Bankarstvo

I deo : Banke i bankarstvo

1. Šta izučava nauka o bankarstvu ?

• Bankarstvo u svojoj osnovi obuhvata izučavanje bankarskog sistema i

bankarske prakse, kao i izučavanje opštih pitanja kreditnog sistema i
kreditne prakse.
• Ona je deo ukupne ekonomske nauke .
• Izučavanje bankarstva obuhvata :
○ izučavanje funkcije i uloge bankarskih sistema i načina
organizovanja bankarstva u jednoj nacionalnoj ekonomiji
○ kreditno depozitno i ostalo bankarsko poslovanje
○ odraz teorije i prakse monetarno-kreditne i devizne politike na
kreditno-bankarski sistem, sa stanovišta uticanja na ekonomsku
politiku zemlje i međunarodne ekonomske i finansijske odnose.

2. Šta je bankarsko poslovanje ?

• Izučava se sa stanovišta sadržaja, funkcije i odnosa u privrednom životu

zemlje, gde je u savremenim uslovima banka, preko novca i kredita,
brojnim nitima povezana sa procesom finansiranja drustvene repodukcije.
• Delokrug poslovanja banke određuju sledeći poslovi :
○ mobilizacija slobodnih novčanih sredstava i multiplikacija novca
○ investiranje, alokacijska funkcija i upravljanje
○ posredovanje na finansijskom tržištu
• U okviru bankarskog sistema obavljaju se dve osnovne transakcije :
○ finansijske transakcije po osnovu tekućeg poslovanja privrednih
subjekata
○ finansijske transakcije kojima se prenosi finansijska štednja od
suficitnih do deficitnih privrednih subjekata

3. Šta je banka ?

• Italijanska reč “banco“ – klupa ( tezga, danas šalter)

• Banke se najčešće definišu kao finansijske organizacije koje se, kao
svojom osnovnom aktivnošću, bave primanjem depozita i davanjem
kredita.
• Banka – specijalizovana privredna organizacija, finansijski posrednik,
koja prikuplja slobodna novčana sredstva po raznim osnovama i plasira
 ova sredstva u raznim vidovima, pre svega kroz odobravanje kredita i
kupovinu hartija od vrednosti, odnosno pruža druge vrste usluga svojim
komitentima, ili obavlja finansijske i druge transakcije za svoj račun, a u
cilju ostvarivanja prihoda, odnosno profita po tom osnovu.

4. Kako se razvijalo bankarstvo ?

• Počeci se vezuju za drevni grad Urom koji se nalazio na pola puta između
Bagdada i Persijskog zaliva i to sa njegovim crkvama i hramovima. Hram
je vodio tekuće knjigovodstvo svog poslovanja, uključujući i obračun
prihoda i rashoda , kao i trgovačke poslove koje su obavljali crkveni
trgovci, obrađivali su i ukupan rezultat poslovanja.
• Pored hramova, bankarskim poslovima su se bavile i privatne bankarske
kuće koje se javljaju za vreme dinastije Hamurabija.
• U Grčkoj se razvilo nekoliko vrsta banka, najpoznatije su one u
hramovima , kao i gradske i privatne banke.One su uzimale uloge uz
kamatu, davale zajmove sa kmatom , a bavile su se i poslovima platnog
prometa sa drugim gradovima i zemljama.
• Bankarski poslovi u Rimu su se razvili uglavnom na grčkim iskustvima, a
bankari su se bavili primanjem depozita, davanje kredita i platnim
prometom.
• U Đenovi je 1407. osnovana banka ”Kaza di Sant Đorđe” koja je poznata
po što je od nje potekla ideja o stvaranju bankarskog novca kao merila
vrednosti za različite vrste novca i u drugim zemljama.
• U drugoj polovini XVII veka osnivaju se prve emisione banke.
• Dok početak XVIII veka karakteriše osnivanje mnogih komercijalih
banaka koje su bile privatnog ili javnog karaktera.
• U XIX veku se u Engleskoj osnivaju banke akcionarskog tipa, od kojih
neke i danas postoje.
• U XX veku dolazi do razvoja investicionog bankarstva , a sa
globalizacijom i liberalizacijom svetske privrede i do razvoja
međunarosnog bankarstva.

5. Koje su osnovne vrste banaka i njihove karakteristike?

Postoje više krakteristika po kojim se može izvršti razvrstavanje banaka kao što
su : kriterijum po privrednoj grani, po principu teritorijalnosti, po ročnosti
poslovanja, po načinu dolaska do sredstava.
Najčešća podela je onaj koji vodi računa o tome na koji način banka dolazi do
osnovnih redstava.Na osnovu toga dele se na :
1. Centralne ili emisione banke ( pravo emisije novca i kredita, sprovodi
kreditno-monetarnu politiku , stvaranje i sprovođenje spoljne likvidnosti i
za račun države obavlje neke poslove ).
 2. Komercijalne banke ( prikupljanje kratkoročnih sredstava po osnovu
depozita i njihovo usmeravanje za komercijanle namene ko što je
finansiranje prometa ili proizvodnje).
3. Granske ili specijalizovane ( odobrava kredite isključivo projedinim
privrednim granama ili oblastima)
4. Razvojne banke ( finansiranje programa razvoja i strukturalog
prilagođavanje nacionalne privrede ko celine ili pak dela) .
5. Investicione banke ( bave se pretežno dugoročnim kreditiranjem
investicija).
6. Regionalne banke
7. Poslovne banke ( dsosta sličnosti sa komercijalnim Ili depozitnim
bankama, pa se i pojmovno izjednačavaju).
8. Mono banke
9. Univerzalne banke (bave se svim vrstama bankarskog posla, bez obzira na
rok)
10. Međunarodne ( multinacionale) banke (bankarsko polovanje u više
zemalja preko mreže filijala).
11.Mega poslovne banke

6. Koje je mesto i uloga centralne banke ?

Zauzima ključno mesto u nacionalnom finansijskom sistemu.Zove se jos i

banka banaka.
U najvažnije poslove i zadatke centralne banke ubrajaju se : pravo emisije novca
i kredita, sprovodi kreditno-monetarnu politiku , stvaranje i sprovođenje spoljne
likvidnosti i za račun države obavlje neke poslove. Ona propisuje obavezne
rezerve , vodi računa o deviznim rezervama, ona vrsi promene eskontne
(kamatne) stope .Vrši operacije na otvorenom tržištu gde prodaje ili kupuje
državne hartije od vrednosti u cilju smanjenja ili povećanja kreditnog potencijala
banaka.

7. Kojim poslovima se bave investicione banke?

One raspolažu dugoročnim kreditnim potencijalom i bave se pretežno

dugoročnim kreditiranjem investicija , a mogu biti i univerzalnog i
specijalizovanog tipa ( industrijske banke, poljoprivredne banke).
Obavljaju razne poslove za svoje kmitente vezane za emisliju i plasman hartija
od vrednosti, bave se konsultantskim aktivnostima u procesu prestruktuiranja
kompanija, a i fin. transakcijama u vezi sa tim. U poslednje vreme veliki značaj
se daje savetodavnim uslugama na bazi provizije koje su povezane sa fin.
transakcijama kompanije.
8. Kojim poslovima se bave granske ili specijalizovane banke ?

One predstavljaju takvu vrstu banaka koje odobravaju kredite isključivo

pojedinim privrednim granama ili oblastima ( kao što su poljoprivreda,
industrija, unutrašnja trgovina, spoljna trgovina, zadrugarstvo) , mada se termin
specijalizovane banke koriste i za bakne koje su se epecijalizovale za neki
određeni vid bankarskog polovanja ( za razliku od univerzalnih).
Posebni vid specijalizovanih banaka :
1. Hipotekarne banke su uglavnom orjentisane na plasman sredstava svog
kreditnog potencijala na srednji ili duži rok uz ulaganje hipoteke
( nekretnina) komitenata kao obezbeđenje za otplatu kredita.
2. Lombardne banke se pretežno bave odobravanjem kredita na osnovu
zaloge pokretnih bora ( berzanskih roba) , sa mogućnošću da se putem
potvrde o vlasništvu one mogu preneti na banku poverioca.

9. Kojim poslovima se bave razvojne banke ?

Mogu biti nacionalnog ili međunarodnog (regionalnog) karaktera .One imaju za

osnovnu funkciju finansiranje programa razvoja i strukturnog prilagođavanja
nacionalne privrede kao celini ili nekog od njenih sektora. npr infrastruktura ,
pod povoljnim uslovima u pogledu roka i kamatne stope nego što su standardni
komercijalni uslovi. Izvori sredstava javni ili privatni ili kombinovani.
Međunarodne (regionalne) razvojene banke srestva pribavljaju se od uloga
zemalja članica, ali i zaduživanjem na međunarodnom tržištu.
Najpoznatija medjunarodna razvojna banka je IBRD- međunarodna banka za
obnovu i razvoj.

10. Šta je univerzalna banka?

Bave se svim vrstama bankarskih poslova , bez obzira na rok , tako da

predstavljaju banke opšteg tipa.
Posluju preko razgranate mreže filijala na celoj teritoriji jedne zemlje, šireći se
čvrsto i preko njenih granica.Vezuje veći broj komitenata zbog mogućnosti
pružanja svih vrsta bankarskih usluga, a tako je i banka u mogućnosti da više
utiče na poslovanje komitenata.

11. Kojim poslovima se bave poslovne/ komercijalne banke ?

Prikupljanje kratkoročnih sredstava po osnovu depozita sektora privrede,

vanprivrede i stanovništva i njihovo usmeravanje za komercijanle namene ko što
je finansiranje prometa ili proizvodnje i to prevashodno na kratak rok.
Najrasprostranjeniji oblik bankarskih institucija.
II deo : Bankarski sistem i oblici bankarskog poslovanja

1. Koji su osnovni bankarski sistemi?

Dva osnovna modela finansijsnkog sistema :

1. nemačko-japansko tj. finansijski sistem zasnovan na bankama ( banke i
krediti u ovom modelu imaju dominantnu ulogu pri finansiranju
preduzeća, banke su veliki akcionari preduzeća.Karakteristicne za ovaj
model su univerzalne bankei one su izvor finansiranja firmi svih veličina).
2. anglo-saksonsko tj. finansijski sistem zasnovan na tržištu( model sa
razvijenim fin. trzištem .primarna uloga u finansiranju preduzeća pripada
fin. tržištu , uglavnom na osnovu emisija akcija i obveznica.Značajnu
ulogu igraju nebankarske institucije-brokeri, investicioni fondovi…,
mnogo je manja uloga klasičnih bankarskih organizacija.

2. Koje su osnovne karakteristike bankarskog sistema SAD ?

Centralna banka ima 12 federalinih rezervnih banaka.Federalna rezerva u

Vašingtonu ila ulogu centralne banke.
Komencijalne banke su najbrojnija vrsta banaka i osnovna funkcija im je
mobilisanje depozita i plasman kratkoročnih kredita, kao i usluge fin .
posredovanja ( mogu biti globalne banke, nacionalne komercijalne banke i
državne ( lokalne) komercijalne banke.Najveće komercijalne banke su : Bank of
American Corporation, Bank of New York …
Posebno su im razvijene investicione banke koje se bave prevashodno HOV, fin.
konsoltingom , upravljanjem portfolijom HOV.
Postoje štedne institucije u koje spadaju štedne banke i udruženja za štednju i
kredite koje se bave prikupljanjem oročenih depozita.
Kreditne unije su depozitne institucije na zadružnoj osnovi kojd koje su na bazi
štednje ćlanova odobravaju krediti pod povoljnim kamatnim stopama od
standardnih uslova.
Značajne su i holding kompanije koje čine najveću grupu depozitnih institucija.
Izvozno-uvozne banka SAD je državna banka za finansiranje izvoznih i uvoznih
poslova i njohovo osiguranje na bazi garancija.
Ministarstvo finansija i državni organi kontrolišu nesigurne banke, dok su druge
pod kontrolom fereralnih rezervnih banaka i saveza korporacije za osiguranje
depozita.

3. Koji su osnovne karakteristike bankarskog sistema Nemačke ?

Centralna banka je Savezna banka - Bundesbanka- emituje novac, vodi
monetarnu politiku i vodi finansijsko i blagajničko poslovanje za Saveznu
vladu.Posluje samo sa centralnim bankama saveznih pokrajnikoje regulišu
novčani opticaj i volumen.Dominiraju “stare” banke.
Dominira model univerzalnih banaka .
Štedionice- specifične vrste banaka-štedionica kje su uglavnom formirane na
lokalnom nivou , primarno se bave prkupljanjem štednje i kretkoročnim
kreditiranjem.
Žiro centrale- regionalne banke preko koji se realizuje žiro platni promet između
štedionica i emisioni poslovi za lokalne organe.
Kreditne zadruge- slične stedionicama, pružaju sve vrste usluga za mala i
srednja preduzeća.
Specijalizovane banke – za odobravanje hipotekarnih kredita, ili za finansiranje
stambene izgradnje.

4. Koje su karakteristike bankarskog sistema Švajcarske?

Najrazvijeniji na svetu.
Centralna banka Švasjcarske.
Kantonalne banke -Smatraju se državnim bankama i uglavnom se bave
hipotekarnim poslovima , ali i komercijalnim bankarstvom. Vode poreklo od
zadužnog (kooperativnog ) bankarstva.
Raifaizen banke – banke na malo što ukazuje na njohove korene zadrugarskog
bankarstva
Posebne obavee narodne banke :
1. obezbeđivanje likvidnosti novčanog tržišta
2. obezbeđivanje snabdevanja i distribucija gotovog novca
3. obezbeđivanje bezgotovinskog platnoh prometa
4. upravljanje deviznim rezervama
5. davanje adekvatnog doprinosa stabilnosti fin. sistema.
Poslovno bankarstvo je zasnovano na konceptu univerzalnog bankarstva, mada
postoje i neke specijalizovane
Velike banke su : UBS AG i Credit Suisse AG.One su univerzalne banke sa
naglašenom međunarodnom poslovnom orjentacijom.
Privatne banke- upravljaju imovinom privatnih klijenata i ne prikupljaju
klasične štedne depozite.
Regionalne banke i štedionice – pretežno posluju sa stanovništvom,
komercijalno i hipotekatnim bankarskim poslovimau regionalnim okvirima.
Preostali segment čine banke različitog profila čresto specializovane za
kreditiranje trgovine , industrije i malog biznisa.
Banke pod stranom kontrolom – kojd njih je učešće u glasačkim pravima banke
preko 50% - ospluju sa stranim štedišamai bave se raznim oblicima upravljanja
imovinom.
5. Koje su osnovne karakteristike bankarskih sistema zemalja u razvoju i
zemalja u tranzici?

Relativno je nerazvojen jer ima veze sa ekonomskim, demografskim,

društvenim okolnostima.
Pružaju se usluge u sferi pltnog prometa , komercijalnog bankarstva tj. fin.
posredovanja, dok su usluge investicionog bankarstva nerazvijene zbog
nerazvijenih finansijskih tržišta.
Ove zemlje karakteriše, još uvek, slaba regulatorna i supervizorska
infrastruktura.
Neke zemlje imaju još uvek “monobalkanski model” gde jedna ili više njih
banka u državnom vlasništvu vrši funkciju centralne banke i komercijalnih
banaka , ali se uglavnom prešlo na “model sa dva nivoa” tj. sa jasnim
razgraničenjem uloge centralne banke i sektora poslovnog bankarstva.
Trensformaciju bankarstva imaju strane banke , koje dominiraju u procesu
privatizacije ranijih državnih banaka i uvođenjem novih bankarskih proizvoda
na tržište.

6. Šta je Islamsko bankarstvo ?

Prava institucija –štedionica osnovana je u Egiptu., a nastanak islamskog

bankarstva se vezuje za stvaranje Islamske banke za razvoj- sa zadatkom da
finansira ekonomske i socijalne programe zemalja članica, iste god. je formirana
i prva islamska komercijalna banka – Dubai Islamic Bank.
Svoje principe zasniva na Kuranu- opravdano je samo ono bogatstvo koje je
rezultat sopstvenog rada ili preduzetničke aktivnosti, kao i nasledstvo i pokloni.
Nije dozvoljena razmena neekvivalentnih suma novca, kao što je slučaj kod
kreditnih transakcija (kamata).
Prihvatljivo je finansiranje na principina zajedničkog ulaganja i deljenje profita
i gubitka.Prihod banke ne zavisi od unapred utvrđene kamate , nego od
uspešnosti poslovanja kompanije u koju su plasirana sredstva.
Oni imaju :
Račune koji bi mogli biti tekući računi – ali nema kamate na njih, garantuju
povraćaj novca.
Štedni računi – garantuju povraćaj sredstava, ali ne donose učešće u poslovanju
banke, banka može da isplati samo poklon za to što su novčana sredstva bila kod
njih .
Investicioni računi – profit i gubitak se dele sa bankom , pa tako nema garancija
za povraćaj novca.

7. Šta je offshore bankarstvo ?

Zasniva se na korišćenju ofšor kompanija, osnovanih sa relativno malim
sredstvima, za različite transakcije , sa ciljem da se izbegne kontrola poslovanja
i plaćaja poreza, a po potrebi i sakrije identitet pravih vlasnika
kompanije.Osnivaju s u zemljama gde su porezi mali ili ih gtovo nema, a
poslovanje se odvija vam granica tezemlje.
Uslovi koji moraju da se ispoštuju da bi se registrovala ofšor kompanije:
1. vlasnici moraju biti stranci
2. sredstva za osnivanje moraju biti van zemlje u kojj je osnovana
3. sav prihod koji se ostvari mora biti ostvaren u inostranstvu
Pretežno su D.O.O. ili A.D.
Najzastupljenije su trgovačke kompanije-zarađuje se na razlici u ceni izmedju
dve države., mada pojavile su se i finansijske komapnije.
Bankarske kompanije –nisu u klasičnom smislu banke , več su specifične fin.
institucije osnovane u ofšor destinacijama koje se bave određenim ograničenim
spektrom bankarskog poslovanja, dobrim delom u sferi međunarodnog
prikupljanja i plasmana sredstava i međ. platnog prometa.
U suštini predstavlja obavljanje određenih bankarskih polova , pre svega onih sa
stranim valutama i stranim rezidentima, bez ograničenja koja važe za domaće
banke i uz poreske olakšice.
Glavne karakteristike ofšor bankarstva :
1. pruža sigurnost onim klijentima koji su rezidenti politički i ekonomski
nestabilnih zemalja
2. eliminiše razna ograničenjau deviznim transakcijama
3. uglavnom su niži roškovi fin. transakcija i više kamatne stope na depozite
4. kamate se generalno isplaćuju bez odbitka poreza na kapitalnu dobit.

8. Šta je “podzemno” bankarstvo?

Neformalni sistem transfera sredstava , postoje u odsustvu klasičnih bankarskih

kanalaza transfer sredstava ili egzistiraju paralelno sa njim, pre svega u
zemljama Bliskog Istoka, Južne Azije.
Transakcije se realizuju tako što operator iz zemlje A prima novčana sredstva od
svog komitenta i obraća se (telefon, faks) svom partneru u zemlji B da doznači
sredstva u lokalnoj valuti komitentu u zemlji B koga je označio komitent iz
zemlje A.Troškovi transakcije su od 2 do 5 %

9. Šta spada u bankarsko poslovanje na veliko , a šta spada u bankarsko

poslovanje na malo ?

Bankarsko poslovanje na malo- uglavnom podrazumeva pružanje usluga

individualnim klijentima , i to fizičkim licima , odnosno stanovništvu . kao i
malim preduzećima, gde je najveći deo usluga u domenu vođenja računa,
odobravanje kredita , poslova sa kreditnim i platnim karticama.
Bankarsko poslovanje na veliko - poslovanje sa većim poslovnim klijentima i
institucijama, gde spadaju usluge primanja depozita, platnog prometa, vođenja
poslovnih računa, upravljanja gotovinom, upravljanjem raznim oblicima aktive,
razne savetodavne i fin. usluge , uključujući i segmente investicionog
bankarstva.

10. Šta je mikro bankarstvo ?

Predstavlja pružanje finansijskih usluga siromašnijim slojevima stanovništva

( pretežno ruralnom) , uglavnom se odobravaju mikro krediti koji treba da
pomognu njihovom samozapošljavanju ili rešavanju egzistencijalnih problema,
ali i pružanjem drugih bankarskih usluga (depozit, štednja).
Prototim bankarstva bez filijala- preko mobilnog ili terminala se kontaktira, a
trnsakciej idu preko obvašćenih lokalnih trgovaca i vlasnika radnji koji ove
transakcije vrše za račun mikro finansijskih banaka.