n.9 osnmm' iskustva nerna !@.ko reei nikakvu {lri~enu u proucavanju drustvenih '~~_-Ne samb~t6'Se ona moze koristiti samo u dosta oama 1m naukama, posto pretpostavlja znatan p._r:oj vee pqznatih, t~konl:\~ drustvene po-:jave su suvise slozene da bi se u datorn slucaju moglo da iskljuci dejstvo sv}h uzroka sem Jedno .

, lsti razlo otezava , " ..m.e1Qile saglasnosti, ime..-

~asiiosti.,pne'·~'it¥atLrn:f.tii~VIfaru'"aa 'se ·ulio;re'.:

,~ ,~~jevi ITi~il~jlL lle .slaZu,,_u,.Jean~rjettlfioJ!a-cKl.

Nema, Dei sumnje, nauke koja je ikad mogla daustanovloglede u kojima je na neoboriv nacm utvrdeno strogo '[edinstveno obelezje saglasnosti iIi nesaglasnosti. Nikad nismo sigurni da nam nije prorriakao neki antecedent koji se slaze iIi koji se ne slaze kao konsekvent u isto vreme i na isti naein kao jedini poznati antecedent. Medutim, iako je iskljueenje svakog slueajnog elementa .idealna graniea koja se stvarno ne moze dostici, fizicko-hemijske, cak i btoloske rnauke priblizavaju joj se u stvari dostada bi se u velikom broju sluesjeva dokazivanje moglo dasmatra praktieno dovoljnim, Ali u sociologiji nije tako usled suvise velike slozenosti pojava,spo- I jene sanemogucnoseu da se cine ogledi u pravom smislu. Kao

~sto ne bi mogao da se riacini ni prlblizno potpun spisak svih cinjenica koje istovremeno postoje u okviru istog drustva iIi koje su se srnenjivale u toku njegove istortje, rnkad se ne

&) Divison du travl}il sociar, str, 87.

116

moze imati cak nt pribhzno uverenje da se dva naroda slazu Ill ne slazu u svakom pogledu izuzev [ednog. lzgledi da pojava promakne mnogo SU veei od izgleda da se nijedna ne zanemari. Prema tome, takva metoda dokazivanja mose dati sarno nagadanja koja su, ogranicena na same sebe, skoro Iisena sva-

kog naucnog obelezja. '. ·4:· j " .

" , . e drukci e sa m~t9~om 1r~tetaJivnih. pro==*-,

~ Da bi 0~.2~ .. -u-stvari nuzno ~~~m~_"'E:,,[j _~;:taZIMEfOOOnih ~q~$.~p.Q:teld:u.tg-.::.:12:g-f!~!:r::9~o.J§_~~:: --c.e~~§!a:va.n.__.p1ITa~.!~~ll1 ~~~h._::".illR:¥l~J;l~",1q,r:~"·

~-1iij;;!i~~:"?:r.~~:~t~~ji,

-{~cllL,(tdn~e spolja, .kao prethodne.,_,~ JgLut~_ Ona nam pokazuje E~samo dye cinjepice koje se L prate ili koje se iskljucuiu4) tako da niSta ne2~ne. dQ.-.J. kazuje da su one spojene,'9:?-u!!:i!~.2ill., ve~om; spolja napro- 1 ti'v,"-ona-:naffi poKazu.l~=K8.1m. one, j edna s 'drugom saraduiu .i 1 to nanepfekidanna~in, bar. u . kvantitaHvnompogledu. Ova sarndtfJa:-aaKle, sama po sebi, dovoljna je da dokaze da one ~dna drugoj strane .. Nacin kojim se pojava razvija izra- . zava pnrodu toga; da bi..d¥a-r-&z~o~ dru- ! gm;Il-,-p9:W@bz:w je takode da ima saglasnosti u prirodama koje ! onij_z.taza.v:a:i'1;t;--sta1mrk~i:a:!:!iJa je daide sama-sohom zakon, bez obzira na stanje pojava koje su ostale van uporedenja, Isto tako, da bt se on obesnazio, nije dovoljno da se pokaze da

Je poljuljan nekim pojedinacnim primenama metodeeaglasnosti Ili nesaglasnosti; to bi znaeilo ovoj vrsti dokaza pridavati vaznost koju oni u sociologiji ne, mogu imati. Kad se dve pojave redovno menjaju jedna kao druga, trebaostati. prt ovom odnosu cak i onda kad hi se u izvesnim sl:ucajevima jedna 90. ovih pojava pokazivala bez druge, JI;'!I" moze da s~ desr-t:ri:lU da Je uzr01t4:Jio spreeen .Qejst.'lGm. nekeg sUfH'E>tnog uzr.oka--dtl'sj;ver-1~, .. ,p,01>1f@1l,a!,._bilQ d a se on.:-j.a¥JJa, ali II obliku; .koji j.fLxazlicit.,nd .ono.g.~.u"..k.Qme-3e4aB-i~e-epazan. Ne~ sumnjivo da je umesno, kako se kaze, da se cinjenice ponovo ispitaju, ali ne da se odmah napuste rezultati pravilno. izvrsenog dokazivanja.

Istina,zakoni utvrdeni ovim postupkom ne javljaju .se uvek od~lrn odnGsa----azr~GSti- ... ~:reiacijamoze. ,Q9-

. . .... .._~~,

.) U slucaju metode nesaglasnosti, odsustvo uzroka iskljueuje prisustvo posledice.

117

" 4ca1.LIle od___tg_ga_S1;J:Ye.~¥a In:mk.~r.ugg..Y~_£Qd. :tQgi!

if;' . s~.g_ne po~ledi~~ istgg. JlZr.oka,~ili i nd :tQg_~ itog:_!D-edu i njih-·-flostoJi treta,. .. umatnuta ali· nezapaaena pojava; JU:Ij_li j e t, PQ_~§!;.PS.Y.,t,!.uz!:2k gXjJge, Rezultate do kojih se ovom me.todom dolazi potrebno je tumaciti. Ali koja to eksperimenitalna metoda omogucuje da se mehanicki dQhtieod119,lL!!;';tQ.C\ noot-i-bez-·-potr~-UrduiT'"6'b'l'ild.J.-4ir.t~'@Rice....kQj.e:::Diia- utvrd'\!:ie? [Od vaznosti je jedino to da se ova obrada siste~t§k-i B:fvede-,- i.e.¥(}· kake -ee ··t..ame-.-mocr·da'-se"pristupi.t.,£edukcijnl

~L Jce se traziti najpre kako. je jedan od dva Clana mogao da .~ 3urouzwlmje drngQg. zatim ce se nastojatida se rezwtat ove fdedukc!_j~,.12!:I2Y!~ . ~~~stvima~"1f __ !!~~~ uporeae'Nfill~) "Ako fje--ueaukcija mogw.':na'TaKOprove!:?-van_Je uspe, moei ce da rs.e 'sma-tra:- all. --re- aOKaz' aa:t7"1~Iti -:-se:-iiaprJJtty!-~IZmedu ovih tcIi:tL~l!!£~-1ie:"£Iiiza . nII§lK~~,~ veza, osobiIo~-ako-hr: tp()teza takve veze protivreci vec dokazanim Z~..&H poeece . 1se -sa=I~iYanjem:~tieCa::-,pp.ra~eJLilQj,e_QsiaJe_d:v:e podj ecf ; nako .zayise. iU_lmj_§; jgmqg1a91L.llJM]"e_p.asr:.edr.J.iLizmeQ:u nj ih.

. :#' N~"pr:tm~r.! !!l:0~~ .gg ?~ na najpouz.3!l-EJjJnacin. ~ty~ -- r sklonQstkas.amouhistvu-menJa~§:Q.i .teznja,ka"Qbr~ovanJu.

Ali .aemoguene je-'-G&o-se-p'ofri1I"k:ako obrazovanje mozevoa~ ka samoubistvu; takvo objasnjenje je u protivreenosti sa zakonima psihologije. Q.l;H':~2vani~.os2bito ono koje se svodi

na osnov~~ ?,n~m£l.,_do_tic.e,samo. najpfiYiSilife~ff.~Qy~-'§'Y~igl"' riapr6tlv;- nagon odrzanja je [edna od nasih osnovnih sklonq~tI. On n~mQ~ dakle da bude osetn()PQg(jg:enpQjgY9}ll ta~.9 .. _udaJk.l'!S?__rg_.J. .. i1!·.=llikQ:._.;s:labirn:::p.6..V:iatmm.,d€-jS:t.v~rp.L.'rako

se dolaziQ,Q .I1.Q§J.avlj.an..ja l'li-tanj.a_ .da,JL1,jclna.Lc1.r:Ugacmje'-

.. .nica, nTsi-l.._pn~_l.t;5!nog isto_g:_~tanja, Taj zajednieki uzrok je slabljenje religijskog fradlCiona1iZnia koje istovremeno pojacava potrebu za znanjem i sklonost ka samoubistvu.

All postoji drugi razlog koji od metode korelativnih promena cmi otude socioloskog istrazivanja u pravom smfslu Ustvari, cak i onda kad su za njih najpovoljnije okolnosti, ostale· metg.d.e._mogu uses-orisno np~-.oSa~Q. je.l>L2;j . upo..r~_cinjfmi~oma znatan. Ako ne mogu da se nadu

"-ava drUID:.Ya-RiiasefaiJllru;fiilE·~ su sHcna sagmJiiednoj tacki, moze . b~L.gJl'§~, utvrdi4~"§~gxetInJ"enicev.I!J.{i)cestopratel1f-is"kljucujU Aieda"bi ovo utvrdivanje imalo naucrlu"vreanosT; lreba ,da je. uCi~_m,~;. trebalo bi da se bude skoro uveren da su pregledane sve ci.njenice, Medutim, ne .~_2!!.._~ko _'potpun.2~~~~: nij~ ,~o-

118

gucan, vee niCinjenice koje se tako gomilaju .~ !!l0ID! .. ~l.kad d~-IJ.~ene-mrtt6VoIJnDm tacnoocu, ~bas zato : st() su su~rojne, N e sarno sto postoji opasnost da se propuste )jltrie cmJellice koje protivreee onima koje su poznate, vee

he postoji nl pouzdanost da se dobro poznaju iove poslednje. U stvari, "ono lito Je vrlo cesto ubijalo poverenje 'u zakljucke sociologa jeste tosto su se oni vise Jirudili da nagomilaj_li dokaze noda..ib kritiklljllj odaberu, [er su se najradijesluiilLIDet~JjlQm. s9,glas1!2§1LilL .m!rtQ.d.Oin .. nesagla:Snosti~o-

~-¥4tll. Tako --fmseneprekidno desava da na istu ravan stave srnetena .i letimiCna- opaianja putnika, i jasne.tstorijske

_j;e._}l:s.1we,. Videci ova dokazivanja, ne sarno sto je nemogU6no da se uzdrzimo-da sebi ne kazemo da bi jednacinjenica hila dovoljna da ih obori, no 1 same cmjenice na kojima se ona

zasnivaju ne uzivaju uvek poverenje. .

Me.~2r~eljitivDih p~J2£!x.ezui~_ni na ova neiiofriiina·iiabr~.taiiia, m_~.iJLv~ ona lIala-iezurrate ... dOYQljno je nekolikoci~, Cirri se dokaze (fa::se;.:U=-:iz'V:-esng~~~ dYe pojave Wgnj.aj.u·_j.~na .>ka0 Ekugar mo~em~~g-Urllk_~'H2 ... ~~sohom~.ill;J...ill!!2JFcfan

¥~.g!f.2!l:c~~ ~~m:-ju~iv R~lr£f,::1LJia,,",J1~"y-9-l;l ,h~2.~Jl~:']~~Zr ,~~-:~~ti odabrani.i, ~~tav;lS~.:.;~1?1i~~~9gg ... 1mJ~1. .se, ?pm~ sluU.:.:MocT ce dakle -1, prema tome, imaee da uzme za glavni i~ed-met svojih indukcija drustva Cija su verovanja,tradicije, obicaji, pravo, otelotvoreni 1,1. pisanim i Izvornim spomenicima. On bez sumnje nece potcenjivati obavestenja etnografije (ne postoje cinjenice koje nauenik moze ntpodastavatlj;. ali ce. ill stavitf na njihovo pravo mesto, Umesto da od njihnacinisrediste svojih istrazivanja, on ce ih po pravilu koristitikao dopunu onih cinjenica za koje duguje istoriji, iIi ce se bar truditi da ih potvrdi ovim poslednjima, Nesamo. sto ce tako sa vecim razumevaniem ograniciti obimsvojih uporedenja, vec ce ih .sprovesti sa vise kritike, jer samim ti~ sio ce se posvetiti uskom krugu cinjenica, rnoci ce ill hrizljivije kontrolisati, Nesumnjivo da nece ponovo raditi posao istoricara, ali ne moze ni da od svakog pasivno prim~opavestenja ko-

jima se slufi, . .....

Ali. netreba da se smatra da je soclologija u polozaju primetn:~-pot~i;j~n~s'ti'''pr~maostaIim nfl~ato "hlQ" mcze da .se, -s1uzi' 'sarrfd ·'jetlntm:.· . €'ksp'-er'imentaln-im.postupkom. Ova nezgdda:jeu"·sriYarC~~~~;'~:h9$_g1~IyQ_ill_.,_g'TIJ.m.~!!L kOje

119

se .sall1Q!!ik!? pruzaju uporedenjima sociologa i zasta nema primera u oifaTim ~poaiutJIma~'prfrode:'i>romene kale'se"'oesava}u"u >oigariizmu'u'·tciku~Jednog~poledinacnog zivota malobrojne su i vrlo ogranicene; one koje se mogu vestacki izazvati ne razarajuci zivot i same se nalaze u uskim granicama, Tacno je da ih je bilo znaeajnijih u toku zooloskog razvoja,

i ali one su 0 sebi sarnim ostavile samo retke i nejasne tragove, ,; a jos teze je otkriti uslove koji su ih odredili. N@rotiv dru!iis_tye.nU!.YQt. je. n~,Rre~!glB?-~~~~L~<t:~£~.~~:flr\!i[m-

~, '," ;p:r:QgleI!g,m~k~~ uslQv4n1a~oleKIlilllO~ot.a. -r-:trrr-m;;WrO"'Il1r'

'If' ~~~'_~~I!~~~i~~~~t~f~~I~?;~~~::;::,

S19S~-t1arGQl. Uprkos SYOJlm praznm:tumr; -isterij-a-:eove"" canstva je Jasnlja i potpunijaod istorije zivotinjskih vrsta Stavise, postoji mnostvo drustvemh pojava koje se javljaju u Citavom opsegu drustva ali koje uzimaju razne oblikeprema pokrajinama, zanimanjima, veroispovestima, itd. 'I'akve su, .na primer, krimmalitet, samoubistvo, broj radanja, broj brakova, stednja, itd. Iz raznovrsnosti ovih posebnih sredina proisticu za svaku od ovih vrsta cinjenica novi nizovi promena, pored oruh koje stvara istorijski razvoj. ~1~Y~1q!gg~je i~01i .. !<jggnakOITl=eEkasnaStuc:U:pe.ke.bbg,'V;e:,~=~k~p',~Ij,m_~I!-

~,;Yt,~,r1}9g:~~~~ at,j:~!~,~!, g_g,'"~'}~~"t~1;l",~~!e~3~:",~~,,,~,~~~~!lz! ·""N, .. ;CI,~t~~ygm1,!.g,.=9ru$iUe."",,.mQ~"t::~~;:m\'lg:~'yl;ffl:;::rnk:ama_.d,a_IiuAe.

tirJ~:J)~~Ldna.jer_on_ima,;l!eupor.ediy.f.~mogucnosti da je primenL -,~.,. N aravno, ona daje rezulia:re'-sarrr6' 'n-6seprlrri~hJuJe:'sa strogoscu, Ne dokazuje se nista Jcad se, kao sto se testo do-

, gada, zadovoljava da se vise ili manje hrojnim primerima pokaze da su se u retkim slucajevima Bnjenice menjale onako kako hoee hipoteza, Iz ovih usamljenih i delimienih saglasnosti ne moze se izvuei nikakav opsti zakljucak. ~ima objasniti mis_ao ne znaci i, dokazati je, tPott:ePno je uJ~ore.dffi ~:~. usarr:ljene ~r?me~e-vee-,nizcov.a.pl:av.~l}v:",utv.raenih.1!!:9~a elJl se G!!ngY.L~vezuru_§tq "-~ ,JIIOgJ,lCllo neprekidnijom. pOslyp_noittll, i koje su, pored toga, dovoljno raspros.t!'~Ilje!\e" ,.r~XRl'Rmtn~3~gE;~·'pojavedozVQUevaju da se iz njih iakljuCi'zaKon sarno ako oll'E'Fj1fSrro izrazavaju naein kojim se ana razvijaTraafifu~iiKolnostima. ~!,e:ma tome, zato treb~a-,izmedu..,nji£-f)Sstg;j.i~isti-to.k.ka.o.,jzmedti.:ciznih~:_ nuiaka,istQgprirodnog razJloja, ida, pored toga, ovaj razvoj koje one predstavljaju bude dosta produzen kako mu smer ne hi bio neizvestan. t

120

III

Ali nacm na koji treba da se obrazuju ovi nizovi razlikuje se prema slueaju. Oni rnogu da obQQ~~!.E! S!>~j~!l.i~~PI?:: z,ajrn1jene ili ncr jedneg-1edinog-d:Fust'V'a,- .. ·i1i~od,,'vise">dru.;. sta.v:aiste vrste ~ ili od vise,..r.aznihd-Pustvenih vrsta.

mY!PQsti.iP.gkmQz~e,~-hh!.tio.g~~le dovolj an, kad su u

.),t,,', pitanjuCinjeulce velike., ,opMosti i 0 -koj'ima-unamo dosta 13i:roka i .razlicita statisticka obavestenjaJNa primer, uporedujuei krivulju koja izrazava kretanje samoubistva za vreme jednog dosta dugog perioda sa promenama koje ista pojava pokazuje prema pokrajinama, klasama, .seoskim ili gradskim naseljirna, polu, starostl, bracnom stanju, itd, , moze se uspeti, cak he prosirujuci svoje istrazivanje van jedne zemlje, da se utvrde pravi zakont, iako je uvek bolje da se ovi rezultati potvrde drugim ispitivanjirna izvrsenim 0 drugim narodima iste vrste. ~a~~~~~~~~~z.e-,da-,:se",.zad~,:,olt~~sqm~kl!~~y_a =:=~~~~~Ii ~~v.enn::..sj;r.u.Ja kofesu>~~!~g".ill~mj~J};l;(:~~e ?d j cl»,~_l~~<!§_-;d"r.u~l'as~~!:l~ 11 cita:vom drustvu,K:g:d]~~",p_<J,k,.recQ j,ednoJ~a...l]Q¥J,., .o:~dnom

" ,pravnom ,lh:r;n...Qxa,J.M.91.!L I2favIJ l.tJ,~i:J~ffu9..m.=lJ.!X~Il9W ot5.i]~jTI;

,,'f;;~=~Pe~~~jf·~~a~:!~:on~ ;~:~~:~~£:;

ne'mo~""'Iiilifriia_Pi:~va'Qll1.,,~g!,m..Q.j!;dnQg_.nar,Qda, ,jer, tadaIj'i se-za dokazni materijal imao samo jedan par uporednih,"kiJyit11a:, tj. onih koji lzrazavaju istorijski tok posmatrane pojave :iptetpostavljenog uzroka ali u ovom jednam jedinorn drustvu, Bez sumnje, eak i sam ovaj paralelizam, ako je stalan, vee je znaeajna Cinjen1ca, ali ana sama' sobom ne maze predstavljatf dokaz.

Uzimajuci :,-!obzir Yi~~.!!~EQ£l~ ~!~ Y!1?!~!MlloIA~_ll~.Yec slrill1~'f1Ofrmrr:;:"\IpOredenra. Najpre, istorija jednog naroda m~ze aa'se'Ul1'oredl sa lstorl]om drugih naroda i da .seu svakog od njih ponaosob vidl.da Ii se .Ista pojava razvijau vremenu l~ zavisnbstiod istih uslova. Zatim se mogu izvrsit! uporedenja izmedu ovih raznih r~zvojii.· Odredice se, na primer, oblik koji proucavana cinjenica dobijau ovim razliCitim drustvima u trenutku kad ona dostigne svoj vrhunac. Kako su ovariru- " stva, iakopripadaju istom tipu, Ipak razlicite licnosti, ova] oblik nije svuda isti, on je vise ill manje naglasen u zavisnosti ad slucaja. Taka ee se dobiti nov riiz promena kojece se uporediti sa onima koje pokazuje, u istom trenutku i u

121,

svakoj od ovih zemalja, pretpostavljem uslov. Tako, posto se bude pratio razvoj patrijarhalns porodice kroz rstoriju Rima, Atine, Sparte, razvrstace se ovi isti gradovi prema najvecem stepenu razvoja koji dostigne u svakom od njih ova] tip porodice i zatirn ce se videti da li se, u odnosu sa stanjem drustvene sredine od koje izgleda da zavisi prema prvom iskustvu, (lg~ios razvrstavaju na isti naein.

Ali sama ova metoda~·ne"moze-n±lrn~mroIma..

se u s var -. ."..... O-!W: .. p.m_ave o]e'S'Cl'llastale

za vreme zivota upon~ em ~ oaro·Cia. MedJrtGn;" Jedno' drus~o ne stvara svoje uredenje u potpunosti, oliO ga aeTImicnO'gOtoV'U-pfiillalJu:onitr-K:olastr mu prethodila. Ono sto mu je tako ·preneto-nlJe'"'"U"·TOXi:I!1jegbve-iSforTje proizvod nikakvog razvoja, prema tome, ne moze biti objasnjeno ako se ne izade iz okvira vrste ciji je ono deo: Na ova] nacin moze da se postupa samosa dodacima' koji se nadovezuju na prvobitmi osnovu i preobrazavaju je. Ali, sto se vise penje na drustvenim lestvicama, odlike koje je stekao svaki narod sve au beznacajnije u odnosu na prenete odlike. To je uostalom uslov svakognapre:tka. Tako, novi elementi koje smo, od pocetka nase istorije, uneli u porodieno prav.o, imovinsko pravo, moral, srazmerno su malobrojni i malo znacajni u poredenju sa onima koje nam je proslost ostavila u naslede, Novine koje se tako javljaju ne mogu dakle da se razumeju ako se najpre ne prouce ove osnovnije pojave koje su njihovi koreni, a ove je mogucno proucavati samo pomocu mnogo sirih uporedenja. Da bi se moglo objasniti danasnje stanje porodice, braka, svojine, itd., trebalo bi da se zna koji su njihovi koreni, koji su prosti elementi od kojih se ove ustanove sastojs, a 0 ovim pitanjima uporedna istorrja veHkih evropskih drustava ne bi mogla da nam pruzi velika obavestenja, Treba se vratiti dubije u istoriju.

~P~~tome, da hi se ra~E(la jedllibdrust':'..~n,~_~stanova ~:1lliJ2atl~-pLl:r~mll.~ .. Jl[SIC~.diC:.e.. . .s.e..razni 06hci 1Wj~ 6na:.jma::n:e·:s.amo::,.u:::rraTiJtt"'a:~o..v:e,:.v:rs:te .:lie(:. u.szih pJ.:~g~nih vrst?:. J eU·-Yef;-·'fi9."Yfimer;-o"-1!OtodTcnonlureaenjtr? Ustano:·

~lce::g_,p' 'p-r--e1TI'f11Wrnz .. . . 'tpirojt" . . .. ci· dtilT

~~.k:or~~Rra!io ?':~~!~~J.1~on~ . 0

.§.lozel1111.t)va=TIl~reja--b±-se-m·oghn:razvatiAen,~;·· d la bi nam istovremeno analizu i sintezu pojave.t.Ier, s [edne :' strane, ona 1 nam~~'Vljeneceh~mente od kojih je ona sastavljena samim tim sto bi nam ih pokazala kako se

122

oni redom nadovezuju jedni na druge, i, u isto vreme, zahvaljujuci ovom s-irokom polju uporedenja, ona bi bila mnogo viseu stanju da odredi uslove od kojih zavise njihovo obrazovanje i njihovo udruzivanje._..Exema tome, .. .iole slozen~ja

_skustvena G~.moZ£ da se~t4;m1itO £oduslo~!ia S1!""1Jr"(ttr~roz sve drustvenf! :!-,rste.JJj;jO:' re na sociologija nije poSel'llla-graiia~c·.sOClor6g1]e,Vee je to saTIfa soclOlogl] a, uKo1i~ofia-pres1aJeccraOudeCtsto-opisna (tezr·a~ce.

-utoku ovih zamasnih uporedenja cesto se ucini greska

, ----y--_."_

kOjg lm...jz.Q}}aci . .rezultate Ponekad, __ da bl se doneo sud

o ameru u kome..s.e..Iaz~gadaji,desava se da se onosto s.<;!·"cfogada~a.._.izmaku-..sY.ak....e..._yrste.DrQst9cUI!.Qredi_§!1 pnim_ sto....se _jaYlj.a,llq Jmcetku.~~ce ;:!~~!,ostupajuCi take, verovalo se da se moze reci, na primer, da siabijenje verskih ubedenja i citavog tradicionalizma ne moze nikad da hude drugo do prolazna pojava uzivotu naroda, zato sto se ona javlja samo za vreme poslednjeg perioda njihovog zivota da

bi nestala Nm ponovo pocne nov razvoj, Ali, sa takvom me:todom covek se izlaze opasnosti da za redovan i nuzan tok napretka uzme ono sto je posledica sasvim drugog uzroka. Ustvari-; ·s-ta£je u .kome ..... se nalazi, . .ml.adQ .. .drustvo, .nije prost

. B;~duzetak s:tanjado koga 1?1J..dQsla: .na,krajRsyog~.l@'9Jir¥ll ... ~~Ql).Q._ ~.l!;i.:!3§::::'~_e. ... ?"~~i~~..Rtill§.tt~~7.~~",}l~=.·pv~ .~ti koj a spr~.a.dla_J_yorevin§i~!s~~!'!Yi!.st~.~'!)f;Lj.h od ·,·)4-·--·-h ... dfl.11i -mii'oaa--p·l{fU""-- e_ii-e'-osi!ooBD:::'- riin·nv:e~i:·"u· 'otreb-

·""Pr.e1; .. Q. _._. _,_Ji.Jl!"~.,.:;;y •..... _._lL_ _ .. n. . __ 0 , _.JL., .. w •• c._ .,

._ij.i¥€h- Tako, dete 'doGITa od svojih roditelja sposobnosti i sklo-ilosu koje tek docnije u njegovom zivotustupaju u dejstvo. Mogucno je dakle, dauzmemo Isti primer, da ovaj povratak tradicionalizma koji se opaza u poeetku svake istorfje potiee ne od cinjenice da ustuk iste pojave moze da bude Sarno privremen, vee od posebnih uslova u kojima se nalazi svako drustvo koj e poCinje . .,1!jl2E!rt!e~", mozeA~ b~~~.c uh.e.qgiv? §.?I1l!l.ako., :>.e .. i.skUu.ci ~aj. . .clIl.il.a£dobas.tar.Q~1i...Rg;i.l._ ga remeti;

.. .: ~...--~ .. ----~~( 1 b"aov61 ~ e::a:;..u.s.#;a,....ko-'(j;"se·u 0- ~_~ .. I?~ ~~ J:.9.£9J?m:_9.c"" 3~!,:.~~...§c-·-······· _ ... .,-- ..... ,.) ." p

. T~0.!fj~~".£!;:.traju:-·:~102L:_,p!rio~J! :';ii.af.:!ti2J.C!"Uzv2ja: Tako, da bise znalo u kom sesmeru=razvija jednaidrustvena pojava, uporediee se ono sta jeona za vreme mladosti svake vrste sa onim sta ona postaje za vreme mladosti sledece vrste, i prema tome da li od jedne do druge etape ona pokazuje veeu, manju iii istusnagu, reb ce 'se da ona napreduje, opada ili se odrzava.

123

ZAKLJUCAK

Ukratko, odlike ove metode su sledeee.

.. Na prvom mestu, _91l_9.. nUe gvisna~J!d bIlo koje filozo-

~ Posto se sociologij a rodila iz velildh filozofsldh:'d&R: trma,.ona je zadrzala navikuda se oslanja na neki sistem s~ kOJIm J,e n~ taj nacin solidarna. 'I'ako je ona naizmenieno ?ila . pozrtivisticka, evolucionistieka, spirrtualistfeka, umesto s~o je tre~al~ da se~zad?volji ;Ia bude samo soeiologija. Mi ~lsmo .se eak ustrucavali da je nazovemo naturalistlckom rzuzev ako ti~e hoee da se ukaze daona drustvene cinjenic~ smatra za prIro~no objasnjrve, a u tom slucaju pridev je do~ta nel??tre~a~~ jer znaei samo da soeiolog radi naucni posao 1 da nIJe. mistiear, Ali odbaeujemo recako joj se da doktrin~r~l sm;sao 0 sustini drustvenih stvari, ako se, na primer mls~l re~~ da se one mogu svesti na druge vasionskelmage:

SO~lOlogIJa nema da se opredeljuje izmedu velikih hipoteza .koje d~le metafizieare, Ona nema da potvrduJ€ ni slobodu ni determm!z~m. ·~: .. :~~a.~~~~;.::I:~,Jo1 ... .se_dopust~ste

d~;~::.J:!l~S.,elo uzr . 1 .. p. nme.nJuJe n.a dr .. u.··. st.veu.·····e··p·OJ·.ii.··· . '·8

to~a, Ofia P'OSfav1Ja {)'vO~e-io:ne=kao-:hWi(fna1iUi~ '~~~n:si v;:c s~n:o k~~.e~il:'#~~bp,qstulat, I!tQi?;y()d. o.snovane 'induk~

0'~~~"~': os~o Jeziik?n ~zrocnosti bio proveren' u'dJ:Ug1:iri'6bla:.: 1s~r:r:a prlro~e, posto je on postupno prosirto svoju vlastod ~flZIc~o~l1emlJSkogsveta ~a bioloski 'sv:et, a od ovog na psi~ho!oski svet, v opr~vdano .Jepret_postavltida jeon isto tako ~ ~~.a drustyem_syet; 1 mogucno je danas do dati da istra+zlVaz:~a preduzeta na osnovu ovog postulata pokazuju ten{denCl]U da~ ga potvrde, ~~ t~me nije reseno pitanje da n pri-

~roda uzrocne veze iskljueuje svaku slucajnost, .

''''-. lJ~stal~m, sarna filozofija je veoma zainteresovana za ovu emancipaciju sociologije Jer, dogod se sociolog dovoljno ne

124

oslobodi filozofa, on drustvene stvari posmatra sa njihove najopstije strane, sa koje one naivise lice na druge 'stvari u vasioni. Medutim, ako tako shvacena sociologija moze da sluzi da Jednu"filozofiju ilustruje zanimljivim cinjenicama, ona ne moze da je obogati novim pogledima, posto ne ukazuje ni na sta novo u predmetu koji prcucava Ali u stvari, ako seOsnovne cin]eniceostalih podrueja ponovo sretaju u drustvenom podrueju, one su u posebnim oblicima koji pomazu da bolje shvatimo njihovu prirodu, zato sto su oni njihoy najsavrseniji izraz. Sarno, da bi ~e oni zapazili u ovom vidu, treba iz,aei iz pojmova i uei u pojedinost cinjenica. Taka ce sociologija, ukoliko se bude spedjalizovala, pnlzati iivornijugradlifilcizofskom 'razmisljanju. Vee 'ono sto je pret .... hodno reeeno mbgloje pomoci da se nasluti kako se u sasvlln novoj svetlosti javljaju osnovni pojmovi, kao sto su oni 0 vrsti, 0 organu, 0 funkciii, ° zdravlju i 0 bolesti, 0 uzroku i o cilju Uostalom, zar sociologiji nije namenjeno da istakne misao, ideju udruzivanja, koja bi, potpuno mogla da bude osnova ne sarno psihologije vee Citave filozofije?

U odnosu na prakticne doktrine, nasa metoda dozvoljava 1 iziskuje istu nezavisnost Tako shvacena sociologija neee

.~

biti ni individualisticka, ni komunisticka, nt socijalisticka, U

smislu koji se ovim recima daje u obienom govoru. Nacelno, ona ce zanemariti ove teorije kojimaona ne moze priznati nauenu vrednost, posto one neposredno teze neda izraze einjenice vee da ih premace, U...s¥~~lw."'s.e.jma int~~esu~h, to ie utol~Q ~oliko ona u njima vidi dru- . stv,~~~inj.eniS;_U9.j! .. ,j.21 .. ~l!. po~td1lCl:r'llstvenu-stvarnost shyeQ,_l~L2E:~, ~zra~§ygj.!! Ro!~!:~e: §gJg_]l:rustvo~~uce To pak nikako ne znaci da ona "he treba da se interesujezg_ Jlrak~ ,~ja Naprotiv, iiioglose vicieti' da je na~- staina tezn] a hila da se .s.ocW~Ohusmeri kako bi mogla d«;iei do _primene Ona. ove probleme nmno. sreta na kraju svojih istrazfiranJa, All, samim tim sto se oniza nju postavljaju tek ii~t6111 trenutku, kad oni sledstveno poticu izcinjehica a .ne iz strasti, rnoze se predvideti da oni treba da se zasociologa postave u sasvim drugim izrazima no za gomilU; i da se resenJa., uostalom delimicna, koja im on moze dati ne mogu tacno podudarati ni sa jednim resenjem koje daju partije. Ali sa ovog gledista, uloga sociologije sastoji se bas u tome .~a nas oslobodi svih pristrasnosti, ne suprotstavljajuCi doktrinu doktrinama vee pomazuei da duhovi, suocenl sa ovim

125

126

PitanJ'ima zau eb ' . . .

. . , . zmu pose an stav.k , . .: di .. . ... ..

neposrednim dodirom sa st . OJI Je, InO nauka mozs dati

d .... ~ varima. -Iedino ona uisti .;..

a naUOI da se sa obzirom ali b f .~. '. InI, moze

~oJim 'istorijskim ustanovama ezo et~sl::na raspravljaobil9 sta one istovremeno imaju nuz~oPi m~zuclnam ?,a zapazfmo nastojanosti i njihovu besko . v pnvreme~o, njihovu snagu

N d . nacnu promenlJlvost .

a rugam mestu, nasa metoda' Dh' I .. .

puna I,lrozeta mislJ'uda su d Vt . rifP~l~,_Ona je pot-

.. t· . rus vene cInJemce t .. d .

njima reba postupati kao sa takvi B .. ~ van 1 a sa

se. u nesto drukCiJ·.em obll'k I¥I:n .. ez sumnjo, ovo naeelo

G S· . u na azi u osnovi u' .. K··· ;

... pensera.Ali ovi veliki mi Ii 'd· I' .... cenja . onta I'

i-=-;H;..~~Vs.tcWlllJ....~L-rll.i·'l;m~·llJj s lOCI a 1 Su mu vi"" t"'''''~~Nl.·

, ivali D·· -~l

slovo, nije bilo dovo.ljnn d ' b a o~o n .. e bi ostalo mrtvo

, v" . a se 0 znanr trebaI' d

nJega !!.aCInI osnova citave disci lin _k'" . ..~ je a. seod

u samom trenutku kad p il .. Il ~n~rIhvata i koja ga prati 1.1 karak u ~v:: ~redm.etu, SVOJih, istrazivanja: prionuli da zavedemo ovu ·d· ?J.1:gOVIPl pastupelma.Mismo

. ... l~:IP In~. P~zali_§mQ_Jmk.Q...JJi

n:i.enicama_-da--1&_ se_· v •• · . o.move koje j~,jglao o~i..,

trebalo da donjih ~~~~h"~J.:mea:ma; kakobi .,...-Gbei"e".Zja-; kako Ltreb 1 r: ocu .. nJl -. o';lFi. -naJobjektiYilljih

da~'fiku'· . ao da ~d n lhsamlh trazi nacinkakO'

b .. e na zdrave 1. .na bolesne'k kb' ,. .

tre alo da se istin1 na v 1 .., a 0 •. 1; naJzad .. ,

. ~ . . ce om na a a u po us " b

JaSUJenJiL. .. tak.o.._L.u nacrnu kojim dok . c ; • .,._ . . aJlma 0 ""

Jer, kad se jed. no~SteKne·~-· -. -:t:;, __ .azuJe. OV~. o. b:[a~nJ.·enj"a -,

. Ii . .... .... . .. svest uas~t"a:IiIU t -,,;-- 'v

se ne .mis I da se one obi ... '. .-_ ~ + SVen, VIse

. bilo .].,-,,;. .. ·v asne oeenama konsnost.ini su .. do ima ~~te., Suviss se dobro sh t -.....vlma

izn:_edu takvih uzroka} takvih posl ~~ a razma~ kqjipqsioji . ~o~e?a stvorfsamo druga sna a ~ ica. Stvar: re snag~k()ju CIn]elllce shvatile trav g, • a ,bI, Se dakledrustvene

t ' . . ze se snage kOJe su tani .....

s Yore. Ne sarno 8to su .bi ~'.. ... u s aPJU. da

•... d .. 0 JasnJenJa druza vee's . . .

.: ei .. Je okazana iIi b 1'· .,;.... . .... '" , .. u o.nal

...... , ·,...0 Je reel tek tada se 0 .'.. .

ona dokazu, Ako su sOciolo~k·' .', .. ... sec~ pot~eba da!s~ .

nihid~!ja, objasnlti ih znaei e pOJave. s~,moslstem.l ?9jektiv-

.h .. o.v .. om .. logic. k. om redu I' nba~o?~ 0 nJl.rna promlslIt.l. unji.-.

.. . . , ovo 0 JasnJenJe Je sa .

sopstven dokaz; u najboljem:slu" ~ .. m.0.po sebisvoj

seono potvrdi sa nekoliko . .caju, IlJ.oze ~ltI ;tll'4esnQ.da

.. . 0 prImera Naprot .. , .

,matsk~ is~ustvamogu da od"stv· .'. . lV',: sanJ.osi,st~, '

. Ah, ako .rni drustvene b'. ..an otrgnu nJlho.vutaJnu, lhstnatramo, rustvenim stv~~mce;m.atra~o stvazimn, onda tOd~e je sto je IS juCrvo sOc:::;:ilkareca bltna,~rtana.8e ~e-< slozenosti, cesto je izgled&T d - ,: Usle~ nJI~ovekra~nje.·

.. . 0 a su ove pOJave IIi tesko do-

stupne za nauku, Ili da su u nju mogle da lldu sarno kad se svedu na njihove, bilo psihieke bilo organske, osnovne uslove, tj. kad se lise njihove svojstvene prirode. Mi smo, naprotiv, preduzeli da utvrdimo da je mogueno sa njima naucno postupati ne oduzimajuci im nista od njihovih osobenih obe1ezja. Odbih smo cak da ovu nematerijalnost sui generis koja ih odlikuje svedemo na inace vee slozenu nematertjalnost psiholoskih pojava; utoliko pre uskratili smo sebi da je, iduci za italijanskom skolom, utopimo U opsta svojstva organizovane materije'). Pokazali smo da se drustvena cinje"hiea moze objasniti samo drugom drustvenom cinjenicom i ·istovremEmo smo pokazali kako je mogucna ova vrsta objasnjenja, ukazujuci na unutrasnju drustvenu sredinu kao glavnog pokretaea kolektivnog razvoja. Sociologf.ja g~:kle.".,nije .. .dodatak nijedne druge nauke; !L.I];~..je._-'-PQsebnai . .samostalna nauka, i svest o posebnosti drustvene stvarnosti je za sociologa cak tako nuzna da ga jedino posebno sociolosko obrazovanje moze da pripremi za razumevanje drustvenih elnjenica ..

Smatramo da je ovaj napredak najznacajniji od svih koji se JOs imaju uciniti u sociologiji. Bez sumnje, kad se jedna nauka tek rada, obavezno [e, da bi se ona stvorila, pozivati se na jedine obrasce koji postoje, tj. na vee obrazovane nauke U njima postoji riznlca postignutih iskustava i bila bi besmishea ne iskoristiti ih. Medutim, moze se smatrati da je nauka konacno osnovana tek onda kad je uspela da sebi stvori nezavisnu individualnost, Jet, ona ima razlog postojanja samo ako za predmet ima krug Cinjenica koje ne proueavaju druge nauke. Dakle, nernogueno je da isti pojmovi mogu da istovetno odgovaraju stvarirna razliCite prirode ..

Takva su, kako namizgleda, nacela soctoloske metode. Ovaj skup pravrla izgledace mozda nepotrebno zamrsen, ako se uporedi sa postupcima koji se obieno primenjuju. Say ovaj pribor mera predostroznosti moze da izgleda vrlo mucan za nauku koja je dosad od onih koji joj se posvecuju traztla samo opste i filozofsko obrazovanje; i zaista je izvesno da primen,€l ovakve metode ne moze imati za posledicu da popularlse interesovanje za sociologiju. Kad se kao prethodni uslov uvodenja od ljudi tra~i da se oslobode pojmova koje 8U navikli da primenjuju na jedan krug stva!'i, ne moze se

1) Pogresno je dakle nasu metodu oznacavati materijalistickom.

127 ,

·:.::.::,. ....

"':.-:';.

_'

,:., ... , .. ".

, .

: .::.", .~":. ' .. :

>'>"

.--: : ~" - .

. ' .".--'- .:.~

~".- .v-. -

'-~ ..

. <.J ......

:,'::.:'>

...•..

. '\ '.'-'>'