Predmet: Teorijska Objasnjenja Rasta I Razvoja Preduzeca

Mašinski fakultet u Kragujevcu
Smer: Industrijski inženjering
Predmet:
UPRAVLJANJE RAZVOJEM
TEORIJSKA OBJASNJENJA
RASTA I RAZVOJA
PREDUZECA
Student:
Nikola Stevanovic
Raniji pokusaji objasnjenja
rasta preduzeca
 Postoji niz teorija o rastu i razvoju preduzeca.
 Tesko se moze govoriti o nekoj opste prihvacenoj teoriji.
 Najraniji pokusaji objasnjenja polaze od razmisljanja da
u fenomenu rasta dolaze do izrazaja zakonitosti koje se
mogu sresti u zivoj ili mrtvoj prirodi.
 Nazalost jos uvek ne postoji opste prihvacena teorija.
 To opet ne mora da znaci da ne postoje nikakve teorije,
jer one postoje i to u zaista velikom broju.
 Formulisano je nekoliko modela za svrhe opisivanja i
objasnjavanja procesa rasta i razvoja preduzeca.
Raniji pokusaji objasnjenja rasta
preduzeca
 Neki autori isticu da problem sa ovim modelima nije u
tome sto su pogresni vec u tome sto su delimicno tacni.
Po misljenju Seltera, problem sa sadasnjim stanjem
teorije nije u malom broju samih teorija vec pre u
nedostatku uverenja kod poslovnih ljudi i naucnika u
njihovu korisnost.
preduzeca
 Jos su klasici nauke o narodnoj privredi(kao sto
su Marks i Marsal) postavili teoriju o rastu
preduzeca.
 Rast preduzaca je obradjivan kao process
ekspanzije preduzeca koji nije bio blize definisan
i diferenciran(npr. process akumulacije kapitala).
 Mogu se razlikovati dva potpuno razlicita stava
kod starijih pokusaja objasnjenja:
 1. vezan za mehanisticke
 2. nacin vezan za bioloske ili organske analogije
preduzeca
 Selter pravi razliku izmedju
 1. teorija zasnovanih na prirodnim
naukama
 -organska teorija rasta
 -evolutivna teorija rasta
 2. teorije zasnovane na ekonomiji (model
efikasnosti rasta firme)
Raniji pokusaji objasnjenja rasta preduzeca
Starbak
 Identifikuje cetiri grupe modela:
 1. modeli deljenja celija-analogni
kontinualnim pravolinijskim modelima
razvoja bioloskog rasta. Ovi su usmereni
na rast kao procenat promene u velicini i
naglasavaju predvidjanje ukupne velicine
tokom vremena
Starbak
 2. modeli metamorfoze posmatraju rast
kao iznenadne, nagle i diskretne promene
u aktivnostima, strategijama i strukturi
organizacije isticuci pre vrstu nego stepen
promene. Organizacije su adaptivni sistemi
koji prihvataju konfiguracije koje su
kompatibilne sa njihovim ciljevima i
uslovima u datoj situaciji.
Starbak
 3. modeli koji se zasnivaju na odnosima uzrok
poledica i uticajima okoline(tzv. Will-o’ the Wisp
modeli; bukvalno lutajuci plamen; figurativno
covek ili predmet koji stalno izmice koji se ne
moze naci) Ovi modeli se usmeravaju na rastkao
process u kojem clanovi organizacije slede neku
mogucnost, resurse ili pogodnost.
 4. modeli procesa odlucivanja-pokusavaju da
reprodukuju glavna pravila odlucivanja koja
koriste preduzeca za svrhe predikcija
Starbak
 Mada su ovi modeli potencijalno
najkorisniji prilaz za objasnjenje rasta
preduzaca zbog kompletnosti procesa
donosenja odluka o rastu postoji
tendencija da budu sasvim ograniceni.
Mehanisticki pokusaji
objasnjenja rasta preduzeca
 Doprinos su dali brojni autori.

 Najznacajniji su Marks, Biher, Smalenbah i
Veber.
Mehanisticki pokusaji objasnjenja rasta preduzeca
Karl Marks
 Prema Marksovom opstem
zakonu kapitalisticke
akumulacije postoji neminovno
kretanje ka velikom preduzecu.
Marks polazi od toga da
“konstantni kapital raste brze od
varijabilnog kapitala”. To dovodi
do specificnog kapitalistickog
nacina proizvodnje i time do
pojacane akumulacije kapitala.
Karl Marks
 Po Marksu tehnicki uslovi procesa proizvodnje su
ti koji dovode do rasta preduzeca, rastuce
koncentracije privrede i konacno do
eksproprijacije eksproprijatora.
 Marks se uverio u to da je zakon zamene

varijabilnog sa fiksnim kapitalom uzrok da se
neko preduzece razvije u veliko preduzece.
Karl Marks
 Ovo stanje stvari se temelji na zakonu
akumulacije i koncentracije.
 Na osnovu menjajucih tehnickih uslova proizvodnje
preduzece podleze neminovnom razvoju u veliko
preduzece.Pritisak ka snaznijem mehaniziranju dovodi
do stalno rastuce velicine preduzeca i time do
akumulacije kapitala. Zadnja omogucava dalje
povecanje preduzeca i za sobom povlaci novu
koncentraciju kapitala. Ovaj process u kapitalistickoj
privredi neminovno dovodi do akumulacije kapitala u
sve manju ruku.
K. Marks, Kapital, I Tom
Biher
 Biher 1910. godine formulise Zakon masovne
proizvodnje baziran na Marksovoj teoriji. Prema
njemu su novi(bolji i kapitalno intenzivniji)
postupci proizvodnje jeftiniji od starih
postupaka, ali tek od neke odredjene kolicine
proizvodnje(prag korisnosti masovne
proizvodnje). Novi savrseniji postupak
predstavlja prosirivanje kapaciteta i u toj meri
takodje rast preduzeca.
Smalenbah
 Smalenbah na osnovu zakona
masovne proizvodnje dolazi do
zakljucka o nuznosti ekonomskog
procesa.
 Koristi oznaku zakon rastucih fiksnih
troskova.
 Istice: nisu ljudi, nego mocne
privredne snage ti koji nas
guraju u novu privrednu epohu
Smalenbah
 Unutar preduzeca postoji stalna disharmonija parcijalnh
kapaciteta. Do te disharmonije u izgradnji kapaciteta
preduzeca dovode tehnicki, organzacioni, pravni i ostali razlozi
medju kojima i sama politika preduzeca. Iskoriscavanje
postojecih slobodnih parcijalnih kapaciteta dovodi, s jedne
strane do moguceg snizenja troskova odnosno opadanja
troskova po jedinici proizvoda a sa druge strane do povecanog
ulaganja kapitala, povecanog ispadanja masina iz procesa
proizvodnje, al i do nove disharmonije i mehanizacije
proizvodnog procesa sto opet nezadrzivo vodi ka visim fiksnim
troskovima, rastucoj nefleksibilnosti i stalnom povecanju
velicine preduzeca.
 Ova teorija je danas sustinski sastavni deo nekih teorija rasta
preduzeca(npr. teorija koje su razvili Penrouz i Vitman).
Marks, Bihel, Smalenbah - zakljucak
 Ni Marks ni Bihel ni Smalenbah u ovde iznetim

teorijama nisu imali izricito samo jednu nameru-
da posmatraju rast preduzeca. Takodje njihova
namera nije ni bila da objasne rast preduzeca pa
ipak, ove teorije imaju veoma vazan znacaj za
nauku o rastu preduzeca.
 Iz Biherovog zakona masovne proizvodnje
razvijena je teorema ekonomije preduzeca o
degresiji velicine - fundamentalan zakon za
objasnjenje rasta preduzeca.
Maks Veber
 U osnovi teorije Maksa Vebera

je zamisao degresije velicine
prema kojoj rastuce preduzece
omogucava rastucu podelu
rasta i time rastucu
birokratizaciju.
Maks Veber
 Proces birokratizacije vodi uvek ka radno
sposobnijim organizacionim formama i
otuda neminovno ka procesu razvoja u
pravcu ka birokratski organizovanom
velikom preduzecu.
Maks Veber - Zakljucak

 Prema Veberovom shvatanju nije toliko tehnicki
napredak taj koji deluje na rast preduzeca, vec
prednost birokratske organizacije u odnosu na
svaku drugu formu organizacije.
 Forma birokratske organizacije tipicna je za
veliko preduzece tako da mala preduzeca teze za
tim da izrastu u veliki sistem u kojem
preovladjuje tradicionalna forma.
Penrouz
Zakon indukcije rasta kroz neiskoriscene
materijalne i personalne faktore
 Prema misljenju Penrouz u oblasti upravljanja
periodicno dolazi do preteranih kapaciteta koji
automatski vode procesu razvoja preduzeca.
 Menadzeri su se da bi smanjili neiskorisceni
kapacitet upravljanja preduzecem potrudili za to
da preuzmu nove zadatke koji opet stimuliraju
rast preduzeca.
Mehanisticki pokusaji objasnjenja
rasta preduzeca - zakljucak
 Pored zakona o degresiji velicine, pokusaji
mehanistickog objasnjenja impliciraju
stalan tehnicki napredak.
 Ove premise koje dovode do neophodnosti
ekspanzije preduzeca dosadasnjim
razvojem nisu pobijene vec naprotiv
visestruko potvrdjene.
 Marksova teza o
rastucoj koncentraciji
nije opovrgnuta vec
samo donekle
modifikovana.
 U ovim mehanistickim pokusajima tumacenja rasta
kriticno je primetiti da su i njima sadrzani u potpunosti
stanja stvari koja su relevantna za rast.
 Proces rasta moze se dogoditi samo onda kada
rukovodstvo preduzeca donese odluke relevantne za rast
i iste realizuje.
 Uzroci koji izazivaju rast mogu biti
samo odluke rukovodstva preduzeca.

Bioloske analogije rasta
preduzeca
 Postoji mnostvo teorija koje se oslanjaju
na analogije izvucene iz biologije, koje su
se veoma siroko koristile za objasnjavanje
zakonitosti rasta i razvoja proizvodnih
preduzeca.
 Jedna od najstarijih tzv. bioloskih teorija
rasta i razvoja preduzeca je ona koja se
zove organska teorija rasta.
Bioloske analogije rasta preduzeca
Organska teorija rasta

 Izvucena direktno iz biologije, ova teorija
se zasniva na konceptu zivotnog ciklusa.
 Ona smatra da firme, kao i svi bioloski
organizmi rastu najpre rapidno, ali kako
postaju starije stopa rasta se usporava i
konacno firme sasvim nestaju.
 Ovu analogiju ili teoriju rasta prvi je
upotrebio Alfred Marsal koji je 1890.
godine uporedio rast i razvoj firme sa
rastom i padom drveca u sumi.
Bioloske analogije rasta preduzeca - Organska teorija rasta
Alfred Marsal
 Marsal je isticao da deluju prirodni
zakoni jer povlace granice duzine
zivota prvobitnog osnivaca firme.
 Tako vodjenje posla posle
odredjenog vremena prelazi u
ruke ljudi koji poseduju manje
energije i neznatniju moc ako ne
cak i najmanji aktivni interes za
njegovo napredovanje.
 Fazu rasta sledi faza stagnacije i
opadanja, odosno propasti(slom).
Alfred Marsal
 Preneto na preduzece nastao je slagvort:
otac stvara,sin odrzava, kod unuka
propada.
 Prema Marsalu ova teorija o razvoju
preduzeca ne vazi za kapitalisticko drustvo
posto kod ove forme drustva lakse mogu
da se rese problemi privatnih preduzetnika
koji nastaju iz smene generacija.
 Neke organizacije(profitne i neprofitne)

upravljaju da bi prezivele i prosperirale
mnogo duze od drugih, mada do sada
nijedna organizacija nije uspela
upravljanjem da izbegne posledice
starenja i stvarno ili relativno opadanje.
 Postoji mali broj organizacija ciji se zivotni
vek proteze na vise od nekoliko vekova.
 Izbegavanje ili odlaganje

propasti(nestanka) cini se da je pre
izuzetak nego pravilo.
 U jednom clanku se navodi da je samo 22
od 100 najvecih kompanija u SAD u 1917.
godini bilo takodje ukljuceno u listu 70
godina kasnije 1987. godine.
 Pored znacajnog preokreta medju firmama

citavi sektori industrije se radjaju,
sazrevaju, stare i umiru.
 Na prelazu u ovaj vek poljoprivreda je bila
najuspesniji sektor
 Nju je zatim zamenila preradjivacka

industrija, a ovu opet zamenile su usluge.
 Takodje unutar sektora postoje industrije
koje rastu, sazrevaju i opadaju.
 U zadnjem veku prosperirale su male
tekstilne firme.
 Pocetkom ovog veka dobro su prolazili

rudnici i automobilske kompanije a
njih su kasnije zamenila preduzeca iz
oblasti hemije, celika, masinogradnje,
gradjevinarstva, aluminijuma i proizvodje
aviona.
Toyota
BMW Group
 Danas su “najbolje” industrije visoke tehnologije

ukljucujuci tu industriju kompjutera,
farmaceutsku industriju i usluge.
executive_conference_room_at_ibm_industry
 U buducnosti industrije rasta mogu biti

hemijska ili genetski inzinjering, vestacka
inteligencija, industrija superprovodnika,
vozova velikih brzina, supersonicnih
aviona.
 Kako se pojavljuju nove tehnologije zakonitost

rasta se menja i pojavljuju se i prosperiraju nove
industrije i firme.
 Istovremeno one starije postaju manje
konkurentne i gube svoje realne i relativne
prednosti.
 Kada konacno dodje do usporavanje rasta one
se stapaju u druga preduzeca, kupuju ili sasvim
prestaju da rade.
Boulding
 Vidi veliku privlacnost i korisnost u teoriji
zivotnog ciklusa.
 On polazi od pojma homeostaze.
 Primenjeno na preduzece predpostavlja se na
primer, homeostaza bilansnog stanja tj. da ga
cine zeljene kolicine svih razlicitih elemenata, te
svako remecenje te strukture odmah pokrece
snage koje ce obnoviti status quo.
Boulding
 Prema Bouldingu mogu se utvrditi zivotni
ciklusi za sva preduzeca koji se sastoje iz
neminovnih faza nastajanja, rasta,
stagnacije i propadanja.
 “Pojedinac, porodica, firma, nacija i

civilizacija svi slede isti zakon rasta.”
Organska teorija rasta-zakljucak

 Jednostavnost ovog teorijskog pristupa imala je
bez sumnje svog uticaja na sadasnje
razmisljanje, ali su njegova ogranicenja ipak
sasvim ostra. Kako se istice u kritici rast
preduzeca nije nuzno funkcija starosti.
 Mozda je tacnije reci da rast i razvoj preduzeca
vise zavise od namera i sposobnosti rukovodstva
nego od starosti samog preduzeca.

 Ako je tako onda ova teorija ima
ogranicenu upotrebljivost kao prediktor
problema i potreba rukovodstva, posto
kljucno nezavisna varijabla teorije
-starost preduzeca, ne moze bitno da
pomogne da se objasne promene u rastu i
razvoju preduzeca.

 U osnovi takve vrste bioloskih analogija
imaju samo neznatan znacaj za teoriju
rasta preduzeca.
 Ipak one impliciraju sasvim verovatnu
hipotezu da odlucujuci znacaj za rast i
razvoj preduzeca pripada licnosti
preduzetnika.

 Na ovoj teoremi se zasniva i
Sumpeterova teorija privrednog
razvoja koja je dovela do danas
opste priznate dinamicke teorije
trzista.
 U svom radu Sumpeter je dosao
do zakljucka da inovacije
poseduju presudan znacaj za
razvoj preduzeca i tokove razvoja
koji iz njih proisticu.
Evolutivne teorije rasta

 Drugi skup bioloskih teorija mogao bi se
oznaciti kao evolutivne teorije rasta.
 Osnovna uzdanica ove grupe teorija je
shvatanje da preduzece tokom vremena
pre teze da evoluiraju nego da rastu,
u smislu kako rastu bioloski organizmi.
Evolutivne teorije rasta

 Prema tome ovaj koncept rasta i razvoja
se ne uporedjuje sa prelazom od malog ka
velikom vec sa evolutivnim promenama
koje se dogadjaju kada se jedna vrsta
menja u srodnu ili jedinstvenu vrstu.
 Prema ovoj skoli misli naglasak se pre
stavlja na promenu nego na ekspanziju
samu po sebi.
Bioloske analogije rasta preduzeca - Evolutivne teorije rasta
Vajt
 Istice da razvoj nekog malog preduzeca u
veliko preduzece ne predstavlja
jednostavno neko ukrupnjavanje nego
evoluciju, neku promenu vrste.
Elkijan
 Vazna teorija u ovoj tradiciji je teorija
profesora Elkijana koji je pokusao da
objasni dugorocno ponasanje poslovnih
jedinica.
 Elkijan u rastu preduzeca vidi procese
selekcije(izbora) onih preduzeca koja
mogu da se najbolje prolagode na
prilike u okruzenju koje se stalno menja.
 I kod njega je rast preduzeca manje
neko ukrupnjavanje, vec pre mutacija
preduzeca.
Hear
 I pokusaj Heara da objasni rast neke
organizacije u analogiji je sa postupcima
bioloskog rasta nije doveo do upotrebljivih vec
pre bi se reklo pogresnih rezultata.
 Da bi objasnio tezu da povecanje velicine
organizama ne moze ici bez promena njegovog
oblika, Hear podseca na geometrijsko pravilo po
kome masa raste po kubnoj funkciji dok povrsina
raste po kvadratnoj funkciji.
Hear
 Njegov kvadrat-kub zakon prema kojem povrsina
nekog tela (koju izjednacava sa odnosima
preduzeca sa okruzenjem) raste po kvadratnoj
funkciji, a sadrzaj nekog tela (izjednacava ga sa
unutrasnjim odnosima u preduzecu) raste po
kubnoj funkciji, ne moze ni u kom slucaju
preneti na organizaciju preduzeca.
 Ovde se mogu uspostaviti potpuno razliciti
odnosi vec prema stepenu decentralizacije
rukovodjenja i kompleksnosti zadataka.
Kritika evolutivnih teorija rasta

 Za analiticara koji kao vise kritican faktor u
razvoju preduzeca smatra promenu nego
velicinu, evolutivne teorije imaju znacajnu
privlacnost.
 Pa ipak kako su sada konstruisane postoje dva
ozbiljna nedostka koje navodi MekGir.
 1)On tvrdi da evolutivne teorije pruzaju malo
informacija o tome zasto se neka preduzeca
razvijaju a druga ne, i ni izdaleka ne ukazuju na
faze gde se dogadjaju metamorfoze preduzeca
tj. te tacke gde se menja forma preduzeca.
Kritika evolutivnih teorija rasta

 2)Uz to cini se da koncept sticaja srecnih
okolnosti igra suvise snaznu ulogu u teoriji
prirodne selekcije.
 Tesko je na primer predvideti potrebe
rukovodstva kada ne postoji jasno objasnjenje
kako se i na kojoj tacki menja karakter
organizacije i nema izvesnosti u vezi sa tim da li
ce se ili ne u stvari promena i dogoditi.
Kritika bioloskih analogija

 Jos 1952. godine Penrouz je naglasila da bioloske
analogije samo neznatno mogu da doprinesu teoriji rasta
preduzeca i umesto toga pre zamagljuju u stavove o
rastu preduzeca.
 Penrouz prigovara bioloskim teorijama sto ne ostavljaju
nikakav prostor za “ljudsku motivaciju i svesne
ljudske odluke”, da ne odgovaraju realnosti, da rast
preduzeca posmatraju u zavisnosti od starosti.

 Albah zamera sto se u ovim interpretacijama
pokusava sa monokauzalnim objasnjenjima.
 U jednom slucaju varijabla koja se objasnjava je
starost preduzeca, u drugom slucaju to je
tehnicki razvoj (kod mehanistickih pokusaja
objasnjenja rasta preduzeca).
 Fuks ukazuje na to da je bioloski rast jedan
prirodno-organski proces koji se ostvaruje pri
potojanju odredjenih okolnosti u okruzenju, dok
je rast preduzeca rezultat svesnih, ciljno
usmerenih akata odlucivanja.

 Treba ukazati na misljenje koje je izneo Antoni,
koji presudnu suprotnost izmedju bioloskih
organizama i preduzeca vidi u tome sto kod
preduzeca mogu da se zamenjuju i menjaju
(preinacavaju) organ i funkcije sistema, dok se
oni u bioloskim sistemima moraju prihvatiti kao
dati.
 Kirpik uz to dodaje da se kod tokova rasta
preduzeca za razliku od bioloskog rasta tok faza
moze obavljati u razlicitim pravcima,
redosledima i ponavljanjima.

 Marsal je morao da prizna da ove teorije “dobro
pomazu u sedlu ali na dugom putovanju
predstavljaju smetnju.Dobro je kada se zna gde
se one mogu uvesti, bolje je kada se zna kada
se one moraju dopustiti”.
 Ova upozorenja bi mogla biti dovoljna da se
ukaze na najvaznije nedostatke ovih
interpretacija.
Ostali doprinosi izucavanju
rasta preduzeca u ekonomskoj
literaturi
 Pored napred izdatih teorema postoji citav
niz istrazivanja i teorija koje se barem
posredno odnose na rast preduzeca.
 Ovo izlaganje ce se ograniciti samo na
krace interpretiranje onih najvaznijih
oblast i u njima na izvore koji su posebno
relevantni za rast preduzeca koristeci se
pri tome saznanjima Haberlanta.
Ostali doprinosi izucavanju rasta preduzeca u ekonomskoj literaturi
Literatura o koncentraciji
 U danasnjoj veoma obimnoj i jedva vise
preglednoj literaturi o ekonomskoj
koncentraciji, sa kojom se pored
makroekonomske nauke jos bave i pravo i
sociologija i statistika, ponekad se rast
preduzeca posmatra sa posebnog aspekta
navedenih disciplina.
 Rast preduzeca, koji po pravilu
dovodi i do koncentracije privrede
u svim industrijskim zemljama,
vec decenijama se prati, i to reklo
bi se vise nego sa nepoverenjem
jer je vec pocetkom ovog veka u
SAD doslo do uvodjenja ostrog
antimonopolskog zakonodavstva.
 Mozda se u losem glasu koji je
pripisan koncentraciji privrede,
moze videti razlog zasto se
ekonomija preduzeca pocela
baviti rastom preduzeca.
 Postoje mala neslaganja medju
autorima oko toga da li se
koncentracija povecava; ali zato
postoje znacajne kontraverze
oko uloge koju u tom procesu
igraju fuzije (merdzeri).
 Jedni tvrde da su fuzije
odgovorne za svako (ako ne i
vise nego svako) povecanje u
koncentraciji.
 Drugi tvrde da je sustinski faktor
upravo interni rast preduzeca.
 Danasnji uslovi privredjivanja,
postojanje teznji ka globalizaciji
trzista, prodiranje strane
konkurencije na domaca trzista,
upravo namecu koncentraciju
kao cilj preduzeca.
 Zahtev je jasan: preduzeca moraju rasti i
udruzivati se ako zele da opstanu na domacem i
stranom trzistu i savladaju stranu konkurenciju.
 U literatureii stampi sve je vise natpisa o
“dzinovima koji sklapaju brakove iz racuna”.
 Istice se da uz staro i drasticno istinito pravilo da
“velika riba guta malu ribu”,
 u poslovnom svetu pred novim izazovima
vremena i trzista, smisljena je jos jedna poslovna
parola medju firmama gigantima: sa onim koga
ne mozes da unistis ili progutas sklopi brak.
September 18, 1998

Chrysler shareholders approve merger with 97.5% approval.
September 18, 1998
Daimler-Benz shareholders approve merger with 99.9% approval.
November 12, 1998

DaimlerChrysler merger transaction closes.
Stuttgart, Germany / Auburn Hills, Michigan, USA, Februar 16, 2006

DaimlerChrysler (stock-exchange abbreviation DCX) today published its
preliminary consolidated financial statements and its divisions’ results for the
year 2005.
In the past financial year, the DaimlerChrysler Group posted an operating profit
of EUR 5.2 billion, compared with EUR 5.8 billion in 2004.
Net income of EUR 2.8 billion

(2004: EUR 2.5 billion)
Earnings per share of EUR 2.80 (2004: EUR 2.43)
Revenues up 5% to EUR 149.8 billion
In the planning period of 2005 through 2007,

Investments the Group aims to have total investment
expenses of EUR 38 billion.

Automotive 4,029,831 units Passenger Cars
Sales 824,867 units Commercial Vehicles
(in 2005)
Employees 382,724 at year-end 2005

Teorija optimalne velicine

preduzeca
 Kod teorije optimalne velicine preduzeca radi se
o krajnje apstraktnoj, jednostavnom, statickom
posmatranju ravnoteze pod pretpostavkom da se
radi o preduzecu koje proizvodi samo jedan
proizvod sa ciljem maksimiziranja dobiti pri
potpunim informacijama.
 Polazna tacka pri tom je hipoteza o degresivnom
kretanju krive dugorocnih prosecnih troskova.
Ova pretpostavka se zasniva na vec pomenutom
Biherovom zakonu o masovnoj proizvodnji.

preduzeca
 Neki autori isticu znacaj dugorocnog planiranja
za oblikovanje velicine preduzeca.
 U prvi plan dugorocnog planiranja rukovodstvo
preduzeca mozda ne treba da stavlja velicinu
preduzeca, vec planiranje proizvodnog programa
i tek iz toga izvodi napore za optimalno ulaganje
postojecih i onih resursa koji ce se tek nabaviti.
 Pri tom se velicina preduzeca posmatra samo
kao sporedan proizvod ali ni u kom slucaju kao
cilj dugorocnom planiranju.

preduzeca
 Dalji, ali vrlo apstraktan stav za ucenje o rastu
preduzeca koji je razvijen iz teorije optimalne
velicine preduzeca nadjen je radu Laibenstajna,
koji polazi od toga da nepotpune informacije u
pocetnom stadijumu razvoja preduzeca
omogucavaju pojavljivanje velicine preduzeca
koja je manja od optimalne.
 Kroz obogacivanje iskustva i dodajne informacije
ovaj optimum se pomera ka rastucoj velicini
preduzeca.

preduzeca
 Ipak reklo bi se da je sa ovom sumnjivom
teorijom autor pre nepotrebno opteretio problem
informacija u preduzecu nego doprineo doprineo
razjasnjenju rasta preduzeca.
 Kapital koji nedostaje, koji je glavni razlog sto
preduzece pocinje da radi kao malo i njegovog
sporog rasta ne treba izjednacavati sa
nedostajucim informacijama.

preduzeca
 Teorija optimalne velicine preduzeca
takoreci nista nije doprinela ucenju o rastu
preduzeca.
 Uprkos tome njen nezadovoljavajuci
cenovno orijentisan stav bio je podsticaj i
polaziste za teoriju rasta preduzeca
Edit Penrouz.
 Ona je odbacila misljenje da je kriva
dugorocnih prosecnih troskova firme
oblika slova U.

preduzeca
 Naime, “model efikasnosti rasta firme”,
koji ima svoje duboke korene u klasicnoj
ekonomskoj teoriji zasnovan je na
konceptu ekonomista koji polaze od toga
da ce firma teziti da raste do tacke gde su
prosecni troskovi minimalni, tj. do tacke
gde troskovi po jedinici proizvoda dostizu
minimalnu tacku na krivi prosecnih
troskova oblika slova U.

preduzeca
 Penrouz odbacuje pristup o postojanju
“najrentabilnije” velicine firme kao objasnjenje za
velicinu firme i tvrdi da je velicina samo nus
proizvod procesa rasta, da ne postoji “optimum”
ili cak najrentabilnija velicina firme.
3D Spiral Penrose
efikasnost rasta firme

preduzeca
 Mada “model efikasnosti rasta firme” moze

biti korisna apstrakcija za mnoge svrhe, on
kao prediktivno sredstvo za prakticare ima
ogranicenu upotrebu.
Teorija investicija
 Iz teorije investicija poticu znacajni impulse za
ucenje o rastu preduzeca.
 Prema nekim autorima rast preduzeca je izraz
politike investicija preduzeca.
 Teorija investicije, pre svega, od znacaja je za
oblast finansija, ali nije teorija uz ciju bi se
pomoc mogao objasniti rast kao dugorocni
proces koji menja strukturu preduzeca.
Teorija investicija
 Pored teorije modela na podrucju
investicija preduzeca, i empirijska
istrazivanja o investicionim odlukama dala
su dragocene doprinose.
 Radi se o doprinosima za istrazivanje
sistema ciljeva preduzeca iz kojih se mogu
izvuci vazna saznanja pre svega o
uzrocima rasta.
Teorija organizacije
 Znacaj teorije organizacije za teoriju rasta
preduzeca utvrdjuje se vec iz cinjenice da
stvaranje organizacije predstavlja jedan
aspekt strukture preduzeca.
 Iako bi se bas u rastu organizacije mogao
ogledati centralni problem teorije
organizacije dugorocni proces razvoja
organizacije je veoma oskudno istrazivan.
Teorija organizacije
 Rast preduzeca je gotovo uvek povezan sa
promenom zadataka kvantitativnog i/ili
kvalitativnog karaktera.
 Iz toga proizilazi da se kod rasta
preduzeca u nacelu mora promeniti i
unutrasnja struktura preduzeca.
Nauka o upravljanju
 Vazni uticaji na ekonomiju preduzeca, a i na
neka ucenja o rastu preduzeca poticu iz
literature o upravljanju preduzecem.
 Ovde predmet izucavanja zapravo nije
preduzece, vec process upravljanja njime.
 Ovaj proces se u brojnim radovima deli u veci
broj faza, ali za vecinu autora zajednicke su
sledece tri faze: planiranje, organizovanje i
kontrola.
Nauka o upravljanju
 Planiranje koje je orjentisano ka
ostvarivanju dobiti u poslovanju
preduzeca, vec u nacelu stvara predstavu
o nekoj ekspanziji koja je svojstvena
preduzecu.
 U relativno novije vreme sve snaznije
izbija u prvi plan pitanje dugorocnog
planiranja preduzeca.
Nauka o upravljanju
 To se u osnovi ne moze drugacije
protumaciti nego kao normativna strana –
u smislu neke primenjene teorije ucenja o
rastu preduzeca.
 Kasnije se javlja strategijsko planiranje i
konacno strategijsko upravljanje.

Predmet: Teorijska Objasnjenja Rasta I Razvoja Preduzeca

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Predmet: Teorijska Objasnjenja Rasta I Razvoja Preduzeca

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Mašinski fakultet u Kragujevcu

Smer: Industrijski inženjering

 Doprinos su dali brojni autori.

 Marks se uverio u to da je zakon zamene

Marks, Bihel, Smalenbah - zakljucak

 Ni Marks ni Bihel ni Smalenbah u ovde iznetim

 U osnovi teorije Maksa Vebera

Maks Veber - Zakljucak

samo odluke rukovodstva preduzeca.

Organska teorija rasta

 Neke organizacije(profitne i neprofitne)

 Izbegavanje ili odlaganje

 Pored znacajnog preokreta medju firmama

 Nju je zatim zamenila preradjivacka

 Pocetkom ovog veka dobro su prolazili

 Danas su “najbolje” industrije visoke tehnologije

 U buducnosti industrije rasta mogu biti

 Kako se pojavljuju nove tehnologije zakonitost

 “Pojedinac, porodica, firma, nacija i

Organska teorija rasta-zakljucak

Organska teorija rasta-zakljucak

Organska teorija rasta-zakljucak

Organska teorija rasta-zakljucak

Evolutivne teorije rasta

Evolutivne teorije rasta

Kritika evolutivnih teorija rasta

Kritika evolutivnih teorija rasta

Kritika bioloskih analogija

Kritika bioloskih analogija

Kritika bioloskih analogija

Kritika bioloskih analogija

September 18, 1998

November 12, 1998

Stuttgart, Germany / Auburn Hills, Michigan, USA, Februar 16, 2006

Net income of EUR 2.8 billion

In the planning period of 2005 through 2007,

Employees 382,724 at year-end 2005

Teorija optimalne velicine

Teorija optimalne velicine

Teorija optimalne velicine

Teorija optimalne velicine

Teorija optimalne velicine

Teorija optimalne velicine

Teorija optimalne velicine

Teorija optimalne velicine

 Mada “model efikasnosti rasta firme” moze

You might also like