EOPP

Vladimir Đerić
OBUKA U SIMULATORIMA POŽARA

ZATVORENOG PROSTORA
“ VRUĆA OBUKA ”
Januar 2010
pdfMachine
A pdf writer that produces quality PDF files with ease!
1
Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across
nearly all Windows platforms, simply open the document you want to convert, click “print”, select the
“Broadgun pdfMachine printer” and that’s it! Get yours now!
Sadržaj: strana
1. Uvod ........................................................................................................................................3
2. „ Vruća obuka“ ......................................................................................................................4
3. Požari u zatvorenom prostoru..............................................................................................6
3.1. Faze razvoja požara ..............................................................................................................6
3.1.1. Faza paljenje .....................................................................................................................6
3.1.2. Faza razvoja ......................................................................................................................7
3.1.3. Razbuktala faza ................................................................................................................8
3.1.4. Faza zgarišta .....................................................................................................................8
3.2. Ekstremno ponašanje požara u zatvorenom prostoru ..........................................................9
3.2.1. „ Flashover“ ......................................................................................................................9
3.2.2. „Backdraft“ .......................................................................................................................12
3.2.3. Eksplozija požarnih gasova .............................................................................................14
3.2.4. „ Flameover“ .....................................................................................................................15
3.2.5. Požari pogonjeni vetrom ...................................................................................................16
4. Taktička ventilacija ..............................................................................................................17
4.1. Vertikalna prirodna ventilacija ............................................................................................18
4.2. Horizontalna prirodna ventilacija ........................................................................................19
4.3. Hidraulična ventilacija .........................................................................................................19
4.4. Ventilacija povišenim pritiskom ..........................................................................................20
4.5. Antiventilacija.......................................................................................................................25
5. Čitanje požara .......................................................................................................................26
5.1. Dim .......................................................................................................................................26
5.2. Toplota..................................................................................................................................28
5.3. Plamen .................................................................................................................................28
6. Taktika gašenja vodom ........................................................................................................29
6.1. Indirektna metoda ................................................................................................................29
6.2. Direktna metoda ...................................................................................................................30
6.3. Impulsno gašenje ................................................................................................................30
6.3.1 Kratki impuls ......................................................................................................................31
6.3.2. Dugi impuls ......................................................................................................................32
6.3.3. Polivanje ............................................................................................................................33
6.3.4. Nalivanje ...........................................................................................................................33
6.4. Izbor mlaznice za unutrašnju navalu ...................................................................................33
7. Taktika ulaska, kretanja i gašenja u požarnom prostoru ................................................34
7.1. Procedura ulaska u požarni prostor .....................................................................................34
7.2. Kretanje i gašenje u požarnom prostoru ..............................................................................36
8. Simulatori za „vruću obuku“ ..............................................................................................37
8.1. „Flashover“ kutija ................................................................................................................38
8.2. Simulatori na čvrsto gorivo ..................................................................................................38
8.3. Gasni simulatori ...................................................................................................................40
8.4. Kombinovani simulatori ......................................................................................................41
8.5. Modeli obuke u simulatorima...............................................................................................42
8.5.1. „Swede survival systems training” ..................................................................................42
8.5.2. „Vruća obuka“ u Hrvatskoj ..............................................................................................45
8.5.3 „HOT FIRE“ Slovenija......................................................................................................49
9. Zaključak ...............................................................................................................................50
pdfMachine
10. Literatura ............................................................................................................................51
2
1. Uvod:
Poslednjih godina pojam ekstremnih oblika požara ili kako neki kažu fenomeni ekstremnog
ponašanje požara , sve više se obrađuje i mnogo se više pojavljuje kao jedna od glavnih tema u literaturi
koja se bavi vatrogasnom tematikom .
Tek pre par godina u vatrogasnim krugovima u Srbiji tema ekstremnog ponašanja požara u
zatvorenom prostoru je postala aktuelna i o njoj je napisano nekoliko stručnih radova, ali se celokupna
priča svodi na objavljivanje stručnih radova dok se praktičan rad i uvežbavanje na ovu temu, koji ustvari
i otkriva suštinu i praktično dokazuje pojave o kojima se govori, svodi na nepostojeći. Kada govorimo o
ovim terminima moramo reći da dosta vatrogasaca još uvek nije upoznat sa pojmom ekstremnih
ponašanja požara, kao i sa opasnostima kojima je izložen prilikom gašenje. Neophodnost razumevanja
pojmova koji će se obraditi proizilazi iz činjenice da ako se u toku intervencije ne prepoznaju elementi i
pojave koje mogu da izazovu pojavu ekstremnog ponašanja požara , vatrogasac može biti veoma ugrožen i
izložen velikoj opasnosti. U veoma velikom broju slučajeva sami vatrogasci su se i susreli sa ekstremnim
oblicima požara a da toga nisu ni svesni, jer kada imate svedočenja vatrogasaca da su im požari iznenada
izmakli kontroli i neverovatno se brzo razvijali , tada moramo priznati da je pri tom požaru došlo do uticaja
nekog faktora koji je znatno izmenio tok požara i iz njegove predvidljive forme proizveo neki ekstremni
oblik ponašanja. Da bi se kvalitetno razumeli pojmovi o kojima će se govoriti neophodno je da se uz
teorijsku predstavu i kvalitetno definisanje svih pojmova reći nešto i o praktičnom delu koji je neophodan
a vezan za ove pojmove. Proučavanje ponašanja požara, bilo kroz teoriju ili kroz analize pojedinih
slučajeva, svakako pomaže u sticanju nužno potrebnih znanja, ali ne može u potpunosti zameniti lično
iskustvo.
pdfMachine
3
2. „Vruća obuka“
Pomalo se nepravilno spominju imena te vrste obuke: Flashover obuka, ili Obuka u simulatorima
vatrenih udara. Ipak, to nije ništa drugo nego „Ponašanje požara u zatvorenom prostoru“ (Compartment fire
behavior training) ili bi možda bolje bilo reći „upoznaj svog neprijatelja“- vatru. Kako vatrogasac može na
siguran način, u uslovima najbliže mogućim na intervenciji, sa zaštitnom opremom koju koristi, sa
kolegama sa kojima radi, sa mlaznicom koju koristi upoznati tog požarnog neprijatelja? Sigurno ne
Powerpoint-obukom.
Ciljevi „Vruće obuke“ u simulatorima ponašanja požara u zatvorenom prostoru nisu vezani
isključivo uz “flashover”, kako se to često nepravilno shvata . Oni takođe nisu predviđeni za bezrazložno
„mučenje“ vatrogasaca, već služe za svrsishodno i sigurno uvežbavanje jednog dela vatrogasne taktike.
• U takvim simulatorima je vrlo lako pokazati faze požara klase „A“ i “C“ u zatvorenom prostoru. Takvu
mogućnost upoznavanja sa požarom na intervenciji nikada nemamo. Svaka faza ima svoje karakteristike,
opasnosti i načine otklanjanja istih koje do sada nismo mogli neometano analizirati.
• Razvoj toplote, dima i pritiska kod požara se u simulatorima jasno razaznaje što omogućava bolje
razumevanje postupaka u požarima. Vatrogasac može osetiti hladniji donji deo prostorije zahvaćene
požarom, osetiti jasnu granicu dima i njegovo širenje ili osetiti strujanja vrućih gasova u prostoriji.
• Prepoznavanje mogućih opasnosti. U simulatoru se opaža pojava prvih plamena, njihov razvoj, piroliza
na okolne zapaljive materije, smanjivanje vidljivosti uzrokovane tim događajima i ostale efekte razvoja
požara. S obzirom da u simulatoru postoji mogućnost zatvaranja vrata čime se sprečava dovod vazduha,
jasno su vidljivi predznaci nekih od eksplozija u vidu pulsirajućeg dima.
• Doživljavanje i upoznavanje vlastitih granica izdržljivosti na toplotno opterećenje u požaru. U

simulatoru se svaki polaznik susreće sa promenama koje njegovo telo doživljava pri susretu s visokom
temperaturom: povećanjem otkucaja srca i pritiska kao i smanjenjem radne motorike na koje će kad-tad na
intervenciji naići.
• Posmatranje efekata ventilacije (provetravanja) na razvoj i gašenje požara. Zahvaljujući tehničkoj izradi
simulatora koji na krovu kontejnera ima tzv. sigurnosni odušak vatrogasci vrlo lako posmatraju dobre i loše
strane taktičke ventilacije. Taktička ventilacija ima izuzetno veliku taktičku upotrebu pa stoga , ukoliko se
izvrši na pravilan način u kratkom vremenskom intervalu snižava toplotu u požaru i povećava vidljivost
odvođenjem produkata sagorijevanja.
• Jedna od najvažnijih postupaka pri takvoj vrsti obuke jest uvežbavanje ulazaka u prostor zahvaćen
požarom.
Pomoću “vruće obuke ” može se, u vrlo realnim uslovima uvežbavati procedura ulazaka u prostor
zahvaćen požarom. Iako je jasno da je otvaranje vrata iza kojih se nalazi požar izuzetno opasno, tim
postupkom se uvežbava (tzv. Door check) ulazak u prostor i smanjivanje posledica eventualnih eksplozija
dima ili naglih razbuktavanja.
Prilikom “vruće obuke” se pokušava naučiti vatrogasce kako da izbegne najčešće greške pri ulasku
u prostor zahvaćen požarom: prerani ulazak i ignorisanje postojanja eksplozivne smeše gasova nastalih u
požaru.
pdfMachine
4
• Pravilna upotreba vode za gašenje
Nepravilno korišćenje protoka vode na mlaznici i izbora vrste mlaza ima za posledicu ponekad
preveliku količinu vode u požaru što prouzrokuje i mnogo opasnije posledice.
Zagrejana vodena para, a ne toplota od požara, po pravilu je kriva za većinu opekotina koju vatrogasci
pretrpe na vatrogasnim intervencijama. Ukoliko se u prostor zahvaćen požarom ubaci previše vode, ona će
se ispariti, stvoriti vodenu paru koja će, tom prilikom, potpuno poremetiti dotadašnji raspored temperature
u prostoriji (gore-toplije, dole-hladnije) praveći tzv. „vatrogasnu supu“ (poznata kao „Fireman soup“, koja
čeka samo svoj glavni sastojak- vatrogasca, da bi bila „skuvana“ ) u kojoj je cela prostorija super zagrejana
i opasna po život. Osim toga, navedena vodena para prolazi kroz ličnu zaštitnu odeću imajući za posledicu
opekotine, pa je jasno da je cilj “vruće obuke” pokazati kako izbeći preterano stvaranje vrućih vodenih
para u unutrašnjoj navali pravilnom upotrebom mlaznica.
• „Flashover reflex“
Cilj obuke nije prikazivanje “flashovera” ili nekog oblika ekstremnog širenja požara već
upoznavanje s požarom i posledicama delovanja vatrogasaca na požar. Jedna od važnijih lekcija je tzv.
„flashover reflex“. Njime se uvežbava do automatizma kako reagovati ako dođe do nekog oblika naglog
razbuktavanja požara. Jeste li već probali uvežbati brzu reakciju na širenje požara iznad vas, pod
izolacionim aparatima, gde morate u deliću sekunde iz aktivnog gašenja požara npr. preći u odbranu svoje
pozicije (i života) pravilnom upotrebom mlaznice s odgovarajućim protokom i oblikom mlaza jer će
neodgovarajući oblik mlaza ili protoka samo pogoršati situaciju? Često je pri takvim obukama vidljivo,
kako vatrogasci (pa i oni najiskusniji) pri pojavi nekog oblika naglog razbuktavanja požara ili eksplozija
dima iznad njih ne reaguju pravilno verujući da će im lična zaštita odeća omogućiti potpunu zaštitu.
•Lična zaštitna oprema
Lična zaštitna oprema prilikom “vruće obuke ” je pod konstantnim punim opterećenjem. U
stvarnom vatrogasnom životu, ponekim vatrogascima se može dogoditi da nikada ne svedoče nekom obliku
ekstremnog širenja požara ili eksplozijama dima (posebno ako baš i ne sprovode unutrašnju navalu). Ipak,
svi vatrogasci osetiće prolazak toplote kroz zaštitnu odeću nastalu požarom. Prilikom “vruće obuke”
simuliraju se požari u malom prostoru a to su uslovi na kakve će svi vatrogasci zasigurno kad-tad u svom
radnom veku naići. Manje je poznato da u razvoju moderne zaštitne odeće treba zahvaliti upravo “vrućoj
obuci ” prilikom koje su se vrlo brzo uočili nedostaci u zaštiti vatrogasaca.
Najpoznatiji primeri tih uočenih nedostatka su promena DIN norme za zaštitne šlemove (EN 443) i
konstrukcijske promene na zaštitnim odelima (produženi rukavi s navlakom za prst koji sprečava podizanje
rukava, brzi otvarač koji omogućava brzo skidanje odeće, pojačanu zaštitu kolena, izjednačavanje zaštite za
jakne i pantalone, opšte podizanje nivoa zaštite) i uvođenje zaštitnih potkapa.
Ovde su pomenute samo neke od tema koje obrađuje “vruća obuka ” a u nastavku će biti obrađene
teme koje zaslužuju da budu detajnije pojašnjene i smatraju se glavnim temama “vruće obuke ”.
pdfMachine
5
3. Požari u zatvorenom prostoru
Požarom u zatvorenom prostoru smatra se onaj požar koji se razvija u zatvorenom prostoru -
najčešće u zgradi, proizvodnoj hali, u jednoj ili više prostorija zgrade ili u šupljinama konstrukcija zgrade.
Razvoj požara u zatvorenom prostoru zavisi od svojstava i količine gorive materije, kao i od količine
kiseonika. Često ovakvi požari, usled nedostatka kiseonika, tinjaju satima, a naglim otvaranjem vrata i
ulaskom svežeg vazduha dolazi do burne reakcije vrućih gasova .
U zatvorenom prostoru toplota se sakuplja u gornjim delovima prostorije, a dim i ostali produkti
gorenja ispunjavaju gornje i donje delove prostora, što rezultuje otežanim kretanjem i orijentacijom tokom
akcije spašavanja i gašenja požara. Također, opasnost predstavlja i moguće urušavanje konstruktivnih
delova objekta koji nisu zaštićeni od delovanja toplote.
Kod požara koji nije ograničen u jednom prostoru, veliki deo proizvedene toplote gubi se
radijaciom ili konvekcijom. Kakva je razlika kada se požar dogodi u nekoj izolovanoj prostoriji? Ostali
materijali u prostoriji, kao npr. zidovi, plafoni i pod upijaju deo toplote nastale isijavanjem u požaru.
Energija isijavanja koja nije upijena vraća se nazad, podstičući rast temperature gorive materije i brzinu
sagorevanja.
Vrući dim i vazduh zagrejan gorenjem postaje poletniji i raste, u dodiru sa hladnijim materijalima –
npr. zidovima prostorije, toplota se prenosi na hladniji materijal, podižući njihovu temperaturu. Na taj
način se podiže stepen zagrejanosti svih materijala u prostoriji. Sa njihovim zagrevanjem započinje proces
pirolize ( hemijska reakcija razgradnje materije pri povišenim temperaturama na jednostavnije sastojke tj.
na gasovite gorive produkte koji svojim gorenjem pospešuju dalji tok pirolize kao i sam proces gorenja). S
vremenom stepen pirolize može dostići tačku kod koje se gorenje, potpomognuto nastalim zapaljivim
gasovima, razbuktava.
Osim temperature, na požar u ograničenom prostoru utiče i ventiliranost prostora. Veličina prostora kao i
veličina i broj otvora koji osiguravaju dotok potrebne količine kiseonika također imaju uticaj na razvoj
požara.
3.1. Faze razvoja požara

”Faze razvoja požara“ su u različitoj vatrogasnoj literaturi različito i opisane, isto je i sa opisom
fenomena razvoja požara. U našem slučaju razvoj požara u ograničenom prostoru prikazaćemo kao
početni, rastući, potpuno razvijeni požar i fazu živog zgarišta . Premda smo razvoj požara podelili u
nekoliko faza u stvarnosti se odvija neprimetnim prelaskom iz faze u fazu. Za razliku od laboratorijskih
uslova, u stvarnosti je najčešće teško odrediti kada jedna faza završava a druga počinje.
Razvoj i širenje požara zatvorenog prostora odvija kroz nekoliko faza :
- početna faza požara

- faza razvoja požara
- “flashover”
- razbuktala faza požara
- faza zgarišta požara.
3.1.1. Faza paljenja (početna faza) požara

Faza paljenja je vreme u kojem je došlo do paljenja gorive materije uz prisutnost svih činilaca
potrebnih za proces gorenja. Sam način paljenja može biti izazvan nekim spoljnim uticajem (varnica ili
plamen ) ili samozapaljenjem (nastaje kada se goriva materija zagreje do temperature samozapaljenja). U
ovoj fazi požar je relativno slabog inteziteta i ograničen je na gorivi materijal u kojem je došlo do paljenja.
pdfMachine
6
3.1.2 Faza razvoja požara
Ne dugo nakon paljenja, iznad gorivog materijala formira se sloj vrućih požarnih gasova. Kako se
količina tih gasova povećava, tako se i vazduh iz okoline "uvlači" u taj sloj gasova. U samom početnom
razvoju požara, zagrejani gasovi se dižu uvis, slično kao i kod požara otvorenog prostora, međutim vrlo
brzo njihovo "kretanje" postaje ograničeno zidovima i plafonom unutar građevine.
Ohlađujući efekat vazduha u prostoriji ima veliko značenje na vrednosti temperaturnih slojeva vrućih
požarnih gasova koji se formira u višim predelima prostorije kod faze razvoja požara. Zagrejani gasovi se
najpre uzdižu do plafona prostorije, da bi se zatim ravnomjerno širili dok ne ispune prostor ograđen
pregradnim zidovima. Nakon toga sloj vrućih požarnih gasova širi se prema podu, to jest prema žarištu
požara. Slike 1, 2. i 3. prikazuju način širenja vrućih požarnih gasova u požaru zatvorenog prostora.
Faza razvoja požara traje sve dok postoje nove količine gorivog materijala koje požar može zahvatiti i
dok ima dotoka dovoljne količine vazduha (kiseonika) da podstiče gorenje. Požari zatvorenog prostora su u
fazi razvoja požara uglavnom požari zavisni od gorive materije.
Slika 1. Temperatura požarnih gasova opada njihovim udaljavanjem od žarišta požara
Slika 2. Razvojem požara dolazi do povećanja temperatura u prostoriji zavisno od temp.

vrućih požarnih gasova
Slika 3. Sloj požarnih gasova radijacijom zagreva celokupan gorivi materijal koji
pirolizom oslobađa zapaljive gasove
pdfMachine
7
3.1.3. Razbuktala faza požara
Brzina sagorevanja se povećava do maksimuma, u tom periodu svi gore navedeni parametri dostižu
maksimalnu vrednost. To znači da oslobođena toplota, visina plamena, brzina strujanja vazduha u zoni
gorenja i razvoj produkata potpunog i nepotpunog sagorevanja dostižu maksimalne vrednosti, dok se
sadržaj kiseonika u prostoriji smanjuje.
Dok je požar u fazi u kojoj njegov razvoj zavisi od gorive materije, stepen oslobođene toplote i
brzina razvoja ograničeni su svojstvima gorive materije kao i količinom vazduha u prostoriji, odnosno
postojećim otvorima za ventilaciju. Međutim, kako se požar razvija, raste i potrošnja kiseonika i tada (u
zavisnosti od otvora za dotok vazduha) potrebe za kiseonikom nadmaše raspoložive količine. Trenutak
kada se to dogodi predstavlja tačku u kojoj požar prelazi u fazu zavisnosti od ventiliranosti prostora.
Grafički prikaz faza razvoja požara
3.1.4. Faza gašenja (zgarište) požara

U ovoj fazi reakcija i brzina sagorevanja opada i počinje proces tinjanja i dogorevanja. Ostvarena
temperatura je i dalje visoka. Požar se manifestuje prisustvom plamena u blizini otvora kroz koje struji
vazduh.
pdfMachine
8
3.2. Ekstremno ponašanje požara u zatvorenom prostoru
Naziv ”ekstremni ponašanje požara” izvorno je korišćen u krugovima vatrogasaca iz jedinica za
gašenje požara otvorenog prostora. Stručni rečnik, ”The National Wildfire Coordinating Group Glossary of
Wildland Fire Terminology”, na stranici 68. (izdanje 2006) navodi: ” Pojam »Ekstremni« predstavlja
stepen ponašanja požara pri kojem su obično isključene bilo kakve poznate metode delovanja na požar.
Ovaj naziv može se bez ikakvog ustručavanja može primeniti i u slučajevima požara u zatvorenom
prostoru.
Nagli razvoj požara predstavlja značajnu pretnju vatrogascima tokom akcije gašenja strukturnih
požara. Ukoliko vatrogasci nisu u potpunosti svesni takve opasnosti – rizik po njhovu sigurnost je tim veći.
Iluzorno je govoriti o napretku i većoj stručnosti vatrogasaca u prepoznavanju znakova razvoja požara i
shvatanju dinamike razvoja požara, oslanjajući se samo na teoriju i iskustvo.
Fenomena eksternnih oblika požara do danas je dokazano i definisano nekoliko i mora se reći da
definicija pomenutih fenomena postoji veliki broj i de se one menjaju i dopunjuju kako i napreduju
istraživanja ovih pojava. Već neko vreme, prikupljam komentare i izjave vezane za ekstremne pojave
požara objavljene u novinama, vatrogasnim publikacijama i materijalima za obuku vatrogasaca. Iako je
sasvim moguće pronaći tačne informacije o fenomenima, zablude i pogrešne informacije također su česte.
Obradićemo nekoliko fenomena i to najučestalijih : flashover, backdraft, eksplozije požarnih gasova ,
rollover kao i fenomen vetrom vođeni požari.
3.2.1 „Flashover“
Šta je “flashover” ?
“Flashover “ je verovatno najčešća pojava ekstremnog ponašanja požara u zatvorenom prostoru.

Mnogi će danas reći da to i nije stvarno ekstremno ponašanje požara , već normalno ponašanje požara.
Mislim da je oboje. Pojam “ekstremni “ predstavlja definisanje naše ograničene sposobnosti da
kontrolišemo situaciju i potencijalni nagativan uticaj požara na sigurnost vatrogasca. Međutim,
pojavljivanje “flashover-a” nije nenormalan ili slučajna, već je jednostavno uticaj fizike i hemije na požar
u zatvorenom prostoru .
Foto: William Cobb, Cornelius – Lemley Fire Rescue

pdfMachine
9
“Flashover” predstavlja jednostavno brzi prelaz iz rastućeg u potpuno razvijeni požar. Međutim,
„flashover“ se neće uvek dogoditi (požar može i jenjavati pre nego što dostigne stepen razvoja u kojem
nastaje ,,flashover,, ili se prelaz u razbuktalu fazu može dogoditi polako). ,,Flashover,, je posledica
količine oslobođene toplote. Ako je količina oslobođene toplote dovoljna, tada će isijavanje preovladati
kao način prenosa toplote u prostoriji i naglo će podignuti stepen zagrejanosti površina gorivog materijala u
prostoriji sve do tačke njihovog samozapaljenja.
Razvojem malog požara u zatvorenom prostoru sa otvorenim vratima rezultira laganim porastom
temperature i produkata sagorevanjem. Postepenom pirolizom gorive materije stvaraju se gorivi gasovi čiji
deo ne učestvuje u stvaranju plamena već se penju u područje plafona. Sa produktima sagorivenja dimom,
čađi, sagorelim gasovima i toplotom sačinjavaju termalni sloj ispod plafona. Kada temperatura termalnog
sloja dostigne između 500˚ i 600˚C (u slučaju slabijeg odvođenja toplote, a kontrolisanog ulaska vazduha)
može doći do upale tih gorivih gasova što se razultira pojavom plamena u dimnom sloju.
Toplota nastala od paljenja gorivih gasova u termalnom sloju radijacijom i konvekcijom odozgo na dole
(20kW/m² toplotnog fluksa na nivou poda) može upaliti sve gorive površine bez direktnog kontakta sa
plamenom( sl. 4). Ta pojava se naziva „flashover“.
Slika 4. Razvoj flashovera
Predznaci “flashover-a”
“Flashover” ima samo jedan, stvarno pouzdani predznak - porast temperature. Stoga je neophodno
preduzimanje preventivnih mera zaštite.
Predznaci flashovera su:

- Dim - prvi znak pretećeg razbuktavanja, ekstremno je gust, taman i delimično izlazi iz
prostorije odnosno zgrade. Ako je uz to još i toliko vruć da se u njemu ne može kretati ili držati
ruke, tada je opasnost za nastanak “flashovera” velika.
- Plameni jezici - ako se u zadimljenoj zoni ili na njenoj granici sa nezadimljenom zonom
javljaju plameni jezici, za nekoliko sekundi će doći do razbuktavanja dima. Ako se dim pali na
vazduhu dok izlazi iz objekta, potrebno je na to upozoriti grupe koje se nalaze u unutrašnjoj navali,
a po potrebi započeti njihovo povlačenje.
- Porast temperature - jedini pouzdani predznak razbuktavanja dima. Može se osetiti i preko
zaštitne odeće i sigurno najavljuje “flashover”.
pdfMachine
10
Prema ovim predznacima teško je predvideti „flashover“. Mnogo je faktora koji sprečavaju
rasuđivanje vatrogasaca, a najvažniji faktor koji omogućuje prepoznavanje je trening i samo trening koji
isključuje subjektivno ponašanje vatrogacasa.
Taktika nastupa i sprečavanja „flashovera“

Iskustva i ispitivanja na temu “flashover-a” pokazala su da se različitim merama i metodama može
sprečiti pojava “flashover-a” u požarnom prostoru. Te mere i metode najviše su vezane za gašenje i
odimljavanje.
Najbrža i najbolja metoda sprečavanja nastanka “flashover-a” je gašenje samog žarišta požara. Ali
često zbog same zadimljenosti i veoma visoke temperature ne možemo doći do žarišta požara. Tada je
najbitnije da prvo izvršimo hlađenje dima i produkata sagorevanja. Za taj postupak karakteristično je da se
u dim izbacuje voda u impulsima u trajanju od 2-3 sekunde pri čemu mlaz ˝šara˝. A to je moguće samo
boljim mlaznicama ili pumpama na visoki pritisak jer veličina kapljica mora biti manji od 0,3 mm, kako bi
imale što bolji učinak hlađenja dima. Kapljice vode te veličine dobro isparavaju prolazeći kroz vatru ili
dim.
U velikim dugim prostorijama izbacuje se uski raspršeni mlaz kojem ugao iznosi 30º, a u manjim,
kratkim prostorijama široki raspršeni mlaz sa uglom od 45º. Nastala vodena para ne ugrožava navalnu
grupu koja nakon hlađenja dima može početi s neposrednim gašenjem. Ovaj postupak iziskuje intenzivnu
uvežbanost. Impulsno gašenje nije moguće običnim mlaznicama. Običnim mlaznicama može samo hladiti
plafon radi sprečavanja nagomilavanja toplote.
Odimljavanje je u prvom redu odvođenje dima i toplote iz objekta, pa tek onda provetravanje
objekta. Budući da je “flashover” prema definiciji razbuktavanje dima nastalog u požaru, opravdano je
mišljenje da ga treba ukloniti iz objekta. Najefikasnije odimljavanje se vrši pravljenjem otvora, tako što bi
otvor napravili što više i što bliže žarištu kako bi se odvodio vreli dim i da ne bi dolazilo do prolaska vrelog
dima kroz objekat.
Prvo treba koristiti već postojeće otvore (krovne prozore, svetlosne kupole i ostale otvore) . U slučaju da ne
možemo odmah doći do žarišta požara i vršiti njegovo neposredno gašenje, vršimo odimljavanje uz veliki
oprez. U otvore za odimljavanje ne sme se ubacivati voda iz razloga što vodena para koja nastaje stvara čep
ispred otvora i tako sprečava odvođenje dima.
Kod većih objekata poput skladišnih hala ili potkrovlja, potrebno je na vreme formirati sektore za
odimljavanje na krovu ili odimljavanje sa bočne strane, sa barem jednom grupom koja ima vođu sektora i
koja je opremljena sa opremom i alatom za razvaljivanje.
pdfMachine
11
3.2.2. “Backdraft”
Šta je “backdraft” ?
Pojam ”backdraft” podrazumeva eksploziju ili naglo sagorevanje vrućih produkata pirolize i
zapaljivih produkata nastalih gorenjem koji su pomešani sa vazduhom. Potrebno je nekoliko uslova kako bi
se ,,backdraft,, dogodio u nekom zatvorenom prostoru. Požar mora doći u fazu zavisnosti od priliva svežeg
kiseonika uz visoku koncentraciju produkata pirolize i zapaljivih produkata sagorevanja (sl. 5).
Koncentracija kiseonika u prostoriji je niska, gotovo na granici koja onemogućava nastavak gorenja.
“Backdarft“ je kao pojava kratkotrajna ali je količina energije koja se pri tom oslobađa velika. Kao
što odgovarajuća ventiliranost prostora vodi u ,,flashover,, , promena u profilu ventilacijskog otvora i
dodatne količine kiseonika vodi u ,,backdraft“. Koja je onda razlika između ove dve pojave? Osnovna
razlika je u brzini rasta oslobođene energije. ,,Backdraft“ uključuje naglo sagorijevanje (deflagraciju) dok
se kod ,,flashovera“ izazvanog dodatnim količinama vazduha, dodatnom ventiliranošću prostora, to ne
događa.
Slika 5. Ilustracija backdraft-a
Predznaci “backdraft-a”
Opasnost od ovakve vrste plamenog udara prvenstveno postoji pri otvaranju prostorija,
dakle na samom početku vatrogasne intervencije a dok je požar već u svojoj kasnoj fazi. Ne postoji ni jedan
apsolutno pouzdani predznak ,,backdraft-a“.. Opasnost od ,,backdraft-a“. može se isključiti tek onda kad je
požar ugašen i sve prostorije provetrene.
Postoji nekoliko indikatora koji upozoravaju na potencijalnu opasnost od ,,backdraft-a” :

- dim izlazi pod pritiskom iz prostora zahvaćenog požarom kroz manje otvore
- crni dim se kod izlaženja pretvara u smeđi i žuti
- temperaturne u požarnom prostoru su velike
- plamen je neprimetan ili vrlo slab
- iz prostorije izlaze oblaci dima u podjednakim intervalima
- zacrnjena i zadimljena prozorska stakla.
pdfMachine
12
Trajanje požara
Ako postoji sumnja da je požar u zatvorenoj prostoriji otkriven kasno, tada je to mogući predznak
za nastanak “backdraft-a”.
Dim
Prozori zatvoreni dimom i čađi, kao i dim koji na talase izlazi kroz proreze, još je jedan od
predznaka ,,backdraft-a“..
Kvake na vratima
Topla, odnosno vruća kvaka daje naslutiti, da je iza vrata još toplije i da postoje svi uslovi za razvoj
,,backdraft-a”.
Usisavanje vazduha
Ako se nakon otvaranja vrata uoči usisavanje vazduha, tada će najverovatnije doći do
,,backdraft-a“. Zbog toga odmah treba ponovno zatvoriti vrata i primeniti drugu taktiku.
Taktika nastupa i sprečavanje “backdraft-a”

Kao što postoji mali broj apsolutno sigurnih predznaka ,,backdraft-a“, isto je tako malo i sigurnih
taktičkih mera i radnji. Naročito pažnju treba posvetiti pravilnom otvaranju vrata i prozora, i toga bi se
trebalo pridržavati u svakoj intervenciji. Prozori i vrata moraju se otvarati iz zaklona, tj. sa strane i po
mogućnosti uz zaštitu pripremljenog mlaza vode. Ako se prilikom otvaranja vrata primeti usisavanje
vazduha u prostoriju, vrata se moraju odmah zatvoriti ili usmeriti raspršeni mlaz na dim i vodenom
maglom sprečiti ,,backdraft“..
Ako se opravdano sumnja na “backdraft”, tada ga se može izvršiti njegovo usmeravanje u željenom
smeru. Budući da udarni talas ide prema nastalom otvoru, moguće je, pre ulaska navalne grupe u prostoriju
otvoriti prozor. Ako dođe do ,,backdraft-a“, tada se on "prazni" kroz nastali otvor i ne ugrožava navalnu
grupu koja se nalazi u unutrašnjoj navali.
-visoka temperatura
-tinjajuća gorenja
-visoka koncentracija
zapaljivig gasova
-niska koncentraciija
kiseonika
- naglim uvođenjem kiseonika dolazi do eksplozije
Slika 6. Nepropisna ventilacija koja može uzrokovati backdraft
pdfMachine
13
Vatrogasci koji deluju na požaru zatvorenog prostora moraju preduzimati mere opreza pri ulasku u
požarom zahvaćen prostor ili u akciji ventilacije tog prostora (otvaranjem vrata ili prozora). Bilo koje
delovanje vatrogasaca pri kojem je omogućeno mešanje zapaljivih gasova sa kiseonikom, dovodi do
reakcije eksplozivnog zapaljenja nastale smeše a samim tim i mogućnosti pojave “backdraft-a”(sl. 6).
3.2.4. „Flameover“
Definicija „flameover-a“
Definicija „flameover-a“: „Stanje kada se pirolizirani gasovi požara u fazi razvoja akumuliraju u
području plafona sa koncentracijom u granicama zapaljivosti upale i gore. To se može desiti bez paljenja i
pre paljenja ostalih gorivih materija koje ne učestvuju u početnom požaru.“(NFPA 921 7 2004).
Temperatura u gornjim slojevima se akumulira i može da poraste do tačke paljenja piroliziranih gasova
koje se nalaze u slojevima ili požarnim džepovima (sl. 7).
Slika 7. Nastanak flameover-a
Izrazi “flameover i rollover” se koriste za plamene jezike koji se pojavljuju i putuju kroz sloj vrućih
požarnih gasova nastalih prilikom razvoja požara. “Flameover” razlikujemo od “flashovera” po tome što su
prilikom pojave “flameovera” požarom zahvaćeni samo pojedini delovi sloja zapaljivih vrućih požarnih
gasova, a ne celokupni gorivi materijal u prostoriji, kao što je to slučaj kod “flashovera”.
“Flameover” se može pojaviti tokom faze rasta (razvoja) požara, kada se formira sloj zagrejanih,
vrućih gasova uz plafon prostorije. Tada se primećuje nastanak plamena kao posledica postizanja
temperature paljenja tih gasova. “Flameover” se također može pojaviti prilikom izlaska sloja vrućih
požarnih gasova iz prostora zahvaćenog požarom u susedni prostor, gde se ti gasovi mešaju sa većom
količinom vazduha, pri čemu dolazi do njihovog paljenja, ako je temperatura zapaljivih gasova dostigla
temperaturu samopaljenja. U tom slučaju se jasno mogu videti plameni jezici u sloju dima i vrućih požarnih
gasova.
Taktika nastupa i sprečavanje “flameover-a”

Kada govorimo o taktičkom nastupu i preventivnim radnjama kako ne bi došlo do pojave
“flameover-a” može se reći da tu važe iste radnje i pravila kao kod većine ekstremnih ponašanja požara ,a
glavna radnja se svodi na veoma oprezno ulaženje u požarni prostor kao i na hlađenje vrelih produkata
sagorevanja a u prvom redu se misli na vreli dim.
pdfMachine
14
3.2.3. Eksplozije požarnih gasova
U mnogim starim tekstovima koji opisuju osnove ponašanja požara ili ventiliranost požarnog
prostora naizmenično ćemo naići na izraze eksplozija požarnih gasova (čak i eksplozija dima) i
,,backdraft”. Međutim, eksplozija požarnih gasova i ,,backdraft” su dva različita događaja. U oba slučaja
gorivo je dim. ,,Backdraft” traži visoku koncentraciju dimnih gasova, nisku koncentraciju kiseonika, i
temperaturu koja nadmašuje temperaturu paljenja nastalih zapaljivih produkata u požaru.
Sa druge strane eksplozija požarnih gasova traži mešavinu goriva (dimnih gasova) i vazduha u
granicama eksplozivnosti i temperaturu koja je ispod njihove temperature paljenja.
Njihovo paljenje će uslediti dostigne li temperatura potrebnu vrednost. U mnogim slučajevima,
eksplozija požarnih gasova nalik je na eksploziju propana ili prirodnog gasa unutar građevine.
Ako je izvor paljenja prisutan eksplozivna smeša goriva i vazduha će se zapaliti uz eksploziju.
Činioci koji utiču na silovitost eksplozije požarnih gasova su veličina prostora ispunjenog eksplozivnom
smešom dimnih gasova i vazduha pa zaključujemo da vrednosti koncentracije goriva i vazduha moraju biti
što bliža idealnoj smeši. Što je veličina prostora manja a smeša u idealnim granicama eksplozivnosti
eksplozija će biti silovitija.
Dim nastao kao produkt slabo ventiliranog požara može isticati kroz razne otvore u građevini i
nakupljati se u šupljinama i drugim prostorijama u građevini. Ne zaboravimo da je dim gorivo! Prisutnost
dima, makar bio hladan i dovoljno udaljen od prostora zahvaćenog požarom, uvek postoji mogućnost
nastanka eksplozije požarnih gasova. Ipak, koliko god bili retki, uslovi potrebni za nastanak eksplozije
požarnih gasova mogu se dogoditi i predstavljaju značajnu pretnju vatrogascima.
pdfMachine
15
3.2.5 Požari pogonjeni vetrom
Velike strukture, kao što su visokospratnice, imaju i dodatne izazove za vatrogasaca

kao i veće potrebe za sigurnost korisnika( savremene sisteme za dojavu i gašenje , sigurni putevi evakuacije
i sl.). Kao što su zgrade dizajnirane da minimiziraju uticaj vremenskih uslova na njihov sadržaj i
korisnika,tako se i vremenski uslovi ne smatraju kao jedan od bitnih faktore na razvoj požara u zatvorenom
prostoru. Međutim, to nije uvek slučaj. Prilikom požara većina promena u zgradi na ventilaciju ili
prisustvo spoljneg vetra, posebno na visokim zgradama, može povećati oslobađanje energije iz požara. To
takođe može povećati širenje požarnih gasova kroz zgradu.
Spoljni vetar može imati veoma veliki uticaj na ponašanje požara i jaki vetrovi predstavljaju
značajnu pretnju i često prouzrokuju neki oblik ekstremnog ponašanja požara.(sl. 8)
Promene ventilacije u zgradi ili prisustvo spoljnog vetra može povećati oslobađanje energije
požara. To također može povećati širenje požarnih gasova kroz zgradu. U nekim slučajevima, kao što je
požar “Cook County Upravna zgrada” 2003 g., protok požarnih gasova i njihov prodor u hodnike i
stepenište sprečili su vatrogasce u suzbijanju vatre unutar strukture. To je imalo za posledicu 6 smrtnih
slučajeva radnika u zgradi i kao i povrede nekoliko vatrogasaca. Vatrogasci grada New Yorka su iskusili
mnoge “požare pogonjene vetrom” koji su rezultirali u povredama kao i smrtnim ishodima.
Slika 8:.Primer požara pogonjenih vetrom
Američki nacionalni institut za tehnologiju i standarde ( NIST ) izvršio je razna ispitivanja i testove
vezane za pojam požara pogonjenih vetrom. Prilikom testova konstatovan je veliki broj opasnih i kritičnih
situacija koje proizvodi ovaj fenomen a komentar vatrogasnog inženjera Dana Madrzykowskog govori
sve: “Požari pogonjeni vetrom stvaraju veoma kritične uslove i pojave koje razaraju odelo vatrogasca i
sigurno dovode do smrti”.
pdfMachine
16
4. Taktička ventilacija
Ventilacija je jedan od ključnih faktora , kako u razvoju požara tako i u kontroli nad požarom, ipak
još uvek postoje nedoumice i greške u korišćenju ventilacijskih strategija i taktika. Ventilacija je zapravo
izmena vazdušne mase (atmosfere) u prostoriji sa onom izvan nje. Ipak, kada se dogodi požar u
zatvorenom prostoru, ventilacija utiče na količinu vazduha (kiseonika) i odvođenje vrućih gasova i dima.
Učinak ovog procesa varira, ipak mora se reći da kada vatrogasci stignu i primete kako dim suklja iz
zgrade, očito da već postoji neka ventilacija. Vertikalna ventilacija (sl. 9 i 10.), ventilacija pozitivnim
pritiskom i anti-ventilacijska taktika predstavljaju najčešće korišćene sisteme taktičke ventilacije.
Slika 9 i 10. Vertikalna prirodna ventilacija
Kontrola ventilacije se, kao deo vatrogasne strategije, koristi godinama, i evoluirala je u dva
specifična smera. Jedna metoda je onemogućavanje pristupa vazduha, kako bi se na taj način ograničila
količina kiseonika potrebna za sagorevanje a drugi pristup je odstranjivanje vrućeg i otrovnog dima i
požarnih gasova iz građevine.
Pristup ventilaciji u Americi izražen je često korištenom vatrogasnom izrekom “Ventiliraj rano i
često!”. Postupci ventilacije kojom se odstranjuje dim iz zgrade često se primjenjuje ranije ili istovremeno
sa naporima vatrogasaca za preuzimanje nadzora nad požarom. Taktika ventilacije uključuje i horizontalnu
ventilaciju, kroz postojeće otvore u zgradi, i vertikalnu ventilaciju, najčešće rezanjem otvora na krovu.
Dok vatrogasni udžbenici i programi za obuku naglašavaju potrebu za koordinacijom, kontrolom i
promišljenim odabirom trenutka početka primene ventilacije, ventilacija često rezultira pojačanjem
intenziteta gorenja, te ponekad može dovesti do pojave ekstremnih oblika požara. To ne znači da namerne i
planirane promene u ventilaciji ne mogu imati pozitivan učinak na sigurnost života vatrogasca i kontrolu
požara.. Kontrola požara i strateška primena postupaka ventilacije blisko su povezane.
Nasuprot američkom, filozofski pristup u Europi i Australiji je drugačiji. Korišćenju metoda
ventilacije pristupa se uz znatno više opreza i planiranja, ograničavajući pristup vazduha vatri.
Ventilacijske taktike većinom koriste pažljivo kontrolisanu horizontalnu ventilaciju sa snažnim naglaskom
na integraciju kontrole požara i primenu kontrolisane ventilacije.
Još jednom treba ponoviti kako neplanirane promene ventiliranosti prostora u požaru mogu
rezultovati negativnim posledicama na njegov razvoj. Nasuprot tome, planirano preduzimanje
odgovarajućih mera prilikom ventilacije prostora mogu povećati sigurnost osoba u zgradi, pre svega
vatrogasaca, kao i povećati učinak preduzetih mera za ovladavanje požarom.
pdfMachine
17
Kao što je već rečeno, postoje dve osnovne strategije za promenu ventilacijskog profila:
Taktička ventilacija: Planirano odvođenje toplote, dima i gasova, kao i dovođenje svežeg vazduha.
Postiže se pravljenjem otvora koji će stvoriti odgovarajuću struju vazduha za protok vrućeg dima, požarnih
gasova i vazduha.
Taktička antiventilacija: Planirano ograničavanje toplote, dima i požarnih gasova, kao i sprečavanje
dovoda svežeg vazduha. Taktička antiventilacija se postiže zatvaranjem otvora ili stvaranje pozitivnog
pritiska u obližnjim prostorijama kako bi sprečili širenje dima.
4.1 Vertikalna prirodna ventilacija

Vertikalna ventilacija konkretno znači otvaranje krova ili već postojećih krovnih otvora u svrhu
odimljavanja. Kako bi pravilno ventilirali krov ,vatrogasac mora poznavati osnovne tipove i dizajn krova.
Poznavanje tipova krova i načina na koji njihova konstrukcija utiče na postupak otvaranja bitno je radi
pravilnog izvođenja vertikalne ventilacije.Na različitim tipovima krovova mogu postojati već postojeći
krovni otvori kao što su: otvori na krovu s poklopcem, prozori, krovni monitori, ventilacijska okna i sl..
Postojeće otvore treba koristiti za ventilaciju gde je to moguće. Naravno brže je otvoriti jedan od
već postojećih otvora nego stvarati novi. Ipak, retko su ovi otvori na najboljem mestu ili dovoljno veliki za
prikladnu ventilaciju. Kada se reže krov tada treba napraviti pravougli ili kvadratni otvor kako bi se
olakšala kasnija popravka krova. Jedan veliki otvor najmanje 1,2m x 1,2m je puno bolji od nekoliko manjih
(sl. 11).
Slika 11. Ventilacijski otvori na krovu
Kada se ostvari vertikalna ventilacija prirodni prenos zagrejanih gasova stvara strujanje prema gore
koje vuče požar i toplotu u smeru otvora. Ekipe vatrogasaca iskorišćavaju poboljšanu vidljivost i smanjenu
zagađenost atmosfere da ugase požar u začetku (sl. 12).
Povišeni mlaz vode često se koristi za smanjenje varnica i letećih čestica iz goruće zgrade ili za
smanjivanje toplotnih isijavanja iznad zgrade.
pdfMachine
18
Slika 12. Rad vatrogasnih ekipa prilikom ventilacije
Greške koje se često prave su te što se mlaz vode ubacuje u ventilacijski otvor. Mlaz vode usmeren
u pravcu prema dole kroz ventilacijski otvor dovodi do toga da je do tada uobičajeno gibanje vrelih
produkata sagorevanja u požarnom prostoru ili uništeno ili poremećeno (sl. 13). Ovo može pogurati
pregrejane gasove i vazduh nazad na vatrogasce proizvodeći moguće povrede. U najmanju ruku
doprinosi širenju požara kroz strukturu.
Slika 13.Česta greška
Ventilacijski problemi mogu se izbeći dobro uvežbanim vatrogascima koji vode dobro
organizovano gašenje.
4.2 Horizontalna prirodna ventilacija

Horizontalna ventilacija je ventilacija toplote, dima i gasova kroz zidne otvore kao što su prozori i
vrata (sl. 12). Postupak koji se mora slediti u horizontalnoj ventilaciji soba, podova, potkrovlja, tavana ili
podruma je za svaki prostor drukčiji i zavisi od lokacije i obima požara.
pdfMachine
19
Horizontalnom ventilacijom obično se ne odvodi dim i toplota odmah iz prostorija , već putevi
kojima dim i toplota prolaze (hodnici) ugrožavaju stanare, odnosno puteve evakuacije.
Slika 12. Horizontalna ventilacija kroz prozor
Zbog toga postavljanje horizontalne ventilacije bez prethodnog obaziranja na stanare i proces
spašavanja može blokirati evakuaciju i spašavanje stanara. Pod određenim uslovima kada nema vetra
prirodna horizontalna ventilacija ima manji učinak jer nema sile koja tera dim. Nasuprot tome u drugim
situacijama prirodna horizontalna ventilacija ne može se obaviti zbog opasnosti od pravca vetra prema
ugroženom prostoru ili zbog dovođenja svežeg vazduha požaru i mogućeg izazivanja fenomena “vetrom
pogonjenih požara”.
Teorija horizontalne ventilacije je zapravo ista kao i kod vertikalne ventilacije ukoliko odvođenje
dima i toplote pomaže tokom gašenja požara i smanjuje štetu. Kako horizontalnom ventilacijom ne
odvodimo dim i toplotu momentalno izvan zgrade, postoji konstantna opasnost da gasovi i dim koji se
odvode zapale više delove zgrade. Spašavanje ugroženih izvodi se odmah, a uporedo se pripremaju ciljevi
za gašenje do samog ulaska u prostor. Takođe treba imati pripremljene i mlazove za zaštitu na mestima gde
se očekuje širenje požara.
Sigurnosne mere koje sprečavaju poremećaj ostvarene horizontalne ventilacije
- Otvaranje vrata i prozora strane okrenute prema vetru pre one strane od vetra moglo bi stvoriti pritisak
u zgradi i poremetiti normalan proces temperaturnog raslojavanja vrućih požarnih gasova.
- Otvaranjem vrata i prozora između napredujućih vatrogasnih grupa i napravljenih ventilacijskih mesta
izlaska gasova smanjuje se dotok svežeg vazduha sa otvora iza vatrogasaca (sl.13).
- Dim i toplota se pojačavaju ako se strujanje poremeti usled prisustva vatrogasaca ili drugih prepreka
na vratima (sl. 14).
Slika 13. Dobro izvedena ventilacija omogućuje veći učinak prilikom gašenja požara.
pdfMachine
20
Slika 14. Osoba ili predmeti koji blokiraju ventilacijski otvor mogu onemogućiti celi proces ventiliranja.
4.3 Ventilacija upotrebom mlaza-hidraulična ventilacija

Ventilacija upotrebom mlaza može se koristiti kad se drugi tipovi prisilne ventilacije ne koriste.
Ventilaciju upotrebom mlaza izvode grupe s mlazovima napadajući požar iznutra. Tipično, ova se tehnika
koristi radi uklanjanja dima, topline, para i gasova iz objekta ili prostorije. Ova tehnika koristi vazduh koji
je uvučen u vodenu maglu kako bi izbacila produkte sagorevanja van strukture. Za izvođenje hidraulične
ventilacije vodena magla treba da pokrije 85 do 90% površine prozora i vrata kroz koja će se dim
izbacivati. Vrh mlaznice treba biti najmanje 0.6m odmaknut od otvora (sl. 15).
Slika 15. Mlaznica bi prilikom odimljavanja trebala biti udaljena barem 0,6 metara od prozora.
Što je veći otvor ventilacijski proces je brži. Postoje nedostaci korištenja vodene magle kod prisilne
ventilacije. Oni uključuju sljedeće:
- povećanje štete od vode u strukturi

- velika potrošnja dostupnih količina vode
- smrzavanje usled niskih temperatura
- vatrogasci su izloženi vrućoj zagađenoj atmosferi tokom intervencije
pdfMachine
21
4.4. Ventilacija povišenim pritiskom (nadpritiskom)
Ventilacija povišenim pritiskom (PPV - Positive Pressure Ventilation) je, u poređenju sa

ventilacijom sniženog pritiska i prirodnom ventilacijom , racionalniji oblik odvođenja dima i toplote. Ono
se primjenjuje kao produktivan oblik odvođenja dima i topline ne samo kod početnog gašenja, nego i
tokom izviđanja i tokom završnih radova. Kod taktički pravilne primene, uređaji za ventilaciju povišenim
pritiskom mogu pozitivno uticati na tok intervencije.
Ventilacija je jedan od uslova za preživljavanje u požarima i ostvaruje daleko ugodniju atmosferu i
uveliko olakšava rad time što ubrzava intervenciju i smanjuje vreme trajanja požara. Tehnika zaštite
podrazumeva ostvarivanje ventilacije na mestu koje je udaljeno od mesta požara, sa ciljem da se dobije
efekat odstranjivanja produkata gorenja i omogući pristup licu mesta, odnosno da se omoguće prolazi za
evakuaciju.
Taktička primena ventilacije povišenim pritiskom
Ventilacija pozitivnim pritiskom najčešće se sprovodi upotrebom ventilatora za VPP. Upotreba

ventilatora za ventilaciju povišenim pritiskom se čini naoko jednostavnom. Da bi se, međutim postigla
potpuna iskorišćenost i sprečile moguće opasnosti, potrebno je obratiti pažnju na sledeća važna taktička
načela:
 Izuzetno je važno da se sa VPP započne tek nakon što se tačno odredi žarište požara i osigura
odgovarajući izlazni otvor.
Prvo treba odrediti mesto požara. U stambenim objektima je to uglavnom veoma lako ukoliko požar
nije zahvatio više stambenih jedinica sa većom površinom požara. Zatim je bitno utvrditi mogući pravac
kretanja čestica produkata gorenja. Veoma je bitno da li će se one kretati kroz otvore na fasadi objekta
direktno u slobodan prostor, odnosno da li će se kretati kroz zonu gorenja ili će se kretati kroz druge delove
objekta prema drugim prirodnim ili veštački napravljenim otvorima na objektu. U slučaju da se mesto
požara, iz bilo kog razloga ne može ni približno odrediti, treba razmotriti opravdanost upotrebe opreme za
ventilaciju sa povišenim pritiskom ili je u tom slučaju možda bolje koristiti opremu za izvlačenje produkata
gorenja iz objekta (dimovuci).
 Izlazni otvor treba biti što bliže žarištu požara.
Na taj način se štete koje nastaju upotrebom ventilatora, mogu ograničiti samo na žarište požara. Kod
pokušaja stvaranja izlaznog otvora, nakon uključivanja ventilatora, može doći do iznenadnog povećanog
izlaženja plamena, dima i topline.
 Nikada ne treba zaklanjati ulazne i izlazne otvore.
Ulazak u objekat koji je zahvaćen požarom treba svesti na najosnovnije potrebe. Svako ulaženje i
izlaženje iz ovakvih objekata smanjuje kapacitet dotoka svežeg vazduha, čime se utiče na znatno smanjenje
nadpritiska unutar objekta. Ovo može izazvati povratno kretanje produkata gorenja i bitno poremetiti efekat
provetravanja. U objekat smeju ulaziti samo članovi ekipe za gašenje požara i eventualno po potrebi
dodatne snage za spasavanje. Svako angažovanje dodatnih snaga nepovoljno utiče na primenu opreme za
prinudnu ventilaciju, te iz tih razloga prisutnost ekipa za gašenje unutar ovih objekata treba svesti na
najmanju moguću meru.
pdfMachine
22
 Obezbediti potpuno pokrivanje otvora na objektu konusom svežeg vazduha.
Ukoliko je neophodna upotreba ventilatora za rad sa povišenim pritiskom, neophodno je obezbediti da

konus struje svežeg vazduha iz venilatora potpuno pokriva ulazni otvor (sl. 16). Osnova za ovo je
sprečavanje mogućnosti da struja produkata gorenja i toplote koja je nagomilana unutar objekta gde je
nastao požar, dobije povratni pravac kretanja, čime se efekat ventilacije praktično potire. Odstojanje
između ventilatora i ulaza svežeg vazduha je različito u zavisnosti od tipa ventilatora, ali se uglavnom kreće
od 1,5 do 2 metra za normalna ulazna vrata. U slučaju da je otvor ulaznih vrata veći od normalnog, obično
se postavljaju dva ili više ventilatora, jedan pored drugog, kako bi se preklopom struje vazduha obezbedilo
potpuno pokrivanje ulaznog otvora. U slučaju da nije moguće pokriti ceo otvor (kada je otvor prevelik ili
nema mogućnosti dovoljnog odmicanja ventilatora unazad), jedan ventilator treba postaviti što je to
moguće više unazad a drugi pri samom ulaznom otvoru . Efekat rada ventilatora je u ovom slučaju znatno
umanjen i treba očekivati recirkulaciju produkata gorenja.
Slika 16. Postavljanje ventilatora
 Koliko je to moguće, koristiti princip usmerene ventilacije.
Da bi se postigao maksimalni efekat kod provetravanja nekog prostora, bitno je i da se produktima

gorenja omogući najkraći i najbrži put za napuštanje posmatranog objekta. Otvaranjem prekomernog broja
otvora, nepotrebnih bočnih otvora ili otvaranjem prostorija koje nisu zahvaćene požarom, bitno se smanjuje
nadpritisak unutar zadimljenog prostora. Ujedno se omogućuje da produkti gorenja dospevaju na neželjena
mesta, čime se akcija gašenja požara, pa i spasavanja, bitno komplikuje.
U slučajevima potrebe da se iz više prostorija eliminišu produkti gorenja, treba odrediti prioritete u
zavisnosti od primenjene taktike, pa onda ventilisati pojedinačno svaki od prostora gde se ukaže potreba.
Ovo praktično znači da ventilaciju treba sprovesti parcijalno po potrebi, kako efekte ventilacije ne bi bitno
umanjili ili ih potpuno anulirali, odnosno kako ne bi vreme potrebno za ventilaciju produžili do neželjenih
granica. (sl. 17).
Slika. 17. Koliko je to moguće treba koristiti otvore koji se nalaze u objekatu
pdfMachine
23
 Ventilatori na ulaznom otvoru se stalno moraju nadgledati kako bi se osiguralo održavanje
vazdušne struje.
 Interventne snage ne smeju ulaziti u zgradu kroz izlazne otvore, nego kroz ulazne otvore.
 Dodatni izlazni otvori smeju se stvarati samo po nalogu rukovodioca intervencije.
Postoji nekoliko modela ventilacije pozitivnim pritiskom.

Ofanzivna ventilacija
Slika. 18. Ofanzivna ventilacija
Ova metoda je prilično rasprostranjen u Engleskoj i Americi. Prilikom ovog tipa ventilacije vrši se direktno
napadanje požarnog prostora i to sa ciljem snižavanja temperature i razdimljavanja požarnog prostora a sa
ciljem pripreme terena za rad navalne grupe (sl. 18) . Kod ove metode od velikog je značaja da je lokacija
požara dobro definisana, jer prilikom ovog tipa ventilacije može doći do tendencije ka pogoršanju požarne
situacije.
Defanzivna ventilacija
Slika. 19. Defanzivna ventilacija
Predstavlja tip ventilacije koji se najčešće primenjuje. Koristi se dа bi se sprečilo širenje vrelih
produkata gorenja na susedne prostorije i tako izbegne širenje požara a pri tome dolazi i do razdimljavanja
prostorija napunjenih dimom(sl. 19).
pdfMachine
24
Serijska ventilacija
Serijska ventilacija se sprovodi kada je neophodno vršiti ventilaciju na nekom većem objektu ili
višespratnom objektu gde je nedovoljno dejstvo jednog ventilator. Prilikom ovog tipa ventilacije treba
voditi računa da ventilatori neće raditi u istim režimima rada i da ventilator na samom ulazu obezbeđuje
samo optimalan protok svežeg vazduha u objekat, dok drugi ventilator je glavni i on vrši i primarnu
ventilaciju(sl. 20)..
Paralelna ventilacija
Ako je otvor tako veliki da ne može biti pokriven sa jednim ventilatorom, moguće je koristiti
paralelnim izgled (sl. 21).
Ako se uzme u obzir veličina zgrade i broj raspoloživih ventilatora, moguće je postojanje nekoliko
izlaznih otvora bez negativnog uticaja na učinak ventilacije povišenim pritiskom.
Pravilna ventilacija može smanjiti mogućnost nastanka ekstremnih oblika požara kao i ograničiti ili
usmeriti širenje požara. Ipak , ako se ventilacija koristi nepravilno i neplanski može dovesti do pojave
ekstremnih oblika požara i njegovog širenja u neželjenom smeru.
Kvalitena upotreba pravilne taktike ventilacije pozitivnim pritiskom u sprezi sa navalom na požar
rezultira:
- povoljnijim uslovima u požarnom prostoru

- bržim vatrogasnim akcijama
- ograničavanjem širenja vatre
- reduciranjem ekstremnog ponašanja požara
- manjim štetama
Slika. 21. Paralelna Slika. 20. Serijska
pdfMachine
25
Opasnosti ventilacije povišenim pritiskom
Kao glavni nedostatak ovog načina rada, najčešće se navodi realna mogućnost pospešivanja razvoja
nastalog požara i nastanka oštećenja na objektu gde je požar nastao, kao posledica pojave povratih požara
usled dotoka novih količina kiseonika kroz sveži vazduh koji se ubacuje u objekat i kroz mogućnost
prenosa požara na druge materije, strujanjem toplog vazduha i čestica u vazduhu koje imaju povećanu
temperaturu. Ventilacija povišenim pritiskom može kod vatrogasaca koji se nalaze u objektu da izazove
toplotne šokove ako se sa njom ne radi prema preporukama. Ona može ograničiti i pristup u objekat i
stvarati veliku buku koja znato ometa normalan rad. U cilju otklanjanja ovih nedostataka, potrebno je vršiti
stalno uvežbavanje osoblja u radu sa ovom opremom i to kako na taktičkom planu, tako i u pravilnom
rukovanju sa njom.
Uopšteno govoreći, najveći problemi se javljaju kada se rade dodatni otvori. Na primer, ako se
napravi previše izlaznih otvora, to može usloviti slabljenje efekta provetravanja i bitno uticati na
upravljanje strujom vazduha. Isto tako ako se napravi nedovoljno izlaznih otvora, to može bitno da utiče na
brži razvoj požara u objektu. Ako se javljaju otežavajuće okolnosti kod korištenja ventilacije povišenim
pritiskom, one će najverovatnije učiniti i nemogućim određene taktičke zahvate. Ako se otpočne sa
stvarnjem nadpritiska na nekoj intervenciji, a stvari krenu na gore, treba u pravilu upotrebiti dimovuk sa
isisavanje produkata sagorevanja.
Upotreba ventilacije sa povišenim pritiskom podrazumeva smanjenje rizika od brzog razvoja
požara, efekta povratnog požara i udara toplotnog talasa. Ventilacijom povišenim pritiskom se smanjuje
opasnost od širenja požara i stvaraju pogodniji uslovi za rad vatrogasaca, time što se smanjuje temperatura,
povećava vidljivost na mestu intervencije i otklanja mogućnost pojave toplotnog šoka. Ventilacija
povišenim pritiskom je jedan od uslova za preživljavanje u požarima i ostvaruje daleko ugodniju atmosferu
i uveliko olakšava rad time što ubrzava intervenciju i smanjuje vreme trajanja požara.
Sa unapređenjem poznavanja opreme, usavršavanjem, poboljšanjem tehničkog obrazovanja, kao i

razvojem opreme vatrogasaca, mnogi rizici na intervencijama se umanjuju. Uistinu, ventilacija povišenim
pritiskom se isprva počela koristiti na požarima u unutrašnjosti brodova, u tunelima i odvodnim kanalima,
gde su se pomoću ventilatora u ove sisteme ubacivali pojedini mediji kao što su CO2, vodena magla i slično
kao i za ubacivanje visokoekspanzione pene u zatvorene prostore, mašinske delove brodova i slično.
Ventilacija povišenim pritiskom takođe se može efikasno upotrebiti i u mnogim drugim situacijama, sa
ciljem da vatrogascima pomognu u radu na ostalim intervencijama, kao što su požari na raznim tipovima
prevoznih sredstava (avion, voz, autobus, transportni deo kamiona i sl.), visokim objektima, skladištima,
otpadnim bunkerima, stanovima itd., da odstrane produkte gorenja daleko od članova ekipe koji
intervenišu.
pdfMachine
26
4.5 Antiventilacija
To je plansko i sistematsko zatvaranje toplote, dima, vatre i gasova i isključenje dotoka svežeg
vazduha.
Kvalitetna primena taktičke antiventilacije zahteva identifikaciju mesta ulaznih otvora i mogućih
prepreka kretanju vazduha i dima. Jedna od kritičnih tačaka je tačka ulaska vatrogasca i drugih jedinica.
Isto tako bitno je voditi računa o rasporedu prostorija u zgradi (raspored vrata i prozora) kako bi izbegli
neplaniranu ventilaciju.
U mnogo slučajeva antiventilacija će biti toliko jednostavna da će biti dovoljno nadzirati vrata na
mestu ulaza, zatvarajući ulaze nakon što su vatrogasci sa opremom ušli, u drugim slučajevima može biti
potrebno zatvarati pojedinačna vrata unutar zgrade ne bi li ograničili kretanje vazduha i dima. Razbijeni i
oštećeni prozori predstavljaju najveći problem u ovakvom pristupu, trenutno se istražuju nove metode za
preovladavanje ovog problema, posebno na visokim zgradama.
Slika22. Jedan od načina antiventilacije
. U martu 2008. National Institute of Standards and Technology and the Fire Department of the City
of New York (FDNY) je sproveo testove sa novom napravom koja bi omogućila kontrolu ulaza vazduha na
požarima visokih zgrada (sl. 22).
Kao i sa taktičkom ventilacijom, redosled mora teći u skladu sa preduzetim aktivnostima sa ciljem
dovođenja do kontrole nad požarom .
5. Čitanje požara
pdfMachine
27
Požarni signali
U fazi izviđanja i procene tim na intervenciji, posebnu pažnju posvećuju signalima koje daje požar. Od
pravilnog tumačenja tih signala zavisi strategija i taktika koja će se primeniti, što opet daje veću sigurnost pri
radu na intervenciji.
Svaki požar šalje signale koji mogu da pomognu vatrogascu u određivanju faze razvoja požara, a najvažnije
može mu pomoći da predvidi promene koje će se verovatno desiti. Ova veština je od suštinskog značaja da se
obezbedi ispravna strategija u određivanju taktike i tehnike koja će biti korišćena.
Čitanje požara predstavlja veštinu vatrogasca ,koji je u stanju da donosi odluke bazirane na znanju i veštinama ,a ne
na nagađanjima i faktoru sreće.
Fokusiraćemo se na požare zatvorenog prostora i njihove indikatore.
Indikatori požara:
Osnovne indikatore ponašanja požara možemo podeliti na određeni broj elemenata:
Dim (visina neutralne ravni, boja i debljina, volumen i lokacija, strujanje)

Toplota ( Pocrnjenje prozora i skriveni plamen, pojava plikova na farbi, iznenadna povećanja toplote )
Plamen ( boja, obim ,lokacija)
5.1 Dim
Boja dima
Dim je gorivo sastavljeno od gasova, aerosola i čestica. Menja se u masi i izgledu. Kao i ostala goriva
ima tačku paljenja, gorenja i samopaljenja. Također ima i granice zapaljivosti. To se najlakše uočava prema boji
dima. Ona zavisi od materijala koji gori i dotoka vazduha.
Tamni dim je karakterističan za požare gde je ograničen dotok vazduha. U sastav tog dima tada ulazi
ugljenik u česticama. Kod nižih temperatura i nižeg stepena dotoka vazduha prekida se proces pirolize koji
rezultira providnim i lako obojenim dimom, jer ugljenik ostaje u gorivom materijalu. Kod dobrog dotoka
vazduha i uz dovoljno razvijenu toplotu akumulira se bijeli dim.
Žuto-sivi dim pokazatelj je mogućeg backdrafta, ekspolozije koja nastaje ulaskom kiseonika u zatvoren
prostor s požarom koji je potrošio kiseonik.
Smeđkasti dim pokazuje sredinu požara.
Bijeli, ali spor, pokazuje početak požara, a brz beli pokazuje da je duže putovao u odnosu na lokaciju
požara.
Ekstremno gust crni dim velikog volumena i brzine zove se crna vatra i prethodi opasnom slučaju
flashovera – totalnog obuhvata vatrom.
Volumen dima
Volumen dima može pokazati veličinu i lokaciju požara. Neiskusnom može pružiti lažnu sliku. Dim
putuje kroz otvore, pukotine, spuštene plafone i izlazi na neočekivanim mestima.Većina vatrogasaca poznaje tu
pojavu. Osnova je da se vrući gasovi idu na gore. Kada ispune prvobitni prostor traže otvor pa izlaze na gore .
Što dim više putuje više se meša sa vazduhom i hladi ispod tačke paljenja.
Kod tog slučaja javlja se još jedna pojava koja spada u opasne slučajeve u požaru – eksplozije dima.
Ona se događa kada se u smešu dima i vazduha ubaci varnica ili uđe plamen koji pali tu smešu. To je već
gasovito stanje gorive materije i može goreti pdfMachine
velikom brzinom tj. eksplozivno. Ta pojava se obično dešava u
28
gornjim delovima objekta, vrhovima stepeništa, plafonima , zatim u skrivenim prostorima (spušteni plafoni ,
montažni pregradni prostori). Ta eksplozija može se događati i parcijalno ako su se negde zadržali džepovi sa
dimom.
Gustoća dima pokazuje količinu gorenja, kontinuitet gorive materije i mogućnost nastanka opasnih
pojava u požaru.
Šištanje dima događa se kada dim pod pritiskom izlazi kroz male otvore ili pukotine, što opet indicira pojavu
“backdrafta”. Procenu dima najbolje je vršiti spolja da nas ne bi zbunio ili "pokrio" sliku požara. Faktori koji
se tada uzimaju u obzir su kako se dim ponaša u odnosu na prvobitni prostor s požarom, uslove termalne
ravnoteže i vremenske uslove. Kod unutrašnje procene valja uočiti kako se dim ponaša kod otvaranja vrata.
Promena za pet sekundi bilo kojeg faktora dima u prostoru ukazuje da nadolazi neki opasni slučaj. Kod pojave
crne vatre jedina opcija za vatrogasce je brzo ventiliranje i hlađenje dima jer nadolazi “flashover”.
Visina neutralne ravni
Kako požar raste tako dim ispunjava prostor i postupno se spušta prema dole.
Granica između dima i čistog vazduha zove se neutralna linija(sl. 23) . Visina neutralne linije pokazuje sledeće:
• Ako je visoka – rana faza požara,
• Ako je vrlo niska –stanje pred “backdraft”,
• Ako se brzo podiže – znači da je dešlo do ventilacije,
• Postepeno spuštanje govori o stvaranje požarnih gasova i približavanje
“flashovera”,
• Iznenadno snižavanje - iznenadni porast požara.
Slika 23. Razvoj neutralne zone

Foto: (National Institute of Standards and Technology( (NIST) ISO-Room/Living Room Flashover.
Strujanje dima predstavlja kretanje vrućih gasova sa vazduhom i stručno se naziva gravitacijski talas
ili gravitacijsko kretanje. Otvaranjem otvora u prostoru sa požarom vrući dim izlazi napolje na gore , a hladni
vazduh ulazi na donjem delu. Ako hladni vazduh ulazi čitavom površinom otvora tada je to pokazatelj
“backdrafta”. pdfMachine
29
Ako dim izlazi na otvor čitavom površinom tada je to odloženi “backdraft” koji će se dogoditi iza naših
leđa. Strujanje može biti laminarno u slojevima što indicira ranu fazu požara. Ako je strujanje turbulentno,
vitlajuće, to govori da je vazduh potrošen i gorenje je zavisno od količine kiseonika koji ulazi u prostor.
Pulsiranje dima iz zatvorenog prostora indicira da je u prostoru kiseonik već dosta istrošen i da je
njegov dotok ograničen na manje otvore. Utroškom kiseonika u prostoru poraste pritisak i dim izlazi kroz te
male otvore dok ne opadne pritisak do novog ulaska kiseonika . U tom cikličkom procesu dim se ponaša kao
indijanski signali. Taj pokazatelj upozorava da se u zatvorenom prostoru može desiti “backdraft”.
Brzina kretanja dima vrlo je bitan faktor jer ukazuje na brzinu sagorijevanja. Zavisi od unutrašnjeg
pritisku prostora u požaru. Što je sagorevanje brže i kretanje dima je brže. Lažnu sliku može dati putanja kojom
se dim kreće. Ako je ona duža tada dim gubi na brzini.
Efekat dimnjaka predstavlja pojavu da pri nižoj temperaturi atmosferskog vazduha, javlja se kretanje
dima prema vrhu objekta kroz vertikalne komunikacije kao što su stepeništa, otvori za liftove i druge tehniške
instalacije. Dim u objektu je topliji i ima manju gustinu od spoljašnjeg vazduha, što dovodi do toga da se uzdiže
naviđe kroz vertikalne komunikacije. Pojava normalnog efekta dimnjaka izraženija je za visoke objekte mada
se ovaj efekat javlja i u nižespratnim objektima. Kada je spoljašnji vazduh topliji, neće dolaziti do brzog
kretanja dima prema vrhu objekta, a deo dima će se i kretati naniže.
5.2 Toplota
Indikatori toplotne faze u kojoj je požar su :
- Zatamnjeni prozori sa uljnim površinama pokazuju mogućnost nedostatka kiseonika u prostoru i nastanka
“backdrafta”.
- Topljenje stakla na prozorima pokazuje visoku temperaturu u unutrašnjosti.
- Izbočena boja na vratima pokazuje visoku temperaturu u unutrašnjem prostoru.
Vlaženje površine vrata pre ulaska u prostor i isparavanje vodenog fila do visine neutralne ravni
pokazuje visinu termalnog sloja u unutrašnjosti.
Iznenadno podizanje toplote može biti indikator nastanak “flashovera ili backdrafta”. To obično
pokazuje gorenje gasova u slojevima ispod plafona . Taj pokazatelj teško je uočljiv i kao indikator uočava se
kasno i ne daje dovoljno vremena za reakciju.
Provera temperature u zatvorenom prostoru može se vršiti na dva načina.
Prvo je podizanje ruke uvis u rukavicama, odnosno, ako se ne oseti toplina tada se skidarukavica. To je
jedino dozvoljeno skidanja zaštitne rukavice tokom gašenja.
Drugi način je usmeravanje raspršenog mlaza u gornje slojeve i slušanje. Ako se čuje cvrčanje vode i
malo je se vraća tada je temperatura iznad 100°C, a ako se vraća bez cvrčanja tada je ispod 100°C.
5.3 Plamen
Boja plamena može pokazivati koji materijal gori, u kojoj je fazi požar i uslove sagorevanja.
Plavičasti plamen pokazuje da je stvorena predsmeša gorivih gasova i vazduha.
Žuti plamen pokazuje da se gorivo i vazduh mešaju preko procesa difuzije jer sadrži delove ugljenika. Za tu
boju plamena karakteristično je da je dotok vazduha dovoljan.
Crveno-narandžasti plamen nam pokazuje da je već dosta potrošen kiseonik u prostoru ili pokazuje bogato
sagorevanje u turbulentnom talasu.
Gorenje gasova pirolize daje svetlo-žuti plamen koji liže u gornjim slojevima u dugačkim jezicima koji se kreću
vrlo sporo.
Prisustvo plavičastog plamena na granici neutralne zone ukazuje da ima džepova ugljenmonoksida koji je u
gorivoj koncentraciji
pdfMachine
30
6. Taktika gašenja vodom
Gašenje vodom
Voda kod požara zatvorenog prostora predstavlja jedno od osnovnih sredstava za gašenje zbog
svojih dobrih osobina. Ima najveću mogućnost hlađenja, lako se doprema i jeftina je. Voda se koristiti u tri
metode gašenja :
- indirektna metoda
- direktna metoda
- hlađenje gasova
6.1 Indirektna metoda
Požar može biti ugašen usmeravanjem mlaza vode u požarni prostor čime se postiže učinak
nastanka pare, a time i pritiska koji će zadržavati ulazak novog vazduha, gušeći ga na taj način. Ova
metoda može se koristiti isključivo iz spoljnog prostora uz uslov da u požarom zahvaćenom prostoru
nema žrtava.
Tokom II svetskog rata vatrogasni oficir Lloyd Layman je razvio metodu gašenja požara na
brodovima korišćenjem raspršenog mlaza nazvao je indirektnom metodom. Tom metodom značajno se
stvaraju velike količine pare u zatvorenim prostorima. Metoda je tako zamišljena da se deluje spolja.
Delovanje iznutra nije moguće zbog prevelikog uticaja na termalni sloj i velikih količina pare. Godine
1950. Layman je tu metodu predstavio mogućom za gašenja požara objekata upotrebom probijajučih
„piercing“ - mlaznica (sl. 24). Te mlaznice su zadovoljavale američke građevinske standarde zbog lakih
konstrukcija gradnje.
Slika 24. Rad sa „piercing“ mlaznicom Slika 25. Rad sa „Cobra“ sistemom
pdfMachine
31
U evropskim uslovima sa tvrdim zidovima ovaj tip mlaznice nije moguće koristiti pa se razvio
poseban sistem gašenja nazvan „Cobra“ ( sl. 25).
To je pumpa visokog pritiska do 300 b sa mlaznicom za visoki pritisak. Razlikuje se od ostalih

zbog dodatka na mlaznici za abraziv. Prvo se sa vodom pusti abraziv (pesak) koji pod visokim pritiskom
probija tvrdi zid. To traje do 20s, nakon toga se isključi abraziv i kroz probijenu rupu pušta vodena magla.
Učinak indirektnog gašenja se ogleda u tome što hladi i razređuje požarne gasove, hladi građevinske
elemente, velika količina pare ima i ugušujući efekat. Loše osobine je spuštanje termalnog sloja prema dole
čime pogoršava uslove vatrogascima ili korisnicima prostora uz veliku količinu pare koja je vrela.
6.2 Direktna metoda

Kao klasična metoda gašenja primenjiva je samo u početnom stadijumu požara delovanjem direktno
na samo žarište požara. Do tada se još nisu formirali jači termalni slojevi. Hladi gorivu materiju, slabiji
učinak na hlađenju termalnog sloja. Povećava štetu od veće količine vode.
Nepravilnim korišćenjem povlaći vazduh u gorivi prostor i povećava mogućnost nastanka
„flashovera“. Takođe raspršuje žar koji može upaliti požarne gasove.
6.3 Hlađenje gasova- impulsno gašenje

Primena metode "hlađenja gasova ", poznata još i pod nazivima poput trodimenzionalna /3D/, vodena
magla ili ofanzivna metoda, tokom obuzdavanja gasne faze u strukturnim požarima je savremena i
inovativna.Treba jasno naglasiti da se ova metoda u osnovi ne koristi samo za gašenje požara, već i za
stvaranje sigurnog pristupa žarištu požara i smanjenju mogućnosti pojave “flashovera, backdrfta ili
eksplozije požarnih gasova”.
Ova tehnika nije osmišljena kao zamena za direktnu metodu navale koja je prethodno opisana već kao
njihova dopuna u nastojanjima da se poveća sigurnost i učinak vatrogasaca.
Primenjujući metodu "hlađenja gasova" vatrogasci usmeravaju vodenu maglu direktno u vruće požarne
gasove, kratkim i naglim otvaranjem mlaznice plasira se najmanja količina vode u zonu povišenog pritiska
u požarnim gasovima. Sitne kapljice će ispariti u vrućim požarnim gasovima , ohladi će ih na temperaturu
nižu od njihove temperature paljenja i razrediti će njihovu zapaljivu smešu.
Koristeći vodu, vatrogasac mora izbeći njezin kontakt s vrućim površinama, čime će sprečiti nastanak
vodene pare koja smanjuje vidljivost. Ovaj ohlađujući efekat rezultirati će skupljanjem požarnih gasova
kao i udaljiti ih od vatrogasaca koji koriste taj mlaz. To stvara negativan pritisak unutar požarnog prostora
i vatrogasci nisu izloženi vrelini pare.
Ovaj učinak postiže se korišćenjem određenih vrsta mlazova i odabirom najboljih uglova delovanja, kao i
pravilnim izdorom mlaznice čime kapljice vode neće biti veće od 0,3 mm .
U osnovi se koriste tri različite "pulsirajuće" tehnike:
- Kratki impuls propuštanja vode

- Dugi impuls propuštanja vode
- Polivanje (direktan napad)
pdfMachine
32
Koristi se i četvrta tehnika, koja se koristi i za hlađenje gasova, ali ne spada u pulsirajuću tehniku.
Ova tehnika je deo direktne metode, ali se koristi s većom kontrolom smera mlaza. Ova tehnika se naziva
- Nanošenje
6.3.1 Kratki impuls
Koristi se kratki impuls 1-3 sekunde sa širinom mlaza 30-60˚( sl. 26 1-4). Mlaz usmeren iznad glave
kod procedure ulaska i prilaza do tačke bez povratka (sl. 27). Izuzetno ugao širine mlaza od 120˚ se koristi
kod „flashover refleksa“ i to ako je mlazničar dobro uvežban.
Slike 26( 1-4): Prikazuju kratki impuls mlaza
Učinak je hlađenje i razređivanje zapaljivih požarnih gasova čime se sprečava dostizanje temperature
njihovog samozapaljenja.
Kratki impuls se koristi toliko dugo dok postoje vrući požarni gasovi nad ili oko navalne grupe. Koristi se i
za razređivanje i hlađenje gasova kad postoji rizik od pojave eksplozije požarnih gasova.
Slika 27. Taktika upotrebe impulsnog mlaza

pdfMachine
33
6.3.2 Dugi impuls
Impuls 3-5 s obično se usmerava u sastav plafona i zidova (45˚) gde se plamenovi lome iz
vertikalnog u horizontalni smer. Koristi se dok se ne ohladi nadpritisak iznad žarišta požara. Idealan je kao
predradnja za hidrauličnu ventilaciju preko prozora( sl. 28).
Slika 28. Taktika upotrebe dugog mlaza Slika 29. Taktički prikaz nalivanja
Učinak je :
- hladi se i smanjuje sagorevanje, omogućujući na taj način vatrogascima da dublje prodiru u prostor.
- hlađenjem požarnih gasova direktno smanjuje moguću pojavu nekog ekstremnog oblika požara.
- delimično vrši razdimljavnje prostorije
6.3.3 Polivanje
Manjim protokom pulsirajući nanosimo pun mlaz vode na sam gorivi materijal i time se on
postepeno hladi i smanjuje mogućnost pirolize. Ova tehnika se kombinuje sa kratkim impulsom pa se
požar vrlo kontrolisano gasi bez velike upotrebe vode čime se smanjuju štete od vode. Kombinacija ove
dve tehnike zahteva vežbu.
Učinak
- hladi sam gorivi materijal.

- sprečava razgradnju koja uzrokuje nastanak požarnih gasova (pirolizu).
- gasi gorivi materijal bez razbacivanja zapaljenih čestica.
- diskretnim korišćenjem mlaza izbegava se prekomeran nastanak pare i šteta nastala korišćenjem velikih
količina vode.
6.3.4 Nanošenje
Ova tehnike ne spada u hlađenje gasova 3D ali je dobro dopunjuje. Nije inovativna već se i ranije
koristila ali u kombinaciji sa 3D daje izvrsne rezultate.
Izvodi se tako što sa malim protokom polako i sistematično zalivamo gorući materijal. Štedi vodu
i smanjuje štete od požara (sl. 29).
pdfMachine
34
6.4 Izbor mlaznice za unutrašnju navalu
Mlaznice za unutrašnju navalu, uz dobro obučenog vatrogasaca, presudne su za kvalitetan učinak

unutrašnje navale. Prlikom akcije gašenja lako se razlikuje kvalitetna mlaznica. Dobra mlaznica za
unutrašnju navalu morala bi imati: izbor vrsta mlazeva (puni mlaz, raspršeni na 60-75 stepeni širine i mlaz
za proveru temperature na 120 stepeni širine), izbor protoka (od 30 l/min za dogašivanje preko idealnih
100-150 l/min za unutrašnju navalu do maksimalnih 300 l/min) , mogućnost da mlazničar i pri uslovima
slabe vidljivosti, koje su uvek prisutne u požaru, može „napipati“ i promeniti protok i vrstu mlaza.
Slika 30. AWG-turbo mlaznica
Idealne mlaznice naravno nema. Postoji dosta tipova mlaznica koje zadovoljavaju standarde i mogu
se koristiti pri unutrašnjoj navali . Ipak jedna mlaznica prisutna u našem vatrogastvu, AWG-ova Turbo
2130 (sl. 30) možda je i najbolji izbor za unutrašnju navalu. Ta mlaznica, predviđena je upravo za
unutrašnju navalu i svim svojim konstrukcijskim rešenjima poboljšava mogućnost gašenja.
Bitan podatak koji treba istaći prilikom korišćenju ove mlaznice je taj da radi pritisak na mlaznici
mora biti od 7 do 9 bar-a, kako bi imali maksimalni mogući učinak.
pdfMachine
35
7. Taktika ulaska, kretanja i gašenja u požarnom prostoru
7.1 Procedura ulaska u požarni prostor

Kod procedure ulaska u požarni prostor na ulazni otvor kao što su vrata baziraćemo se samo na
radnje koje su neophodne da se osigura siguran i bezbedan a veoma produktivan taktički napad, a teme
poput rizika i opasnosti pri ulasku u požarni prostor su već pomenute, obrađene i opšte poznate.
Prilikom ulaska na vrata u požarni prostor treba voditi računa o više elmenata i svaki vatrogasac
treba da vrši svoju ličnu procenu ulaska. Veoma je bitno sagledati osnovne indikatore požara (temperaturu,
dim ,plamen) i pratiti njihov razvoj , jer pomoću njih možemo dosta saznati o stadijumu i razvoju požara.
Tako npr. opipavanjem vrata u gornjim i donjim slojevima možemo zaključiti u kojoj se fazi požar
nalazi. Ukoliko su vrata vrela u donjim slojevima to predstavlja veoma opasan predznak jer je požar u
veoma velikom razvoju i prostorija je ispunjena vrelim produktima sagorevanja što može veoma lako
izazvati neki oblik ekstremnog ponašanja požara . Topla, odnosno vruća kvaka daje naslutiti, da je iza vrata
još toplije i da postoje svi uslovi za razvoj “backdraft-a”. Ako se nakon otvaranja vrata uoči usisavanje
vazduha, tada će najverovatnije doći do “backdraft-a”. . Zbog toga odmah treba ponovno zatvoriti vrata i
primeniti drugu taktiku.
Ohladi vrata Ohladi gasove iznad vrata
Izrši proveru unutra Rizik procenjen
Ohladi gasove iznad vrata Izvrši ulazak
Slika 31 (1-6). Prikaz sigurnog ulaska

Foto: Prikaz iz video klipa 3D Firefighting: Training, Techniques and Tactics .
pdfMachine
36
Primenom malih količina vode na vrata mogu da ukažu na temperaturu i količinu vrelih gasova.
Ukoliko u dodiru sa vratima, voda veoma brzo ispari to će nam reći da je požar u veoma odmakloj fazi i da
je mogućnost pojave nekog ekstremnog oblika ponašanja požara veoma velika.
Prilikom otvaranja vrata ,ukoliko procenjeni uslovi to dozvole, topao dim će najverovatinje izlaziti
iz prostorije pri vrhu vrata i tada treba vršiti hlaženje vrelih gasova koji izlaze. Vrata treba toliko otvoriti da
se vatrogascu na mlaznici omogući da precizno sagleda uslove unutrašnjosti, ali treba i voditi računa da ne
dođe do preteranog ulaska kiseonika u pošarni prostor (sl. 31 ,1-6).
Nakon ulaska u požarom zahvađen prostor treba obavezno zatvoriti vrata za sobom i izvršiti
hlađenje vrelih požarnih gasova kratkim impulsom mlaza (sl. 32).
Slika 32. Hlađenje vrelih gasova odmah pri ulasku

Foto: Inspector John McDonough, ASFM, New South Wales Fire Brigades
Prilikom “vruće obuke” vrši se detaljno uvežbavanje svih radnji za bezbednu proceduru ulaska na
vrata u požarni prostor i to segment po segment . Svaka radnja se detaljno obrađuje i ponavlja po nekoliko
puta i to sve uz prisustvo indikatora požara ( dim ,plamen, visoka temperatura) a sve uz pomoć simulatora
za “vruću obuku ”.
7.2 Kretanje i gašenje u požarnom prostoru
Prilikom ulaska u požarni prostor prvo što treba uraditi je hlađenje vrelih požarnih gasova koji se
skupljaju u gornjim slojevima prostorije . Nakon početnog hlađenja i izvršene procene požarnog stanja i u
slučaju odluke o daljem napredovanju navalna grupa vrši kretanje u više faza. Procenu situacije u
požarnom prostoru vrši N2 iz razloga što obavlja manje radnji i izdaje komande o vršenju određenih radnji
N1. Kretanje navale se sastoje u naizmeničnim radnjama sa mlaznicom ( korišćenjem kratkih i dugih
impulsa mlaza vrši se provera temperature požarnog prostora i hlađenje vrelih požarnih gasova) i radnji
kretanja požarnim prostorom.
pdfMachine
37
Slika 33. Položaj N1 pri kretanju Slika 34. Položaj N2 pri kretanju
Foto: Siniša Jembrih SPU Hrvatska Foto: Siniša Jembrih SPU Hrvatska
Slika 35. „Flashover reflex“

Foto: Siniša Jembrih SPU Hrvatska
. Obavezan položaj navalne grupe je u polusedećem položaju gde je N1 sa ispruženom nogom

unapred pomoću koje vrši ispitivanje terena ispred sebe (sl. 33). Prilikom kretanja N2 se nalazi odmah iza
N1 (sl. 34) i pored pomenute uloge u proceni situacije također pomaže N1 u radu sa vatrogasnom
opremom tj. vrši povlačenje potisne pruge, a i daje osećaj sigurnosti N1 koji je izložen prvom udaru.
Ovome treba dodati da navalna grupa kao sastavni deo opreme sa kojom ulazi u požarni prostor mora imati
i neki tip razvalnog alata (sekira i sl.) jer će sigurno zatrebati u nekoj fazi navale. U slučaju sumnje ili
pojave nekog oblika ekstremnog ponašanja požara primenjuje se tzv. „flashover refleks „ koji se sastoji u
tome što navalna grupa mora izvršiti naglo zaleganje na bok i otvoriti mlaznicu na najveći protok sa
najširom lepezom mlaza(sl. 35). Jedino tako se može izvršiti zaštita od nekog oblika ekstremnog ponašanja
požara i dati šansa navalnoj grupi da preživi.
Ovo je samo jedan od modela kretanja i gašenja u požarnom prostoru, zavisno od sistema obuke i
vrste vatrogasne opreme koja se koristi razlikuje se još dosta modela gašenja koji se koriste ,ali se svi
baziraju na istom tj. osnova svih radnji je ta da se obavezno koristi impulsno gaženje odnosno sistem
hlađenja požarnih gasova.
Pomenućeno još jedan veoma kvalitetan sistem gašenja u požarnom prostoru a najviše ga koriste
francuski vatrogasci koji su i zaslužni za razvoj ove tehnike. Tehnika se naziva „T, Z ,O“ , a bazira se na
tome što se mlaznicom vrši gašenje u obliku slova T, Z i O (sl. 36).
pdfMachine
38
Slika 36. Tehnika „TZO“
Radnja za svako ,da tako kažemo slovo , se izvodi minimalno 2 puta sa tim što mlaz uvek ide sa
vrha slova prema dnu.
Napredovanje navale zavisi od faze i obima požara pri čemu se konstantno vrši posmatranje i
osluškivanje požarnog prostora sa ciljem izvršenja što boljeg taktičkog nastupa. Radnje koje su pomenute i
opisane su sastavni deo „vruće obuke “, ali ove radnje se mogu uvežbavati i trenirati i u standardnom radu
vatrogasaca a sve sa ciljem što bolje uvežbanosti i koordinacije vatrogasne navale.
8. Simulatori za „vruću obuku“

Za svakog vatrogasca neophodno je da ima teorijsko i praktično znanje o tome kako se vatra razvija
i kako se ponaša unutar jednodelnih i višedelnih zatvorenih prostora i pri uticaju različitih ventilacijskih
promena.
Simulacija takve situacije, najbliže stvarnoj, može se postići uz pomoć simulatora za “vruću obuku ”.
Prednost simulatora za “vruću obuku ” je što ih ima u različitim dimenzijama i mogu se lako
prilagoditi različitim zahtevima. Za demonstraciju razvijanja vatre i pojave ekstremnih oblika požara
(flashover, backdraft, flameover, eksplozije požarnih gasova i dr.) u Evropi se već dvadesetak godina
koriste upravo takvi simulatori . Posmatranje razvoja vatre u jednodelnim prostorijama ovi simulatori
omogućava vatrogascima da budu prisutni formiranju plamena, njegovom razvoju i različitim pojavama
vezanim za vatru, sve iz neposredne blizine uz veliku dozu sigurnosti. Tu se vatrogascima omogućava
sagledavanje parametara za što bolje “čitanje požara” , procena pristupa, ulaženja u prostor i načina
gašenja.
Simulatora za “vruću obuku” postoji više tipova sa velikim brojem modifikacija a glavna podela je
izvršena prema vrsti gorive materije koja se koristi u simulatoru pa se tako razlikuju:
- simulatori na čvrsto gorivo (drvo)

- gasni simulatori
- kombinovani
Moramo pomenuti i jedan model simulatora koji je više opitni i služi da na malom modelu prikaže
razvoj požar zatvornog prostora a to je “flashover kutija”.
pdfMachine
39
8.1 “ Flashover “ kutija
Osnovu svih simulator ponašanja požara u zatvorenom prostoru i simulator koji umogućuje najbolje
moguće shvatanje procesa gorenja i procesa koji se odigravaju unutar požara je “flashover kutija” (sl. 56).
Pored osnovnih procesa gorenja koji je moguće videti pomoću “flashover kutije”, sam simulator služi i za
simulaciju ekstremnih oblika ponašanja požara jer se određenim radnjama stvaraju uslovi koji su
odgovarajući za stvaranje pomenutih ekstremnih pojava.
Slika 37. „Flashover kutija“ Slika 38. Višekomorna „Flashover kutija“

Foto: FF Freilassing Foto: Siniša Jembrih SPU Hrvatska
“Flashover kutija” se izrađuje u različitim veličinama i od različitih materijala pa tako imamo drvene i
metalne kutije kao i jednokomorne (sl. 37) i višekomorne “flashover kutije”( sl.38).
8.2 Simulatori na čvrsto gorivo
Kada govorimo o simulatorima na čvrsto gorivo treba reći da su ti simulatori u najčešćem slušaju
bazirani na korišćenju brodskih transportih kontejnera kao prostor u kome se vrše simulacije i trening, a
mogu biti i zidani objekti ili često korišćeni napušteni objekti.
Koncept za upotrebu čeličnih brodskih kontejnera u uvežbavanju vatrogasaca kako se vatra razvija i
ponaša pod različitim uslovima ventilacije osmislili su Švedski vatrogasni oficiri Mats Rosander i Anders
Lauren u ranim 1980.-ima.
Kada govorimo o kontejnerima kao simulatorima treba naglasiti da modela i tipova ima mnogo i da
neki služe isključivo za posmatranje pojava vezanih za ekstremne oblike ponašanja požara dok se u dosta
njih vrši pored posmatranja i uvežbavanje i trening vezanih za pomenute pojave. Najčešći tip kontejnera
koji se koristi i koji se može sresti u obuci je klasičan (slika 39) i stepenasti (slika 40).
Pored simulatora na bazi kontejnera poslednjih godina se prave i simulatori pravih objekata tj.
prave požarne kuće( slika 41). Ovi simulatori pružaju i mnogo veće taktičke mogućnosti ,ali samim tim
iziskuju mnogo veću pažnju i obazrivost pri radu, pa su često obezbeđeni i određenim sigurnosnim
sistemima za nadzor rada. Osim čvrstog goriva kombinuje se i gas kako bi se povećao učinak i vreme
simuacije.
pdfMachine
40
Slika 39. Klasičan Slika 40. Stepenasti
Slika 41. Požarne kuće

Foto: CFBT- US- Fairfax (VA) Fire & Rescue
Prednosti simulatora na čvrsto gorivo:
- Osigurava realne uslove požara (toplota ,dim)

- Pruža pregled nad razvojem požara kroz faze pa su vidljive sve karakteristike pojedine faze
(toplota, svojstva vatre, svojstva dima )
- Pruža mogućnost aktivnog delovanja u razvoju požara
- Gorivo je jednostavno za upotrebu
- Gorivo je lako dostupno i relativno jeftino
- Inicijalni troškovi izrade simulatora su umereni
Nedostaci simulatora na čvrsto gorivo:
- Vatra u ložištu se gasi tek kada nestane goriva ili se izvrši gašenje.
- Potreban je određeni fizički napor i vreme kako bi simulator ponovno napunio gorivom
- Produkti sagorevanja su otrovni.
- Lična zaštitna oprema i ostala vatrogasna oprema nakon treninga u simulatoru zahteva detaljno
čišćenje.
- Ostaci goriva nakon sagorevanja moraju se isprazniti i deponovati.
pdfMachine
41
8.3 Gasni simulatori
Kako samo ime kaže gasni simulatori kao gorivo za simulaciju požara koriste gas , u nekim
slučajevima to je propan-butan a u nekim je zemni gas sve zavisno od izvedbe proizvođača. Za razliku od
simulatora na čvrsto gorivo većina gasnih simulatore ima upravljačke jedinice sa kojima se upravlja celim
sistemom simulatora . Takođe u odnosu na simulatore na čvrsto gorivo ,gasni simulatori imaju više sistema
bezbednosti i sigurnosti, tako da u slušaju da nešto krene neželjenim tokom sistem će reagovati i zaustaviti
proces simulacije.
Slika 42. Jednoetažni gasni simulator Slika 43. Višeetažni gasni simulator
Foto: „ Drager safety“ Foto: „ Drager safety“
Kao i kod simulatora na čvrsto gorivo tako se i gasni simulatori izrađuju u više modela i tipova pa
mogu se sresti obični jednoetaažni simulatori (slika 42) i kompleksni višeetažni simulatori (slika 43).
Osim pomenutih tipova gasnih simulatore ,postoji i veliki broj simulatora koji se koriste u
simulacijama požara aviona (slika 44 ), brodova, vozova, raznih tankova (slika 45) i sl . Takvi simulatori
predstaljaju poslednju reč tehnike i ne mogu se tako lako sresti ni videti ,jer ih imaju samo razvijeni centri
za obuku vatrogasaca, a i sama cena takvih simulatora je veoma skupa.
Slika 44. Simulator aviona Slika 45. Tank simulator

Foto: „ Drager safety“ Foto: „ Drager safety“
pdfMachine
42
Prednosti gasnog simulatora
- U slučaju potrebe vatra se može brzo ugasiti na način da se zatvori dovod goriva
- Ponavljanje simulacija može se izvesti relativno brzo jer nema potrebe za punjenjem goriva
- Javljaju se manje količine dima koje ne oštećuju okolinu i sam simulator
- Otrovni produkti sagorevanja su prisutni u manjim količinama nego kod simulatora na čvrsto
gorivo.
- Zbog više žarišta požara, prostorija i načina ulaska nudi više taktičkih pristupa vežbi
Nedostaci gasnog simulatora
- Kvar uređaja za kontrolu i nadgledanje može dovesti do akumuliranja eksplozivne smeše

vazduha i gasa
- Simulacija požara nije potpuno realna zbog nedostatka dima iako se koristi uređaj za
zadimnjavanje
- Ekstremna pojava ponašanja požara ne nastaje paljenjem produkata pirolize već nastaju
paljenjem idealne smeše vazduha i gasa u kontrolisanim uslovima
- Troškovi izgradnje ili nabavke ovakvih simulatora su veći zbog kompleksnosti upotrebe samog
goriva kao i sistema za upravljanje i nadgledanje nad celim sistemom
- Osetljiv je na hladnoću zbog smrzavanja gasnih instalacija
8.4 Kombinovani simulatori
Kao simulatori na čvrsto gorivo ili gasni simulatori i kombinovani simulatori su tehnički bazirani
kao i pomenuta dva sa tom razlikom što kao gorivo koriste i čvrsto gorivo i gas.
Kombinovani simulatori imaju najbolji kvalitet simulacije jer kombinacijom dva tipa goriva dobija se
simulator koji ima mnogo manje nedostataka nego pomenuta dva. Glavni kvalitet ovih simulatora je taj što
pored realne simulacije za koju je zahvalno čvrsto gorivo , ima veći period simulacije čemu doprinosi gas a
i upotreba simulatora u razradi taktičkih zadataka je značajno povećana.
8.5 Modeli obuke u simulatorima
Kada se govori o sistemima obuke i treninga kao i modelima simulator , treba reći da je veliki broj
vatrogasnih jedinica i organizacija koje se bave vatrogasnom zaštitiom , napravilo svoj lični trening
program i razvili određenu strukturu i tip simulatora, pa se tako u današnje vreme ne koristi samo jedan
simulator za obuku već više simulatora od kojih svaki ima svoju funkciju i ulogu u obuci.
pdfMachine
43
8.5.1 “Swede survival systems training”
Organiazacija „ Swede survival systems” je razvila svoj lični program obuke kao i izgled i tipove
simulatora. Tako „ Swede survival systems” sprovodi obuku u 5 faza.
Faza 1 –Posmatranje
U prvoj fazi vatrogascima se omogućava posmatranje ponašanja požara i znakova koji upozoravaju
na moguću pojave ekstremnog oblika požara u kontrolisanom okruženju (slika 46). Ponavljanjem takvih
uslova nekoliko puta, vatrogasci stiču znanje i iskustvo kako se ponašati u takvim situacijama.
Slika 46. Faza posmatranja Slika 47. Faza unutrašnje navale

Foto:“ Swede survival systems training” Foto:“ Swede survival systems training”
Faza 2 - Unutrašnja navala
Nadovezujući se na principe naučene u prvoj fazi, vatrogasci se sada nalaze na istom nivou ali se
veća pažnja posvećuje prepoznavalnju stanja požara i radu navalne grupe kao i upotreba odgovarajućeg
oblika mlaza naučenog u prvoj fazi (slika 47). Prosečno vreme koje je svakoj grupi potrebno da uđe,
proceni situaciju, počne delovati, nađe žarište požara, započne ventilaciju i izađe je manje od 5 minuta.
Vatra se tada vraća u slobodnogoreće stanje i nova grupa vatrogasaca sa instruktorom ponavlja postupak.
Faza 3 – “Backdraft”
Simulator treće faze je demonstracijski sistem. Niko ne ulazi u kontejner tokom demonstracije. U
simulatoru se kao gorivo koriste samo čvrsto gorivo (drvo) koje sagoreva procesom pirolize i prave se
uslovi za pojavu “backdaft-a” . Instruktori vrše naglo ispuštanje dima nakon kojeg se dim uvlači nazad u
prostoriju zajedno sa svežim vazduhom i uzrokuje “backdraft” (sl. 48 i 49). Eksplozija dima izbacuje
vatrenu kuglu kroz vrata desetak i više metara.
pdfMachine
44
Slika 48. i 49. Faza “backdraft-a“
Foto:“ Swede survival systems training”
Faza 4 –Garaža
Simulator četvrte faze je zapravo spoj dva ili više kontejnera sa uklonjenim središnjim zidom (sl. 50). Na
njih je nadovezan i manji kontejner koji nije zahvaćen vatrom, ali je ispunjen dimom i toplotom i on čini
ulaz u prostor spojenih kontejnera koji je zahvaćen požarom. Sva iskustva iz prve, druge i treće faze
testiraju se ovde. Ova faza je najzanimljiviji i najzahtijevniji deo čitavog treninga jer omogućava
kompleksnije vežbe ulaska u prostor, spašavanja, savladavanja vatre, ventilacije kao i uvežbavanje timskog
rada.
Slika 50. Garaža

pdfMachine
45
Faza 5 –Višeetažni prostori
Ovde se simuliraju požari na dve etaže, sa unutrašnjim i spoljašnjim stepeništem( sl. 51) . Vatra
zahvata podrum i prvi sprat . Postoje više ulaznih i izlaznih otvora sa mogučnošću ventilacije. Tu se izvode
vežbe poput ulaska u požarom zahvačeni prostor, spašavanje, savladavanje vatre, ventilacija i dr.. Osnove
ovog simulatora iste su kao i u fazama 1 i 2.
Slika 51. Višeetažni simulator

pdfMachine
46
8.5.2 “Vruća obuka” u Hrvatskoj
Pre par godina simulator za “vruću obuku” vatrogasaca bio je u Hrvatskoj samo san zagriženih
entuzijasta. Danas postoji nekoliko simulatora za “vruću obuku” od kojih je jedan plinski a ostali su na
čvrsto gorivo . Prvi simulator u Hrvatskoj je simulator “Udruženja profesionalnih vatrogasaca RH”.
Simulator je klase A odnosno na čvrsto gorivo a izrađen je prema certifikatu DIN 14 097/1-3 (slika 52).
Isti je u početku bio smešten u Karlovcu a sada je smešten u prostorima vatrogasne jedinice Ivanić Grad.
2007. godine Vatrogasnoj školi Centra vatrogastva Državne uprave za zaštitu i spašavanje
isporučen je pokretni gasni simulator tipa Fire Dragon III (slika 53).
Slika 52. Simulator u Ivanić Gradu Slika 53. Fire Dragon III
Foto: Vladimir Đerić VSJ Užice Foto: DUZS Republike Hrvatske
Simulator na čvrsto gorivo koji se nalazi u Ivanić Gradu (slika 52) klasičan je primer švedskog
modela korišćenja brodskih kontejnera za izgradnju simulatora. Reč je o jednom kontejneru za posmatranje
i o jednom kontejneru za požar, koji su spojeni na prednjim stranama(slika 54) . Ložište je postavljeno u
kontejneru za požar i to 0.5 m više od kontejnera za posmatranje.
Prostor za posmatranje
i uvežbavanje
Slika 54. Šema simulatora
Priprema simulacije započinje paljenjem drvenih paleta. Upotreba bilo kakvih ubrzivača gorenja
također je strogo zabranjena, a drvo se pali plinskim gorionikom . Nakon što je vatra upaljena a vatrogasci
su opremljeni svom potrebnom zaštitnom opremom ulaze u simulator i sedaju uz levu i desnu stranu
simulatora.
pdfMachine
47
Jedan instruktor stoji u prednjem delu prostora za posmatranje i otvara i zatvara vrata ložišta i
kontroliše ventilacijskim poklopcima i metalnim šarkama na kontejneru ulazak vazduha u područje ložišta
pre nego što se steknu svi uslovi za plameni udar (slika 55). Drugi instruktor sedi u prvom redu sa desne
strane i ima na raspolaganju jedan “C” mlaz sa odgovarajućom mlaznicom koji služi kao osiguranje. Dva
instruktora sede u zadnjem delu simulatora i kontrolišu polaznike a ostali instruktori se nalaze u krugu
simulatora spremni za kružne izmene sa instruktorima koji se nalaze u simulatoru.
Slika 55. Primer rada u simulatoru

Foto: SPU Hrvatska
Kroz nekoliko ciklusa paljenja simulatora polaznici obavljaju različite vežbe. Rad sa mlaznicama,
komunikaciju u prostoru, posmatranje razvoja požara kroz faze, promenu uslova u prostoriji koja je
zahvaćena požarom – povećanje dima i temperature, uočavanje i prepoznavanje predznaka ekstremnog
ponašanja požara, posmatranje flashovera, blokiranje flashovera, taktiku unutrašnje navale.
Kako bi se sprečile povrede vatrogasaca i nepotrebno oštećivanje lične zaštitne opreme usled
visokih temperatura vatrogasci se u simulatoru kružno menjaju nakon određenog perioda na način da
vatrogasac koji je najviše izložen toploti odlazi na mesto koje je najmanje izloženo a ostali se pomeraju
prema napred. O sigurnosnim aspektima brinu se instruktori pravilnom upotrebom a i konstrukcijski
zahtevi simulatora. Na obuci se temperatura na dnu kontejnera se razvija do 150 stepeni, do 300 kod glave
vatrogasaca , 650 stepeni pri vrhu i 1200 u ložištu.
Vežba u simulatoru se sme izvoditi samo ako su učesnici opremljeni kompletnom zaštitnom
odećom prema EN 469 i zaštitnom opremom kako sledi:
- Vatrogasna zaštitna jakna,

- Vatrogasne zaštitne pantalone,
- Potkapa višeslojna,
- Vatrogasne zaštitne čizme ,
- Vatrogasni šlem (bez spoljnog vizira) sa zaštitom za vrat,
- Uređaj za zaštitu organa za disanje (izolacioni aparat sa komprimovanim vazduhom).
- Lagane radne pantalone ili pamučna trenerka
pdfMachine
48
Gasni simulator ili Drager Safety AG & Co. KGaA Fire Dragon III (sl. 48) predstavlja
pokretni simulator “vruće obuke” i namenski je dizajniran objekat na točkovima kojeg po potrebi može
vući teretno vozilo. Simulator kao gorivo koristi gas propan-butan u optimalnim količinama u odnosu na
geometrijske parametre prostorija i time pruža siguran ambijent za učenje vatrogasaca o razvoju požara u
zatvorenom prostoru i demonstraciju tehnika kontrole i suzbijanja požara. Uređaj za simulaciju požara
opremljen je softverom za upravljanje i sa različitim sistemima za kontrolu i sigurnost.
Simulator se sastoji i od ostalih sistema za simulaciju požara kaoi kontrolu i upravljanje celim sistemom
(sl. 56): Glavna gasna regulacijska konzola, konzola za regulaciju gorionika, sigurnosni uređaji, uređaj za
zadimljavanje, ventilacijski sistem, kontrolna soba za upravljanje uređajem, uređaj za skladištenje gasa tj.
za priključivanje 4 odnosno 8 komada 33 kg plinskih boca sa propan-butanom, prikolica-vozno postolje.
Sigurnosni uređaji su smešteni na samim požarištima i u okolnim tehničkim sobama kako bi se u svakom
trenutku kontrolisao celi sistem. U slučaju npr. prevelike temperature ili smeše vazduha i gasa koja je
prešla 25 % DGE kompletan sistem automatski započinje sa sigurnosnim gašenjem koje se sastoji od
provetravanja , zaustavljanja dotoka gasa, isključivanja svih požarišta i generatora dima, trenutnog
provetravanja od dima i gasa u prostoru za vežbanje sa maksimalnim učinkom ventilatora. Kontrolna soba
je smeštena u sredini tako da instruktori imaju pregled nad svim požarištima.
Slika 56. Šema gasnog simulatora
A- požar sofe
B- „flashover“
C- požar kuhinje
D- požar na plinskim bocama
E- požar na brojaču plina
F- požar na stepeništu
Kompletan prostor za vežbanje i požarišta pokriveni su kamerama a unutar simulatora na nekoliko

mesta nalaze se sigurnosni tasteri na kojima vatrogasac sam u slučaju opasnosti može prekinuti vežbu i
pokrenuti sigurnosno gašenje. Dva instruktora se celo vreme nalaze u simulatoru sa polaznicima, dva
instruktora nalaze se u kontrolnoj sobi a ostali instruktori se nalaze u krugu vežbališta. U simulator postoje
dvoja vrata za ulaz plus ulaz sa krova tako da se u kombinaciji 6 požarišta može izvesti veliki broj različitih
taktičkih vežbi.
pdfMachine
49
Slika 57. Rad u simulatoru Slika 58. Rad u simulatoru
Foto: DUZS Republike Hrvatske i “Drager safety“
Najveće temperature koje se mogu postići u simulatoru su do 250° C na 1 m visine i 650° C ispod
plafona jer na toj temperaturi sistem automatski započinje sa sigurnosnim gašenjem. Vežbe se odrađuju na
način da zavisno od odabranog taktičkog zadatka po dva vatrogasaca ulaze u simulator, kreće se po njemu,
prelaze iz prostorije u prostoriju, međusobno komuniciraju i gase određena požarišta (sl. 57 i 58). Požarišta
koja se sastoje od gasnih gorionika pali instruktor iz kontrolne sobe i kontroliše intenzitetom i trajanjem
požara na požarištu. Da bi uslovi bili što sličniji onim na požaru uređaj za zadimnjavanje prostor napuni
belim neotrovnim dimom pa se na taj način smanjuje vidljivost.
Na pitanje da li je bolji gasni simulator ili na čvrsto gorivo, teško je odgovoriti. Oba simulatora
dobro obavljaju svoju zadatak i vatrogascima u sigurnim uslovima pružaju obuku koja je slična realnim
uslovima na požaru. Vatrogasci su nakon obuke puni utisaka i sa većim iskustvom a takve rezultate bez
simulatora je jednostavno nemoguće postići. S obzirom na način izgradnje i na svojstva samih goriva koja
se koriste, gasni simulator i onaj na čvrsto gorivo imaju različita svojstva i samim time prednosti i mane.
Idealni recept je posetiti oba simulatora, a zanimljivo je da se sa time slažu instruktori koji vode
obuku u oba simulatora. Obuka na bilo kojem od navedenih pružiće više nego što bi se moglo odraditi na
bilo kojoj klasičnoj vežbi.
8.5.3 “ HOT FIRE” Slovenija
Kompletna obuka “vrućeg treninga” kao i lokacije samih simulatora za obuku nalaze se u obučnom
Centru zaštite i spašavanja u Igu pored Ljubljane. U sklopu centra deluje i Vatrogasna škola koja u
Sloveniji za profesionalne vatrogasce traje 6 meseci sa ukupno 800 sati nastave od čega je polovina
praktičnog dela, između ostalog i u simulatorima za "vruću obuku". Takvu obuku prolaze svi profesionalni
vatrogasci, a organizuju se i grupe dobrovoljnih vatrogasaca. Inače kroz ovaj centar godišnje prođe kroz
razne vidove obuke i do 1700 ljudi.
Simulatori i obuka “vrućeg treninga” u Sloveniji bazirana je na Švedskom modelu simulatora i

obuke ,a sam sistem simulatora direktno je izrađen i nadziran od strane Švedskih vatrogasnih inženjera
koji su u značajnoj meri učestvovali u izgradnji pomenutog obučnog centra.
pdfMachine
50
Podela simulatora nije bazirana na vrsti gorive materije koja se koristi u simulatoru , jer se u
simulatorima u isto vreme koriste i čvrsto gorivo i gas. Podela je urađena na module ,pa tako “vrući
trening” u Sloveniji razlikuje Modul A (sl. 59) i Modul B ( sl. 60) a trenutno je izrada i Modula “C”.
Slika 59. Modula „A „ Slika 60. Modul „B „

Foto: Siniša Jembrih SPU Hrvatska Foto: Vladimir Đerić VSJ Užice
Razlika u pomenutim modulima nije samo u izgledu simulatora već i u obuci koja se sprovodi za
određeni modula. Modul „B“ ima mnogo više segmenata obuke i omogućava veći broj taktičkih zadataka
koji se mogu primeniti .
Obuka se sastoji iz teorijskog i praktičnog dela .
Teoriski deo ima 4 teme, i to:
 Uticaj temperature na ljudsko telo, prva pomoć pri opekotinama prilikom izloženosti visokim
temperaturama , trovanje gasovima.
 Teorija gorenja i gašenja, osnove gorenja, gorenje različnih gorivih materija , gorenje čvrstih
goriva, razvoj požara u zatvorenom prostoru, gibanje dima , osnove gašenja, tehnike gašenja ,
pokret i ventilacija dima,
 Pravilna upotreba zaštitne oprema, pravilno korištenje zaštitnih uređaje, pravilno korištenje
sigurnosnih uređaja.
 Efekti razbijanja požarnog trougla, pravilno kretanje u požarnom prostoru
Na praktičnom delu se obrađuje :
 Rad sa izolacionim aparatima

 Rad sa „flashover“ kutijom
 Ventilacija
 Kretanje u požarnom prostoru
 Pravilan izbor vrste mlaza i pravilno korišćenje mlaznice kao i veliki broj taktičkih kombinacija
u vežbama gašenja.
U ovom centru praktični deo obuke u najvećoj meri sprovode operativni vatrogasci iz
profesionalnih jedinica u Sloveniji čime je pokazana povezanost vatrogasne škole sa strukom.
pdfMachine
51
9. Zaključak :
Nauka je dobro odgovorila na potrebe vatrogasaca koji su opet to sproveli u praksu. Treba da
shvatimo da kao i što pri vežbanju i treningu sa drugim oblastima vatrogastva kao što je rad sa tehničkim
intervencijama, akcidentnim situacijama, vežbama na visini tražimo što realnije uslove i koristimo
adekvatne sprave i opremu, tako moramo pristupiti i prilikom treninga i uvežbavanja taktika gašenja i ne
smemo dozvoliti da se celokupn vatrogasna obuka svede na školsku vežbu 3-1-A i beskorisno bacanje i
namotavanje creva. Iako je sigurno da će mnogi vatrogasci reći da smo požare do sada gasili i bez ovakve
obuke i da nema potrebe za ovim, ali se mora reći da smo požare gasili i bez izolacionih aparata i zaštitne
opreme pa nam je sada ipak lakše, sigurnije i produktivnije gasiti nego pre.
Primena ovog načina obuke i treninga podrazumeva dobru materijalnu bazu vatrogasnih jedinica.
Evidentne dobre strane ovakve obuke trebale bi se iskoristiti za dobro vatrogasaca ali i ljudi koje štitimo.
pdfMachine
52
10. Literatura:
 Jembrih, S.- Koristi od „vrućeg“ treninga u simulatorima plamenih udara

 Jembrih, S.- Simulator plamenih udara.
 Udruga profesionalnih vatrogasaca Hrvatske/Postupnik za obuku vatrogasaca u simulatoru
plamenih udara
 Jembrih, S. Rogina Mario, UPVH: Upute za izgradnju i korištenje Simulatora
 Puhelek Valentina: Literatura za obuku sa simulatorom Fire Dargon
 Sreten Veljković -Ventilacija povišenim pritiskom
 Nikola Tranmontana- Taktika gašenja
 Nikola Tranmontana -Ekstremni oblici ponašanja požara
 Klino Namik- Kontejnerski pristup gašenju požara
 Klino Namik- Trening sa živom vatrom
 Milan Dubravac- Vroči trening ,članak objavljen na Gasilci.org
 P.GRIMWOOD & K.DESMET; Tactical firefighting (A comprehensive guide to compartment
firefighting & live fire training CFBT), 2003.
 Grimwood, P.T.; Desmet, K.- Tactical firefighting: a comprehensive guide to compartment
firefighting & live fire trainig (CFBT). UK (London) : Firetactics : CEMAC, (2003)
 Grimwood, P.T.- Fog attack: firefighting strategy & tactics – an international view. UK : (Redhill)
Surrey, (1992)
 Gorbet, G.E.; Hopkins R.- The Current Knowledge & Trainig Regarding Backdraft, Flashover, and
other Rapid Fire Progresion Phenomena // World Safety Conference. USA : NFPA, (June 4, 2007.
p.1-25)
 Grimwood, P.T.- Flashover & Nozzle Techniques. UK : (Redhill) Surrey, (1999)
 Hartin, E.- Ekstremni oblici ponašanja požara. // Taktički pristupi kod složenih vatrogasnih
intervencija (IV.stručni skup) / urednik: Nikola Tramontana. Rijeka : Vatrogasna zajednica
primorsko-goranske županije, (2008, str. 27-43)
 Fire Service Manual. Vol. 2. Fire Service Operation: Compartment Fires and Tactical Ventilation.
UK (London) : Scotland (Edinburg) : HM Fire Service Publication Section, (1997)
 NFPA. Fundamentals of Fire Fighter Skills. 1st ed. USA : Jones and Bartlett, (2003)
 Sutherland, B.J.- Smoke explosion. // supervised: Dr.Charley Fleischmann. New Zealand : Scool of
Engineering - University of Cantebury, (1999, str. 1-34)
 Crisis & Emergency Managment Centre – CEMAC, www.cemac.org
 Firetactics, www.firetactics.com
 Firehouse Magazine, www.firehouse.com
 Fire & Rescue, www.fireandrescue.net
 Fire Engineering, www.FireEngineering.com
 Drager safety, www.draeger.com
 Fire training structures, www.mobilefireunits.com
pdfMachine
53

EOPP

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

EOPP

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Vladimir Đerić

OBUKA U SIMULATORIMA POŽARA

• Doživljavanje i upoznavanje vlastitih granica izdržljivosti na toplotno opterećenje u požaru. U

•Lična zaštitna oprema

3.1. Faze razvoja požara

- početna faza požara

3.1.1. Faza paljenja (početna faza) požara

Slika 1. Temperatura požarnih gasova opada njihovim udaljavanjem od žarišta požara

Slika 2. Razvojem požara dolazi do povećanja temperatura u prostoriji zavisno od temp.

Grafički prikaz faza razvoja požara

3.1.4. Faza gašenja (zgarište) požara

“Flashover “ je verovatno najčešća pojava ekstremnog ponašanja požara u zatvorenom prostoru.

Foto: William Cobb, Cornelius – Lemley Fire Rescue

Slika 4. Razvoj flashovera

Predznaci flashovera su:

Taktika nastupa i sprečavanja „flashovera“

Slika 5. Ilustracija backdraft-a

Postoji nekoliko indikatora koji upozoravaju na potencijalnu opasnost od ,,backdraft-a” :

Taktika nastupa i sprečavanje “backdraft-a”

- naglim uvođenjem kiseonika dolazi do eksplozije

Slika 6. Nepropisna ventilacija koja može uzrokovati backdraft

Slika 7. Nastanak flameover-a

Taktika nastupa i sprečavanje “flameover-a”

Velike strukture, kao što su visokospratnice, imaju i dodatne izazove za vatrogasaca

Slika 8:.Primer požara pogonjenih vetrom

Slika 9 i 10. Vertikalna prirodna ventilacija

4.1 Vertikalna prirodna ventilacija

Slika 11. Ventilacijski otvori na krovu

Slika 13.Česta greška

4.2 Horizontalna prirodna ventilacija

Slika 12. Horizontalna ventilacija kroz prozor

Sigurnosne mere koje sprečavaju poremećaj ostvarene horizontalne ventilacije

4.3 Ventilacija upotrebom mlaza-hidraulična ventilacija

- povećanje štete od vode u strukturi

Ventilacija povišenim pritiskom (PPV - Positive Pressure Ventilation) je, u poređenju sa

Taktička primena ventilacije povišenim pritiskom

Ventilacija pozitivnim pritiskom najčešće se sprovodi upotrebom ventilatora za VPP. Upotreba

 Izlazni otvor treba biti što bliže žarištu požara.

 Nikada ne treba zaklanjati ulazne i izlazne otvore.

Ukoliko je neophodna upotreba ventilatora za rad sa povišenim pritiskom, neophodno je obezbediti da

Slika 16. Postavljanje ventilatora

 Koliko je to moguće, koristiti princip usmerene ventilacije.

Da bi se postigao maksimalni efekat kod provetravanja nekog prostora, bitno je i da se produktima

Postoji nekoliko modela ventilacije pozitivnim pritiskom.

Slika. 18. Ofanzivna ventilacija

Slika. 19. Defanzivna ventilacija

- povoljnijim uslovima u požarnom prostoru

Slika. 21. Paralelna Slika. 20. Serijska

Sa unapređenjem poznavanja opreme, usavršavanjem, poboljšanjem tehničkog obrazovanja, kao i

Slika22. Jedan od načina antiventilacije

Fokusiraćemo se na požare zatvorenog prostora i njihove indikatore.

Osnovne indikatore ponašanja požara možemo podeliti na određeni broj elemenata:

Dim (visina neutralne ravni, boja i debljina, volumen i lokacija, strujanje)

Visina neutralne ravni

Slika 23. Razvoj neutralne zone

6.1 Indirektna metoda

To je pumpa visokog pritiska do 300 b sa mlaznicom za visoki pritisak. Razlikuje se od ostalih

6.2 Direktna metoda

6.3 Hlađenje gasova- impulsno gašenje

U osnovi se koriste tri različite "pulsirajuće" tehnike:

- Kratki impuls propuštanja vode

6.3.1 Kratki impuls

Slike 26( 1-4): Prikazuju kratki impuls mlaza

Slika 27. Taktika upotrebe impulsnog mlaza