Uvod

Reč lizing potiče od engleske reči "to lease" koja znači zakup. U poslovnom smislu
zaista se radi o davanje opreme u zakup, ali lizing aranžman često obuhvata i obuku kadrova
korisnika lizinga za rukovođenje opremom; prenošenje na korisnika lizinga znanja i iskustva
(know – how) iz oblasti tehnike, tehnologije, tehničke dokumentacije koja je vezana za opremu
koja je predmet ugovora o lizingu; kao i servisiranje, održavanje i zamjenu dotrajalih delova
opreme koja je predmet ugovora o lizingu. O vremenu nastanka lizinga postoje različita
mišljenja. Neki smatraju da je nastao u Egiptu još prije tri hiljade godina p.n.e., odnosno u SAD
1877.god. kada je Bell-Telephon-Company umesto da prodaje svoje telefone iste davala na
korišćenje u vidu lizinga. S druge strane, smatraju da je pojava lizinga vezana za 30-te godine
20. veka u vidu finansiranja nekretnina u SAD. Zemljom porekla smatraju se SAD. Industrijski
razvijene zemlje Evrope prihvataju lizing polovinom 20-tog veka,a prvi lizing poslovi kod nas
vezani su za uvoz elektronskih računara i železničkih cisterni 70-ih godina. Razlozi nastanka i
daljeg razvoja lizinga su brojni. Razvoj tehnike i tehnologije odvija se brzim tempom u
industrijski razvijenim zemljama, njihov interes je da složene i skupe proizvode prodaju i zato
iznalaze različite oblike plasmana, jedan je od tih oblika je lizing posao. Sa druge strane,
nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju imaju potrebu za razvojem, ali lizing im omogućava da
dođu do savremene i skupe opreme. Početni oblik lizing posla je zaključivanje ugovora
neposredno između proizvođača i korisnika proizvoda. Ulaskom treće strane tj. finansijera u ovaj
odnos omogućava razvoj lizing posla u pravom smislu te riječi. Sve tri strane pronalaze interes u
lizing poslu proizvođač uspeva da plasira svoju robu, finansijer da oplodi svoj kapital, a korisnik
lizinga da dođe do opreme koja mu je neophodna za obavljanje svoje delatnosti. Ugovor o
lizingu razvio se iz klasičnog ugovora o zakupu pa se često naziva novim oblikom zakupa. Danas
se razvio u novi, samostalni, pravni posao. Postoje različita shvatanja pojma lizinga, ali bez
obzira, može se reći da lizing, po definiciji, za svoju osnovu ima ugovor o lizingu. Bez ugovora o
lizingu, posao lizinga ne bi bio pravno validan. Lizing posao kao složenu, pravnu, ekonomsku i
finansijsku operaciju kreirala je poslovna praksa.
 OPŠIRNIJE O LIZINGU

POJAM LIZINGA

Sama riječ lizing (leasing) potiče od engleskog glagola to lease što u prevodu na naš jezik
znači dati pod zakup, najam. Skoro u svim zemljama figurira u toj jezičkoj formi (na primer, u
Nemačkoj pod nazivom "leasing gescähft", dok se u francuskom jeziku koristi izraz "creditbail",
u ruskom "imovinski najam" i sl.) Lizing, posmatran u užem smislu riječi je u stvari zakup. U
početnim fazama razvoja, između poslova lizinga i klasičnog zakupa nije bilo razlika.
Vremenom, lizing poslovi su se modifikovali, naročito zbog ulaska treće strane u posao u vidu
davaoca lizinga, finansijera, tako da danas lizing prevazilazi po svojoj sadržini najam i zakup,
budući da obuhvata i poslove poput kreditiranja, kupoprodaje na poček, vršenja usluga različitog
profila, itd.

Razloge nastanka lizinga prvenstveno treba tražiti u razvoju tehnike i tehnologije, pojavi
moderne investicione opreme sa visokim stepenom proizvodnih performansi, savremenih
proizvoda vodeće tehnologije, inventivnosti u pronalaženju novih izvora i metoda finansiranja,
novim načinima plasmana opreme kao i u stalnoj težnji kompanija da u uslovima oštre
konkurencije pronađu profitabilne angažmane na svetskom tržištu. Nova poslovna filozofija se
bazira na načelu da vlasništvo nije najvažnija kategorija efikasnog poslovanja preduzeća.
Proizvođači opreme su preko lizinga pronašli mogućnost povećanja obima i efikasnosti
realizacije svojih proizvoda, osvajanja novih tržišta, dok kupci te opreme u lizingu vide šansu za
takvu nabavku odgovarajuće opreme koja će ih pošteđeti izdvajanja visokih suma novčanih
sredstava odjednom. Naime, bilo sopstveni ili pozajmljeni, kapital je ograničen resurs pa zahteva
i efikasnost u upravljanju.

Sa makroekonomskog i međunarodnog stanovišta, zemlje u razvoju sa slabo razvijenom

tehnologijom i finansijskim tržištem putem lizinga imaju mogućnost da koriste savremenu
opremu i ostvare zavidne proizvodne rezultate (proširenje kapaciteta, modernizacija poslovanja)
tako da lizing poslovi predstavljaju i jedan od vidova transfera inovacija između zemalja. Lizing
posao možemo definisati kao poslovni aranžman između privrednih subjekata, baziran na
ugovoru o lizingu, u kome davalac lizinga izdaje u zakup predmet lizinga (najčešće mašine i
investicionu opremu) korisniku lizinga, a korisnik tu opremu koristi na način i u roku utvrđenim
ugovorom, zauzvrat plaća cijenu korišćenja predmeta lizinga, a po isteku perioda korišćenja
opreme ima pravo da istu vrati, produži korišćenje ili je otkupi po ugovorenoj cijeni. Ekonomska
logika lizinga se sastoji u sledećem: "Umesto da kupi i odmah plati, na primjer opremu i mašine,
preduzeće nalazi interes da se obrati specijalizovanoj finansijskoj instituciji, banci ili
neposrednom proizvođaču da mu potrebnu opremu izda u zakup na određeni rok", a po isteku
ugovorenog perioda, zakupac može kupiti predmet lizinga ili ga vratiti zakupodavcu. Tokom
perioda korišćenja opreme pravo vlasništva nad predmetom lizinga ima davalac lizinga. U
osnovi lizing posla leži ugovor o lizingu, koji sadrži sve relevantne elemente kojima se reguliše
taj posao. Najbitniji elementi ugovora o lizingu se odnose na predmet zakupa, lizing naknadu,
period korišćenja sredstva i prava i obaveze učesnika u lizing transakciji. Iz definicije lizinga se
mogu uočiti i razmotriti njeni sastavni elementi a to su predmet lizinga i učesnici u lizing poslu.
Predmet lizinga jeste stvar koja se daje u zakup i koju zakupac koristi, najčešće za obavljanje
poslovnih aktivnosti i za čije korišćenje plaća lizing naknadu davaocu lizinga. Kao predmet
lizinga se može javiti mnoštvo stvari kako pokretnih tako i nepokretnosti. Na primer: oprema,
transportna sredstva, proizvodi informacione tehnologije, mašine, uređaji, celokupna proizvodna
postrojenja, građevinski objekti, skladišta, aerodromi, hoteli i dr.

Ovako širok krug stvari koje mogu biti predmet lizinga ukazuje na činjenicu da lizing
poslovi nisu isključivo vezani samo za jedan ili nekoliko sektora privrede. Štaviše, lizing ima
primjenu i u neprivrednim delatnostima, zdravstvu, školstvu, administraciji i sl. Predmet lizinga
u praksi čini oprema za kojom ne postoji trajni interes za kupovinu ili se ne želi sticanje
vlasništva nad istim zbog postojanja različitih rizika. Reč je o rizicima vezanim za skladištenje i
održavanje sredstava, a naročito o riziku tehnološkog zastarevanja opreme. Naime, preduzeću se
više isplati da uzme opremu na lizing jer time neće kao prvo angažovati znatna novčana sredstva
za kupovinu iste, kao drugo, ukoliko su mu potrebe za tom opremom nestalnog, sezonskog
karaktera pa bi kupovina bila nerentabilan potez i kao treće, koristiće opremu najnovije
tehnologije bez snošenja rizika zastarelosti. Ta prednost lizing posla može se posmatrati i kao
strateška opcija pojedinih zemalja u razvoju koje za cilj imaju postizanje dinamičnog privrednog
rasta. Pretpostavka je da se uz pomoć lizinga finansiraju projekti visokog stepena rentabilnosti.
Uspešnost u poslovanju je preduslov za efikasnost ovog aranžmana.

Učesnici u lizing poslu su a) proizvođač ili isporučilac opreme (Supplier), b) korisnik

(uvoznik) predmeta lizinga (Lesee) i v) lizing institucija, preduzeće koje se profesionalno bavi
lizing poslovima kao privrednom delatnošću. Davalac lizinga (Lessor) može biti i sam
proizvođač. Takav oblik lizinga se naziva poslovnim ili operativnim lizingom. Međutim, razvoj
lizinga je doprineo tome da se u transakciji pojavi i treći učesnik i to specijalizovana lizing
organizacija, koja najprije kupuje opremu od proizvođača, a onda istu daje u lizing. Time ona
preuzima ulogu davaoca lizinga. U ovom slučaju se radi o kapitalnom ili finansijskom lizingu.
Isporučilac predmeta lizinga je onaj privredni subjekat koji proizvodi opremu, mašine,
postrojenja, dakle predmet lizinga i isti daje u zakup korisniku lizinga ili ga prodaje lizing
preduzeću. Kao isporučilac predmeta lizinga se pored neposrednih proizvođača mogu javiti i
građevinska preduzeća koja se bave prometom nekretnina, uslužna preduzeća, javna skladišta,
spoljnotrgovinska preduzeća i preduzeća koja se bave međunarodnim transportom.
Korisnik ili primalac lizinga je onaj učesnik u lizing poslu, uvoznik, kome je potrebna oprema
(predmet lizinga) radi obavljanja poslovnih aktivnosti. On na osnovu ugovora o lizinga vrši
prijem predmeta lizinga, stavlja ga u funkciju za koju je namijenjen, upotrebljava ga i servisira
obaveze na ime lizinga, po pravilu od prihoda koji ostvaruje njegovom upotrebom. Po isteku
ugovorenog roka, korisnik lizinga može vratiti predmet lizinga, produžiti ugovor ili otkupiti
predmet lizinga po ugovorenoj cijeni. Centralni subjekat u lizing transakcijama, naročito kada se
radi o finansijskom lizingu jeste specijalizovana lizing institucija - davalac lizinga. Uloga
davaoca lizinga se sastoji u tome da, na osnovu kupoprodajnog ugovora koji se još naziva i
ugovor o isporuci, kupi predmet lizinga od isporučioca, a da nakon toga ustupi predmet lizinga
na korišćenje zakupcu. Tokom perioda korišćenja predmeta datog u lizing, pravo svojine nad
istim zadržava davalac lizinga. Ukoliko nakon isteka lizing perioda korisnik lizinga izvrši otkup
predmeta lizinga, tada on stiče vlasništvo nad njim. Davaoci lizinga mogu biti specijalizovane
lizing kompanije, banke, osiguravajuća društva i lizing koncerni.

NASTANAK I RAZVOJ UGOVORA O LIZINGU

O lizingu se može govoriti u pravom smislu reči tek od posle drugog svetskog rata, iako
se i ranije u praksi ovaj ugovor pojavljivao. Tako sa pojavom železnica u Engleskoj on se
primenjivao najpre na lokomotive i vagone. 1850 godine su nastale prve lizing kompanije čija
aktivnost istina nije dugo trajala , ali je uticala na kasniji razvoj ovog ugovora. Drugi smatraju da
se prva lizing transakcija vezuje za kompaniju “ Bell Telephone “. Od 1877 godine ova
kompanija je svoje proizvode iznajmljivala umesto da ih je prodavala. No prava afirmacija ovog
ugovora se desila pedesetih godina ovog veka. Evropa je bila razrušena i bilo ju je potrebno
obnoviti , trebala su joj ogromna sredstva. Kompanije iz SAD-a su uslovljavale davanje tih
sredstava zaključivanjem ugovora o lizingu , što znači da se finansiranje vršilo putem ovog
pravnog instrumenta. To je samo iniciralo dalju ekspanziju ovog ugovora u zapadnoj Evropi , a
kasnije i u drugim delovima sveta. On je bio samo “ izraz evidentnih promena u privredi koja se
usmeravala ka kreditnoj ekonomiji i prihvatanja specifičnih oblika finansiranja u poslovnom
svetu “ .

Razlozi za ekspanziju su brojni , pre svega nedostatci sopstvenih sredstava finansiranja , a i ako
se ona poseduju mogu se upotrebiti za druge svrhe , nepovoljni uslovi kreditiranja , nepovoljni
fiskalni propisi (porezi , amortizacione stope) , rizik zastarevanja opreme i postrojenja usled sve
većih tehničko – tehnoloških pronalazaka , blaži kriterijumi o bonitetu korisnika lizinga. . .
Putem ovog ugovora korisnik može posedovati najbolju i najsavremeniju opremu bez velikih
finansijskih sredstava i to konstantno , a da se ne opterećuje svojinom nad tim stvarima.
Suština koncepcije lizinga se zasniva na shvatanju u savremenoj poslovnoj praksi da svojina nije
osnovna i najznačajnija kategorija. Danas se daje prednost pravu korišćenja , čime se izbegavaju
nepogodnosti vezane za svojinu. To se pre svega odnosi na opremu koja je vrlo skupa i ako bi se
ona kupovala to bi bilo moguće samo putem kredita , a tu se javljaju problemi sa nepovoljnim
uslovima kreditiranja. Zatim , tu su problemi samog proizvođača u vezi nabavke sirovina ,
finansiranja samog procesa proizvodnje , ispitivanja tržišta , mogućnosti plasmana robe , a tu su i
rizici koje ove radnje nose sa sobom. Sam kupac je imao probleme sa visokom cenom i
mogućnošću nabavke na kredit i to pod nepovoljnim uslovima. U slučaju brzog zastarevanja
opreme i time otežanog plasmana robe mogućnost vraćanja kredita je još više otežana. Putem
ovog ugovora rizike zastarelosti snosi davalac lizing opreme , (mada u praksi sve češće ovo nije
slučaj , jer velike lizing korporacije koristeći svoj povlašćeni položaj ograničavaju ili isključuju
svoju odgovornost) , tako da u tom slučaju opremu zamenjuje savremenijom. Zbog toga se u
velikom broju zemalja predviđaju fiskalne olakšice za lizing poslove čime se želi pospešiti
njihova upotreba.

Zato , privredni subjekt se obraća izvesnoj kompaniji od koje želi dobiti određeni predmet
(koja se zove davalac lizinga) na određeni rok (dovoljno dug da se oprema delimično ili potpuno
amortizuje). Sama kompanija može biti proizvođač zahtevane opreme ili samo kupac (vlasnik)
opreme od proizvođača. Naručioc (korisnik lizinga) ima pravo korišćenja na način određen
ugovorom određeni vremenski period , a za to duguje naknadu koju plaća u vidu lizing rata.
Istekom roka korisnik najčešće ima pravo opcije između povratka opreme , produženja ugovora
ili otkupa opreme po znatno manjoj ceni. Prednost ovog ugovora je i to što se od korisnika ne
zahteva nikakvo osiguranje , a ispitivanje njegovog boniteta se svodi na ispitivanje njegove
mogućnosti na ostvarivanje dobiti. Davaocu lizing opreme nije potrebno neko posebno
osiguranje jer je on vlasnik opreme , a to mu je i glavno osiguranje.

Ipak lizing ima i svoje nedostatke. To je skup načim finansiranja , jer je stopa amortizacije
lizing objekta često ubrzana , tako da se preko lizing rate lizing objekat brže amortizuje nego što
je njegov vek trajanja (ona sadrži pored dela nagrade davaocu lizinga i deo amortizacije opreme
koja se upotrebom obezvređuje) , jer se samo tako mogu ostvariti prednosti lizinga u odnosu na
kupoprodaju. ”To ukazuje da je najčešće mnogo skuplji od kupoprodaje i da mu ne treba olako
pristupati , naročito onda ako se lizing objekat od strane primaoca lizinga maksimalno ne
iskorišćava. ”

Izvesni problemi mogu da nastanu za davaoca lizing opreme ako ne dođe do produženja ugovora
ili otkupa. Davalac najčešće nije zainteresovan za konkretnu upotrebu opeme , već samo za
ostvarivanje dobiti putem njenog investiranja. Šta učiniti sa opremom u tom slučaju ? Problemi
se javljaju i u vezi pitanja snošenja rizika. U savremenoj praksi se zapaža da velike lizing
korporacije koristeći svoj monopolski položaj , putem svojih uslova poslovanja kao sastavnih
delova ugovora , isključuju svoju odgovornost u pogledu rizika zastarelosti, iako bi ih po opštim
pravilima građanskog i obligacionog prava trebao da snosi vlasnik , a to je u ovom slučaju
davalac lizing opreme.
Isto važi i za isključenje odgovornosti davaoca lizinga za neizvršenje isporuke ili njenog
zakašnjenja ili u pogledu mana opreme putem odgovarajućih klauzula ugovora (koje su
specifična karakteristika najznačajnije vrste ovog ugovora , finansijskog ugovora o lizingu i to
indirektnog) , no ovo se dešava i kod drugih vrsta ugovora u konstelaciji sa situacijom na tržištu
(pitanje monopolizacije). Danas je ovo potpuno afirmisan ugovor. Poznat je u praksi zemalja
zapadne Evrope Italije , Velike Britanije , Francuske (koja je donela jedan od malobrojnih
zakona o ovm ugovoru 1966. godine) , Belgije (zakon iz 1967. god. ) , Portugalije (zakon iz
1979. god. ) i drugih. Poznaju ga i zemlje Azije: Koreja , Malezija , Indija , Kina itd , kao i
zemlje Južne Amerike: Brazil (zakon iz 1974. god. ). Ipak i dan danas je najrasprostranjeniji i
najrazvijeniji u praksi SAD-a , gde specijalizovane poslove lizinga obavlja preko tri hiljade
kompanija. Kod nas se u praksi pojavljuje sve više ovaj ugovor , mada se naše firme uglavnom
pojavljuju kao korisnici lizing objekata. Na međunarodnom planu je 1988. godine doneta
konvencija o ugovoru o finansijskom lizingu , kojom su unifikovana pravila iz ove oblasti.

VRSTE LIZINGA

Lizing po definiciji, za svoju osnovu ima ugovor o lizingu. Bez ugovora o lizingu, posao
lizinga ne bi bio pravno valjan. Ugovor o lizingu je pravni instrument i pravni regulator
realizacije posla. On obezbeđuje pravnu sigurnost izvršenja posla. Preko čega lizing posao dobija
svoj pravni osnov. Drugim rečima, sa ugovorom o lizingu, lizing posao postaje pravni posao.
Ugovor o lizingu se, po pravilu, definiše kao pismeno izražena saglasnost volja dveju strana od
kojih je jedna davalac lizinga a druga korisnik ili primalac lizinga. Davalac lizinga se obavezuje
da će drugoj strani, korisniku lizinga dati na korišćenje predmet lizinga koji sam proizvodi ili
nabavlja od nekog trećeg lica. To lice, kao što je poznato, može biti proizvođač ili neko
trgovinsko preduzeće. Druga ugovorna strana, korisnik lizinga, se potpisivanjem ugovora
obavezuje da će kao prvo, preuzeti predmet lizinga, kao drugo, plaćati lizing naknadu, obično u
ratama i kao treće kad istekne rok na koji je ugovor zaključen predmet vratiti, otkupiti ili
produžiti ugovor. Pravnom terminologijom rečeno, ugovor o lizingu zaključuju dve strane,
subjekti ugovora a povodom predmeta (objekta) ugovora, iz koga proističu međusobna prava i
pravne obaveze.

Kao i svaki drugi ugovor u privredi, ugovor o lizingu mora da ima određene elemente. Oni se sa
stanovišta značaja za realizaciju pravnog posla mogu podeliti na bitne, nebitne i sporedne
elemente. Bitni elementi (sastojci) ugovora o lizingu su predmet koji je dat na korišćenje i cena
tog korišćenja. Oni moraju da postoje kod svakog ugovora o lizingu, bez obzira na modalitet.
Pored ovih, u našem zakonu se kao obavezni elementi još navode i iznos pojedinih rata naknade,
njihov broj i vreme plaćanja, kao i rok na koji je ugovor zaključen.
Za ostale elemente (nebitne i sporedne) ugovora o lizingu važi pravilo da su oni određeni
zakonom ali da ih subjekti ugovora mogu svojom voljom regulisati i na neki drugi način. To su
mogućnost otkaza ugovora, način njegovog prestanka, opcija kupovine ili produženja ugovora,
kao i mesto, vreme i način isporuke predmeta lizinga, pitanja u vezi sa njegovom montažom,
održavanjem, transportom, zamenom delova, testiranjem, tehničko - tehnološkim usavršavanjem
i sl. Tu se takođe mogu navesti i elementi koji određuju stranu koja je u obavezi da osigura
predmet lizinga, rizike od kojih treba da bude osiguran, da li postoji obaveza davaoca lizinga da
vrši obuku osoblja koje će rukovati predmetom, eventualno ustupanje (cesiju) ugovora, načine
rešavanja sporova (nadležnost domaćeg suda ili neke druge strane arbitraže), valutu plaćanja
(valuta izvoznika ili sredstva međunarodne likvidnosti), obezbeđenje plaćanja (na primer
međunarodnim dokumentarnim akreditivom ili bankarskom garancijom), jezik i korespodenciju i
druge elemente o kojima se postigne saglasnost.

Prvi bitni sastojak ugovora o lizingu je predmet ugovora. To je stvar koja se daje u zakup, a
najčešće je to investiciona oprema, pokretna ili nepokretna dobra. O ovom elementu je već bilo
dovoljno reči u prvom poglavlju. Jedino što se ovde može dodati je da naš zakonodavac određuje
predmet finansijskog lizinga vrlo široko u smislu da to može biti svaka pokretna nepotrošna
stvar, i svi njeni pripadajući delovi.

Lizing naknada (zakupnina, cena lizinga) je drugi bitni element ugovora o lizingu i ovom
prilikom zahteva veću pažnju. Ona predstavlja onaj iznos novca koji korisnik lizinga plaća
davaocu za korišćenje predmeta lizinga, u vreme i na način regulisan ugovorom. Drugačije
rečeno, rok u kome plaćanja dospevaju, njihov broj, iznos pojedinih rata, eventualna neizvršenja
obaveza plaćanja kao i sva ostala pitanja u vezi sa isplatom naknade su uređena ugovorom o
lizingu. Visina lizing naknade kao cene korišćenja stvari je determinisana brojnim faktorima. U
njoj su sadržani različiti pojedinačni troškovi i rizici koje preuzima davalac lizinga, a prevaljuje
ih na korisnika. Zbog toga se visina naknade razlikuje u zavisnosti od lizing posla, a većina
lizing kompanija ima razrađenu metodologiju za njeno izračunavanje. Iznos i struktura
materijalnih troškova i premija na ime rizika određuje kolika će biti cena lizing aranžmana.

Ona sadrži:

a) Troškove amortizacije, koji treba da nadoknade nabavnu vrednost predmeta lizinga ako ne u
potpunosti onda u što je moguće većoj meri do isteka perioda zakupa. Prema našem zakonu,
lizing naknada se utvrđuje prvenstveno na osnovu amortizacije celine ili najbitnijeg dela
vrednosti predmeta lizinga. Kao što je poznato, kod operativnog (kratkoročnog) lizinga period
zakupa je kraći od roka amortizacije opreme, ukupni iznos lizing naknada je manji od njene
vrednosti, dok davalac lizinga ostvaruje svoj ekonomski interes u vidu prinosa na angažovana
sredstva ponovnim davanjem predmeta u zakup. Nasuprot operativnom, kod finansijskog lizinga
zbir svih lizing naknada premašuje nabavnu vrednost opreme, jer davalac lizinga jedino na taj
način može nadoknaditi ulaganja i ostvariti dobit.

b) Troškove finasiranja u vidu kamate na angažovana sredstva davaoca lizinga, koja je jednaka
prosečnoj kamatnoj stopi na tržištu kapitala. Ponekad su ti, inače nematerijalni troškovi uvećani
za iznos premije izvoznog osiguranja.

v) Premije za rizike i to premiju za opoziv koja obezbeđuje davaoca od rizika prevremenog

prestanka zakupa, rizik nemogućnosti naplate potraživanja, politički rizik koji je prisutan kod
međunarodnih lizing poslova i to na relaciji razvijene zemlje - zemlje u razvoju ili tranziciji, rizik
finansiranja, valutni rizik, inflacioni rizik, i sl. Uključivanje ovih premija u lizing naknadu
povećava istu od 2 do 5%.

g) Carine i ostale dažbine zemlje u koju se izvozi oprema putem tzv. cross-border lizinga.

d) Troškove servisiranja i obavljanja usluga u vezi sa predmetom lizinga ukoliko ih vrši davalac
lizinga.

đ) S obzirom da je vlasnik predmeta lizinga, davalac plaća određene poreze (npr. porez na
imovinu) i te izdatke prevaljuje na korisnika.

e) Lizing naknada, konačno, treba da sadrži u sebi i dobit davaoca lizinga. Zbog toga se za lizing
naknadu u literaturi može pronaći i termin lizing marža, jer ona nadoknađuje nabavnu cenu
predmeta, zavisne troškove nabavke i isporuke kao i ostvareni profit.

Pored elemenata za kalkulaciju cene lizinga, još jedno bitno pitanje u vezi sa ovim je i
način servisiranja obaveza na ime lizing naknade, odnosno oblici njenog ugovaranja. Naknada za
lizing se plaća mesečno, tromesečno, polugodišnje ili godišnje, a što se modaliteta tiče, u praksi
je najčešći slučaj da je lizing naknada ugovorena na linearnoj osnovi u fiksnim iznosima.
Takođe, lizing naknada može biti i opadajuća što znači da korisnik u prvim mesecima plaća veće
iznose a naredne rate su niže za određeni procenat. Takvi slučajevi su česti kada je reč o lizingu
sa opcijom kupovine predmeta lizinga. Nasuprot ovome, otplata lizing naknade može biti
rastućeg tipa tj. u početnom periodu niže naknade a u kasnijim mesecima više, što je pogodno za
korisnike lizinga koji u početku ne postižu maksimalno iskorišćenje kapaciteta. Na kraju treba
reći i to da lizing naknada može biti ugovorena u promenljivim iznosima, odnosno tako
prilagođena da prati sezonski ritam delatnosti korisnika i intezitet korišćenja opreme. Plaćanje
lizing naknade se po pravilu obavlja na dan isporuke predmeta lizinga unapred, a
spoljnotrgovinske lizing poslove obično karakteriše plaćanje obezbeđeno neopozivim
dokumentarnim akreditivom koga, da bi bio naplativ, prate i odgovarajuća dokumenta.
 Lizing kao način finansiranja preduzeća

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija,

elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija,
preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Lizing industrija, u modernom smislu, razvijena je pedesetih godina XX veka u SAD. Na

teritoriji Srbije, posao finansijskog lizinga pravno je regulisan odredbama Zakona o finansijskom
lizingu, koji je donet u maju 2003. godine, čime je stvoren zakonski okvir za razvoj ove
aktivnosti. Izmene i dopune ovog zakona, kojima je Narodna banka Srbije određena kao
institucija koja izdaje dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga, daje saglasnost na
imenovanje organa upravljanja, vrši nadzor nad poslovanjem davaoca finansijskog lizinga i
preduzima korektivne mere, donete su u julu 2005. godine.

Finansijski lizing je posao u kome davalac lizinga:

•sa isporučiocem predmeta lizinga zaključuje ugovor o isporuci (kojim stiče pravo svojine nad
predmetom lizinga), pri čemu isporučioca i predmet lizinga određuje primalac lizinga,

•sa primaocem lizinga zaključuje ugovor o finansijskom lizingu, kojim na primaoca lizinga
prenosi ovlašćenja držanja i korišćenja predmeta lizinga na ugovoreno vreme, a primalac mu za
to plaća ugovorenu naknadu u ugovorenim ratama.

Predmet lizinga može biti pokretna nepotrošna stvar, a minimalan rok na koji se zaključuje
ugovor o finansijskom lizingu je dve godine.

Vlasništvo nad predmetom lizinga, tokom celog perioda trajanja ugovora o finansijskom lizingu,
ostaje na davaocu lizinga, pri čemu se tim ugovorom može predvideti tzv. pravo opcije, tj. pravo
primaoca lizinga da otkupi predmet lizinga po isteku ugovora. Primalac lizinga ima puno pravo
da predmet lizinga nesmetano koristi tokom trajanja ugovora o finansijskom lizingu i da uživa
sve koristi od njegovog korišćenja, ali ujedno snosi i sve rizike i troškove koji proizlaze iz prava
vlasništva, iako formalno-pravno nije vlasnik predmeta.

Finansijski lizing predstavlja jedan od načina finansiranja ulaganja u osnovna sredstva, odnosno
pokretna nepotrošna dobra, te se javlja kao alternativa sopstvenim sredstvima, bankarskim
kreditima i zaduživanju putem emitovanja dužničkih hartija od vrednosti. Ovaj oblik finansiranja
se često poredi sa bankarskim kreditima, jer su po nekim karakteristikama slični (otplata u
unapred određenim ratama, kamata, način knjigovodstvenog evidentiranja...). Međutim, bitne
karakteristike finansijskog lizinga koje ga suštinski određuju u odnosu na ostale vidove
finansiranja su:

•finansiranje se uvek odobrava za tačno određeni predmet,

•nabavku predmeta vrši davalac lizinga, a ne primalac lizinga,

•davalac lizinga je vlasnik predmeta tokom celog perioda ugovora o lizingu,

•predmet lizinga ujedno predstavlja i sredstvo obezbeđenja naplate, zbog čega davaoci lizinga
često ne zahtevaju druga sredstva obezbeđenja,

•davalac lizinga ima punu zaštitu u slučaju propasti ili oštećenja predmeta (osiguranje predmeta),
neplaćanja lizing naknade (povraćaj predmeta lizinga po posebnom postupku), stečaja ili
likvidacije primaoca lizinga (izlučno pravo).

Finansijski lizing

U praksi finansijski lizing podrazumeva sledeće:

Davalac lizinga, uz prethodni dogovor sa primaocem lizinga, kupuje opremu od dobavljača i daje
mu je na korišćenje. Primalac lizinga koristi ovu opremu u poslovanju i stiče prihode po tom
osnovu, koji mu omogućuju da isplaćuje ugovorene obaveze koje ima prema davaocu lizinga.
Tokom perioda otplate, oprema ostaje u pravnom vlasništvu davaoca lizinga. Po isteku ugovora,
primalac lizinga može da se odluči da vrati opremu davaocu, ili da je kupi za cenu koja je znatno
niža od očekivane tržišne vrednosti opreme. U praksi se najčešće (ali ne i obavezno) ugovor
napravi tako da plaćanjem poslednje lizing rate, primalac lizinga automatski postaje i pravni
vlasnik predmeta lizinga.

Finansijski lizing je često definisan kao alternativni vid finansiranja novih investicija preduzeća.
U odnosu na bankarske kredite finansijski lizing ima veliki broj prednosti kako za davaoca tako i
za primaoca lizinga.

Prednosti za primaoca lizinga:

Lizing se najčešće nudi bez dodatnih sredstava obezbeđenja – jedna od glavnih prednosti lizinga
je ta što davalac lizinga pruža finansiranje bez zahteva za dodatnim obezbeđenjem (upravo iz
razloga što je on pravni vlasnik predmeta lizinga). U privredama u tranziciji se često traži i
dodatno obezbeđenje, ali je ono u ovom slučaju daleko manje nego kod tradicionalnog
bankarskog kreditiranja. Pogodnost i brzina – Upravo iz razloga što dodatno obezbeđenje
najčešće nije potrebno, lizing može biti ugovoren daleko jednostavnije i brže nego klasični
bankarski kredit (u idealnom slučaju za svega jedan dan).

Fleksibilnost – lizing daje mogućnost da se započne ili razvije biznis sa minimalnim početnim
ulaganjem (učešćem). Plan otplate lizing rata može biti podešen tako da odgovara specifičnim
potrebama korisnika lizinga.
Preko davaoca lizinga se često mogu obezbediti dodatne usluge kao što su povoljnije održavanja
mašina i opreme, što se ne može očekivati u slučaju bankarskog kreditiranja.

Prednosti finansijskog lizinga

Lizing predstavlja veoma značajan vid finansiranja privrede. Najbolji pokazatelj značaja
lizinga predstavlja stopa učešća investicija u osnovna sredstva finansirana putem lizinga u
ukupnim investicijama u osnovna sredstva jedne privrede. Tako se, prema podacima Leaseurope
za 2004. godinu, ova stopa kreće i do 24% (u Velikoj Britaniji i Irskoj) i beleži konstantan
rastući trend od 2000. godine. Učešće lizinga u nabavci osnovnih sredstava u zemljama centralne
i istočne Evrope je takođe značajno i u proseku iznosi 18,5%. S obzirom na to da se radi o
novom vidu finansiranja kod nas (najveći broj davalaca lizinga je osnovan u 2003. godini), ovaj
pokazatelj za 2004. godinu u Srbiji, prema nekim procenama, iznosi ispod 4%.

Finansijski razlozi. Ključna prednost finansijskog lizinga u odnosu na druge vidove

finansiranja proističe iz činjenice da je davalac lizinga formalno-pravni vlasnik predmeta lizinga
tokom trajanja ugovora o lizingu, što mu omogućuje preuzimanje većeg rizika u smislu kreditne
sposobnosti potencijalnog klijenta. Iz tog razloga je ovakav vid finansiranja pogodan za
novoosnovana, mala i srednja preduzeća, preduzetnike i sve korisnike sa slabijom kreditnom
sposobnošću, odnosno korisnike koji ne raspolažu sredstvima koja bi mogli da ponude na ime
obezbeđenja kredita. Naime, davalac lizinga donosi odluku o odobravanju finansiranja ne samo
na osnovu kreditne sposobnosti korisnika (što je dominantan faktor pri odlučivanju o
odobravanju bankarskog kredita i određivanju sredstava obezbeđenja koja banke zahtevaju) već i
na osnovu procene stepena utrživosti predmeta lizinga, odnosno mogućnosti da se predmet lako i
po realnoj ceni proda na tržištu.

Jednostavnija procedura. Procedura odobrenja finansiranja je u slučaju finansijkog lizinga

najčešće kraća u odnosu na tradicionalne vidove finansiranja. Razlog tome je što se dodatna
sredstva obezbeđenja (npr. hipoteke) najčešće ne zahtevaju, a davaoci lizinga često imaju
uspostavljenu poslovnu saradnju sa isporučiocima predmeta lizinga. Sve navedeno dovodi do
ukupnog smanjenja transakcionih troškova.

Specijalizacija i iskustvo davaoca lizinga. Dodatna prednost finansijskog lizinga, naročito u

slučaju novoosnovanih preduzeća, jeste mogućnost davaoca lizinga da predmet pribavi pod
povoljnijim uslovima, na osnovu saradnje sa isporučiocem predmeta lizinga i prometa koji
isporučilac ostvaruje preko njega. Pored toga, davalac i primalac lizinga mogu da, u sklopu ovog
aranžmana, ugovore i usluge održavanja, servisiranja, zamene delova, tehničko-tehnološkog
unapređenja, obučavanja osoblja primaoca lizinga za korišćenje predmeta liz
 Zakljucak

Ugovor o lizingu je ugovor koji je nastao u savremenoj poslovnoj

praksi,između samih privrednih subjekata. On je kao i neki drugi novonastali ugovori
kao što su ugovor o franšizingu, faktoringu, ugovor “know-how”,ugovor o konsalting
inženjeringu itd, izraz novonastalih odnosa u ekonomiji i privredi. Njihovo
uređivanje je prepušteno autonomiji samih ugovornih stranaka, zakoni ih retko
regulišu, ali u samoj pravnoj teoriji postoje izvesne nedoumice u pogledu njihove
pravne prirode. Reč je o ugovorima koji su već uveliko afirmisani kod poslovnih
ljudi ,pa dobijaju odlike tipičnih, standardizovanih ugovora. Nastali u praksi SAD-a,
razvoju ovih ugovora je pogodovala elastičnost anglo-saksonskog prava koje toleriše
sve nove oblike ugovornih odnosa a koji nisu u suprotnosti postojećim sistemom.
Putem njih se polazeći od opštih principa i pravila građanskog i obligacionog prava
regulišu brojne faktičke situacije koje ne poznaju postojeći klasični ugovori, a koje
nameće intenzivan razvoj tehnologije, tehnike, ekonomije.
 Literatura

1. http://www.maturskiradovi.net/srb/izaberite-oblast.htm

2. http://sr.wikipedia.org/sr/Србија

3. Ekonomska poslovna enciklopedija, Savremena administracija, Beograd, 1982.

4. Pravna enciklopedija, Savremena administracija, Beograd, 1985.

 SADRŽAJ

1. UVOD

2. OPSIRNIJE O LIZINGU

2. 1. POJAM LIZINGA

2.2. NASTANAK I RAZVOJ UGOVORA O LIZINGU

2.3. VRSTE LIZINGA

3. Lizing kao način finansiranja preduzeća

4. Finansijski lizing

4. 1. Prednosti finansijskog lizinga

5. Z A K LJ U CAK

6. L I T E R A T U R A