Текстови задатака са вежби из Микроталасне технике,

школске године 2009/2010.

1. двочас

1. Дат је вод карактеристичне импедансе Z c = 74 Ω на чијем крају је прикључен

потрошач импедансе Z p = (37 − j37 ) Ω . Дужина вода је l = 0,2303 m . Таласна
дужина на воду је λ = 0,1 m . Вод је без губитака. Израчунати улазну импедансу,
улазну адмитансу и коефицијент стојећих таласа на воду.

2. Дат је коаксијални вод на коме је измерен коефицијент стојећих таласа 1,6.

Таласна дужина на воду је λ g = 0,3 m , а карактеристична импеданса вода је
Z c = 73 Ω . (а) Растојање првог минимума од потрошача је l1 = 0,13 m . (б) Растојање
првог максимума од потрошача је l2 = 0,205 m . Израчунати импедансу потрошача у
оба случаја.

3. Два хомогена вода без губитака су везана редно. Познато је: дужина првог вода
D1 = 871,6 mm , таласна дужина на првом воду λ g1 = 400 mm , карактеристична
импеданса првог вода Z c1 = 100 Ω , дужина другог вода D2 = 713,0 mm , таласна
дужина на другом воду λ g2 = 500 mm и карактеристична импеданса другог вода
Z c2 = 50 Ω . На крају другог вода је везан потрошач Z p = (200 + j50 ) Ω . Израчунати
улазну импедансу првог вода.

4. Хомоген вод без губитака завршен је потрошачем импедансе Z p = (15 + j35) Ω .

Карактеристична импеданса вода је Z c = 50 Ω , а таласна дужина на воду је
λ g = 0,2 m . У вод се паралелно прикључи импеданса Z d = − j40 Ω на растојању
D2 = 91,2 mm од потрошача. Одредити импедансу на растојању D1 = 459,8 mm ка
генератору, од убачене реактансе. Израчунати коефицијент стојећих таласа лево и
десно од реактансе.
2. двочас

1. Два хомогена четврт-таласна вода везана су каскадно. Карактеристичне

импедансе водова су Z c1 и Z c2 и међусобно су различите. Одредити израз за улазну
импедансу ако је на крају вода 1 везан потрошач импедансе Z p .

2. Дата је редна веза два коаксијална вода једнаких дужина l = 1 m али различитих
карактеристичних импеданси Z c1 = 50 Ω , Z c2 = 70 Ω и различитих релативних
пермитивности ε r1 = 3 и ε r2 = 5 . На месту споја је везан кондензатор од C = 2 pF .
На слободном крају првог вода прикључен је генератор таласне дужине у
слободном простору λ = 9,7 cm , а на крају другог вода је потрошач импедансе
Z p = (50 − j50) Ω . Израчунати улазну импедансу на месту генератора.

3. Одредити место и вредност (нормализоване) сусцептансе коју треба паралелно

поставити у вод да би се постигло прилагођење потрошача. Вод је хомоген, без
губитака, са ТЕМ таласом. Бројни пример: На ком месту треба паралелно
поставити капацитивну реактансу у вод да би се постигло прилагођење потрошача
Z p = (0,7 − j0,95)Z c . Колика је вредност реактансе. Пример решити помоћу
Смитовог дијаграма.

4. Одредити вредности и растојање нормализованих сусцептанси које треба

паралелно поставити у вод да би се постигло прилагођење потрошача. Вод је
хомоген, без губитака, а по њему се простире ТЕМ талас.
3. двочас

1. Коаксијални вод без губитака спољашњег полупречника 20 mm и унутрашњег

полупречника 5 mm завршен је непознатом импедансом. Један од максимума
напона на овом воду налази се на растојању 300 mm од краја вода. Напон у
максимуму износи 120 Veff, а у минимуму 25 Veff. Фреквенција генератора који
напаја овај вод је 300 MHz. Вод је са ваздушним диелектриком. (а) Израчунати
непознату импедансу потрошача. (б) Израчунати потребну дужину и положај ( ls и
l ) краткоспојеног огранка за прилагођење потрошача на вод. Огранак је направљен
од истог коаксијалног кабла.

2. Потрошач импедансе Z p = (56 − j13) Ω треба прилагодити на коаксијални вод

занемарљивих губитака и карактеристичне импедансе Z c = 100 Ω , помоћу два
кратко спојена вода исте карактеристичне импедансе који су један од другог
удаљени за l = 3λ / 8 , где је λ таласна дужина на воду и истовремено таласна
дужина генератора. Одредити дужине и положај огранака на воду.

3. Коаксијални вод има мале губитке и испуњен је диелектриком релативне

пермитивности 2,3. Проводници вода су начињени од бакра специфичне
проводности σ = 56 MS/m . Полупречник спољашњег проводника је b = 3 mm . Вод је
прикључен на генератор учестаности 1 GHz. На воду се простире ТЕМ талас.
Одредити полупречник унутрашњег проводника тако да коефицијент слабљења
буде минималан. Израчунати тај коефицијент слабљења и карактеристичну
импедансу вода у том случају.
4. двочас

1. Микротракасти четврт-таласни вод завршен је потрошачем импедансе

Z p = (75 + j0) Ω . Релативна пермитивност диелектрика је ε r = 4 , дебљина подлоге
је h = 1 mm , а ширина траке је w = 2,05 mm . Учестаност генератора је
f g = 1,711 GHz . Одредити дужину вода, коефицијент стојећих таласа и улазну
импедансу. Колико треба да износи ширина траке да би потрошач био прилагођен
на вод?

2. Дат је микротракасти вод ширине траке w = 1,524 mm , дебљине подлоге

h = 0,508 mm која је начињена од тефлона, релативне пермитивности ε r = 2,313 .
Вод је везан за потрошач Rp = 200 Ω преко четврт-таласног трансформатора
импедансе. Израчунати карактеристичну импедансу, ширину траке и дужину
четврт-таласног трансформатора тако да потрошач буде прилагођен на вод.
Учестаност генератора је f g = 2 GHz . Занемарити реактансе дисконтинуитета,
настале променом ширине траке.

3. Микротракасти вод завршен је потрошачем импедансе Z p = (16 + j12) Ω .

Релативна пермитивност керамичке подлоге је ε r = 6 , а њена висина је
h = 0,762 mm . Карактеристична импеданса траке је Z c = 50 Ω . Израчунати ширину
траке и пројектовати огранак за прилагођење потрошача на генератор, са истом
траком. (Израчунати дужину огранка и одстојање огранка од потрошача.)
Учестаност генератора је f = 1 GHz .
5. двочас

1. Преносни систем састоји се од коаксијалног вода и правоугаоног таласовода

везаних на ред. За мерење константи овог система укључен је у коаксијални део
преносног система, коаксијални мерни вод, а у таласоводни део мерни
таласовод. На мерном воду, снимљена је крива стојећих таласа и нађено је да се
минимуми налазе на растојању D1 = 0,047 m један од другога. Такође је
снимљена крива стојећег таласа на мерном таласоводу и нађено је да се
минимуми налазе на растојању D2 = 0,052 m . Поред тога, на мерном таласоводу
детектором је измерен коефицијент стојећих таласа KST = 2,6 . Затим је
потрошач таласовода, десно од пресека A − A' , замењен кратким спојем и
снимљена је крива стојећег таласа. Нађено је да су се положаји минимума
померили
1) за ΔD = 0,02 m према пресеку A − A' ,
2) за ΔD = 0,02 m према генератору,
у односу на положаје нађене претходним мерењем. Ако су мерни таласовод и
мерни коаксијални вод испуњени ваздухом и ако је у таласоводу побуђен тип
таласа TE10 одредити:
а) димензије пресека таласовода (узети да је a / b = 2 ) и
б) импедансе потрошача у пресеку A − A' за случајеве под 1) и 2).

2. За таласоводне системе дате на сликама (1) и (2) одредити l1 и l2 тако да системи

буду прилагођени. Димензије попречног пресека таласовода су
a × b = 22,86 × 10,16 mm . Таласна дужина генератора је λ = 31,89 mm .
(3) Израчунати улазну импедансу таласовода на слици (1) под условом да је
нормализована импеданса потрошача z p3 = 0,5 − j1 , l1 = λ g / 8 и l2 = λ g / 4 .

3. Прорачунати филтар пропусник опсега учестаности према шеми на слици.

Централна учестаност пропусног опсега је f = 9,4 GHz . Таласовод је IEC - 100
(димензије попречног пресека 22,86 × 10,16 mm ). У таласоводу се простире
доминантни тип таласа. Ако се фреквенција мења у границама ± 50 MHz , у којим
границама се мења коефицијент стојећих таласа, према генератору, за овај филтар.
Први део решити рачунски, а други графички.