III PREDAVANJE

SISTEMI LINEARNIH JEDNAČINA

Sistem od m linearnih jednačina sa n nepoznatih x1 , x2 , . . . , xn je sistem

a11 x1 + · · · + a1n xn = b1

(1) ..
.
am1 x1 + · · · + amn xn = bm

Ako je b1 = b2 = · · · = bm = 0, sistem se zove homogen.

Rešenje sistema je uredjena n-torka brojeva {ζ1 , . . . , ζn } koja zadovoljava sve
jednačine sistema istovremeno.
Sistem linearnih jednačina (1) zove se
– saglasan (rešiv, moguć, konzistentan) ako ima bar jedno rešenje;
– nesaglasan (nerešiv, nemoguć, protivrečan) ako nema nijedno rešenje.
Sistem je odredjen ako ima tačno jedno rešenje. Ako sistem ima više rešenja,
zove se neodredjen.

Primer:

x+y =5 2x + 3y = 6 2x + 3y = 6
a) b) c)
x − y = −1 4x + 6y = 8 4x + 6y = 12
Definicija. Dva sistema linearnih jednačina su ekvivalentna ako je svako rešenje
prvog sistema istovremeno rešenje drugog sistema i obratno.
Za dati sistem linearnih jednačina (1), uvedimo oznake
  
a11 ··· a1n b1
.  , ~b =  ...  ,
A =  ..
am1 ··· amn bm
   
a11 ··· a1n b1 x1
.  , ~x =  ...  .
B =  ..
am1 ··· amn bm xn

A – matrica sistema
~b – vektor slobodnih koeficijenata
B – proširena matrica sistema
~x – vektor nepoznatih
Sa ovako uvedenim oznakama, sistem (1) možemo zapisati u matričnom obliku

A~x = ~b
 
a1i
.
ili pomoću vektora u obliku ~a1 x1 + ~a2 x2 + · · · + ~an xn = ~b gde je ~ai =  .. 
ami

1
2

Rang matrice
Neka je matrica A tipa m × n.
Kvadratna podmatrica matrice A, reda manjeg ili jednakog od min{m, n},
je matrica dobijena izostavljanjem nekog broja vrsta i odgovarajućeg broja kolona
matrice A.
Determinanta kvadratne podmatrice reda r matrice A ∈ Mm×n , zove se minor
reda r matrice A.
Definicija. Rang matrice A je red njene najveće regularne kvadratne podmatrice.
Sve ostale kvadratne podmatrice ako postoje, singularne su. Označava se
rang(A).
Prema tome, rang(A) = r ako postoji minor reda r matrice A čija je vrednost
različita od nule, a svi minori reda r + 1, ukoliko postoje, su jednaki nuli.

Primer:
· ¸ · ¸
0 0 1 0
rang = 0, rang =1
0 0 0 0
   
1 0 0 0 1 0 0

rang 0 
0 0 0 = 2, rang 0 1  0 = 3
0 2 3 4 0 0 1
Definicija. Ako je rang(A) = r ≥ 1, tada se bilo koji minor Mr reda r matrice A
zove bazni minor te matrice. Vrste i kolone u čijim se presecima nalaze elementi
baznog minora Mr , zovu se bazne vrste i bazne kolone matrice A.
Teorema o baznom minoru
Teorema. Neka je Am×n matrica ranga r ≥ 1. Tada postoji r nezavisnih vrsta
(kolona) matrice A a sve ostale vrste (kolone), ukoliko ih ima, su linearne kombi-
nacije tih r vrsta (kolona).
Dokaz: Neka je rang(A) = r ≤ m. Tada postoji minor reda r
¯ ¯
¯ a11 ··· α1r ¯
¯ . ¯
M = ¯¯ .. ¯ 6= 0.
¯
¯ ¯
ar1 ··· arr

Označimo vrste minora M sa Vi = [ai1 · · · air ] i dokažimo da su linearno nezavisne.

Pretpostavimo suprotno, tj. da postoje konstante λ2 , . . . , λr tako da, na primer,
važi
V1 = λ2 V2 + λ2 V3 + · · · + λr Vr
Tada je a1j = λ2 a2j + λ3 a3j + · · · + λr arj za svaki indeks j = 1, 2, . . . , r. Ako u V1
zamenimo elemente a1j , na osnovu osobine determinanti sledi da je M = 0, što je
kontradikcija. Prema tome, vrste su linearno nezavisne.
Sličnom tehnikom izvodi se ostatak dokaza.
Posledica: Rang matrice jednak je maksimalnom broju linearno nezavisnih
vrsta (kolona) te matrice.
 3

Elementarne transformacije matrica:

1) Zamena mesta dve vrste (kolone);
2) Množenje elemenata jedne vrste (kolone) brojem koji je različit od nule;
3) Dodavanje elemenata jedne vrste, prethodno pomnoženje proizvoljnim bro-
jem, odgovarajućim elementima neke druge vrste.
Definicija. Matrica A je ekvivalentna matrici B, u oznaci A ∼ B, ako se od
matrice A može dobiti matrica B primenom konačnog broja elementarnih transfor-
macija.
Teorema. Ekvivalentne matrice imaju isti rang:

A ∼ B ⇒ rang(A) = rang(B).

Dokaz: Elementarne transformacije 1) i 2) očigledno ne menjaju rang. Pokažimo

da ni transformacija 3) ne menja rang.
Neka je A ∈ Mm×n i neka je i-toj koloni dodata j-ta kolona prethodno
pomnožena sa λ. Ako su Ci kolone matrice A, tada imamo

A = [C1 C2 · · · Ci · · · Cj · · · Cn ].

Neka je
A1 = [C1 · · · Ci0 · · · Cj · · · Cn ]
gde je Ci0 = Ci + λCj , odnosno Ci = Ci0 − λCj . Prema tome, kolona Ci je linearno
zavisna od ostalih kolona ako i samo ako je od tih kolona linearno zavisna kolona
Ci0 . Sledi da matrice A i A0 imaju isti broj linearno zavisnih kolona, što znači da
imaju isti rang.
Teorema. Za svaku nenula matricu A postoji njoj ekvivalentna trapezna matrica
oblika  
t11 t12 · · · t1n
 t22 · · · t2n 
T = ,
··· trr · · · trn
0 0 ··· 0
gde je t11 t22 · · · trr 6= 0 i 1 ≤ r ≤ min{m, n}.
Matrica T dobija se iz matrice A elementarnim transformacijama pa je A ∼ T a
odatle sledi da je rangA = rangT = r.

Primer:
   
1 1 2 2 5 1 1 2 2 5
 2 1 −1 −1 0   0 −1 −5 −5 −10 
A= ∼ 
3 2 1 1 5 0 −1 −5 −5 −10
−1 −1 2 1 3 0 0 4 3 8
 
1 1 2 2 5
 0 −1 −5 −5 −10 
∼  ⇒ rangA = 3.
0 0 0 0 0
0 0 4 3 8
4

Rešavanje sistema linearnih jednačina

Teorema Kroneker-Kapelija. Sistem linearnih jednačina (1) ima rešenje ako i

samo ako je rangA = rangB.
Dokaz: Ako postoji rešenje {ζ1 , . . . , ζn }, tada je bi = ai1 ζ1 + ai2 ζ2 + · · · +
ain ζn (i = 1, . . . , n). To znači da je kolona ~b linearna kombinacija kolona
~a1 , ~a2 , . . . , ~an a to znači da je rangA = rangB. ¤
Ako je sistem linearnih jednačina (1) saglasan, tada on ima
a) jedinstveno rešenje ako je rangA = n;
b) beskonačno mnogo rešenja ako je rangA < n.
Neka je dat kvadratni sistem jednačina sa matricom sistema An×n , i neka je
D = det(A). Uvedimo oznake
¯ ¯
¯ a11 ··· a1,i−1 b1 a1,i+1 ··· a1n ¯¯
¯
¯ ¯
Di = ¯ ... ¯ = b1 A1i + b2 A2i + · · · + bn Ani
¯ ¯
¯ an1 ··· an,i−1 bn an,i+1 ··· ann ¯

Teorema(Kramerovo pravilo). Ako je detA 6= 0, tada sistem ima jedinstveno

rešenje i to
Di
xi = , i = 1, 2, . . . , n.
D

Dokaz: Kako je D 6= 0, postoji inverzna matrica matrice A pa se sistem A~x = ~b

može transformisati u ekvivalentan oblik ~x = A−1~b. Tada je
 
x1   
A11 · · · An1 b1
 x2  1 1
 .  = ~x = A−1~b = adjA · ~b =  ...   ... 
 ..  det(A) D
A1n Ann bn
xn
P     D /D 
k bk Ak1 D1 1
1  .  1  .   . 
=  . = .. =  ..  ,
D P . D
k bk Akn
Dn Dn /D

gde je Di = b1 A1i + b2 A2i + · · · + bn Ani , odnosno razvoj determinante Di po

elementima kolone b1 , . . . , bn .

Primer: Rešiti sistem jednačina

x−y−z =1
2x + y + 2z = 12
x − 3y − 2z = 1

Posledica.
1. Ako je D 6= 0, kvadratni sistem ima uvek jedinstveno rešenje.
2. Ako je D 6= 0, homogen sistem ima samo trivijalno rešenje x1 = · · · = xn = 0.
3. Za D = 0, sistem može biti neodredjen ili nemoguć.
 5

Elementarne transfomacije sistema

Dva sistema linearnih jednačina su ekvivalentna ako se njihova rešenja poklapaju.
Dva sistema su ekvivalentna ako su oba saglasna i ako rešenje jednog pred-
stavlja istovremeno rešenje drugog.

Primer:

x=2 x − 2y = 0
2x + 3y = 7 x+y =3
2x + y = 5

Elementarne transformacije sistema su sledeće:

– medjusobna zamena bilo koje dve jednačine sistema;
– množenje bilo koje od jednačina brojem 6= 0;
– sabiranje bilo koje jednačine i neke druge jednačine prethodno pomnožene
proizvoljnim brojem.
Svaki sistem dobijen iz datog sistema primenom konačnog broja elementarnih
transformacija je ekvivalentan polaznom sistemu.

Gausov metod eliminacije

Neka je dat sistem

a11 x1 + a12 x2 + · · · + a1n xn = b1

a21 x1 + a22 x2 + · · · + a2n xn = b2
(2) ..
.
am1 x1 + am2 x2 + · · · + amn xn = bm

Pri rešavanju sistema jednačina važno je znati metod za dobijanje nekog ekviva-
lentnog sistema koji je jednostavniji za rešavanje od polaznog sistema.
Pomoću elementarnih transformacija svaki sistem može se svesti na trapezni
oblik koji mu je ekvivalentan:

t11 x1 + t12 x2 + · · · + t1r xr + · · · + t1n xn = d1

t22 x2 + · · · + t2r xr + · · · + t2n xn = d2

(3) ..
.
trr xr + · · · + trn xn = dr
0 = dr+1

gde je t11 t22 · · · trr 6= 0, r ≤ m i dr+1 = 0 za r = m. Dobijeni sistem je ekvivalentan

polaznom sistemu.
Postupak transformacije polaznog sistema na trapezni oblik vrši se Gausovim
metodom eliminacije i to na sledeći način. U prvom koraku se vrši eliminacija
promenljive x1 iz svih jednačina iza prve tako što se prva jednačina množi redom
faktorima −ai1 /a11 (i = 2, . . . , m) i oduzima od i-te jednačine. Postupak se ponavlja
počev od druge jednačine dok se ne dobije transformisani sistem oblika (3).
6

Diskusija rešenja sistema

Mogući su sledeći slučajevi:
1) dr+1 6= 0 – sistem je nesaglasan
2) dr+1 = 0, r = n – sistem je saglasan i ima jedinstveno rešenje:

t11 x1 + t12 x2 + · · · + t1n xn = d1

t22 x2 + · · · + t2n xn = d2
..
.
tnn xn = dn

Rešavanje dobijenog trougaonog sistema vrši se sukcesivnim zamenama počev od

poslednje jednačine ka prvoj tako da se dobija:
à !
n
X
dn 1
⇒ xn = , xi = di − tik xk
tnn tii
k=i+1

3) dr+1 = 0, r < n – sistem je saglasan i ima beskonačno mnogo rešenja:

t11 x1 + t12 x2 + · · · + t1r xr = d1 − t1,r+1 xr+1 − · · · − t1n xn

t22 x2 + · · · + t2r xr = d2 − t2,r+1 xr+1 − · · · − t2n xn
..
.
trr xr = dr − tr,r+1 xr+1 − · · · − trn xn

Stavimo xj = Cj (j = r + 1, . . . , n), Cj - proizvoljne brojne konstante.

Primer:
   
2 3 5 −3 −2 −1 −2 2 −2 1

A = −3 −4 −3 1 
3 ∼  0 2 −9 7 0
−1 −2 2 −2 1 0 −1 9 −7 0
 
−1 −2 2 −2 1
∼ 0 0 9 −7 0  ⇒ rangA = 3.
0 −1 9 −7 0

Primer: Rešiti sisteme jednačina:

4x + 2y + z = 7 x + y + 2z + 2u =5
x − y + 3z = 2 2x + y − z − u =0
a) b)
−x + y + 2z = −7 3x + 2y + z + u =5
(x = 3, y = −2, z = −1) −x − y + 2z + u =3

Primer: Diskutovati rešenje sistema u zavisnosti od konstanata a i b:

ax + 2z =2 x+y+z =p
5x + 2y =1 x + (1 + p)y + z = 2p
x − 2y + bz =3 x + y + (1 + z)p = 0.