Koliko smo podložni reklamama?

Konzerva Koka-Kole pored reči "sjajno" i konzerva Pepsija pored slike srećnog
ljubavnog para. Izgleda suviše jednostavno za efektno reklamiranje? Ranija istraživanja
su pokazala da na stavove prema brendovima ovakve jednostavne jukstapozicije ne utiču.
Međutim, novi članak iz junskog izdanja časopisa Journal of Consumer Research
obrađuje temu našeg implicitnog mišljenja i otkriva da smo zapravo više podložni nego
što mislimo.

Brajan Gipson sa Central Michigan Univerziteta pokazivao je studentima psihologije

dobro poznate brendove napitaka uparene sa rečima i slikama. Neke asocijacije su bile
pozitivne: cvetna livada, reč "sjajno" i majka koja drži dete u naručju. Bilo je i negativnih
asocijacija: ljudi na groblju, reč "zastrašujuće" i osoba u odelu za zaštitu od
kontaminacije.

Učesnicima je tada skretana pažnja pomoću malog kognitivnog zadatka, memorisanja

osmocifrenog broja, a potom im je ponuđeno da uzmu Pepsi ili Koka-Kolu, koje su mogli
da odnesu kući sa sobom.

Nakon distrakcije, oni koji su na početku imali neutralan stav prema oba brenda, birali su
onaj koji je bio uparen sa pozitivnim slikama i rečima u prethodnom zadatku. Štaviše,
ovo se dešavalo čak i kad učesnik nije mogao da se seti koji je brend izlagan uz pozitivne
informacije.

Kod onih koji su imali preference prema određenom brendu pre eksperimenta, što je
utvrđeno u prethodnom testiranju, skretanje pažnje zadatkom memorisanja nije uticalo na
izbor pića.

"Ovi rezultati pokazuju kako se formiraju potrošački stavovi i kako se oni primenjuju u
situaciji odabira brenda," objašjava Gipson. "Ovi sugerišu da implicitni stavovi prema
proizvodima mogu igrati veću ulogu u izboru proizvoda u onim situacijama kada je
potrošaču odvraćena pažnja ili kada kupuje impulsivno."