SEMINARSKI RAD

TEMA: INTERNET BANKARSTVO

Mentor: Student:
Prof.dr Dragan Ćosić Mitrović Darko
2D1/0330/10

Beograd, decembar 2010.

 1
INTERNET BANKARSTVO

Br
stranice
1. REZIME………………………………………………………………………..…2

2. UVOD……………………………………………………………………..……...2

3. INTERNET BANKARSTVO…………………………......……………………...2

4. PRIMERI ELETKRONSKG PLAĆANJA…………………………………….....4

5. KARAKTERISTIKE ELEKTRONSKOG PLAĆANJA……………………..…..5

6. RIZICI I UPRAVLJANJE RIZICIMA U EL. BANKARSTVU………………...7

7. ZAKLJUČAK ……………………………..……………………………………..8

8. LITERATURA……………………………………………………………………9
 2
INTERNET BANKARSTVO
REZIME
Rezime: Internet predstavlja globalnu
računarsku mrežu koja se sastoji od niza
manjih lokalnih računarskih mreža.
Početak razvoja interneta se vezuje za
1965. godinu kada je započet razvoj
računarske mreže koja je povezivala
Univerzitete i Vojne istraživačke centre
u SAD. Od 1991. godine internet mrežu
su najviše koristile akademske
institucije, vladine organizacije i
istraživački centri za
komunikaciju i razmenu informacija.
Preokret u razvoju intemeta nastaje u
poslednjoj deceniji XX veka, kada je
primena intemeta izašla iz akademskog
kruga i kada je izvršena
komercijalizacija mreže interneta
povezivanjem miliona računara u svetu.
UVOD
Internet bankarstvo počinje 1980.
godine, a veći broj korisnika služi sa
internet bankarstvom od 1995, godine,
kada je banka ,,WeIls Fargo" izradila
prvi WEB bankarski program za
obavljanje poslovanja na internetu.
Pored toga, 1996. godine je osnovana
prva specijalizovana intemet banka na
svetu u SAD pod nazi-vom ,,Security
First Network Bank". Krajem prošlog
veka broj korisnika internet bankarstva
prelazi broj od 10 miliona korisnika.
I INTERNET BANKARSTVO
Na internetu se pojavljuju sledeći
učesnici:
(1.) davaoci pristupa (omogućavaju
pristup internetu),
(2.) davaoci usluga (obezbeđuju opšte
uslove za poslovanje izmedu poznatih
partnera I nepoznatih korisnika),
(3.) davaoci sadržaja (proizvode
sadržaje koji putuju mrežom),
(4.) davaoci on line usluga (nude
sadržaje kreirane na njihovim
sopstvenim zatvorenim sistemima),
(5.) operateri mreže ili sistem operateri
(kreiraju pristup informacijama i staraju
se o zaštiti autorskih prava),
(6.) korisnici interneta.
Razlozi korišćenja internet bankarstva
odnose se na sledeće činjenice:
(1.) poslovanje preko interneta stvara
imidž inovativne banke,
(2.) omogućava se pokrivanje znatno
većeg geografskog prostora (bez
otvaranja novih filijala I ekspozitura),
(3.) internet predstavlja efikasan i jeftin
distributivni kanal (redukuju se troškovi
poslovanja),
(4.) povećava se interaktivna mogućnost
komuniciranja (neprekidno komu-
niciranje izmedu bankei klijenata),
(5.) novo sredsčvo informisanja i
komuniciranja (banka se obraća širem
krugu klijenata),
(6.) povečanje zadovoljstva bančinih
klijenata (koji ne odlaye u banku I ne
čekaju redove)
(7.) omogućava se servis klijentima 24
časa dnevno, punih 7 dana u nedelji, ili
365 danau godini
Internet bankarstvo nudi klijentima
opipljive i neopipljive elektronske
proizvode. Opipljivi proizvodi se
isporučuju putem off line, odnosno
putem tradicionalne fizičke distribucije
(prodaja knjiga, računara i sl.).
Neopipljivi elektronski proizvodi se
nude i isporučuju putem on line veze. U
elektronske proizvode se mogu ubrojiti:
softveri, video igrice, digitalni
multimediji (filmovi, muzika),
elektronske knjige i sl. Elektronske
usluge su slične elektronskim
proizvodima, sem što svaka isporuka
digitalnog sadržaja podrazumeva
određenu radnju. Danas se kao
elektronske usluge pojavljuju pored
elektronskog platnog prometa i usluge
osiguranja, konsalting usluge, pravne
usluge, usluge u posredovanju
sanekretninama, usluge obrazovanja i sl.
Intemet bankarstvo predstavlja
najrasprostranjeniji oblik elektronskog
bankarstva koji je usmeren na
pribavljanje bankarskih informacija i
realizaciju bankarskih usluga preko
interneta. Rastuća popularnost interaeta i
on line transakcija stvorili su okruženje
 3
INTERNET BANKARSTVO
u kome on line bankarstvo postaje
proizvod za masovnu potrošnju. Kod
ovog oblika bankarstva, komunikacija se
uspostavlja preko otvorene
komunikacione mreže, odnosno
interneta. Internet bankarstvo
omogućava pristup računaru putem
pretraživača tako da pri upotrebi
interneta nisu potrebni nikakvi specijalni
softveri.
Internet bankarstvo predstavlja
oblik interaktivnog elektronskog
bankarstva, koje se temelji na korišćenju
računarske mreže interneta. Korišćenjem
internet bankarstva pruža se mogućnost
klijentima
banke da preko personalnih računara
(bez odlaska u banku), komuniciraju sa
svojim tekućim računom. U praksi se
ovaj vid bankarstva naziva „virtual
banking", odnosno ,,on line banking".
Intemet se za
sada najviše koristi kao sredstvo
promocije, jer se preko njega plasiraju
multimedijalne propagandne poruke.
Trenutno je preko 1000 banaka
priključeno na internet, a u svetu ima
više od 8 miliona pristalica internet
bankarstva.
Dosadašnja iskustva ukazuju, da
korisnici internet bankarstva mogu:
a) da provere stanje na svim tekućim
računima,
b) da plate račune,
c) da izvrše pregled elektronskih
transakcija,
d) da podnesu zahteve za kredite,
e) da podnesu zahteve za kreditne
kartice,
f) da realizuju on line trgovinu sa
hartijama od vrednosti,
g) da realizuju devizne transakcije,
h) da kreiraju svoj valutni portfolio,
i) da dobiju opšte informacije o
banci, godišnjem izveštaju banke, e-
mail, kontakt telefone i sl.
Pristalice internet bankarstva ističu
niz prednosti ovog oblika „virtualnog
bankarstva"nadklasičnim
„tradicionalnim" oblikom bankarstva.
Prednosti internet bankarstva su:
(1.) u niži troškovi
(2.) u viši prihodi (u internet bankarstvu
rashodi učestvuju sa 15,20% u
prihodima, dok je taj odnos čak 60% u
klasičnom bankarstvu),
(3.) iskorišćenje radnog vremena
(interaet bankarstvo je neprekidno na
usluzi klijentu 24 časa dnevno tokom
365 dana u godini),
(4.) realizacija transakcija putem
personalnog računara (nema
administrativne formalnosti i ne odlazi
se u banku),
(5.)pristup elektronskoj banci sa bilo
kog računara u svetu (ukoliko je računar
sa rnodemom priključen na internet),
6.) održavanje zaštite internet sistema
preko banke uz obavljanje on line
bankarskih transakcija
Nedostaci internet bankarstva se odnose
na neadekvatnu zakonsku regulativu u
ovoj oblasti (različita je od države do
države) i u nepostojanju savršenog
sistema zaštite i sigurnosti u
elektronskom poslovanju. Najveća
prepreka masovne primene internet
bankarstva je neizgrađeno poverenje
između korisnika elektronske usluge i
računara. Poverenje se može brzo
izgraditi između klijenta i banke,
ukoliko se klijent uveri u sigurnost
svojih finansijskih transakcija primenom
internet bankarstva. Kod klijenata su još
uvek prisutne dileme kako sprečiti
zloupotrebu informacija primenom
internet bankarstva i kako zaštiti internet
bankarstvo od moguće pljačke.
Primena računarskih šifri i novih tehnika
kodiranja pokazala je visok stepen
sigurnosti pri zaštiti elektronskih
informacija. U internet bankarstvu se
primenjuje sistem kripto zaštite pod
nazivom SET (Secure Elecotronic
Transaction) projektovan od strane Visa,
Master card, IMB kompanija. SET
sistem
predstavlja garanta za kupca, prodavca,
banku i klijenta, da su svi učesnici u
elektronskoj transakciji autentični. Radi
bolje zaštite računarskih šifri
projektovano je novo rešenje SET-a sa
SMART card (pametnom karticom).
Kartica ima ugrađen mikro procesor i
može se čitati samo preko ugrađenog
specijalnog čitača SMART card reader.
 4
INTERNET BANKARSTVO

Internet bankarstvo doživljava ubrzan (4.) pošiljke (zahtevi koji se šalju na

razvoj posebno u SAD i razvijenim server banke),
zemljama Evrope (Engleska, (5.) sinhronizacija (komunikacija sa
Španija, Italija, Francuska, Austrija). Što serverom),
se tiče domicilnog bankarstva, kod nas (6.) pregled informacija o račununima
je još uvek široko rasprostranjena PC (vreme i datum, informacije sa pos-
kompjuter tehnologija. lednjeg izvoda),
(7.) pregled i štampa izvoda (štampanje
II PRIMERI ELEKTRONSKOG izvoda),
PLAĆANJA PRIMER OPER. SA (8.) pregled arhive promena (nalozi koji
IZVODIMA RAČUNA su u izvodu, kao i tekući nalozi),
KLIJENATA BANKE (9.) rad sa nalozima (puštanje naloga za
prenos novčanih sredstava).
Da bi se realizovao proces
Elektronsko plaćanje dobija sve više
sinhronizacije, neophodno je da se
značaja na relaciji između klijenta i
računar priključi na internet mrežu.
poslovne banke. Skoro da nema banke
Moguće je direktno priključenje na
koja nije instalirala program e-banking i
server banke (neke banke to rade), da bi
stavila ga na raspolaganje svojim
se izbegla zauzetost linija I
klijentima. Svaka banka ima svoje
nemogućnost dobijanja internet veza. Na
specifičnosti koje su ugrađene u
ovaj nacin se omogućava stalna
program elektronskog bankarstva.
komunikacija sa bankom sa bilo
Korišćenjem
kog mesta na svetu gde postoji
e-bankinga moguće je bez dolaska u
priključak za interaet. Preko proces
šalter salu banke:
sinhronizacije, se mogu svakodnevno:
a) imati uvid u izvode poslovnih
skinuti sa servera banke izvodi računa,
računa,
zatim poslati pripremljeni nalozi, izvršiti
b) kreirati naloge za plaćanje i
proveru
realizovati plaćanje,
tekućeg stanja (dnevne promene na
c) imati uvid u stanje deviznih računa
računu koje će se sutradan prikazati u
i raspored deviznog prliva,
izvorima).
d) kreirati nalog za devizno plaćanje i
Proces sinhronizacije se može
izvršiti devizno plaćanje i sl.
prekinuti izborom opcije sinhronizacija
Da bi se mogao imati uvid u stanje
(gornja leva ivica ekrana), nakon čega se
izvoda poslovnih računa, neophodno je
otvara nova stranica sa svim poslovnim
prvo izvršiti pokretanje sistema
računima. Ako se žele videti samo
(softvera) za elektronsko bankarstvo
računi, tada treba štiklirati dotični račun.
(duplim klikom na „miša"). Nakon toga
Ubacivanjem smart kartice u čitač i
se pojavljuje prijava (posebna stranica)
klikom na dugme sinhronizacija otvara
u koju treba uneti Vaše korisničko ime i
se prostor koji pokazuje razmenu
Vašu šifru dobivenu sa paketom e- bank.
podataka između servera banke i
Ubaci-vanjem smart kartice u čitač
dotičnog računa. Pri kraju
kartice, neophodno je kliknuti na dugme
sinhronizacije server banke će uputiti
prijava, da bi se posle uspešnog
poruku (obaveštenje) da je završena
logovanja pojavila nova stranica koja
sinhronizacija, što znači daje neophodno
nosi naziv početna strana. Na ovoj strani
kliknuti na dugme zatvori.
ima više ponuđenih opcija preko koji se
Osnovni izvod računa sa promenama
može otići na neku novu stranicu.
od juče može se skinuti sa servera banke
Ponuđene opcije su:
u večernjim satima, što stvara
(1.) moji računi (spisak računa koji su
mogućnost klijentu da uveče pripremi
otvoreni u banci),
svoje poslovanje za sutrašnji dan.
(2.) sanduče (dobijaju se poruke od
Skidanje izvoda sa servera banke vrši se
servera),
preko procesa sinhronizacije (napred je
(3.) administracija (osnovni podatci o
objašnjeno). Nakon završetka
ovlašćenom licu i firmi),
sinhronizacije, izvod racuna se smesta u
 5
INTERNET BANKARSTVO
bazu izvoda. Izborom opcije izvodi
(pregled i štampa izvoda) otvara se nova
stranica sa izvodom i njegovim opisom.
Da bi se odštampano izvod
neophodno je isti selektovati (jedanput
kliknuti na izvod) i odabrati opciju
štampa koja se nalazi u vertikalnom
meniju. Ukoliko se dva puta klikne na
izvod, tada će se
otvoriti lista promena, koja se može
odštampati odabirom opcije štampa.
Posle izbora opcije Štampa pojaviće se
prozor „print preview" u kojem se može
videti kako će izgledati izvod kada se
odštampa.
Samo štampanje počinje, kada se klikne
na alatku koja ima izgled štampača,
(nalazi se u horizontalnom meniju uz
gomju ivicu „print preview" prozora.)
Pored filtriranja liste izvoda (u
prethodnom tekstu je opisano), moguće
je izvršiti: ažuriranje liste izvoda,
naručivanje evidentiranog izvoda i
naručivanje tekućeg izvoda. Ukoliko se
želi imati uvid u tekuće stanje izvoda,
neophodno je isto pronaći u bayi izvoda
I pre sinhronizacije tekući izvod
obeležiti sa simbolom tekući, da bi se
nakon procesa sinhronizacije pojavilo
tekuće stanje na posebnom Iistu ekrana
koje nosi naziv sanduče. Informacije
treba da budu u vidu poruke, a
otvaranjem poruke može se
videti analitika promena na tekućim
računima.
III KARAKTERISTIKE
ELEKTRONSKOG
BANKARSTA
U uslovima sve većih institucionalnih,
organizacionih i funkcionalnih promena
u bankarstvu, sve više su izražene
potrebe, za korišćenjem informacionih
sistema u bankama, za informatičkom
integracijom bankarskih sistema i za
informatičkom integracijom finansijskih
tržišta. Institucionalne promene su
prisutne u pravcu usklađivanja
domicilnog bankarskog sistema sa
bankarskim sistemima razvijenih
zemalja (zemalja Evropske unije).
Razvoj domicilne strukture finansijskih
institucija sve više
je usmeren ka poslovnom bankarstvu i
finansijskom tržištu.
Značajni faktori koji su izazvali
strukturne promene u bankarskoj
delanosti odnose se na:
a) novu tehnologiju,
b) cenovnu konkurenciju,
c) rast profitabilnosti,
d) promene u zahtevima klijenata,
e) promene u međunarodnoj regulativi i
sl.
Primenom nove informacione
tehnologije u bankarstvu: smanjuju se
operativni troškovi banaka I kamatna
marža (zbog uticaja konkurencije),
poboljšava se kvalitet bankarskih
usluga, stvaraju se novi bankarski
proizvodi i usluge i efikacije se upravlja
sa rizicima u bankama.
Za razvijene finansijske sisteme je
karakteristično, da se od 60-tih godina
prošlog veka sve više zamenjuje
kreditno-depozitna fiinkcija banaka sa
bankarskom industrijom, odnosno
proizvodnjom I prodajom bankarskih
proizvoda konkurentno snažnim
nacionalnim i internacionalnim
finansijskim tržištima. Razvo jem tržišta
kapitala, u sve većem obimu je prisutno
emitovanje hartija od vrednosti, ne samo
od banaka, već i od proizvodnih i
trgovinskih kompanija (koje je potisnulo
bankarske kredite u drugi plan). Proces
inovacija, koji se odnosi na razvoj
bankarskih proizvoda i usluga, dobija
sve više na značaju sa deregulacijom
finansijskih sislema i prisustvom sve
veće konkurencije na finansijskim
tržištima. Iskustva razvijenih zemalja
ukazuju, da banke u razvijenim
finansijskim sistemima sve više nude
klijentima integrisane pakete
finansijskih usluga.
Značajno mesto u poslovnoj
orijentaciji savremenih banaka pripada
konsalting poslovima i to ne samo zbog
prihoda od provizije, već i zbog jacanja
poslovnih veza koje proizilaze po
osnovu ponude
takvih usluga. Naime, konsalting usluge
koje se odnose na poslovanje banaka sa
privredom kreću se od usluga u vezi:
preduzetničkog kapitala, strukturiranja
kapitala, spajanja, razdvajanja i
 6
INTERNET BANKARSTVO

konsolidacije banaka. b) deviznom tržistu (u okviru njega se

Konsalting usluge koje se odnose na obavljaju transakcije na
poslovanje banaka sa sektorom deviznovalutnom tržištu i tržištu
stanovništva obuhvataju poslove deviznih hartija od vrednosti),
štednje: c) tržištu kapitla (u okviru njega se
a) nove oblike distribucije nalazi investiciono tržište i hipotekarno
bankarskih usluga, tržište),
b) životno i penziono osiguranje, d) terminskom tržištu (u okviru njega se
c) lizing, nalazi fjučers tržište, tržište opcija i
d) faktoring poslove i sl. tržište svop poslova).
Dalji proces transformacije Da bi banka bila u stanju da ponudi
finansijskih struktura ide u pravcu segmentirane bankarske procese na
organizovanja finansijskih finansijskom tržištu, neophodno je da
konglomerata, koji se sve više može u kratkom vrernenu izvršiti
organizuju posredstvom poslovnih prestruktuiranje bilansnih pozicija i to u
banaka, trgovačkih kompanija, skladu sa tržišnim zahtevima. Ovakva
osiguravajućih kompanija, berzanskih poslovna orijentacija banke (inženjering
institucija, brokersko-dilerskih kuća i sl. banka) podrazumeva da postoji visok
Uslov za organizovanje finansijskih nivo upravljanja sa bilansnorn
konglomerata odnosi se na postojanje strukturom banke. Postoje slučajevi
razuđene mreže klijenata i široke baze bankarskog reinženjeringa, koji
podataka o klijentima. U poslednje podrazumevaju ovladavanje i
vreme se pojavljuju finansijski upravljanje sa celokupnom bankarskom
supermarketi, gde klijenti mogu aktivnošću i to ne samo putem
obavIjati veći broj fmansijskih komunikacija u banci, već putem
aktivnosti i to od, otvaranja komunikacije iz kuće (kućno
transakcionih računa, držanja oročenih bankarstvo). Početak uspostavljanja
depozita, primene raznih oblika štednje, globalnog bankarstva i globalnog
korišćenja potrošačkih kredita, fmansijskog tržišta nastaje sa pojavom
korišćenja platnih kartica, korišćenja bankarskog inženjeringa I
hipotekarnih reinženjeringa. Automatizacija procesa
kredita, pa do kupovine i prodaje hartija bankarskog poslovanja je od suštinske
od vrednosti na finansijskom tržištu. važnosti za primenu bankarskog
Širenje konkurencije na inženjeringa i reinženjeringa.
međunarodnom fmansijskom tržištu, kao Za bankarski inženjering su
i bržim razvojem informacione karakteristične bankarske aktivnosti koje
tehnologije pojavljuje se kao krajnji se odnose na primenu bankomata,
rezultat globalizacija bankarstva i personalnih računara, automatskih
globalizacija finansijskih tržišta bankarskih šaltera i sl. Za bankarski
(finansijske transakcije se obavljaju od reinženjering su karakteristične
kuće, iz kancelarije, iz automobila i sl.). aktivnosti koje se odnose na kućno
Ulaskom u XXI vek, savremene banke bankarstvo, odnosno daljinsko
sve više nude klijentima tržišno upravljanje sa bankom.
segmentiran bankarski proces, Što znači Razvojem informacione tehnologije i
da banke mogu ponuditi pakete usluga komunikacione tehnologije u
koji se odnose na pojedine segmente bankarstvu, stvoreni su uslovi za razvoj
fmanijskih tržista. elektronskog bankarstva. Elektronsko
Dakle, banke su sve više prisutne sa bankarstvo najviše se odnosi na
tržišno segmentiranim bankarskim tehnologiju platnog
procesom na: prometa i transfer novčanih sredstava.
a) novčanom tržištu (u okviru njega se Bez obzira što na razvoj elektronskog
nalazi kreditno, eskontno, lombardno, bankarstva utiče više faktora, najviše su
žiralno tržište i tržište prisutni sledeći faktori:
kratkoročnih hartija od vrednosti), (1.) visok stepen informacione
tehnologije i postojanje visoko stručnih
 7
INTERNET BANKARSTVO
kadrova,
(2.) raznovrsna fmansijska struktura, sa
većim brojem finansijskih institucija i
visoko frekventnim finansijskim
tokovima,
(3.) deregulacija bankarskih i delova finansijske active (potraživanja
fmansijskih tržišta, uz značajno
prisustvo konkurencije i sl.
Elektronski transfer sredstava
(Electronic Funds Transfer - EFT)
direktno utiče na promenu finansijskih
instrumenata i na promenu tehnologije
bankarskog poslovanja. Elektronskim
bankarstvom se
sredstva mogu prenositi na velike
udaljenosti bez tradicionalne pripreme
naloga i prateće dokumentacije.
Umesto fizičkog prenosa kreditnih
poruka na papirnim nosiocima podataka
(između poslovnih banaka), one se
prenose transferom elektronskih poruka
i računarskom obradom poruka. Na ovaj
način se putem elektronskog prenosa
sredstava:
(1.) eliminiše klasična tehnologija rada i
korišćenja papirnate dokumentacije,
(2.) povećava se broj finansijskih
transakcija između klijenata banaka,
(3.) značajno se smanjuju troškovi
poslovanja platnog prometa.
Primenom EFT sistema transfera
sredstava za nekoliko sekundi se plaća
sa računa dužnika na račun poverioca.
Takođe se eliminišu plaćanja putem
čekova i drugih oblika bez gotovinskog
plaćanja. Obzirom da su pojedinačni
troškovi EFT sistema prilično visoki
(zbog računarske tehnologije),
neophodno je
uključiti što veći broj transakcija koje se
odnose na transfer sredstava. Analiza
troškova EFT sistema ukazuje, da se
najveći deo troškova odnosi na inicijalne
troškove koji su fiksnog karaktera
(odnosi se na računarsku opremu i
komunikacionu mrežu). Fiksnog
karaktera su i operativni troškovi, a oni
se odnose na održavanje i amorti-zaciju
EFT sistema. EFT sistem se prvi put
pojavljuje u praksi 70-tih godina
prošlog veka u SAD. Treba praviti
razliku između EPS sistema i EFT
sistema transfera sredstava. EPS sistem
se odnosi na elektronski sistem plaćanja
(Elec-tronic Payments System), dok se
EFT system odnosi na elektronski
prenos sred-stava. EFT sistem je širi
pojam od EPS sistema. EFT sistem
pored elektronskog prenosa sredstava
plaćanja omogućava i prenos drugih
hartija od vrednosti i sl).
IV RIZICI I UPRAVLJANJE
RIZICIMA U ELEKTRONSKOM
BANKARSTVU
Razvoj elektronske trgovine i
bankarskih usluga preko elektronskog
bankarstva (uvodenjem u sistem
plaćanja elektronskog digitalnog novca)
stvorio je uslove primene šireg spektra
novih bankarskih proizvoda, dostupnih
svim kli-jentima savremenog
bankarstva. Brz razvoj operativnih
mogućnosti pružanja usluga
elektronskog bankarstva imao je uticaja
i na pojavu rizika koji su pratili
bankarstvo.
Saglasno dokumentima Bazelskog
komiteta za bankarsku superviziju,
mogu se navesti sledeće vrste rizika u
elektronskom bankarstvu:
Opredelenje sve većeg broja banaka i
fmansijskih institucija da koriste usluge
elektronskog bankarstva, proširuje listu
potencijalnih rizika vezanih za
elektronsko poslovanje. S toga je
neophodno potencijalne rizike
identifikovati, proceniti, analizirati i sa
njima upravljati.
Obzirom da je svaki rizik različit (od
jedne do druge fmansijske institucije), u
elektronskom poslovanju, nemoguće je
primeniti pristup upravljanja rizikom po
principu „istog aršina". Dakle, za svaki
rizik je neophodno primeniti posebnu
strategiju upravljanja, jer se rizici
neprestano menjaju i po prirodi i po
 8
INTERNET BANKARSTVO
svom intenzitetu.
Zaštita od rizika se temelji na razvoju
i inplementaciji adekvatnih sigurnosnih
mehanizama i mera internih procesa u
banci i komunikacije između banke i
eksternih finansijskih sistema.
Sigumosne mere predstavljaju
kombinovanu upotrebu hardverskih i
softverskih alata.
U praksi su najčešće prisutne sledeće
sigurnosne mere:
a) kriptovanje podataka,
b) digitalni certifikat,
c) instalacija zaštitnih zidova,
d) antivirusna kontrola,
e) korišćenje PIN broja i sl.
Upravljanje rizikom elektronskih
transakcija podrazumeva edukaciju
zaposlenih u bankama I edukaciju
korisnika njihovih usluga. Stoga je
neophodno uspostaviti komunikaciju
između menadžerske strukture koja
upravlja rizicima elektronskog
poslovanja i zaposlenih radnika u banci,
koji su zaduženi za funkcionisanje
elektronskog bankarstva (informaciona
tehnologija u banci). Upravlja-nje
rizikom elektronskog poslovanja
zahteva permanentan monitoring, koji je
moguće ostvariti testiranjem operacija
informiacionog sistema, kao i eksternom
i internom revizijom pri pružanju usluga
putem elektronskog bankarstva. Uloga
revizora jeste, da se uveri da li su
razvijeni odgovarajući standardi kao i
procedure I da li ih se banka
konzistentno pridržava.
V ZAKLJUČAK
Internet bankarstvo je usluga koja je kao
stvorena za ovo moderno doba. Doba,
kada je tempo života brži nego ikada.
Ako razmislimo, koliko često nam dan
proleti, a da toga niste niti svesni? I kada
takav tempo postane svakodnevnica, kao
se može priuštiti gubljenje vremena na
čekanje u redovima, gužvu i svu
birokraciju? Uz Internet bankarstvo česti
posjeti banci postaju prošlost. Sve što
klijentu treba je pristup Internetu i stvar
je riješena. Iz svoga stana ili kancelarije
može u nekoliko minuta provjeriti stanje
na računu ili obaviti plaćanje. A s
obzirom
na to da su provizije koje banke
zaračunavaju za svoje usluge Internet
bankarstva otprilike 30% niže od onih za
iste usluge koje će obaviti u banci, jasno
je da će klijent ovim putem uštedjeti i
živce i vrijeme i novac, biti zadovoljan
uslugom i ostati klijent određene banke.
Na ovaj način banka podiže kvalitetu
usluge, otvara do sada nedostupna
tržišta. Internet bankarstvo je
profitabilna investicija...
Razvoj Internet tehnologija je svuda u
svetu, pa i u našoj zemlji doveo do
mogućnosti da s poslovanje obavlja
elektronskim putem. To je kompleksan
zahvat koji zahteva angažovanje
stručnjaka različitih oblasti i znatne
novčane investicije. Privredni i
finansijski subjekti u SRJ su
zainteresovani za elektronsko
poslovanje radi lakšeg komuniciranja sa
domaćim i inostranim
partnerima i komercijalnih prednosti na
tržištu. Internet bankarstva je fenomen
novijeg datuma, koji se odvija, bržim ili
sporijim tempom, poslednjih tridesetak
godina. Bankarska industrija je prilično
inertna i sklona tradicionalnim I
proverenim metodama pa prava
revolucija u oblasti bankarstva, tek
predstoji.
Za pouzdano funkcionisanje
elektronskog poslovanja od posebnog je
značaja pravna regulacija. »Zakon o
elektronskom poslovanju i elektronskom
potpisu«, koji je u fazi donošenja
kod nas, je neophodan preduslov kako
za pravnu zasnovanost elektronskog
poslovanja, tako i za uključenje u
međunarodne organizacije i tokove.
 9
INTERNET BANKARSTVO

LITERATURA

1. Bil Gejts, Poslovanje brzinom misli, 2001.

2. Pexim, »Put do uspešnog E-banking rešenja«, Zbornik radova

3. Zepter Komerc Banka, Banja Luka, »Sistem elektronskog bankarstva ZKB«,

4. NetseT d.o.o., »Tehnologije zaštite elektronskog platnog prometa«, Zbornik radova

5. RB General Electronic, »E-Banking system«, Zbornik radova

Inernet literatura :

Red. Naziv internet stranice

Br.
1. www.internet-banking-free.com/banks
2. https://bank.etrade.com
3. www.netbank.com