Некретнине

Куће света: Турска

Дух познатог оријента

Говорећи о Турској кући имамо прилично јасну слику шта она подразумева јер су
такве куће током дугог времена Отоманске империје биле широко распрострањене
на Балкану, а неке од њих су и до данас опстале и често су претворене у музеје у
Београду, Сарајеву, Мостару.

– Под тим називом подразумевамо кућу насталу у Анадолији под различитим

утицајима локалних традиција из ранијих периода, која се ширењем Отоманског
царства проширила на територију Византије, Средњег Балкана и остале делове
Отоманске империје, при чему је на тим територијама добијала нове
карактеристике услед локалних обичаја, традиција грађења и примене материјала,
као и због начина живота и климатских услова, – каже архитекта Јелена Мандић.

Према речима наше саговорнице, у основи такве куће је номадски шатор, јер су
Турци, пре него што ће населити Анадолију, живели номадским начином живота.
Стационирањем у Анадолији номадски шатор као дом замењен је чврстим и
трајним материјалима. Најчешће су коришћени дрво и камен, ређе опека. Ова
различита примена материјала била је условљена окружењем. У северним
деловима у области Црног мора, где је било шума, коришћено је дрво и често је
примењиван бондрук систем са дрвеном рамовима и испуном од камена или опеке,
а на југу о области Медитерана, више је коришћен камен као основни материјал.
Стационирањем, њихов дом у коме се одвија породични живот добија облик куће
са унутрашњим двориштем. У дворишту се обично налази мањи базен, фонтана и
чесма.

– Исламска култура је, поред осталих утицаја, у великој мери допринела затварању
куће ка спољашњости и отварању ка унутрашњим баштама и двориштима. На
просторима са хладнијом климом овај централни простор постаје наткривени хол
који повезује остале просторије. Такве куће са централним холом су грађене и на
Балкану. Уколико су куће имале спрат он је обично био реплика приземља.

Без обзира на величину куће, која је зависила од броја чланова породице и прихода,
увек је постојала једна већа и више декорисана соба орјентисана према улици.
Еркери на фасади и високи прозори који излазе из фасадне равни ослоњени на њих
имали су естетску вредност, али је њихова главна функција била обезбеђивање
светлости и вентилације.

– Ове куће су обезбеђивале приватност, али и здравији живот и удобност каква се

тешко налази у савременим домовима. Прожимање унутрашњег и спољашњег
простора, нејасне границе куће и природе, повезаност живота са природом су
њихов најважнији квалитет – каже архитекта.

Почетком двадесетог века утицај савремених трендова и модерне архитектуре

допире и до Турске. За то су заслужни архитекти школовани у Европи. Један од
архитеката, који представља важну фигуру у турској архитектури у време
преокрета, је Емин Онат. Типичан пример његовог схватања архитектуре је кућа у
Бурси (1945) код које се у основи квадратног облика са квадратним унутрашњим
двориштем и малим базеном у центру, препознају елементи традиције. Обликовање
модерно али се малобројним декоративним детаљима кућа се лако може сместити у
Анатолију.

– У модерним кућама нестају одлике традиције. Савремена кућа лишена је те

препознатљивости. Погледом на кућу можете је сместити у било који део света.
Ипак могу се уочити неки елементи који су заједнички и које пре свега омогућава
топла клима: отвореност и веза са околином. Такве су на пример летње куће у
Манавгату у Анадолији (2005-2006) Пројекат чини низ кућа дијагонално
постављених, сведених кубичних форми, са једноставним белим фасадама,
једноставно обликованих прозорима без декорације, еркерима и терасама преко
којих је остварена веза са природом и околином чиме подсећају на историју овог
поднебља – наглашава Јелена Мандић.

С. Марић

објављено: 20/04/2010.

•
•
 •
•

• пошаљите коментар
• коментари (6)

Последњи коментари

Некретнине

Дух познатог оријента

Prof. Dr. Predrag Milosevic, Akademija arhitekture Srbije | 20/04/2010 11:18

Kuce sa ovim konceptom postojale su milenijumima pre pojave Islama, i Hriscanstva

takodje. O tome su nebrojeni dokazi i u literaturi. Razlozi za ovakav njihov koncept u
prevashodno suvim i zimi vrlo hladnim a leti uzarenim krajevima Prednje i Srednje Azije
prevashodnu su klimatski.
Turci i Islam svoj doprinos tome jesu dali, ali mnogo mnogo kasnije, i to posle mnogih
pre njih, prevashodno naroda Medjurecja, Persije i Vizantije.
To svaki poznavalac arhitekture, a pogotovo arhitekta mora da zna.

clo clo | 23/04/2010 10:14

Ova fotografija kao da je uslikana u staroj Pristini bar onakvoj kakvu je ja pamtim
(doduse kuce nisu bile tako doterane i sveze okrecene ali to je to). Ovu sliku ste mogli
napraviti u valjevskom tesnjaru takodje...

ljiljana djurić | 25/05/2010 19:08

U objavljenom tekstu o "turskoj kući" prikazana je fotografija strme ulice sa tzv. turskim
kućama. Neko je u komentaru video sličnost sa nekadašnjim prištinskim ulicama.
Gledajući fotografiju nisam mogla da se otmem utisku da gledam poznate mi ulice
Ohrida. Cela Ohridska arhitektura je u stilu ovih kuća. Ohrid je najbolji primer (i nama
najbliži) da dočara izgled turske kuće, zar ne ?

Jusuf Žilić, arhitekta | 31/07/2010 13:25

Slažem se sa profesorovim komentarom. Osmanska kuća je nastala prvenstveno na

temeljima tradicije Bizanta. Nacionalni pokret u Republici Turskoj početkom XX stoljeća
nastajao je zaokružiti graditeljsko nasljeđe ali u kulturološkom smislu prikazani tip kuće
pripada svima nama jer je nastajao stoljećima od Rimskog domusa do npr. Biščevića
kuće u Mostaru ili konaka knjeginje Ljubice u Beogradu. Stoljeća iskustva su ugrađana u
ovaj tip doma kojem mu se divio na početku modernog doba i jedan od očeva moderne
Le Corbusier. Kuća je zdrava, osunčana, sa elementima ekološke samoodrživosti koju tek
pokušavamo da dostignemo. Srečom, ovdje u Sarajevu imamo očuvane nekoliko primjera
od Svrzine kuće, Alije Đerzeleza kuće do kuće čuvene pravoslavne porodice Despića.
Odlazak u Svrzinu kuću u sebi sublimira sve graditeljsko iskustvo i osječaj mjere koji je
toliko nedostajao u za Andrića uvijek sivim salonima i dugim hodnicima eklektičkih
zdanja koji su došli zajedno sa čušpajzom i krofnama.

bane mitrovic | 28/10/2010 12:32

Turci su dosli is Azijske stepe u Evropu u 13-15 veku.Ne postoje nikakve gradjevine iz
njihove Azijske stepe da je slicno ovim kucama.Turci su dosli iz satora i uvukli u nase
kuce,zgrade .Tako su usli i u Konstantinopolj i nista nisu sagradili .Ovo je cista
Srpska,Moravska kuca.Opametite se evropske ulizice ,oprani
mozgovi,kompleksasi,Stokholmski sindrom.Toliko ste bezvredni i jadni sami sebi,pa
sada su i turci pravili nase kuce .Sta vam jos treba da se uspravite i shvatite ko su vam bili
preci , ili zbog vas treba i mi svi da nestanemo. Da li se neko zapita kakve su izgledale
kuce u starom Beogradu u 5,6......11,12,13 .... veku .Kako je izgledao Dragutina
Nemanjica ili Stefana Lazarevica dvor u Beogradu. Prestanite sa istorjiskom
konfuzijom.Istina ce pobediti .