Fridrih Nièe

ANTIHRIST

Ova knjiga pripada najreðima. Mo da od njih èak nijedan ne ivi. To bi bili oni koji raz
umeju
mog Zaratustru: kako bih smeo da se pome am sa onima za koje veæ
danas rastu u i?
Meni pripada tek preksutra njica. Neki se raðaju posthumno.
Uslove da bih bio shvaæen i tada shvaæen sa nu no æu poznajem samo odvi e taèno.
Mora se biti èestit do okrutnosti u stvarima duha da bi se, isto tako, izdr ala moja
ozbiljnost,
moja strast. Mora se biti ve t planinskom ivotu da bi se pod sobom gledalo kukavno
doba
politièkog brbljanja i samo ivosti naroda. Mora se postati ravnodu an, nikada ne pitat
i da li
istina slu i, postaje li sudbonosnom... Neka naroèita sklonost snage za pitanja za k
oja niko
danas nema odva nosti; odva nosti za ono zabranjeno; predodreðenost za lavirint. Jedno
iskustvo sedmostruke samotnosti. Nove u i za novu muziku. Nove oèi za ono najdalje.
Nova
savest za istine do sada preæutkivane. I volja za ekonomiju velikog stila: sakuplj
ati njenu
snagu, njenu ponesenost... Strahopo tovanje prema sebi; ljubav za sebe; bezuslovna
sloboda
sa samim sobom ...
Pa dobro! To su jedini moji èitaoci, moji pravi èitaoci, moji predodreðeni èitaoci: ta
preostaje? Ostatak je samo èoveèanstvo. Èoveèanstvu se mora biti nadmoæan snagom,
visinom du e prezirom...
Fridrih Nièe
1
Pogledajmo se u lice. Mi smo Hiperborejci dosta dobro znamo koliko postrani
ivimo. "Ni po zemlji ni po vodi neæe naæi put koji vodi Hiperborejcima": veæ
je Pindar to
znao o nama. S one strane severa, leda, smrti na ivot, na a sreæa ... Otkrili smo sreæu
poznajemo put, na li smo izlaz iz lavirinta starog èitave milenijume. Ko bi ga inaèe n
a ao?
Moderni èovek mo da? "Ne znam kuda idem ni otkuda dolazim; ja sam sve ono to ne zna
kuda ide ni otkuda dolazi" uzdi e moderni èovek... Od te modernosti smo se razboleli
od gnjilog, mira, od kukavièkog kompromisa, od sve vrle neèistote modernog Da i Ne.O
va
tolerancija i largeur* srca, koja sve "opra ta", jer sve "shvata", jeste iroko za n
as. Bolje
iveti u ledu nego meðu modernim vrlinama i drugim ju nim vetrovima! ... Bili smo dost
a
hrabri, tedeli nismo ni sebe ni drugog: ali dugo nismo znali kuda sa na om hrabro æu. P
ostali
smo sumorni, zvali su nas fatalistima. Na fatum to je bilo obilje, naprezanje, pr
ibiranje
snaga. eðali smo za munjom i delima, bili najdalje od sreæe slabiæa, od "razoèaranosti"..
.
Oluja je bila u na em vazduhu,priroda kojom smo se natmurili jer nikakvog puta nis
mo
imali. Formula na e sreæe: jedno Da, jedno Ne, jedna prava linija, jedan cilj...
* Na francuskom u izvorniku, znaèi irina. P. prev.
2
ta je dobro? Sve to u èoveku podstièe oseæanje moæi, volju za moæ, moæ
samu.
ta je rðavo? Sve to potièe iz slabosti.
ta je sreæa? Oseæanje da moæ
raste da je savladan neki otpor.
Ne zadovoljnost, nego vi e moæi; ne mir uop te, nego rat; ne vrlina, nego sposobnost
(vrlina u stilu Renesanse, virtu, vrlina bez moralke).
Slabi i bezuspe ni neka propadnu: prva naèelo na eg milosrða. I jo im u tome treba
pomoæi.
 ta je tetnije od ma bilo kojeg poroka? Aktivno sa aljenje za sve slabe i bezuspe ne
hri æanstvo...
3
Problem koji èoveèanstvo treba da re i nije u redosledu biæa koji ja ovde pravim (
èovek je kraj ): nego koji tip èoveka treba gajiti, hteti, kao najvi e vredan, najdosto
jniji
ivota,najpouzdaniji za buduænost.
Taj najvi e vredan tip u vi e navrata je veæ
postojao: ali kao sreæan sluèaj, kao
izuzetak,nikada kao eljen. tavi e, on je upravo izazivao strah, bio je dosada bezmal
o ono
stra no i zbog straha je eljen, gajen, dobijan obrnuti tip: domaæa ivotinja, ivotinja
oja
ivi u stadu, bolesna ivotinja èovek-hri æanin...
4
Èoveèanstvo ne predstavlja razvitak, na naèin kako se to danas veruje, ka boljem ili
sna nijem ili vi em. "Napredak" je naprosto moderna ideja, to jest la na ideja. Dana nji
Evropejac je po svojoj vrednosti daleko ispod Evropejca Renesanse;razvoj nije ne
izbe no, po
nekoj nu nosti, uzdizanje, uspinjanje, jaèanje.
U jednom drugom smislu postoji neprestano nicanje, na najrazlièitijim mestima Zeml
je
i iz najrazlièitijih kultura, pojedinaènih sluèajeva sa kojima se, u stvari, predstavl
ja jedan vi i
tip: ne to to je u odnosu na ukupno èoveèanstvo neka vrsta nadèoveka. Takvi sreæni sluèaje
velièajnog nicanja uvek su bili moguæi i mo da æe uvek biti moguæi. Pa èak i èitava
pokolenja, radoslovlja, narodi, mogu pod izvesnim okolnostima da predstavljaju t
akav
zgoditak.
5
Hri æanstvo ne treba kititi i ukra avati: ono je vodilo rat do smrti protiv ovog vi eg t
ipa
èoveka, proganjalo je sve osnovne instinkte ovog tipa, iz tih instinkata destilisa
lo zlo, zlobnika
sna an èovek kao izopaèen tip, "izopaèenik". Hri æanstvo je stalo na stranu svih slabih,
ni tavnih,bezuspe nih. Iz protivstavljanja instinktima odr anja sna nog ivota ono je stvo
rilo
ideal; iskvarilo je sam um duhovno najsna nijih priroda time to je poduèavalo da se n
a
vrhunske vrednosti duhovnosti gleda kao na gre ne, kao na bludne vrednosti, kao na
isku enja. Naj alosniji primer: Paskalova iskvarenost, koji je verovao da iskvarenos
t
njegovog uma potièe od prvobitnog greha, dok je on bio iskvaren samo njegovim
hri æanstvom!
6
Bolan je, u asan prizor koji mi se otkrio kada sam razgrnuo zastor sa ljudske
iskvarenosti. Ova reè, u mojim ustima, bar je za tiæena od sumnje da prikriva neku mor
alnu
optu nicu protiv èoveka. Ona je eleo bih jo jednom da naglasim osloboðena
moralisanja: i to do stepena da sam najsna nije osetio ovu iskvarenost upravo tamo
gde ona
najsvesnije te i "vrlini", "bo anstvu". Iskvarenost razumem, pogaða se veæ, u smislu
decadence: tvrdim da sve vrednosti u kojima èoveèanstvo sada sa ima svoje vrhunske elje
jesu decadence-vrednosti.
ivotinju, vrstu, individuu, zovem iskvarenom ako je izgubila svoje instinkte, ako
je
odabrala, ako se privrgla onome to joj kodi. Jedna istorija "uzvi enih oseæanja", "ide
ala
èoveènosti" a moguæe je da je moram isprièati bila bi bezmalo, takoðe, obja njenje
za to je èovek tako iskvaren. Sam ivot je, za mene, poput instinkta za rast, za traja
nje, za
prikupljanje snaga, za moæ: tamo gde nema volje za moæ, propada se. Tvrdim da svim
vrhunskim vrednostima èoveèanstva nedostaje ova volja da pod najsvetijim imenima
vladaju vrednosti propadanja, nihilistièke vrednosti.
7
Hri æanstvo se naziva religijom samilosti. Samilost je suprotna krepkim èuvstvima
koja podi u energiju oseæanja ivota. Ona deluje depresivno. Kada se sa aljeva gubi se s
naga.
Samilo æu se jo uveæava i umnogostruèava gubitak snage koji veæ
nastaje, po sebi,
trpljenjem. Samo trpljenje uz pomoæ
samilosti postaje zarazno. Pod izvesnim okolnostima
mo e doæi do toga da ukupan gubitak ivota i ivotne energije stoji u apsurdnom odnosu
prema kvantumu uzroka ( sluèaj smrti Nazareæanina). Eto prvog gledi ta, ali postoji jo
jedno va nije. Ako se samilost promeri spram vrednosti reakcija koje je ona izazva
la, tada se
u jo izrazitijoj svetlosti ocrtava njen po ivot opasan karakter. Samilost uglavnom
krstari
zakonom razvitka koji je zakon selekcije. Podr ava ono to je zrelo da propadne, pri
strasno
brani ono to je ivot razba tinio i prokleo, pomoæu mno tva proma enih svih vrsta, koje on
odr ava u ivotu, samom ivotu pridaje zloslutan i neizvestan vid. Usudilo se da se sa
milost
nazove vrlinom ( u svakom otmenom moralu ona va i kao slabost ); oti lo se i dalje, od
nje se naèinila vrlina uop te, tlo i izvor svih vrlina samo, razume se, i to stalno t
reba imati
u vidu, to se uradilo na osnovu jedne filozofije koja je bila nihilistièka, koja j
e na svom titu
zapisala ni tenje ivota. U tome je openhauer bio u pravu: ivot negiran samilo æu jo je
dostojniji da bude negiran samilost je praksa nihilizma. Jo jednom: ovaj depresiv
ni i
zarazni instinkt pro ima instinkte koji se odnose na odr anje i podizanje vrednosti i
vota:
koliko kao multiplikator bede toliko kao konzervator svih bednika on je glavni p
ogon uspona
decadence samilost nagovara na nistavilo!... Ne veli se "ni tavilo": to se naziva
"onostrano æu", ili "Bogom", ili istinskim ivotom"; ili se ka e nirvana, spasenje, bla en
stvo
...Ova èedna retorika koja potièe iz okru ja religiozno-moralne idiosinkrazije izgleda
mnogo
manje èedna èim se shvati koje je vrste tendencija koja se ovde ogræe plastom tananih
reèi:
tendencija neprijateljska prema ivotu. openhauer je bio neprijatelj ivota: otuda je
za njega
samilost vrlina... Aristotel je, kao to je poznato, u samilosti video bolesno i o
pasno stanje pri
èemu je dobro da mu se tu i tamo doskoèi nekim purgativom. On je tragediju shvatao k
ao
purgativ. Polazeæi od ivotnog instinkta, da bi se oslobodili takvog bolesnog i opas
nog
nagomilavanja samilosti, kakvo predstavlja openhauerov sluèaj (a na alost i èitava na a
knji evna i umetnièka decadence od Sent Petersburga do Pariza, od Tolstoja do Vagner
a),
moralo bi se tragati, u stvari, za sredstvom da se ono razjede, da se raspr i... N
i ta nije
nezdravije usred na e nezdrave modernosti od hri æanske samilosti. Tu biti lekar, tu b
iti
neumoljiv, tu rezati to je na zadatak, to je naèin na eg milosrða, po tome smo mi filoz
ofi,
mi Hiperborejci!
8
Neophodno je reci koga oseæamo kao na u suprotnost teologe i sve to u telu ima
krv teologa èitavu na u filozofiju ... Kob mora da se sagleda izbliza, mora da se, j
o bolje,
do ivi u njoj samoj, mora da joj se siðe u koren i dozvoli da
vas gotovo uni ti da bi se razumelo da tu vi e nije reè
ni o kakvoj zabavi (slobodoumlje
na e gospode prirodnjaka i fiziologa je u mojim oèima zabava njima nedostaje strasti
za
ove stvari, stradanja zbog njih ). Ova zatrovanost zalazi mnogo dalje nego to se m
isli:
instinkt teolo ke nadmenosti na ao sam svuda gde se danas oseæa "idealist" gde se u im
e
visokog porekla prisvaja pravo da se o stvarnosti razmi lja i na nju ravnodu no gled
a...
Idealist dr i, sasvim kao sve tenik, sve velike pojmove u ruci ( i ne samo u ruci!),
sa
dobrohotnim prezirom on se poigrava sa "razumom", "èulima", "èa æu", "lagodnim ivotom",
"naukom", vidi ih pod sobom, kao tetne i zavodnièke snage nad kojima lebdi "Duh" u èi
stom
zasebitku kao da smernost, nevinost, siroma tvo, jednom reèi svetost, nisu do sada
prouzrokovali u svetu neizmerno vi e zla nego ma bilo koji u as, ma bilo koji porok
... Èisti
duh je èista la ... Doklegod sve tenik, taj, po svom zanimanju, uni tavalac, klevetnik,
trovaè
ivota, va i jo za uzvi enu vrstu èoveka, neæe biti odgovora na pitanje: ta je istina? Is
a je
veæ
obrnuta na glavu ako kao zastupnik "istine" va i svesni advokat ni tavila i ni tenja..
.
9
Ovom teolo kom instinktu objavljujem rat: svuda nalazim njegove tragove. U èijem
telu kola teolo ka krv, taj suèelice svih stvari stoji naopako i neèasno. Pathos koji
se razvija iz
toga, naziva se vera: zatvoriti oèi pred sobom, jednom za svagda, da ne bi trpeli
od neizleèivo
la nog gledi ta. Iz ove pogre ne optike nametnute svim stvarima stvara se jedan moral,
vrlina,
svetost, èista savest se vezuje za la no viðenje zahteva se da nijedna druga vrsta opt
ike ne
sme vi e da ima vrednost, po to je jedino prava ona koja je sakrosanktno stvorena u
ime
"Boga", "iskupljenja", "veènosti". Svuda sam iskopavao teolo ki instinkt: on je
najrasprostranjeniji, naroèiti podzemni oblik la nosti koji postoji na zemlji. to teo
log oseæa
kao istinito, mora da je la no: odatle se bezmalo mo e izvuæi kriterijum istine. Njego
v
najdublji instinkt samoodr anja zabranjuje da realnost u ma kojoj taèki bude uva ena i
li, pak,
samo doðe do reèi. Sve dokle se prostire teolo ki uticaj, suðenje o vrednosti je postavl
jeno
naglavce, pojmovi "istinito" i "la no" su neminovno preokrenuti: to je najkobnije z
a ivot,
naziva se ovde "istinito", to ga velièa, podstièe, potvrðuje, opravdava i èini da trijumf
uje,
zove se "la no" ... Dogaða li se da teolozi kroz "savest" kne eva (ili naroda) pru aju r
uku
prema moæi, ne sumnjajmo u to ta se uvek nalazi u osnovi: volja za kraj, to nihilis
tièka volja
hoæe od moæi...
10
Meðu Nemcima æe se smesta razumeti ako ka em da je filozofija iskvarena teolo kom
krvi. Protestantski pastor je deda nemaèke filozofije, sam protestantizam njen pec
catum
originale. Odreðenje protestantizma: napola ukoèeno hri æanstvo i um... Dovoljno je
izgovoriti samo reè
"Tibingenska bogoslovija"* da bi se shvatilo ta je u osnovi nemaèka
filozofija podmukla teologija... vabe su najbolje varalice u Nemaèkoj, oni nevino l
a u...
Otkuda je poteklo likovanje koje pro ima, do pojave Kanta, svet nemaèkog uèenja tva èije s
u
tri èetvrtine pastorski i uèiteljski sinovi otkuda je poteklo nemaèko uverenje, koje i
danas
jo ima odjeka, da je sa Kantom zapoèeo okret ka boljem? Teolo ki instinkt u nemaèkom
uèenja tvu naslutio je unapred ono to bi jednom ponovo moglo da iskrsne ... Otvorio s
e jedan
skriveni put prema starom idealu, pojam "istinskog sveta", pojam morala kao biti
sveta ( te
dve najzloglasnije zablude koje postoje!), bili su sada opet, zahvaljujuæi jednoj
prepredenoj
skepsi, ako ne dokazivi, ono ipak ne vi e opovrgljivi... Um, pravo uma ne prostire
se toliko
daleko... Od realnosti je napravljena"prividnost"; od jednog savr eno izmi ljenog sv
eta, sveta
bivstvujuèeg /Seienden/, napravljena je realnost ... Kantov uspeh je naprosto teol
o ki uspeh:
Kant je bio, jednako Luteru, jednako Lajbnicu, papuèa vi e u po sebi lo e usagla enom ta
ktu
nemaèke èestitosti.
* Tibingen se nalazi u vapskoj. "Tibingenska bogoslovija" (Tübinger Stift) je glaso
vita protestantska ustanova u
kojoj su, krajem XVIII stoleæa, izmeðu ostalih uèili eling, Helderlin i Hegel. P. prev.
11
Jo koja reè
oko Kanta kao moraliste. Neka vrlina mora da bude na izum, na a
najliènija odbrana i nu da: u svakom drugom smislu ona je jedino opasnost. Ono to nij
e
uslov na eg ivota, teti mu: vrlina samo iz oseæanja po tovanja pred pojmom "vrlina", kak
o
je to hteo Kant, jeste kodljiva. "Vrlina", "du nost", "dobro po sebi", dobro sa kar
akterom
bezliènosti a op teva nosti priviðenja u kojima se izra ava propadanje, krajnja iznurenos
ivota, kenigzber ko crnèenje. Upravo na obrnuto upuæuju najdublji zakoni odr anja i rasta
:
da svako sebi stvara svoju vrlinu, svoj kategorièki imperativ. Narod odumire ako s
voju
du nost zameni sa pojmom du nosti uop te. Ni ta dublje, vi e iznutra ne razara od te
"bezliène" du nosti, tog rtvovanja pred Molohom apstrakcije. Nije li se Kantov
kategorièki imperativ osetio kao opasan za ivot!... Teolo ki instinkt je jedino to uz
eo pod
svoju za titu! Neko delovanje na koje prisiljava instinkt ivota u zadovoljstvu nala
zi dokaz
za svoju ispravnost: a taj nihilist, sa hri æansko-dogmatskim crevima, zadovoljstvo
je
razumevao kao prigovor ... ta br e razara od raditi, misliti, oseæati bez unutra nje nu n
osti,
bez jednog duboko liènog izbora, bez zadovoljstva?, poput automata "du nosti"? To je
upravo
recept za decadence, za sam idiotizam ... Kant je postao idiot. A bio je Geteov
savremenik!
Ova paukova sudbina va ila je i jo va i! za nemaèkog filozofa... Dobro se pazim od
toga da ka em , ta mislim o Nemcima... Nije li Kant u Francuskoj revoluciji video
prelazneorganskog oblika dr ave u organski? Nije li se pitaoda li postoji neki dog
aðaj koji
nikako drukèije ne mo e da bude obja njen nego samo prisutno æu jednog moralnog plana u
èoveèanstvu, èime je, jednom za svagda, bila dokazana "te nja èoveèanstva za dobrim"?
Kantov odgovor: "to je revolucija." Pogre ni instinkt u svemu i svaèem, protiv priro
da kao
instinkt, nemaèka decadence kao filozofija to je Kant!
12
Izdvajam par skeptika, pristojan tip u istoriji filozofije: ali ostatak, on ne p
oznaje ni
osnovne zahteve intelektualne èestitosti. Svi se oni listom pona aju kao priproste en
e, svi ti
veliki zanesenjaci i neobièni stvorovi veæ
"lepa oseæanja" oni dr e za argumente, "nabrekla
prsa" za meh bo anstva, ubeðivanje za kriterijum istine. Najposle, i Kant je, u njeg
ovoj
"nemaèkoj" bezazlenosti, poku ao da pod pojmom "praktièki um" taj oblik korupcije, taj
nedostatak intelektualne savesti, pretvori u nauku: on je naroèito u tu svrhu izmi
slio jedan um
za sluèajeve u kojima se ne bi brinulo za um, naime za one u kojima se èuje glas mor
ala,
uzvi enog zahteva "treba ". Dovoljno je shvatiti da je gotovo kod svih naroda filozo
f samo
produ etak sve tenièkog tipa, pa da se nad ovom sve tenièkom ba tinom plaæenom la nim
novcem vi e ne èudi. Kada se imaju sveti zadaci, na primer da se pobolj a, spase, isku
pi èovek
kada se bo anstvo dr i u grudima, kada je rog za prizivanje imperativa "s one strane
", sa
takvom misijom vi ste veæ
izvan svih èisto razumskih vrednovanja sami veæ
posveæeni
takvim zadatkom, sami veæ
tip nekog vi eg poretka! ... ta mari neki sve tenik za nauku! On
je iznad toga! A sve tenik je do sada vladao! On je odreðivao pojam "istinitog" i
"neistinitog"! ...
13
Ne potcenjujmo ovo: mi sami, mi slobodni duhovi, mi smo veæ
"prevrednovanje svih
vrednosti", objava rata i pobede otelovljena u svim starim pojmovima o "istinito
m" i
"neistinitom". Najvredniji uvidi su najdocnije otkriveni; ali najvredniji uvidi
su metodi. Svi
metodi, sve pretpostavke na eg sada njeg nauènog duha, bili su tokom hiljada godina iz
lo eni
najdubljem preziru: ukoliko ste tragali, za njima bili ste iskljuèeni iz svakog op
ticaja sa
"po tenim" ljudima va ili za "neprijatelja Boga", za onoga koji prezire istinu, za
"opsednutog".Nauènost je bila poput Èandale* ... Protiv sebe smo imali èitav pathos
èoveèanstva njegov pojam o tome ta treba da je istina, ta treba da je slu ba istini: do
sada je svako "treba " bilo upravljeno protiv nas ... Na predmet, na e prakse, na mira
n,
oprezan, podozriv naèin sve mu je izgledalo savr eno nedostojno i vredno prezira.
Konaèno, treba se, radi neke praviènosti, pitati nije li ono to je toliko dugo èoveèanstv
o
dr alo zaslepljeno upravo estetski ukus: ono je od istine zahtevalo pitoreskno dej
stvo, od
saznavaoca podjednako zahtevalo da sna no deluje na èula. Na a uzdrlljivost mu najdu e n
ije
bila po ukusu ... Oh, kako su oni to pogaðali, ti bo ji æurani
* èandala ime nadenuto najni em sloju u indijskom kastinskom dru tvu. P. prev.
14
Mi smo drukèije uèili. U svemu smo bili skromniji. Èoveka vi e ne izvodimo iz "duha",
iz "bo anstva", vratili smo ga meðu ivotinje. Za nas je on najsna nija ivotinja, jer je
najlukavija: jedna od posledica toga je njegova duhovnost. S druge strane,èuvamo s
e sujete
koja bi htela opet da se ovde èuje: kao da bi èovek bio veliki poslednji cilj ivotinj
skog
razvitka. On nipo to nije kruna stvaranja: svako biæe pored njega je na jednakom ste
penu
savr enstva... I buduæi da to tvrdimo, tvrdimo i preko toga: èovek je, relativno uzev,
najbezuspe nija ivotinja, najbolesnija, najopasnije skrenuta sa puta svojih instink
ata
svakako, uza sve to, i najzanimljivija! to se tièe ivotinja, najpre se Dekart odva io,
sa
drsko æu vrednom po tovanja, na ideju da ivotinju razume kao machina: èitava na a
fiziologija upinje se da doka e ovaj stav. Isto tako, logièki, mi ne izdvajamo èoveka
kako je to
pak Dekart uèinio: ono to se danas uop te shvatilo o èoveku prostire se upravo u granic
ama
do kojih je on shvaæen ma inski. Pre toga je, kao njegov miraz iz nekog vi eg poretka,
èoveku
pripisivana "slobodna volja": danas smo mu èak oduzeli volju u smislu da pod tim v
i e ne
sme da bude shvaæena nikakva sposobnost. Stara reè
"volja" slu i za to da oznaèi jednu
(rezultantu, jednu vrstu individualne reakcije koja nu no prati mno tvo delom
suprotstavijenih, delom saglasnih dra i volja vi e ne "deluje", vi e ne "pokreæe" ... Ne
kada
se u èovekovoj svesti, u "duhu", video dokaz njegovog visokog porekla, njegove bo an
ske
prirode. Da bi se èovek usavr io savetovalo mu se, po ugledu na kornjaèu, da èula uvuèeu
njih same, napusti opticaj sa zemaljskim, svuèe smrtni pla t: tada bi od njega preos
tala
najbitnija stvar, "èisti duh". Ovde se razilazimo: za nas je svest, "duh", upravo
simptom
relativnog nesavr enstva organizma, eksperimentisanje, pipanje, proma ivanje, muèenje
u
koje je utro eno nepotrebno mnogo nervne snage, porièemo da i ta savr eno mo e da se
napravi ukoliko se to pravi svesno. "Èisti duh" je èista glupost: ne raèunamo li nervn
i sistem i
èula, "smrtni pla t", tada lo e raèunamo ni ta vi e!...
15
Ni moral ni religije ne dodiruju se, u hri æanstvu, ma sa kojom taèkom stvarnosti. Sam
i
imaginarni uzroci ("Bog", "du a", "ja", "duh", "slobodna volja" ili pak "neslobodn
a"):
same imaginarne posledice .("greh", "iskupljenje", "milost", "kazna", "pra tanje g
rehova").
Opticaj izmeðu imaginarnih biæa ("Bog", "duhovi", "du e"); imaginarna nauka o prirodi
antropocentrièna; potpuno odsustvo pojma o prirodnom uzroku); imaginarna psihologi
ja
(sami nesporazumi sa samim sobom, tumaèenja prijatnih ili neprijatnih op tih oseæanja,
na
primer stanja nervus sympathicusa, pomoæu jezika sastavljenog iz znakova religiozn
omoralne
idiosinkrazije "pokajanje", "griza savesti", "ðavolova kusanja", "bo ja blizina");
imaginarna teleologija ("bo je carstvo", "poslednji sud", "veèni ivot"). Ovaj èisti sve
t
fikcije razlikuje se, i to znatno na njegovu tetu, po tome od sveta sna da ovaj p
oslednji
stvarnost odra ava, dok je prvi krivotvori, obezvreðuje, poni tava. Tek to je otkriven
pojam
"priroda" kao pojam protivstavljen pojmu "Bog", "prirodno" je moralo da postane
reè
za
"osudu" èitav taj svet fikcije ima svoj koren u mr nji prema prirodnom ( stvarnost! ),
on je izraz nelagodnosti u stvarnom ... No, sa tim se sve objasnilo. Ko bi sam i
mao nekog
razloga da obmanjujuæi se be i iz stvarnosti? Onaj ko trpi od nje. Ali, trpeti od st
varnosti
znaèi biti brodolomna stvarnost... Pretezanje oseæanja nezadovoljstva nad oseæanjima
zadovoljstva jeste uzrok jednog fiktivnog morala i religije: no takvo pretezanje
pru a formulu
za decadence ...
16
Do istog zakljuèka dovodi i kritika hri æanskog pojma boga. Narod koji jo veruje u
sebe samog ima, isto tako, svog sopstvenog boga. U njemu on po tuje uslove pomoæu ko
jih je
nadmoæan, svoje vrline, svoje oseæanje moæi on projektuje u neko biæe kojem mo e da
zahvali za svoje unutra nje zadovoljstvo. Ko je bogat taj eli da deli; gordom narod
u je bog
potreban da bi rtvovao... Sa takvim pretpostavkama religija je oblik zahvalnosti.
Za samog
sebe je zahvalan: za to je potreban neki bog. Takvom bogu mora da je moguæe da kor
isti i
da naudi, da bude prijatelj i neprijatelj njemu se divi koliko u dobru toliko i
u zlu.
Protivprirodno kopljenje nekog boga u èisto dobrog boga bilo bi ovde izvan onoga to
se
eli. Koliko dobar toliko je potreban i zao bog: tavi e, za sopstvenu egzistenciju se
ne
zahvaljuje upravo toleranciji, ljudskom prijateljstvu ... Kakav bi to bio bog ko
ji ne bi
poznavao srd bu, osvetu, zavist, porugu, lukavstvo, nasilje? Koji mo da nijednom nij
e
upoznao zanosne ardeurs* pobede i uni tavanja? Takav bog se ne bi razumeo: èemu on?
Svakako: kada narod nestaje, kada oseæa da konaèno opada njegova vera u buduænost, nad
a u
slobodu, kada mu podjarmljivanje kao prva korisnost i vrline podjarmljenih prodi
ru u svest,
tada i njegov bog mora da se, isto tako, preobrazi. Sada on postaje pritvorica,
pla ljiv, smeran,
poziva se na "du evni spokoj", na odustajanje od mr nje, na blagost, èak na "ljubav" p
rema
prijatelju i neprijatelju. Stalno morali e, gami e po upljini svake privatne vrline,
postaje bog
za svakog, privatna osoba, kosmopolit... Nekada je on predstavljao jedan narod,
snagu naroda,
sve ono to je u du i naroda agresivno, i edno moæi: sada je on pak èisto dobri bog... U
stvari, nema druge alternative za bogove: ili su volja za moæ
i dotle æe postojati dok su
narodni bogovi , ili pak nemoæ
na moæi i tada nu no postaju dobri...
* Na francuskom u izvorniku. Znaèi, izmeðu ostalog, vruæice. P. prev.
17
Tamo gde u nekom obliku volja za moæ
opada, svaki put postoji i neko fiziolo ko
nazadovanje, décadence. Bo anstvo décadence, odseèeno od njegovih najmu kijih vrlina i
nagona, tavi e nu no biva bogom fiziolo ki zaostalih, slabih. Oni sebe same ne zovu sla
bi,
nazivaju se "dobri" ... Nije potrebno opominjati da bi se razumelo u kojim trenu
cima istorije
postaje moguæa tek dualistièka fikcija jednog dobrog i jednog zlog boga. Sa istim in
stinktom
sa kojim pokoreni sme taju svog boga na ravan "dobra po sebi", precrtavaju oni dob
ra
svojstva boga njihovih pobedilaca; oni se svete svojim gospodarima time to oðavolju
ju
njihovog boga. Dobar bog, kao i ðavo: oba su izrodi décadence. Kako je jo dan-danas
moguæe toliko popu tanje gluposti hri æanskih teologa da se zajedno sa njima re ava
dekretom da je razviæe pojma boga od "boga Izraela", od narodnog boga do hri æanskog b
oga,
do su tastva svega dobrog, napredak? No sam Renan to radi. Kao da je Renanu dato pr
avo
na glupost! Ipak, pada u oèi i suprotno. Kada se pretpostavke rastuæeg ivota, kada se
sve
sna no, srèano, gospodarsko, gordo, odstrani iz pojma boga, kada se on korak po kora
k
izopaèi u simbol tapa za umorne, spasonosne kotve za davljenike, kada postane bog
siroma nih, bog gre nih, bog bolesnih par exellence, a predikat "spasitelj", "iskupi
telj"
preostane takoreæi kao jedini bo anski predikat: o èemu govori takva promena?, takva
redukcija bo anskog? Jasno: "bo je carstvo" je time uveæano. Nekada je on imao samo
svoj narod, svoj "izabrani" narod. U meðuvremenu on je, sasvim isto poput njegovog
naroda,
po ao u tuðinu, poèeo da luta da nigde vi e potom ne naðe spokoja: konaèno, od tada, on je
svuda kao kod kuæe, veliki kosmopolita za svoju stranu je zadobio "veliki broj" i
polovinu
Zemlje. Ali, bog "velikog broja", demokrat meðu bogovima, uprkos tome nije postao
gordi
mnogobo aèki bog: ostao je Jevrejin, ostao je bog kutaka, bog svih senovitih uglova
i mesta,
svih nezdravih èetvrti èitavog sveta! ... Posle :kao i pre, njegovo carstvo na ovome
svetu je
carstvo podzemlja, dom ubogih, souterrain-carstvo, carstvo-geto ... A on sam, to
liko bled,
toliko slab, toliko décadent... Èak su najbleði meðu bledima postali gospodari nad njim,
gospoda metafizièari,
albinoni pojma. Oni su ga upreli u svoju zaverenièku mre u da je on, hipnotiziran nj
ihovim
pokretima, postao sam pauk, sam metafizikus. tavi e, on sa svoje strane ispreda sve
t iz sebe
sub specie Spinozae* , tavi e, sebe transfiguri e u ne to sve tananije i sve bleðe,
bivajuæi "ideal", bivajuæi "èisti duh", bivajuæi "absolutum", bivajuæi "stvar po sebi" ...
Propast
boga: bog koji biva "stvar po sebi"...
* Igra reci u nemaèkom. Pauk i Spinoza. Pauk je Spinne. P. prev.
18
Hri æanski pojam boga bog kao bog bolesnih, kao pauk, kao duh jeste jedan od
najiskvarenijih pojmova o bogu koji su dospeli na zemlju. On mo da èak predstavlja n
ajni i
vodostaj u opadajuæem razvitku bo jeg tipa. Bog odroðen u protivreèje ivota, umesto da
bude njegovo preobra enje i veèno Da! U bogu obreèeno neprijateljstvo prema ivotu,
prirodi, volji za ivotom! Bog formula za svako klevetanje "ovostranog", za svaku
la o
"onostranom"! U bogu obogotvoreno ni tavilo, posveæena volja za ni tavilom!...
19
Da sna ne rase severne Evrope nisu od sebe odbacile hri æanskog boga, to zaista ne
èini èast njihovom religioznom daru da ne govorimo o ukusu. Oni su morali iziæi na kra
j sa
takvim izrodom décadence.Zato to nisu sa njim okonèali, na njima le i prokletstvo: u sv
e
svoje instinkte su primili bolest, starost, protivreèje od tada nisu stvorili vi e n
ijednog
boga! Skoro dve hiljade godina a ni jedan jedini novi bog! Nego jednako jo i kao
s punim
pravom postojeæi, kao ultimatum i maximum bogotvorne snage, creator spiritus-a u èov
eku,
taj vredan aljenja bog hri æanskog monotono-teizma! Ta hibridna tvorevina propadanja
saèinjena iz nule, pojma i protivreènosti, u kojoj svi instinkti decadence, svi kuka
vièluci i sve
lomnosti du e nalaze svoju potvrdu!
20
Osuðujuæi hri æanstvo ne bih eleo da budem nepravedan prema jednoj srodnoj religiji
koja po broju sledbenika èak prema a prvu: prema budizmu. Kao nihilistièke religije ob
e
spadaju zajedno one su religije decadence , obe su na neobièan naèin meðusobno
razluèene. Za moguænost da se danas one porede kritièar hri æanstva je duboko zahvalan
indijskim uèenjacima. Budizam je stotinu puta realistièniji od hri æanstva on je u krvi
nasledio objektivno i hladno postavljanje problema, on dolazi nakon niza stoleæa i
strajnog
filozofskog traganja. Kada on nastaje pojam "bog" je veæ
ukinut. Budizam je jedina doslovno
pozitivistièka religija koju nam istorija dozvoljava da upoznamo, pa èak i njenu teo
riju
saznanja (jedan strogi fenomenalizam ). On vi e ne veli "borba protiv greha", nego,
dajuæi
sasvim za pravo stvarnosti, "borba protiv trpljenja". Iza sebe je veæ
ostavio èime se duboko
razlikuje od hri æanstva samoobmanu u pojmovima o moralu, on je, reèeno mojim
jezikom, s one strane dobra i zla. Dve fiziolo ke èinjenice na kojima poèiva i koje im
a u vidu
jesu: najpre izvanredno visoka osetljivost senzibilitetakoja se izra ava kao istanèa
na
sposobnost za bol, zatim izuzetna produhovljenost, odvi e dugo ivljenje u pojmovima
i
logièkim procedurama zbog èega je instinkt za liènost o teæen u korist "bezliènog" ( oba
stanja su, bar nekolicini mojih èitalaca, "objektivnih", kao i meni samom, poznata
iz liènog
iskustva). Ovi fiziolo ki uslovi su doveli do depresije: prema njoj se Buda odnosi
higijenski.
On joj suprotstavlja ivot u slobodnom prostoru, lutalaèki ivot; umerenost i izbirlji
vost u
jelu; oprez spram svih alkoholnih piæa i spram èuvstava koja izazivaju jed i uzburka
vaju krv;
nikakva zabrinutost ni za sebe ni za drugog. On zahteva predstave koje ili umiru
ju ili
razveseljavaju iznalazi sredstva za odvikavanje od drugih. Dobrotu, stanje dobro
te, razume
kao zahtev za zdravljem. Molitva je iskljuèena upravo kao i askeza. Nema kategorièko
g
imperativa, uop te nema prinude, èak ni unutar manastirske zajednice ( kadgod se eli
mo e se iz nje ponovo iziæi ). Sve su to bila sredstva da se pojaèa ona prekomerna
osetljivost. Upravo zato on ne insistira ni na kakvoj borbi protiv onih koji dru
kèije misle;
njegovo uèenje ni protiv èega se vi e ne bori nego protiv oseæanja osvete, odvratnosti,
ressentiment-a ( "neprijateljstvu se ne mo e stati na put pomoæu neprijateljstva": ud
arni
pripev èitavog budizma...). I s pravom: upravo ova èuvstva bila su najnezdravija s o
bzirom na
osnovnu dijetetsku nameru. Sa duhovnim zamorom, kojeg zatièe i koji se izra ava u
preteranoj "objektivnosti" (to jest slabljenju individualnog interesa, gubitku u
te ini, u
"egoizmu"), on se bori strogim svoðenjem i najduhovitijih interesa na liènost. U Bud
inom
uèenju egoizam je nu da: "jedno je neophodno" i "kako se ti oslobaða patnje" vodi i
omeðava duhovnu dijetu ( a za to da se pak ne setimo onog Atinjanina koji je isto tak
o
ratovao sa èistom "nauèno æu", Sokrata koji je egoizam liènosti u podruèju problema uzdigao
do morala).
21
Pretpostavka za budizam je veoma blaga klima, velika i krotka popustljivost i
liberalnost u moralnim obièajima, nikakav militarizam; i da pokret ima svoje ognji t
e u vi im
i èak obrazovanijim slojevima. Njegov cilj je postignut ako se kao najvi em cilju te i
vedrini,
spokoju; odsustvu svake elje. Budizam nije religija u kojoj se naprosto stremi sa
vr enstvu:
ne to savr eno je normalan sluèaj.
U hri æanstvu u prvi plan izbijaju instinkti potèinjenih i potlaèenih: u njemu svoj spas
tra e najni i slojevi. Tu se kao zanimanje, da bi se doskoèilo dosadi, praktikuje kazu
istika
greha, samokritika, inkvizicija savesti; tu se neprestano napregnutim (molitvom)
odr ava
afektivni odnos spram jednog moænika nazvanog "Bog"; tu ono najvi e va i kao nedosti no,
kao poklon, kao "milost". U njemu isto tako nema javnosti. Hri æansko je skrovi te, mr
aèan
prostor. Telo je prezreno, higijena odbaèena kao èulnost. Crkva se èak bori protiv èisto
te (
prva hri æanska mera posle progona Mavara bila je zatvaranje javnih kupatila, kojih
je
Kordoba imala samo 270). Hri æansko je izvestan smisao za surovost prema sebi i drug
ome;
mr nja prema onima koji drukèije misle; volja za proganjanjem. U prvom planu su turo
bne i
uzbudljive predstave; najvi e pri eljkivana, oznaèena najvi im imenima, jesu epileptièka
stanja. Dijeta je tako izabrana da podstièe morbidna priviðanja i nadra uje nerve. Hri æan
sko
je smrtno neprijateljstvo prema onima koji se dr e zemlje, prema "otmenima" i u is
ti mah
prikriveno, tajno nadmetanje ( njima se prepu ta "telo", hoæe se samo "du a"...). Hri æans
o
je mr nja prema duhu, prema ponositosti, odva nosti, slobodi, libertinage* duha; hri æan
sko
je mr nja prema èulima, prema radovanju èula, prema radosti uop te ...
* Na francuskom u izvorniku. Libertinage = slobodoumlje, slobodarstvo. P. prev.
22
Kada je hri æanstvo napustilo svoje prvo tlo, najni e slojeve, donji svet Antike, kada
je
po lo u potragu za moæi meðu varvarskim narodima, tu ono vi e nije imalo za pretpostavku
umorne ljude, nego iznutra podivljale i rastrzane sna ne ali bezuspe ne ljude.
Nezadovoljstvo sa sobom, patnja u sebi, ovde nije kao kod budista neka prekomern
a
osetljivost i sposobnost za bol, veæ
obrnuto: premoæna elja za zlodelom, za rasprskavanjem
unutra nje napetosti u du manske èinove i predstave. Hri æanstvu su bili neophodni varvars
ki
pojmovi i vrednosti da bi zagospodarilo nad varvarima: takvi su rtvovanje prvenca
, pijenje
krvi u prièesti, preziranje duha i kulture, muèenje u svim oblicima, fizièkim i psihièki
m,
velièanstveni la ni sjaj kulta. Budizam je religija za docnije ljude, za blage, ljub
azne, izuzetno
produhovljene rase koje su odvi e lako sklone boli ( Evropa jo dugo neæe biti zrela za
njega ): on je vraæanje tih rasa spokoju i vedrini, dijeti u prostoru duha, izvesno
m
prekaljivanju u prostoru tela. Hri canstvo hoæe da zagospodari nad grabljivicama; nj
egova
zamisao je da ih razboli slabljenje je hri æanski recept za pripitomljavanje, za
"civilizaciju". Budizam je religija za konac i zamor civilizacije, hri canstvo je
jo ne nalazi
pred sobom ono je zasniva prema okolnostima.
23
Recimo jo jednom, budizam je sto puta hladniji, istinitiji, objektivniji. Njemu v
i e nije
potrebno da prilièno sebi tumaèenjem greha stvara svoju patnju, svoju sposobnost za
bol
on jednostavno veli ono to misli, "ja patim". Za Varvara, naprotiv, trpeti u sebi
nije ni ta
pristojno: njemu je neophodno tumaèenje da bi sebi priznao da pati (njegov instink
t upuæuje
ga pre na poricanje patnje, na tiho podno enje). Tu je reè "ðavo" bila dobroèinstvo: ima
o se
premoæan i stra an neprijatelj sa takvim neprijateljem nije imalo zbog èega da se post
idi.
U svojoj osnovi hri canstvo ima nekoliko tananosti koje pripadaju Istoku. Pre sveg
a
poznato je da je on u sebi sasvim ravnodu an da li je ne to istinito, ali od najveæe v
a nosti je
ukoliko se u to veruje kao istinito. Istina i vera da je ne to istinito: dva sasvi
m divergentna
sveta interesa, gotovo protivstavljena sveta i jednom i drugom se prilazi u osno
vi razlièitim
putevima. Znati izvesti to predstavlja na Istoku bezmalo mudrost: tako to razume
ju
brahmani, tako to razume Platon, tako i svaki uèenik ezoterièke nauke. Ako na primer
sreæa
poèiva u verovanju u iskupljenje greha, tada kao pretpostavka za to nije nu no da èove
k bude
gre an veæ
da se oseæa gre an. No, ako je vera potrebna pre svega, tada se um, saznanje,
istra ivanje, moraju prekriti nepoverenjem: put prema istini je zabranjeni put, Sn
a na nada
je mnogo veæi podsticaj za ivot nego ina bilo koja pojedina zaista postignuta sreæa.
Onaj koji
pati mora da se odr ava nadom koja ne mo e da bude protivreèna ijednoj stvarnosti koja
se
ne okonèava ni sa kakvim ispunjenjem: nada u onostranost, (Upravo zbog ove odlike
da
odr ava nesreæne, va ila je kod Grka nada kao zlo nad alima, kao izuzetno podmuklo zlo:
ono je ostavljeno u baèvi zla). Da bi ljubav bila moguæna mora bog da bude liènost; da
bi
najdublji instinkti mogli reæi svoju reè, bog mora da je mlad. Da bi se udovoljilo p
obo noj
revnosti ena u prvi plan se mora staviti neki lep svetac, a za mu karce neka Marija
. Ovo uz
pretpostavku da hri canstvo hoæe da zavlada podruèjem gde je afrodizijski ili Adonisov
kult
veæ
unapred odredio pojam kulta. Zahtev za èedno æu pojaèava estinu i dubinu religioznog
instinkta on èini kult toplijim, zanosnijim, du evnijim. Ljubav je stanje u kojem èove
k
ponajèe æe vidi stvari takvima kakve one nisu. Tu je iluzorna snaga u svojoj punoj vis
ini, kao
i ubla avajuæa, preobra avajuæa snaga. U ljubavi se podnosi vi e nego inaèe, sve se dopu ta
Radilo se na tome da se izmisli religija u kojoj se mo e biti voljen: time se prem
o æava ono
najgore u ivotu èak se vi e i ne vidi. Toliko o tri hri æanske vrline veri, ljubavi, n
: ja
ih zovem tri hri æanska lukavstva. Budizam je odvi e odocnio, odvi e je pozitivistièkida
i
na ovaj naèin jo bio dovitljiv.
24
Ovde samo dotièem problem nastanka hri æanstva. Prva postavka za njegovo
re avanje jeste: hri æanstvo se da razumeti jedino na tlu iz kojeg je izraslo ono nije
reakcija
na jevrejski instinkt, ono je njegova sama doslednost, dalji zakljuèak u njegovoj
straviènoj
logici. U formuli iskupitelja: "Spas dolazi od Jevreja". Druga postavka glasi: p
siholo ki tip
Galilejca je jo prepoznatljiv, ali samo u njegovom potpunom izopaèavanju (koje je u
isti mah
osakaæivanje i pretovarivanje stranim crtama ) mogao je on da poslu i za ono za to je
upotrebljen, za tip iskupitelja èoveèanstva. Jevreji su najèudnovatiji narod u svetsko
j
istoriji, jer suoèeni sa pitanjem o bitku i nebitku /Sein, Nichtsein/ oni su sa sa
vr eno
uzbudljivom sve æu po svaku cenu izabrali bitak: ova cena je bila radikalno krivotvo
renje
svake prirode, svake prirodnosti, svake realnosti, èitavog unutra njeg koliko i spol
ja njeg
sveta. Ogradili su se od svih uslova pod kojima je dosada jedan narod mogao da iv
i, smeo da
ivi; od sebe su stvorili pojam suprostavIjanja prirodnim uslovima postepeno su na
nepopravljiv naèin preokrenuli religiju, kult, moral, istoriju, psihologiju, u sup
rotnost njihovih
prirodnih vrednosti. Isti fenomen sreæemo jo jednom i u neizrecivo uveæanoj razmeri,
ali
uprkos svemu samo kao kopiju hri æanska crkva, i obzirom na "sveti narod" ona ne mo e
da pola e nikakvo pravo na originalnost. Upravo zato su Jevreji najsudbonosniji na
rod u
svetskoj istoriji; oni su svojim naknadnim delovanjem toliko ispremetali èoveèanstvo
da se i
do danas mo e hri æanin da oseæa antijevrejski a da se ne shvati kao krajnja jevrejska
konsekvenca. Po prvi put sam u svojoj "Genealogiji morala" psiholo ki izlo io antino
mijski
pojmovni par jednog otmenog morala i morala ressentiment-a, pri èemu je ovaj posle
dnji
izvirao iz Ne prema prvom: i u tome je èitav jevrejsko-hri æanski moral. Da bi se mogl
o reæi
Ne svemu to predstavlja uzlazne kretanje ivota na zemlji, uspe an rast, moæ, lepotu,
samopotvrðivanje, morao je genije minulog instinkta ressentiment-a sebi da stvori
drugi svet
u kojem se potvrðivanje ivota javlja kao zlo, kao ne to po sebi za osudu. Dopunimo li
stvar i
sa psiholo ke strane, jevrejski narod je narod naj ilavije ivotne snage, narod koji j
e
slobodno, stavljen u nemoguæe okolnosti, iz najdubljeg lukavstva samoodr anja, stao
na
stranu svih décadence-instinkata ne svladan njima, nego zato to je u njima otkrio m
oæ
kojom mo e da se posvedoèi spram "sveta". Jevreji su protivnost svih décadents: oni su
morali da im se prika u kao iluzija, znali su da se stave, sa jednim non plus ultr
a pozori nog
genija, na vrh svih décadence-kretanja ( kao Pavlovo hri æanstvo ) da bi iz njih stvoril
i
ne to sna nije od ma kakve stranke koja govori Da ivotu. Décadence je, za onu vrstu lju
di
koji u jevrejstvu i hri æanstvu pri eljkuju moæ, sve tenièki naèin, samo sredstvo: ivotni
interes je ove vrste ljudi da èoveèanstvo uèini bolesnim i pojmove "dobro" i "zlo", "i
stinito" i
"la no", izopaèi u po ivot opasan i za svet klevetnièki smisao,
25
O istoriji Izraela se ne mo e suditi kao o tipiènoj istoriji svakog odpriroðavanja
prirodnih vrednosti. Ukazujem na pet èinjenica koje se toga tièu. U iskonu, pre sveg
a u vreme
Kraljeva, i Izrael se odnosio prema svim stvarima ispravno, to jest prirodno. Nj
egov Jehova
bio je izraz svesti o moæi, zadovoljstva sa sobom, nade u sebe: od njega se oèekival
a pobeda i
spas, preko njega se uzdalo da priroda pru a ono to je narodu potrebno pre svega ki u
.
Jehova je bog Izraela i sledstveno bog pravednosti: logika svakog naroda koji je
moæan i na
tome gradi svoju èistu savest. U kultnim sveèanostima izra avaju se obe ove strane
samopotvrde jednog naroda: on je zahvalan za sreænu sudbinu kojom se izdigao, zahv
alan je
za promenu godi njih doba i svu blagodat u stoèarstvu i zemljoradnji. Ovo stanje stv
ari
dugo je ostalo idealom, èak i kada je bilo ra èinjeno na alostan naèin: anarhija unutra,
Asirci
spolja. No, narod je kao najpo eljnije stanje uèvrstio onu viziju kralja koji je dob
ar vojnik i
strog sudija: pre svega onu tipiènog proroka (to jest kritièara i satirièara trenutne
situacije),
Isaija. Ali, svaka nada je ostala neispunjena. Stari bog vi e ni ta nije mogao od on
oga to
je ranije mogao. Moralo mu se dozvoliti da ode. ta se dogodilo? Pojam o njemu se
promenio
odprirodio se: to je cena po koju se odr ao. Jehova bog "pravde" nije vi e jedno sa
Izraelom, nije vi e izraz narodnog samoljublja: jo je bog samo pod izvesnim uslovim
a...
Njegov pojam postaje oruðe u rukama sve tenièkih agitatora koji od sada svaku sreæu tumaèe
kao nagradu, svaku nesreæu kao kaznu za neposlu nost prema bogu, za "greh". To je on
aj
najla ljiviji manir tumaèenja nekog tobo njeg "moralnog svetskog poretka" sa kojim je,
jednom za uvek, prirodni pojam "uzroka" i "posledice" okrenut naglavce. Kada se
pak,
posredstvom nagrade i kazne, prirodna kauzalnost isterala iz sveta, bilo je potr
ebno potra iti
protivprirodnu kauzalnost: sav ostatak neprirode se na to nadovezao. Bog koji za
hteva
umesto boga koji poma e; savetuje, koji je u osnovi podsticajna reè
za svako sreæno
nadahnuæe odva nosti i samopouzdanja ... Moral koji nije vi e izraz ivotnih i razvojnih
uslova jednog naroda, koji nije vi e njegov najdublji ivotni instinkt, nego je post
ao
apstraktan, protivstavljen ivotu moral kao temeljno razjedanje ma te, kao "zlo oko"
upereno na sve stvari. ta je jevrejski, ta je hri æanski moral? Nevinost predata sluèaju
,
nesreæa okaljana pojmom "greha", dobro raspolo enje shvatano kao opasnost, kao
"isku enje", fiziolo ka nelagodnost zatrovana crvom koji nagriza savest...
26
Krivotvoreni pojam boga, krivotvoreni pojam morala jevrejsko sve tenstvo nije stal
o
na tome. Nije se znalo ta uraditi sa èitavom istorijom Izraela: neka se tornja! Ti
sve tenici
su ustolièili Èudo krivotvorenja, za ta nam kao dokument slu i dobar deo Biblije: sa
neèuvenom porugom prema svakom nasleðu, prema svakoj istorijskoj realnosti, oni su
pro lost svog sopstvenog naroda preveli u religiozno, to jest od nje naèinili stupid
an
mehanizam spasa: krivica prema Jehovi i kazna, pobo nost prema Jehovi i nagrada. M
nogo
bolnije bi osetili ovaj najsramniji èin krivotvorenja istorije da nas crkvena inte
rpretacija
istorije nije hiljadama godina gotovo zatupljivala zahtevima za taènost in histori
cis. A crkvi
su sekundirali filozofi: la o "moralnom poretku sveta" pro ima èitav razvoj èak i novij
e
filozofije. ta znaèi "moralni poredak sveta"? Da bo ja volja postoji, jednom za svagd
a, u
onome to èovek èini, u onome to mu je dopu teno; da se vrednost jednog naroda, jednog
pojedinca, meri prema njegovoj veæoj ili manjoj pokornosti bo joj volji; da sudbina
naroda,
pojedinca, osvedoèava vladavinu bo je volje, to jest one koja ka njava i nagraðuje srazm
erno
poslu nosti. Realnost umesto ove la i vredne aljenja znaèi: parazitska vrsta èoveka, koj
opstaje tro enjem svih zdravih ivotnih oblika, sve tenik, zloupotrebljava bo je ime:
dru tveno stanje u kojem sve tenik odreðuje vrednost stvari on naziva "Bo jim carstvom";
sredstvo kojim takvo stanje posti e i odr ava naziva "Bo jom voljom". Sa hladnokrvnim
cinizmom, on odmerava narode, razdoblja, pojedince, prema tome da li oni koriste
ili se
suprotstavljaju sve tenièkoj svemoæi. Neka ih se pogleda na delu: veliko razdoblje u i
storiji
Izraela postalo je u rukama jevrejskih sve tenika razdoblje propadanja, progonstva
, duge
nesreæe, preobrazilo se u veènu kaznu za veliko doba doba kada sve tenik jo ni ta nije
znaèio. Oni su, veæ
prema svojim potrebama, od moænih, slobodarskih likova iz istorije
Izraela stvarali jadne varalice i kukavice ili "bezbo nike", psihologiju svih veli
kih dogaðaja
pojednostavili su u idiotsku formulu "poslu nost ili neposlu nost prema bogu". Korak
dalje: "Bo ja volja" (to jest uslovi odr anja moæi sve tenika) mora da bude prepoznata u
ovu svrhu je potrebno "otkrovenje". Jasno je: potrebno je veliko knji evno krivotv
orenje,
pronaðen je jedan "sveti spis" uza svu obrednu pompu, sa danima pokajanja i kukanj
em
nad dugim "grehom", on je objavljen. "Bo ja volja" je veæ
odavno bila utvrðena: èitava
nesreæa bila je u tome da se "sveti spis" zagubio ... Mojsiju je veæ
bila otkrivena "Bo ja
volja"... ta se dogodilo? Sa strogo æu i pedanterijom, èak do malih i velikih poreza ko
ji su
imali da mu se plate ( ne zaboraviv i ni najukusnije komade mesa, jer je on veliki
ljubitelj
beefsteaka), sve tenik je jednom za svagda formulisao ta on eli da ima, " ta je bo ja vo
lja"
... Od sada su sve ivotne stvari tako ureðene da je sve tenik svuda neophodan; u svim
prirodnim dogaðajima u ivotu, kod raðanja, braka, bolesti, smrti, a da o " rtvovanju"
(obedovanje) i ne govorimo, pojavljuje se sveti parazit da bi ih odprirodio njeg
ovim
jezikom: "osvetio" ... Jer, mora se shvatiti: svaki prirodni obièaj, svaka prirodn
a ustanova
(dr ava, pravni poredak, brak, staranje nad bolesnima i siroma nim), svaki zahtev ko
ji potièe
iz ivotnog instinkta, ukratko sve ono to u sebi ima svoju vrednost, postalo je sa
sve tenièkim parazitizmom (ili "moralnim poretkom sveta") u osnovi bezvredno, opreèno
vrednosti: svemu tome je potrebna naknadna potvrda potrebno je stvoriti moæ
koja
odobrava vrednost, moæ
koja poni tava prirodu i koja upravo tek time stvara vrednost...
Sve tenik obezvreðuje, obesve æuje prirodu: tek po tu cenu on uop te postoji.
Neposlu nost prema bogu, to jest prema sve teniku, prema "zakonu", dobija sada ime "
greh".
Sredstva da bi se ponovo "izmirili sa Bogom" jesu, kako je pravo, sredstva sa ko
jimase samo
jo sigurnije zajemèuje potèinjenost sve tenicima: sve tenik jedini "iskupljuje"... Psihol
o ki
gledano, "grehovi" su neophodni u svakom sve tenièki organizovanom dru tvu. Oni su pra
vo
odr avanje moæi, sve tenik ivi od grehova, njemu je potrebno da se "gre i"... Najvrhovnij
e
naèelo: "Bog opra ta onome koji se kaje" jasnije: koji se potèinjava sve teniku.
27
Na takvom la nom tlu, gde je svaka priroda, svaka prirodna vrednost, svaka realnos
t,
imala protiv sebe najdublje instinkte vladajuæe klase, izraslo je hri æanstvo, oblik s
mrtnog
neprijateljstva prema realnosti koji do sada nije prevaziðen. "Sveti narod", koji
je za sve stvari
zadr ao samo sve tenièke vrednosti, samo sve tenièke reèi, i koji je, sa dosledno æuu
ulivanju straha, odbacio od sebe sve to je inaèe ostalo na zemlji od moæi kao "bogohu
lno",
kao "svet", kao "greh" taj narod proizveo je za svoj instinkt poslednju formulu
koja je
logièki vodila do samoporicanja: on je, kao hri æanstvo, porekao i poslednji oblik rea
lnosti,
"sveti narod", "narod izabranih", samu jevrejsku realnost. Sluèaj je prvoga reda:
mali
pobunjenièki pokret, koji je kr ten prema imenu Isusa iz Nazareta, jo jedamput je jev
rejski
instinkt drugim reèima, sve tenièki instinkt koji vi e ne podnosi sve tenika kao realnost
izum jednog jo izvedenijeg oblika postojanja, jedne jo nerealnije vizije sveta od
one koja je
uslovljena organizacijom neke crkve. Hri æanstvo porièe crkvu ... Ne vidim protiv èega
je pobuna bila uperena, razumeli dobro ili ne njenog zaèetnika Isusa, ako nije bil
a pobuna
protiv jevrejske crkve "crkve" uzete taèno u onom smislu u kojem mi danas tu reè
razumemo. To je bila pobuna protiv "dobrih i pravednih", protiv "svetog Izraela"
, protiv
hijerarhije dru tva ne protiv njegove iskvarenosti, nego protiv kaste, privilegije
, poretka,
formule. Ona je bila neverovanje u "vi e ljude", Ne reèeno svemu to je bilo sve tenik i
teolog. No hijerarhija, koja je time iako samo za trenutak bila stavljena u pita
nje, bila je
sojenièko naselje u kojem se jevrejski narod, usred "vode", uglavnom jo odr avao muèno
izvojevana poslednja moguænost da pre ivi talog njegove zasebne politièke egzistencije
:
napad na nju bio je napad na najdublje narodne instinkte, na naj ilaviju narodnu v
olju za
ivotom koja je ikada postojala na zemlji. Taj sveti anarhist, koji je pozivao naj
ni e slojeve
naroda, odbaèene i "gre nike", èandalu unutar jevrejstva, na pobijanje vladajuæeg poretk
a
sa jezikom, ako je verovati Jevanðeljima, koji i danas jo traje u Sibiru, bio je po
litièki
zloèinac upravo koliko je to moguæe bilo u jednoj apsurdno-nepolitièkoj zajednici. I o
na ga je
odvela na krst: dokaz za to je zapis na krstu. Umro je za svoju krivicu nema nik
akvog
osnova, iako je to èesto bilo tvrðeno, da je umro za krivicu drugog.
28
Sasvim je drugo pitanje da li je on uop te bio svestan takve protivreènosti ili se p
ak
oseæao kao ta protivreènost. I tek ovde dodirujem problem psihologije iskupitelja.
Priznajem da je malo knjiga koje èitam sa takvim te koæama kao Jevanðelje.Ove te koæe su
druge vrste od onih na èijem utvrðivanju je uèena radoznalost nemaèkog duha slavila jeda
n od
svojih najnezaboravnijih trijumfa. Daleko je vreme kada sam i ja, poput svakog m
ladog
nauènika, sa razboritom sporo æu jednog istanèanog filologa, u ivao u delu neuporedivog
trausa. Tada sam imao dvadeset godina: sada sam preozbiljan za to. ta me se tièu
protivreèja "nasleða"? Kako je uop te moguæe da se legende o svecima zovu "nasleðe"!
Povesti o svecima su najdvosmislenija literatura koja uop te postoji: primeniti na
njih nauèni
metod, kada nema nijednog drugog dokumenta, izgleda mi unapred osuðeno na neuspeh
puko nauèno besposlièenje...
29
Ono do èega mi je stalo jeste psiholo iki tip iskupitelja. On bi mogao èak da bude
sadr an u Jevanðeljima uprkos Jevanðeljima, ma koliko god bio osakaæen ili pokriven stra
nim
crtama: kao onaj koji je saèuvan u legendama Franje Asi kog uprkos tim legendama. Ne
istina
o tome ta je radio, ta je govorio, kakve su stvarne okolnosti njegove smrti: nego
pitanje da li
je njegov tip jo uop te zami Ijiv, da li ga je "tradicija saèuvala"? Poku aji, za koje z
am,
da se iz Jevanðelja i èita èak istorija jedne "du e", izgledaju mi kao potvrde gnusne
psiholo ke lakomislenosti. Gospodin Renan, taj lakrdija in psychologicis, snabdeo j
e svoje
obja njenje tipa Isusa sa dva najneprikladnija pojma koja se na njega mogu primeni
ti:
pojmom genija i pojmom heroja ("heros"). A ako je ne to nejevanðeljsko, to je pojam
heroja.
Ovde je instinktom postalo upravo suprotnost svem borenju, svakom borbenom raspo
lo enju:
ovde nesposobnost za otpor postaje moral ("ne opiri se zlu!", to je najosnovnija
poruka
Jevanðelja, u izvesnom smislu njihov kljuè), bla enstvo u miru, u krotkosti, u ne-moæi-b
itineprijatelj.
ta znaèi "radosna vest"? Istinski ivot, veèni ivot je naðen, on nije obetovan,
on je tu, u nama: kao ivot u ljubavi, u ljubavi bez razila enja i iskljuèivosti, bez
odstojanja.
Svako je bo je dete. Isus apsolutno ni ta ne tra i jedino za sebe kao bo je dete svako
e
sa svakim jednak... Praviti od Isusa heroja! I kakvo nerazumevanje reèi "genije"! Èi
tavo
na e poimanje, na kulturni koncept "duha" nema u svetu u kojem ivi Isus ba nikakvog
smisla. Reèeno strogim jezikom filozofije, ovde bi jedna sasvim druga reè
bila pre na mestu:
reè
idiot. Znamo za jedno stanje bolesne osetljivosti èula pipanja koje svaki put kada
se
dodirne, uhvati neki predmet izaziva stresanje. Prevede li se takav filozofski h
abitus na
njegovu poslednju logiku kao instinktivna mr nja prema svakoj realnosti, kao bekst
vo u
"nedokuèivo", u "neshvatljivo", kao odvratnost prema svakom formulisanju, svakom p
ojmu o
vremenu i prostoru, prema svemu to je opipljivo, moralni obièaji, institucija, crkv
a, kao biti
kod kuæe u svetu koji nema vi e nikakvog dodira sa realno æu, koji je jo samo "unutra nji"
"istinski" svet, "veèni" svet... "Bo je carstvo je u nama"...
30

Instinktivna mr nja prema realnosti: posledica ekstremne sposobnosti za trpljenje

i dra
koja uop te vi e ne eli da "dotièe", jer bilo kakvo dodirivanje oseæa odvi e duboko.
Instinktivno iskljuèivanje svih gaðenja, neprijateljstava, svih granica i distanci u
oseæanju:
posledica ekstremne sposobnosti za trpljenje i dra , koja svako opiranje, veæ
i primoravanje
na otpor, oseæa kao nepodno ljivo nezadovoljstvo (to jest kao pogubno, kao ne to od èega
odvraæa instinkt samoodr anja), a bla enstvo (zadovoljstvo) vidi jedino u tome da se v
i e ne
usprotivljuje nièemu, nikome, pa ni nedaæama i zlu ljubav kao jedina, kao poslednja
moguænost ivota... To su dve fiziolo ke realnosti na kojima, iz kojih je izraslo uèenje
o
iskupljenju. Ja ih nazivam sublimno dalje razvijanje hedonizma na potpuno morbid
nom
temelju. Najsrodniji mu je, iako sa znatnim dodatkom grèke vitalnosti i nervne sna
ge,
epikurejizam, mnogobo aèko uèenje o iskupljenju. Epikur tipièni décadent: najpre sam ga ja
kao takvog prepoznao. Strah od boli, èak od onog beskrajnog malog u boli on ne mo e
drukèije da okonèa nego u jednoj religiji ljubavi...
31
Svoj odgovor na problem dao sam napred. On pretpostavlja da nam je tip iskupitel
ja
saèuvan samo u ogromnoj unaka enosti. To izvrtanje ima u sebi mnogo verovatnosti: ta
kav
tip nije iz vi e razloga mogao da ostane èist, potpun, bez dodataka. Isto tako je i
sredina, u
kojoj se ovaj neobièni lik kretao, a jo vi e istorija, sudbina prve hri æanske zajednice,
morala
da ostavi tragove na njemu. Od njega je postao tip sa mno tvom crta koje se daju r
azumeti
samo ratom i propagandnim ciljevima. Taj èudni i bolesni svet u koji nas uvode Jev
anðelja
svet, kao iz nekog ruskog romana, u kome kao da su uprilièili sastanak dru tveni tal
og,
dru tvena patnja i "deèji" idiotizam morao je u svakom sluèaju da vulgarizuje tip: oso
bito
prvi uèenici prevode jedno biæe potpuno utopljeno u simbole i nedokuèivosti najpre u n
jihovu
sopstvenu sirovost da bi od njega uop te ne to razumeli, za njih je tip postojao tek
nakon
njegovog uoblièavanja u poznatije oblike... Prorok, mesija, buduæi sudija, uèitelj mor
ala,
èudotvorac, Jovan Krstitelj toliko prilika da se tip ne prepozna... Konaèno, ne
potcenjujemo proprium koje god bilo velikog, naime sekta kog obo avanja: ono bri e
izvorne, ponekad muèno-strane crte i idiosinkrazije u obo avanom biæu ono ih èak ne vidi.
Trebalo bi aliti to jedan Dostojevski, mislim neko ko je umeo da upravo obuhvatno
oseti
takvu me avinu sublimnog, bolesnog i deèjeg, nije iveo u blizini tog najzanimljivijeg
decadent-a. Poslednje gledi te: u stvari, tip bi mogao, kao tip décadence, da bude n
aroèite
pluralne i protivreène prirode. Takva moguænost nije sasvim iskljuèena. Meðutim, sve nas
od
toga razuverava: to je upravo sluèaj pri kojem je tradicija morala da bude izuzetn
o
istinoljubiva i objektivna: iz kojih razloga bi mislili suprotno. Samo trenutak
zjapi protivreèje
izmeðu propovednika planina, jezera i polja, èija pojava podseæa na Budu koji eta
neindijskim tlom, i tog agresivnog fanatika, smrtnog neprijatelja teologa i sve te
nika, kojeg je
Renanova pakost velièala kao "le grand maitre en ironie"* Ja sam ni ne sumnjam u t
o da je
hri æanska propaganda iz svog razdra enog stanja presula znatnu meru ogorèenja (i samo i
z
esprit-a)u tip uèitelja: dovoljno je poznato da se sekta i ne dvoume da njihovu apol
ogiju sebi
stvore posredstvom njihovog uèitelja. Kada je prvoj hri æanskoj zajednici bio neophoda
n
jedan pravednièki, kavgad ijski, gnevan, opako o trouman teolog protiv teologa, stvori
la je
sebi svog "Boga" prema njenim potrebama: tako mu je, bez oklevanja, stavila u us
ta i one
sasvim nejevanðeljske pojmove kojih tada nije mogla da se li i, "vraæanje", "poslednji
sud",
svaku vrstu vremenskog èekanja i obeæanja.
* Na francuskom u izvorniku. Znaèi veliki uèitelj, ironije. P. prev.
32
Jo jednom, protivim se da se fanatik podvede pod tip iskupitelja: reè
imperieux*, koju
je upotrebio Renan, samcita veæ
anulira tip. "Dobra vest" je upravo da vi e ne postoje nikakve
suprotnosti; nebesko carstvo pripada deci; vera koja se ovde glaska nije vera za
koju se
moralo izboriti ona je tu Od poèetka, ona je u neku ruku detinjstvo koje je uzmakl
o u
duhovno. Fiziolozima je bar poznat sluèaj, kao posledièna pojava degeneracije, odlo en
og i u
organizam nerazvijenog puberteta. Takva vera se ne srdi, ne zamera, ne brani se:
ne nosi
"maè" èak ni ne sluti podelu koju bi jednom mogla da izazove. Ona se ne dokazuje, ni
èudom ni nagradom i obeæanjem, pa ni "pismom": ona sama je svakog trena svoje èudo, sv
oja
nagrada, svoj dokaz, svoje "Bo je carstvo". Ova vera se ni ne formuli e ona ivi, od s
ebe
odbija sve formule. Razume se, sluèajnost okoline, jezika, predobrazovanje, odreðuje
izvestan
krug pojmova: prvo hri æanstvo rukuje samo sa jevrejsko-semitskim pojmovima ( i jesti
i
piti kod prièesti spada meðu njih, pojam koji je crkva, kao i sve jevrejsko, tako hu
do
zloupotrebila). No neka se pazi da se u tome ne vidi vi e od jednog znakovnog govo
ra,
semiotike, prilike za jezièke figure. Upravo ne uzimati nijednu reè
doslovno jeste za ovog
anti-realistu preduslov da uop te mo e da govori. Meðu Indijcima on se koristio pojmov
ima
Sânkhyam, meðu Kinezima onima koji su slu ili Laoceu a pritom nije oseæao nikakvu
razliku. Isus bi se mogao, sa izvesnom tolerancijom u izrazu, nazvati "slobodan
duh"
prema svemu konkretnom je ravnodu an: reè
ubija, sve to je konkretno ubija. Kod njega se
pojam iskustvo " ivot", jedino koje poznaje, opire svakoj vrsti reèi, formule, zakon
a, vere,
dogme. On govori naprosto o onome to je najunutarnjije: " ivot" ili "istina" ili "s
vetlost"
jeste njegova reè
za to najunutarnjije sve ostalo, èitava realnost, èitava priroda, sam jezik,
ima za njega jedino vrednost jednog znaka, figure. Na ovom se mestu ne bi smelo
sasvim
oma iti, ma koliko da je velika zavodljivost koja poèiva u hri æanskoj, hoæu reæi crkvenoj
predrasudi: takav simbolist par excellence stoji izvan svake religije, svakog po
jma kulta,
svake nauke o istoriji, svake nauke o prirodi, svakog iskustva sveta, svakog saz
nanja, svake
politike, svake psihologije, svih knjiga, svake umetnosti njegovo "znanje" je up
ravo èisto
neznanje da ne to takvo postoji. Kultura mu èak ni po èuvenju nije poznata, on nema ni
kakve
potrebe da se bori sa njom ne porièe je... To isto va i za dr avu, za èitav graðanski por
dak
i dru tvo, za rad, za rat on nikada nije imao razloga da porièe "svet", nikada ni ta n
ije ni
znao o crkvenom pojmu "svet" ... Za poricanje on upravo i nije bio kadar Dijalek
tike
takoðe nema, nema predstave o tome da bi neka vera, neka "istina", mogla da bude d
okazana
razlozima ( njegovi dokazi su unutra nja "prosvetljenja", unutra nja oseæanja zadovoljs
tva i
samopotvrde, èisti "dokazi po snazi" ). Takvom uèenju se i ne mo e protivreèiti: ono èak i
ne shvata da postoje druga uèenja, da mogu postojati, ono èak i ne ume da sebi zamis
li neki
suprotan sud... Sretne li ga gde, ono æe sa najdubljim saoseæanjem tugovati nad "sle
pilom"
jer ono vidi "svetlost" , ali ne stavlja prigovore ...
* Francuski, znaèi prek, zapovednièki... P. prev.
33
U èitavoj psihologiji "Jevanðelja" nedostaje pojam krivice i kazne, a isto tako i
nagrade. "Greh", koji god distancirani odnos izmeðu boga i èoveka, je ukinut upravo
to je
"radosna vest". Bla enstvo nije obeæano, nije vezano ni za kakve ustave: ono je jedi
na
realnost ostalo je znak da bi pomoæu njega govorili o njoj ... Posledica takvog st
anja
projektuje se u novu praksu koja je prava jevanðeljska praksa. Nije "vera" ta koja
razlikuje
hri æane: hri æanin dela, on se razlikuje po drukèijem delanju. Da ne pru a nikakav otpor,
i
reèju ni u srcu, onome koji mu èini zla. Da ne pravi nikakvu razliku izmeðu stranca i
domoroca, izmeðu Jevreja i ne-Jevreja ("bli nji", doslovno drug po veri, Jevrejin).
Da se ne
srdi ni na koga, nikoga da ne omalova ava. Da ne dopusti ni sebi da vidi ni drugog
da poziva
pred sudi ta ("ne suditi"). Da se ni pod kojim ustavima, èak niu sluèaju dokazanog nev
erstva,
ne rastavlja od svoje ene. Sve se u osnovi svodi na jedno naèelo, sve je posledica
jednog
instinkta. ivot iskupitelja nije bio ni ta drugo nego ova praksa njegova smrt isto
tako nije bila ni ta drugo... Nije imao vi e potrebe ni za kakvim formulama, ni za k
akvim
ritualima za saobraæaj sa bogom èak ni za molitvom. Obraèunao se sa èitavim jevrejskim
uèenjem o pokajanju i pomirenju; on zna da jedino praksa ivota omoguæava da se neko
"bo je dete" svakog trena oseæa "bla eno", "bo anski", "jevanðeoski". Ni "pokajanje", ni
"molitva za opro taj", nisu putevi do boga: jedino jevanðeljska praksa vodi do boga,
upravo
ona jeste "bog"! Ono to je sa Jevanðeljem bilo svr eno, to je bilo jevrejstvo pojmova
o
"grehu", "opra tanju grehova", "veri", "iskupljenu verom" èitavo uèenje jevrejske crkv
e
bilo je poreknuto u "radosnoj vesti". Duboki instinkt za to kako bi se moralo ive
ti da bi
se oseæalo "nebeski", "veèno", dok se pri svakom drukèijem pona anju apsolutno ne oseæa
"nebeski": to je jedino psiholo ka realnost "iskupljenja". Novo ivljenje, ne nova v
era...
34
Ako ikada i ta razumem o ovom velikom simbolisti, onda je to da je on samo
unutra nje realnosti uzimao kao realnosti, kao "istine" a da je ostalo, sve prirod
no,
vremensko, prostorno, istorijsko, shvatao samo kao znak, kao priliku za parabole
. Pojam
"èoveèjeg sina" nije neka konkretna liènost koja pripada istoriji, ne to pojedinaèno,
jedinstveno, nego "veèna" èinjeniènost, jedan psiholo ki simbol razluèen od pojma o
vremenu. To isto va i, i u najvi em smislu, za boga ovog tipiènog simboliste, za "bo je
carstvo", za "nebesko carstvo", za "bo je detetstvo". Ni ta nije manje hri æanski od crk
venih
sirovosti o bogu kao liènosti, o "bo jem carstvu" koje dolazi, o onostranom "nebesko
m
carstvu", o "bo jem sinu", drugoj liènosti trojstva. Sve je to neka mi se oprosti na
izrazu
pesnica po oku oh, pa ta za jedno oko! Jevanðelja: svetskoistorijski cinizam u sprd
anju
simbola... No, u ruci je ono to je dotaknuto sa znakom "otac" i "sin" ne u svakoj
ruci,
dodajem : sa reci "sin" je izra en ulaz u oseæaj ukupnog preoblikovanja svih stvari
(bla enstvo), sa reci "otac" sam taj oseæaj, oseæaj veènosti, punoæe. Stidim se da se set
m
ta je crkva napravila od ovog simbolizma: nije li smestila jednu povest o Amfitri
onu na prag
hri æanske "vere"? A dogmu o "bezgre nom zaèeæu" jo preko toga?... No time je zgre ila
zaèeæe "Nebesko carstvo" je stanje srca ne ne to to dolazi "iznad zemlje" ili
"posle smrti". Ideje o prirodnoj smrti i nema u Jevanðelju: smrt nije most, nije p
relaz, nje
nema jer pripada sasvim drugom, prividnom svetu korisne znakovnosti. "Èas smrti" n
ije
hri æanski pojam "èas", vreme, fizièki ivot i njegove krize, èak i ne postoje za predava
"radosne vesti" ... "Bo je carstvo" nije ni ta to se oèekuje; ono nema juèe i prekosutra,
ne
dolazi za "hiljadu godina" ono je spoznaja u srcu. Svuda je i nigde...
35
Taj "radosni vesnik" umro je kao to je iveo, kao to je poduèavao ne da bi "iskupio
ljude", nego da bi pokazao kako treba iveti. Praksa je ono to je zave tao èoveèanstvu:
njegovo pona anje pred sudijama, pred birima, pred tu iteljima i klevetama i porugama
svih
vrsta njegovo pona anje na krstu. On se ne opire, ne brani svoje pravo, ne pravi n
iti jedan
korak da bi ga mimoi lo ono krajnje, tavi e on ga izaziva... A on preklinje, pati, vo
li sa
onima, u onima, koji mu nanose zlo. èitavo Jevanðelje je sadr ano u njegovim reèima
razbojniku na krstu. "Zaista, to je bio bo anski èovek, bo je dete!" ka e razbojnik. "Ak
o ti
to oseæa " odgovara iskupitelj "onda si ti u raju, onda si ti, bo je dete." Ne braniti
se, ne
boriti se, ne biti odgovoran... Ali isto tako ne opirati se zlu voleti ga...
36
Tek smo mi, mi osloboðeni duhovi, stekli pretpostavke da razumemo ne to to se
nije shvatalo devetnaest stoleæa stekli onaj instinkt i èestitu strast koji objavlju
ju rat "svetoj
la i" vi e nego ijednoj drugoj ... Bilo se neizrecivo daleko od na e srdaène i oprezne
neutralnosti, od one duhovne discipline sa kojom je jedino moguæe odgonetati tako
nepoznate,
tako tanane stvari: sa bestidnim samoljubljem svakog trena se u tome htela samo
svoja korist,
i crkva je sazdana suprotno Jevanðelju ... Onaj ko bi tragao za znakovljem da iza
velike
svetske igre konce povlaèi neko ironièno bo anstvo ne bi za to ni najmanji oslonac pro
na ao u
ogromnom upitniku koji se zove hri æanstvo. Da èoveèanstvo kleèi na kolenima pred
suprotno æu onoga to je bilo izvor, smisao, pravo Jevanðelja, da je u pojmu "crkve"
sanktifikovalo upravo ono to je "radosni vesnik" oseæao kao ispod sebe, kao iza seb
e u
tim èinjenicama bi se uzalud tragalo za nekim vi im oblikom ironije svetske istorije
37
Na e doba je ponosno na svoj istorijski smisao: kako bi se bezumlje mogo uveriti d
a
je na poèetku hri æanstva nezgrapna prièao èudotvorcu i iskupitelju i da je sve spiritual
o
i simbolièno nastalo tek docnije? Obrnuto: istorija hri æanstva je ito poèev od smrti na
krstu istorija na svakom koraku sve grubljeg nerazumevanja jednog izvornog simbo
lizma.
Sa svakim korakom rasprostiranja meðu sve ire i neobrazovanije mase, koje su ga uda
ljavale
od pretpostavki pod kojima je roðen, bilo je sve nu nije da se hri æanstvo vulgarizuje,
varvarizuje gutalo je u sebi uèenja i rituale svih podzemnih kultova imperium Roma
num,
najrazlièitije besmislice bolesnog uma. Sudbina hri æanstva poèiva u rukama nu nosti da je
sama njegova vera morala da postane toliko bolesna, toliko niska i vulgarna koli
ko su
bolesne, niske i vulgarne bile potrebe koje je trebalo zadovoljiti sa njim. Konaèn
o se, kao
crkva, samo bolesno varvarstvo koncentrisalo na moæi crkva, taj oblik smrtnog
neprijateljstva prema svakoj praviènosti, svakoj uzvi enosti du e, prema svakoj duhovn
oj
disciplini, prema svem prostodu nom i dobrostivom èoveèanstvu. Hri æanske vrednosti
otmene vrednosti: tek smo mi, mi osloboðeni duhovi, uspostavili ovu najvi u vrednosn
u
opoziciju koja postoji!
38
Ne mogu na ovom mestu da sakrijem uzdah. Ima dana kada me obuzima oseæanje
crnje nego najcrnja mehanholija prezir prema ljudima. A da ne bih dozvolio ikakv
u
sumnju ta i koga prezirem: dana nji èovek, èovek sa kojim sam sudbinski vezan. Dana nji
èovek gu im se u njegovom neèistom dahu... Prema minulom se odnosim, poput svih
saznavalaca, s velikom tolerancijom, to jest s blagonaklonim samosavlaðivanjem: pr
olazim
kroz hiljadugodi nju svetsku ludnicu, zvanu "hri æanstvo", "hri æanska vera", "hri æanska
crkva", sa setnim oprezom èuvam se od toga da èoveèanstvo dr im odgovornim za njegova
ludila. No moja se osetljivost naglo menja, provaljuje napolje, tek to ulazim u n
ovije, u na e
doba. Na e doba zna... Ono to je nekad bilo naprosto bolesno postalo je danas nepri
lièno
neprilièno da danas bude hri èanin. I ovde zapoèinje moja muènina. Gledam oko sebe: nije
vi e preostala niti jedna reè
o onome to se nekada zvalo "istina", nepodno ljivo nam je vi e
ako neki sve tenik samo zausti reè
"istina". Èak a sa najskromnijim polaganjem na ispravnost
danas se mora znati da teolog, sve tenik, papa, sa svakom reèenicom koju izgovori ne
samo
da je u zabludi, nego da la e da mu vi e ne stoji na volju da la e iz "bezazlenosti",
iz
"neznanja". Isto tako, kao i svako, sve tenik zna da vi e ne postoji nikakav "Bog",
ni "greh",
ni "iskupitelj" da su "volja", "moralni poredak sveta", la i zbilja, duboko
samoprevazila enje duha ne dozvoljava vi e nikome da o tome ni ta ne zna... Svi crkven
i
pojmovi su prepoznati kao ono to jesu, kao najzlonamernije krivotvorenje novca, k
oje
postoji, s ciljem obezvreðivanja prirode, prirodnih vrednosti; sam sve tenik je prep
oznat kao
ono to jeste, kao najopasnija vrsta parazita, kao zarazni pauk ivota... Znamo, na a
savest to
danas zna, ta uop te vrede, èemu su slu ili, oni stra ni izumi sve tenika i crkve, zahvalj
juæi
kojima je postignuto ono stanje samoskrnavljenja èoveèanstva èije samo posmatranje mo e
da
izazove odvratnost pojmovi "onostranosti", "poslednjeg suda", "besmrtnost du e", s
ame
"du e", jesu instrumenti za muèenje, sistemi surovosti, zahvaljujuæi kojima je sve tenik
postao i ostao gospodar... Svako to zna: a uprkos tome sve ostaje po starom. Kud
a je oti lo
poslednje oseæanje uspravnosti, samopo tovanja, kada se èak i na i dr avnici, obièno
neusiljena vrsta ljudi i skroz antihristi na delu, dan-danas nazivaju hri æanima i i
du na
prièest?... Jedan mladi knez na èelu svojih èeta, velièanstven poput izraza samoljublja
i
samopreuspinjanja njegovog naroda ali, eto i on se, bez ikakvog stida, predstavl
ja kao
hri æanin!* ... Ko onda porièe hri æanstvo?, ta naziva on "svet"? Biti vojnik, sudija, pat
iot;
boriti se; dr ati do svoje èasti; iznaæi svoju korist; biti ponosit... Svaka praksa sv
akog
trenutka, svaki instinkt, svako vrednovanje provedeno u delo, jeste danas antihr
i æansko, a
ona iskrivotvorena nakaza koja mora da je moderni èovek, ne stideæi se uprkos svemu
sebe,
naziva se jo hri æanin!
* Nièe misli na Vilhelma II, nemaèkog cara koji se upravo te godine kada je pisan "A
ntihrist", 1888, popeo na
presto. P. prev.
39
Vraæam se nazad, prièam pravu istoriju hri æanstva. Veæ
reè
"hri æanstvo" je
nesporazum , u osnovi, postojao je samo jedan hri æanin, a taj je umro na krstu.
"Jevanðelje" je umrlo na krstu. Ono to se ovog trenutka naziva "Jevanðelje" veæ
je bila
suprotnost onome to je on iveo: "lo a vest", Dysangelium. Netaèno je do besmisla, ako
se u
nekom "verovanju", primerice verovanju u iskupljenje Hristosom, vidi distintktiv
no obele je
Hri èanina: jednostavno, hri æanska praksa, ivot kao ono to je ivelo onim koji je umro n
krstu, jeste hri æanski... Takav ivot je jo danas moguæ, a za izvesne ljude èak i neminov
n:
pravo, izvorno hri æanstvo biæe moguæno u ma koje doba... Ne verovanje, nego delanje, pr
e
svega ne delanje u mnogo stvari, jedan drugi naèin bivstvovanja /Sein/ ... Stanja
svesti, koja
god vera, dr ati se istinitog na primer svaki psiholog to zna jesu savr eno ravnodu na
i
petog reda prema vrednosti instinkata: stro ije reèeno, èitav pojam duhovne uzroènosti j
e
la an. Svesti hri æanina, hri æanski ivot, na neko dr anje-do-istinitog, na puku
fenomenalnost svesti, znaèi poricati bit hri æanskog. U stvari, nije postojao èak nijeda
n
hri æanin. "Hri æanin", ono to se posle dve hiljade godina naziva hri æaninom, jeste samo
psiholo ko samonerazumevanje. Taènije gledano, vladali su u njemu, uprkos svoj "veri
",
naprosto instinkti i kakvi instinkti! U svakom dobu "vera" je bila, na primer ko
d Lutera,
samo pla t, izgovor, zavesa, iza koje su svoju igru igrali instinkti jedno dovitlj
ivo slepilo
nad vladavinom izvesnih instinkata ... "Vera" ja sam je veæ
nazvao pravom hri æanskom
dovitljivo æu, lukavstvom, stalno se govorilo o "veri", a stalno se samo radilo o in
stinktima
... U mentalnom svetu hri æanina ne de ava se ni ta to nije i stvarnost pak dotakla: nasu
prot
tome, u instinktivnoj mr nji prema svakoj stvarnosti prepoznali smo pokretaèki, jedi
ni
pokretaèki element u korenu hri æanstva. ta iz toga sledi? Da je ovde isto tako in
psychologicis zabluda radikalna, to jest ona koja odreðuje bit, to jest supstanca.
Izvucimo
ovde jedan pojam, na njegovo mesto stavimo jednu jedinu realnost i èitavo hri æanstvo
se
kotrlja u ni tavilo! Gledano s visine, ta najneobiènija od svih èinjenica, jedna relig
ija,
odreðena ne samo zabludama, veæ
dovitljiva i èak genijalna jedino u pogibeljnim, jedino u za
ivot i srce otrovnim zabludama, ostaje pozori na igra za bogove za bo anstva koja su
u
isti mah filozofi, i koja sam ja susreo, na primer, u onim èuvenim razgovorima na
Naksosu.*
U trenutku dok muènina popu ta u njima (i nama), oni su zahvalni za pozori nu igru
hri æanina: jadna mala zvezda, koja se zove Zemlja, zaslu uje mo da jedino radi ovog ret
kog
sluèaja bo anski pogled, bo ansko sudelovanje... Ne potcenjujmo hri æane: hri æanin, la an
do nevinosti, daleko je iznad majmuna to se tièe hri æana, izvesna poznata teorija pore
kla
je puka ljubaznost...
* U"S one strane dobra i zla", u aforizmu 295 stoji: "Prosta èinjenica da Dionis j
este filozof i da bogovi takoðe
filozofiraju, izgleda da je novost..." Prema napomeni francuskog prevodioca i ko
mentatora "Antihrista"
Dominika Tasela. P. prev.
40
Kobni udes Jevanðelja odluèen je smræu raspet na "krst" ... Tek smrt, ta
neoèekivana sramotna smrt, tek krst, koji je uglavnom bio èuvan za olo tek taj stra an
paradoks stavio je uèenike pred pravom zagonetkom: "ko je bio?, ta je bio?" Potrese
no i
veoma duboko povreðeno oseæanje, podozrenje da bi takva smrt mogla da bude obaranje
njihove stvari, stra an znak pitanja "za to upravo na taj naèin?" odvi e dobro se shvata
ovo
stanje. Tu je sve moralo da bude nu no, da ima smisao, razlog, vi i razlog; ljubav n
ekog
uèenika ne zna za sluèajnost. Tek se sada pomolila pukotina: "ko ga je ubio?, ko je
bio njegov
prirodni neprijatelj?" ovo pitanje sinulo je poput munje. Odgovor: vladajuæe jevre
jstvo,
njegov najvi i sloj. Od tog trenutka, osetilo se u pobuni protiv poretka, posle to
ga Isus se
razmatrao u pobuni protiv poretka. Do tada, ove ratnièke, ove crte koja govori Ne
i provodi ga
u delo, nije bilo u njegovoj slici; tavi e, on je bio njena suprotnost. Oèito, mala z
ajednica nije
razumela upravo glavnu stvar, ono to je primerno u ovom naèinu umiranja, slobodu,
nadvisivanje svakog poteza ressentiment-a: znak, kao to je ovaj, pokazuje koliko
su oni
malo od njega razumeli! Sam po sebi Isus nije mogao sa svojom smræu ni ta drugo da el
i
nego, oèigledno, da dá najjaèu proveru, dokaz svog uèenja... No njegovi uèenici bili su da
leko
od toga da oproste tu smrt to bi bilo ponajvi e jevanðeljski; ili èak da sebi ponude sl
iènu
smrt u blagom i ljubaznom spokoju srca ... Upravo najmanje jevanðeljsko oseæanje, os
veta,
izbilo je napolje. Bilo je nemoguæe prihvatiti da je stvar sa ovom smræu okonèana: bil
a je
neophodna "odmazda", "suðenje" ( pa ipak, ta je manje jevanðeljski od "odmazde",
"kazne", "sudskog procesa"!). Jo jednom je u prvi plan do lo popularno oèekivanje Mes
ije.
Uoèen je istorijski trenutak: "bo je carstvo" dolazi da sudi svojim neprijateljima..
. No time
ni ta vi e nije ostalo van nerazumevanja: "bo je carstvo" kao èin kraja, kao obeæanje!
Jevanðelje je bilo upravo egzistencija, ispunjenje, stvarnost tog "carstva". Taèno t
akva smrt
bila je upravo "bo je carstvo". Sada se tek u tip uèitelja uneo èitav prezir i ogorèenje
prema
farisejima i teolozima i time se od njega napravio farisej i teolog! S druge str
ane, sumanuta
odanost ovih razuzdanih du a nije vi e mogla da donosi onu jevanðeljsku ravnopravnost
svakog da bude bo je dete, koju je Isus poduèavao, njihova osveta je bila da Isusa,
preterano
ga uzvisiv i, odvoje od sebe: sasvim kao ranije Jevreji, da bi se osvetili njihovi
m
neprijateljima odvajali su svog boga od sebe i dizali ga u visine. Jedan bog i j
edan bo ji sin:
oba proizvodi ressentiment-a...
41
I od sada izronjava apsurdan problem: "kako je Bog mogao to da dozvoli!" Na to j
e
poremeæeni um male zajednice na ao prosto grozno apsurdan odgovor: bog je rtvovao svo
g
sina radi opro taja grehova. Kao da je to najednom okonèalo sa Jevanðeljem! rtva za dug
, i
to u njenom najdivljaènijem, najvarvarskijem obliku, rtvovanje nevinog za grehove k
rivih!
Kakav u asan paganizam! Isus je èak odbacio sam pojam "krivice" osporio je svaku
raselinu izmeðu boga i èoveka, on je Uveo to jedinstvo boga i èoveka kao njegovu "rado
snu
vest" ... A ne kao privilegiju! Od ovog trenutka se ulazi korak po korak u tip i
skupitelja:
uèenje o sudu io vraæanju, uèenje o smrti kao rtvenoj smrti, uèenje o uskrsnuæu, sa kojim
e
èitav pojam "bla enstva", ukupna i jedina realnost Jevanðelja zaba urena u korist stanja
posle smrti! ... Pavle je ovo tumaèenje, tu razvrat od tumaèenja, logièki sistematizov
ao sa
onom rabinskom bezoèno æu koja ga je u svemu krasila: "ako Hristos nije uskrsao iz mrt
vih,
onda je na a vera prazna". I najednom je od Jevanðelja postalo najprezirnije od svih
neispunjivih obeæanja, bezoèno uèenje o besmrtnosti liènosti... Sam Pavle poduèavao ga je
jo
kao nagradu!...
42
Vidi se ta bi na kraju bilo sa smræu na krstu: nova, potpuno izvorna postavka za je
dan
budistièki pokret za mir, za stvarnu, ne samo obeæavanu sreæu na zemlji. Jer, to je veæ
sam
naglasio osnovna razlika izmeðu obe décadence-religije: budizam ne obeæava, veæ
ispunjava, hri æanstvo sve obeæava, ali ni ta ne ispunjava. "Radosna vest" u stopu je
pratila ono najgore od svega: ono Pavlovo. U Pavlu se otelovljava tip suprotan "
radosnom
vesniku", genije u mr nji, u viziji mr nje, u nezahvalnoj logici mr nje. ta sve za mr nju
nije
rtvovao ovaj dysangelist! Pre svega, iskupitelja: on ga je raspeo na svoj krst. iv
ot, primer,
poruka, smrt, smisao i pravo celog Jevanðelja ni ta vi e nije postojalo kada je ovaj
krivotvoritelj shvatio da je mr nja jedino to bi mogao da upotrebi. Ni realnost, ni
istorijska
istina! ... I ponovo je sve tenièki instinkt Jevrejina poèinio isti veliki zloèin nad is
torijom
juèera njicu, prekjuèera njicu hri æanstva on jednostavno precrtava i za sebe izmi lja isto
u
pravog hri èanstva. tavi e: on ponovo prepravlja istoriju Izraela da bi je predstavio k
ao
predistoriju svoje stvari: svi su proroci govorili o njegovom "iskupitelju" ...
Crkva docnije
krivotvori èak istoriju èoveèanstva u predistoriju hri æanstva ... Tip iskupitelja, uèenje,
praksa,
smrt, smisao smrti, ma i ono to prati smrt ni ta nije ostalo netaknuto, nije ni ta os
talo ni
od onoga to je samo nalik stvarnosti. Pavle je jednostavno pomerio te i te tog ukupno
g
postojanja iza tog postojanja u la o "uskrslom" Isusu. U osnovi, on uop te nije mog
ao da
upotrebi ivot iskupitelja trebala mu je samo smrt na krstu i jo ne to vi e ... Jedan P
avle,
èiji je zavièaj bio sedi te prosveæenog stoicizma, dr ao je za èasno da od jedne halucinaci
e
napravi dokaz za iskupiteljevo nad ivljavanje, ili pak da pokloni poverenje njegov
oj prièi da
je imao tu halucinaciju, to bi bila prava niaiserie* da potièe od nekog psihologa:
Pavle je
hteo cilj, dakle hteo je i sredstva... Ono u ta on sam nije verovao, idioti meðu ko
je je irio
svoje uèenje verovali su. Njemu je trebala moæ; sa Pavlom, sve tenik je onaj koji je h
teo
opet do moæi to je mogao postiæi samo konceptima, doktrinama, simbolima, sa kojima s
e
tirani u mase, formiraju stada. ta je kasnije Muhamed jedino pozajmio od hri èanstva?
Pavlov izum, njegovo sredstvo za sve tenièku tiraniju, za formiranje stada: verovanj
e u
besmrtnost to jest uèenje o "sudu"...
* Na francuskom u izvorniku. Niaiserie znaèi glupost, budala tina. P. prev.
43
Kada se te i te ivota pomeri u "onostranost" u ni tavilo , onda se, sasvim prosto,
ivotu oduzelo te i te. Velika la o besmrtnosti liènosti razara svaku umnost, svaku priro
du u
instinktu sve to je delatno, ivotvorno, to jemèi buduænost u instinktima, izaziva ubud
nepoverenje. iveti na takav naèin da vi e nema nikakvog smisla iveti, to je sada "smis
ao"
ivota ... Èemu duh za zajednicu, èemu jo zahvalnost za poreklo i prethodnike, èemu
saraðivati, solidarisati se, isticati neko op te dobro i brinuti se oko njega? ... T
olika
"isku enja", tolika skretanja s "pravog puta" "jedno je nu no" ... Da svako, kao "be
smrtna
du a", ima isti rang sa svakim, da u sveukupnosti svih biæa "spas" svakog pojedinog
sme da
pola e pravo na veèitu va nost, da mali durljivci i trièetvrtine æaknuti smeju sebi da
uobra avaju da su zbog njih stalno pobijani prirodni zakoni takvo pojaèavanje do bes
kraja,
do be èa æa, svih vrsta samoljublja ne mo e da se igo e sa dovoljno prezira. Pa ipak, ovoj
laski upljoj nadmenosti liènosti zahvaljuje hri æanstvo za svoju pobedu upravo time su
namamljeni svi proma eni, pobunjenièkog duha, koji su po li rðavim putem, sav olo i talog
èoveèanstva. "Spas du e" drugim recima: "svet se okreæe oko mene"... Otrov uèenja
"jednaka prava za sve" nikada niko nije to tako temeljno ukorenio kao hri æanstvo. I
z
najskrovitijih uglova rðavih instinkata hri æanstvo je vodilo rat do smrti protiv svak
og
oseæanja po tovanja i distance izmeðu dva èoveka, to jest protiv pretpostavke svakog
uzdizanja, svakog rasta kulture od ressentiment-a masa skovalo je sebi svoje gla
vno oru je
protiv nas, protiv svega to dr i do sebe, svega radosnog, plemenitog na zemlji, pro
tiv na e
sreæe na zemlji ... "Besmrtnost" uruèena Petru i Pavlu, taj ustupak je do danas najv
eæi,
najzlokobniji atentat protiv èoveèanstva koje dr i do sebe. I ne potcenjujemo zlu sudb
inu
koja se, poèev sa hri æanstvom, u unjala u politiku! Niko danas vi e nema hrabrosti za
posebna prava, za vladarska prava, za oseæanje po tovanja pred sobom i svojim bli njim
za
pathos distance... Na a politika je bolesna od ovog nedostatka hrabrosti! Aristokr
atski
mentalitet bio je najdublje podriven la ju o jednakosti du a. A kada vera, na osnovu
"povlastice veæine" pravi, i praviæe, revolucije hri æanstvo je, neka se ne sumnja u to,
hri æanska suðenja o vrednostima su ono to svaku revoluciju naprosto pretvore u krv i
zloèin! Hri æanstvo je pobuna svih puzavaca protiv uspravnosti: Jevandelje "niskih" vuèe
dole...
44
Jevanðelja su neprocenjiva kao dokument o veæ
razbujaloj korupciji unutar prve
hri æanske zajednice. Ono to je Pavle kasnije, sa logièkim cinizmom rabina, doveo do kr
aja,
bio je, meðutim, samo proces raspadanja koji je zapoèeo sa smræu iskupitelja. Ova
Jevanðelja ne mogu se èitati dovoljno obazrivo; iza svake njihove reèi krije se mno tvo
te koæa. Priznajem, oprostiæe mi se, da su ona upravo zbog toga zadovoljstvo prvog red
a za
nekog psihologa kao suprotnost svakoj naivnoj pokvarenosti, kao prepredenost par
exellence, kao visoko majstorstvo u psiholo koj pokvarenosti. Jevanðelja stoje za se
be. Biblija
uop te ne podnosi nikakvo poreðenje. Bar meðu Jevrejima: prvo gledi te, da ne bi ovde
sasvim izgubili nit. Seglo upravo do genija, ni ne stupajuæi inaèe meðu knjige i ljude
, ovo
samopreme tanje u "sveto", ovo jezièko i gestualno krivotvorenje kao umetnost nije
sluèajnost nekog pojedinaènog dara, nekog prirodnog izuzetka. Za tu svrhu je potrebn
a rasa.
U hri æanstvu je, kao umetnosti svetog laganja, èitavo jevrejstvo; u njemu je vi evekovn
im
arhiozbiljnim egrtovanjem jevrejska tehnika dovedena do krajnjeg majstorstva. Hri æan
in je,
taj ultima ratio la i, jo jedanput Jevrejin èak tri puta... Volja da se u naèelu primen
juju
samo pojmovi, simboli i stavovi koji su dokazani sve tenièkom praksom, instinkt za
iskljuèivanje svake druge prakse, svake druge perspektive vrednosti i korisnosti t
o nije
samo tradicija, veæ
ba tina: samo kao ba tina deluje ono poput prirode. Celokupno
èoveèanstvo, najbolje glave najboljih vremena (izuzev jedne koja je mo da, jednostavno
,
èudovi te ) dozvolile su da se prevare. Jevandelje se èitalo kao knjiga nevinosti ... n
i
najmanji pokazatelj za majstorstvo sa kojim se tu glumilo. Svakako, ako bi nam b
ilo dato
da ih vidimo, ma i samo uzgred, sva ta èudesna izmotavala i nazovisvece, onda bi t
o bilo na
kraju i upravo zbog toga, jer ja ne mogu da proèitam niti jednu reè
a da ne vidim gestove,
okonèavam sa njima... Na izvestan naèin ne mogu da podnesem da dignem oèi prema njima.

Na sreæu, veæina knjiga je puka literatura Ne sme se dozvoliti da se luta: "Ne sudi!
"
vele oni, ali sve to im stoji na putu alju u pakao. Time to dopu taju da bog sudi, sa
mi su
oni koji sude; time to velièaju boga, velièaju sami sebe; time to zahtevaju vrline za
koje su
ba oni sposobni tavi e, koje su im neophodne da bi uop te ostali gore , prave se kao d
se bore za vrlinu, da biju bitku za Vladavinu vrline. " ivimo, umiremo, rtvujemo se
za dobro
( "istina", "svetlost", "bo je carstvo"): u stvari, èine ono to ne bi mogli sebi da do
zvole.
Time to se unjaju kao pritvorice, sede po æo kovima, muvaju se u senci kao senke, prav
e od
toga du nost: kao du nost, njihov ivot izgleda skru en, a kao skru enost on je dokaz vi e
a
pobo nost... Ah, ta skru ena, neporoèna, ucveljena vrsta la liivosti! "Sama vrlina biæe na
svedok"... Jevanðelja treba èitati kao knjige zavoðenja moralom: ti mali ljudi su okov
ali moral
znaju oni u èemu je prièa sa moralom! Moral je najbolje sredstvo da se èoveèanstvo
obezlièi! Realnost je da najsvesnija odluka za sujetu izigrava ovde skromnost: jed
nom za
uvek, same sebe, "zajednicu", "dobre i pravedne" stavili su na jednu stranu, str
anu "istine"
a ostatak, "svet", na drugu... Bila je to najsudbonosnija vrsta ludila koja je d
o sada postojala
na zemlji: male nakaze, prepredenjaci i la ovi zapoèinju da bespravno koriste pojmov
e
"Boga", "istine", "svetlosti", "duha", "ljubavi", "mudrosti", " ivota", takoreæi kao
sinonime za
sebe, da bi time zagradili "svet" od sebe, mali superlativni Jevreji, zreli za m
a koju ludnicu,
svode sve vrednosti na sebe, kao da bi tek "hri æanin" bio smisao, so, mera, pa èak i
poslednji
sud celokupnoig ostatka ... Da bi èitav ovaj udes bio moguæ, trebala je veæ
da u svetu postoji
neka srodna, srodna po rasi, vrsta ludila, jevrejska: èim je jednom izbila pukotin
a izmeðu
Jevreja i hri æanskih Jevreja, poslednjima nije ostao nikakav drugi izbor nego da pr
imene iste
postupke samoodr anja koje savetuje jevrejski instinkt, ali ovog puta protiv samih
Jevreja koji
su ih do sada primenjivali samo protiv svega to je ne-jevrejsko. Hri æanin je samo Je
vrejin
"slobodnije" ispovesti.
45
Dajem nekoliko primera ta su ovi mali ljudi sebi utuvili u glavu, ta su stavili u
usta
njihovom uèitelju: same ispovesti "dobre du e".
"I ako vas ko ne primi i ne poslu a vas, izlazeæi odande otresite prah s nogu svojij
eh za
svjedoèanstvo njima. Zaista vam ka em: lak e æe biti Sodomu i Gomoru na sudnji dan nego
gradu onome" (Marko, 6,11).* Koliko jevanðeljski!...
"A koji sablazni jednoga od ovijeh malijeh koji vjeruju mene, bolje bi mu bilo d
a se objesi
kamen vodenièni o vratu njegovu i da se baci u more" (Marko, 9,42). Koliko
jevanðeljski!...
"Ako te i oko tvoje sabla njava, iskopaj ga: bolje ti je s jednijem okom uæi u carst
vo Bo ije,
negoli s dva oka da te bace u pakao ognjeni" (Marko, 9,47). Nije reè
ba o oku ...
"I reèe im: zaista vam ka em: imaju neki meðu ovima to stoje ovdje koji neæe okusiti smrt
i
dok ne vide carstvo Bo ije da doðe u sili" (Marko 9,1) Dobro slaga, lav ...
"Ko hoæe za mnom da ide neka se odreèe sebe i uzme krst svoj, i za mnom ide. Jer..."
(Napomena psihologa. Hri æanski moral je opovrgnut s njihovim Jer: njihovi "razlozi"
opovrgavaju takav je hri æanski naèin.) Marko 8, 34.
"Ne sudite da vam se ne sudi. Kakovijem sudom sudite, onakovijem æe vama suditi" (
Matej
7,1). Kakav pojam o pravdi, o "pravednom" sudiji! ...
"Jer ako ljubite one koji vas ljube, kakovu platu imate? Ne èine li to i carinici?
I ako Boga
nazivate samo svojoj braæi, ta èinite izuzetno? Ne èine li tako i neznabo ci?" (Matej 5,4
6)
Naèelo "hri æanske ljubavi": na koncu konca, ona hoæe da bude dobro naplaæena ...
"Ako li ne opra tate ljudima grijeha njihovijeh, ni otac va neæe oprostiti vama grije
ha
va ijeh" (Matej 6,15), Veoma kompromitujuæe za pomenutog "oca"...
"Nego i tite najprije carstva Bo ijega, i pravde njegove, i ovo æe vam se sve dodati"
(Matej
6, 33). Sve: naime hrana, odeæa, sve ivotne potrebe. Skromno reèeno, zabluda... Malo
pre
toga bog se pojavljuje kao krojaè, bar u izvesnim sluèajevima ... "Radujte se u onaj
dan i
igrajte, jer gle, va a je velika plata na nebu. Jer su tako èinili prorocima oèevi nji
hovi" (Luka
6,23). Besramna gadija! Veæ
se poredi sa prorocima ...
"Ne znate li da ste vi crkva Bo ija, i duh Bo ji u vama? Ako ko pokvari crkvu Bo iju,
pokvariæe njega Bog: jer je crkva Bo ija sveta, a to ste vi" (Pavle, Prva poslanica
Korinæanima 3,16). Za to se nema dovoljno prezira ...
"Ne znate li da æe sveti suditi svijetu? Kad æete dakle vi svijetu suditi: nijeste l
i vrijedni
suditi manjijem stvarima?" (Pavle, Prva poslanica Korinæanima 6,2) Na alost, nije li
to
samo govor jednog stanovnika ludnice... Reè
po reè, taj u asni varalica nastavlja: "Ne znate li
da æemo mi anðelima suditi, a kamoli stvarima ovoga svijeta!" ...
"Ne pretvori li Bog premudrost ovoga svijeta u ludost? Jer buduæi da u premudrosti
Bo ijoj
ne pozna svijet premudro æu Boga, bila je Bo ija volja da ludo æu propovedanja spase one
koji vjeruju ...; nema ni mnogo premudrijeh po tijelu, ni mnogo silnijeh, ni mno
go
plemenitijeh. Nego to je ludo pred svijetom ono izabra Bog da posrami premudre; i
to je
slabo pred svijetom ono izabra Bog da posrami jako; i to je neplemenito pred svij
etom i
uni teno izabra Bog, i to nije, da uni ti ono to jest, Da se pred njim ne pohvali nije
dno
tijelo" (Pavle, Prva poslanica Korinæanima 1,20 i d.). Da bi se razumelo ovo mesto
,
svedoèanstvo prvog reda za psihologiju èandala-morala, treba proèitati prvu raspravu m
oje
Genealogije morala: u njoj je po prvi put osvetljena suprotstavijenost otmenog i
èandalamorala
roðenog iz ressentiment-a i nemoæne osvetoljubivosti. Pavle je bio najveæi od svih
apostola osvete ...
* Svi navodi iz jevanðelja ovde su dati prema prevodu Vuka Stef. Kard iæa. P. prev.
46
ta iz toga sledi? Da je dobro navuæi rukavice kada se èita Novi zavet. Blizina
tolike neèistoæe prisiljava bezmalo na to. "Prve hri æane" bi izbegavali kao i poljske J
evreje:
ne zbog toga to bi protiv njih imali manje prigovora... I jedni i drugi zaudaraju
. Uzalud
sam u Novom zavetu u zasedi vrebao ma i samo jednu simpatiènu crtu; ni ta iskrenog,
dobrostivog, srdaènog, pravednog. Èak ni ovde jo nije prvi poèetak èoveèanstva nedostaje
instinkt za èistoæu... U Novom zavetu postoje samo rðavi instinkti, hrabrosti nema, pa
ni za te
rðave instinkte. Sve je kukavièluk, zatvaranje oèiju i samoobmana. Nakon èitanja Novog
zaveta svaka knjiga izgleda èista. Radi primera, èitao sam neposredno posle Pavla on
og
najljupkijeg, najobesnijeg podrugljivca Petronija, o kome bi se, moglo reæi ono to
je
Domeniko Bokaèo napisao parmskom vojvodi o Cezaru Bord iji: "é tutto festo" besmrtno
zdrav, besmrtno vedar i èio ... Naime, ta mala izmotavala preraèunala su se u glavno
j stvari.
Oni napadaju, ali sve to su napali time je obele eno. Koga napadne "prvi hri æanin", to
g on
ne prlja... Obrnuto: èast je suoèiti se sa "prvim hri æaninom"." Novi zavet se ne èita bez
naklonosti za ono to se u njemu zlostavlja, a da se i ne govori o "mudrosti ovoga
sveta",
koju neki drzoviti vetrogonja zaludno poku ava da sme a sa "ludilom propovedanja" ..
. No i
fariseji i knji evnici imaju svoj udeo u takvom neprijateljstvu: oni mora da su veæ
bili ne to
vredno da bi predstavljali predmet tako nepriliène mr nje. Dvoliènost to bi bio prekor
koji
su "prvi hri æani" smeli da im prebace! Najposle, bili su privilegovani sloj: ovo je
dovoljno
i nikakav razlog nije vi e potreban za mr nju èandale. "Prvi hri æanin" a pla im se, i
"poslednji", koga æe mi biti dato mo da da vidim jeste iz najdubljih instinkata pobu
njenik
protiv svih privilegovanih on ivi, on se uvek bori za "jednaka prava"... Taènije uz
ev, on
nema izbora. Samim tim to za sebe lièno hoæe da je "bo ji izabranik" ili "hram bo ji", i
i
"sudija anðela" , tada je svaki drugi princip izbora, na primer prema ispravnosti,
prema
duhu, prema mu evnosti i ponosu, prema lepoti i slobodi srca, jednostavno "svet" z
lo po
sebi... Pouka: svaka reè
u ustima nekog "prvog hri æanina" jeste la , svako delanje instinkt
krivotvorenja sve njegove vrednosti, svi njegovi ciljevi su tetoèinski, ali koga on
mrzi, ta
mrzi, ima vrednost... Hri æanin je, naroèito hri æanin-sve tenik, kriterijum vrednosti
li da dodam, da u èitavom Novom zavetu postoji samo jedna jedina figura vredna po to
vanja?
Pilat, rimski namesnik. Niko ga nije mogao uveriti da za ozbiljno uzme neku jevr
ejsku
prepirku. Jevrejin vi e ili manje ta mari? ... Otmeni podsmeh jednog Rimljanina, pr
ed
kojim izmièe bestidna zloupotreba reci "istina", obogatila je Novi zavet jedinom r
eèi koja
vredi koja je njena kritika, èak njeno poricanje: " ta je istina!" ...
47
Ono to nas razdvaja nije èinjenica da nikakvog boga ne nalazimo ponovo ni u
istoriji, ni u prirodi, niti iza prirode veæ
da ono to je po tovano kao bog ne oseæamo kao
"bo anske", nego kao dostojno aljenja, apsurdno, kao tetno, ne samo kao zabludu, veæ
kao
zloèin protiv ivota... Osporavamo boga kao Boga ... Kada nam se dokazuje ovaj bog h
ri æana,
umemo da jo manje verujemo u njega. U formuli: deus, qualem Paulus creavit, dei
negatio* Religija koja, kao hri æanstvo, nema nijedne dodirne taèke sa stvarno æu, koja j
sklona padu èim ma samo i u jednoj taèki stvarnost polo i svoje pravo na nju, mora, sa
svim
razumljivo, da bude smrtni neprijatelj "svetovne mudrosti", to æe reæi nauke za nju s
u sva
sredstva dobra koja joj mogu poslu iti da zatruje, okleveta, opozove disciplinu du
ha, èistotu i
strogost u stvarima duhovne savesti, otmenu hladnoæu i slobodu duha. "Vera" kao im
perativ
jeste veto na nauku in praxi la po svaku cenu... Pavle shvata da je la da je "vera
"
nu na; Crkva docnije pristaje uz Pavla. Taj bog kojeg je za sebe izumeo Pavle, bog
koji
"sramoti svetovnu mudrost" (u strogom smislu, obe velike protivnice svakog prazn
overja,
filologija i medicina), jeste doista samo rezolutna odluka samog Pavla: nazvati
"Boga"
svojom sopstvenom voljom, thora, jeste prajevrejski. Pavle hoæe da oskvrni "svetov
nu
mudrost": njegovi neprijatelji su dobri filolozi i lekari aleksandrijske kole , nj
ima on
objavljuje rat. U stvari, nema filologa ni lekara a da u isti mah nisu i antihri æan
i. Filolo ki je,
naime, gledati iza "svetih knjiga", lekarski iza fiziolo ke propalosti tipiènog hri æani
na.
Lekar veli "neizleèivo", filolog "podvala" ...
* Bog, kakvog je stvorio Pavle, jeste poricanje boga, P. prev.
48
Da li se pravo razumela èuvena povest s poèetka Biblije o paklenom strahu boga
pred naukom? ... Nije se razumela. Ova sve tenièka knjiga par excellence poèinje, sasv
im
primerno, sa velikom unutra njom te koæom sve tenika: on zna za samo jednu veliku
opasnost, dakle "Bog" zna za samo jednu veliku opasnost. Stari bog, u celosti "d
uh",
prvosve tenik, sav savr enstvo, dangubi po svojim vrtovima: samo se dosaðuje. Sam bog
se
uzalud bori protiv dosade. ta radi? Izmi lja èoveka èovek je zabavan... Ali gle, i èovek
se
dosaðuje. Bo je sa aljenje zbog jedine nezgode, koju u sebi poseduju svi rajevi, bezgr
anièna
je: on smesta stvori druge ivotinje. Prvi bo ji proma aj: èovek ne nalazi ivotinje zabav
nim
vlada nad njima i nijednom nije po eleo da bude " ivotinja". Otuda bog stvori enu. I
u
stvari, sa dosadom bi kraj ali i sa neèim drugim jo ! ena je bila drugi bo ji proma aj.
" ena je po svojoj biti zmija, Heva" to zna svaki sve tenik; "od ene potièu sve nesreæe
sveta i to zna svaki sve tenik. "Otuda od nje potièe i nauka" ... Tek je ena poduèila
èoveka da proba sa drveta saznanja. ta se dogodilo? Starog boga zahvata pakleni str
ah.
Sam èovek je postao njegov najveæi proma aj, stvorio je sebi protivnika, nauka izjednaèa
va sa
bogovima, kada èovek postaje nauèan zavr eno je sa sve tenicima i bogovima! Pouka:
nauka je zabranjeno po sebi ona je jedina zabranjena. Nauka je prvi greh, klica
svih
grehova, iskonski greh. To je jedina pouka. "Ne treba da saznaje " ostalo sledi iz
toga.
Pakleni strah nije omeo boga da bude dovitljiv. Kako da se bori protiv nauke? To
je
zadugo bilo njegov glavni problem. Odgovor: napolje iz raja sa èovekom! Sreæa, dokol
ica,
dovodi do misli sve misli su rðave misli... Èovek ne treba da misli. I "sve tenik po
sebi" izmi lja nevolju, smrt, smrtnu opasnost u trudnoæi, bedu svake vrste, starost,
brige,
bolest pre svega sve sama sredstva za borbu protiv nauke! Nevolja ne dozvoljava èo
veku
da misli ... Pa ipak!, kakva strahota! Rad saznavanja stremi uvis, napadajuæi nebo
,
zatamnjujuæi bogove to da se radi! Stari bog izmi lja rat, razdvaja narode, èini da se
ljudi uzajamno uni tavaju ( sve tenicima je uvek bio potreban rat...). Rat izmeðu
ostalog, estoki razdor mira nauke! Neverovatno! Saznanje, emancipacija od sve tenik
a,
razvija se èak uprkos sve tenika. I poslednju odluku donosi stari bog: "èovek posta na
uèan
ni ta ne poma e, mora se potopiti!"...
49
Razumeli ste me. Poèetak Biblije sadr i èitavu psihologiju sve tenika. Sve tenik
poznaje samo jednu veliku opasnost: nauku zdravo poimanje uzroka i posledice. Al
i, nauka
se razvija, u veæini, samo u sreænom sticaju prilika treba imati vremena, treba imat
i duha
napretek da bi se "saznavalo"... "Otuda èoveka treba uèiniti nesreænim" u svakom dobu
to
je bila logika sve tenika. Pogaða se veæ
ta je, primerno ovoj logici, onda do lo na svet
"greh"... Pojam krivice i kazne, sav "moralni poredak sveta", izmi ljen je protiv
nauke
protiv razluèivanja èoveka od sve tenika ... Èovek ne treba van sebe, on treba u sebe da
gleda;
ne treba dovitljivo i oprezno, kao onaj koji uèi, da gleda u stvari, on èak uop te ne
treba da
gleda: treba da pati... I treba da pati na taj naèin da mu je svakog trenutka potr
eban sve tenik.
Lekari neka se nose! Spasitelj treba. Pojam krivice i kazne, kao i uèenje o "milos
ti",
"iskupljenju", "opro taju" la i skroz naskroz, bez ikakve psiholo ke realnosti izmi lje
e
su da bi se u èoveku razorio smisao uzroka: oni su atentat na pojam uzroka i posle
dice! Ne
atentat sa pesnicom, sa no em, sa èestito æu u mr nji i ljubavi! Nego iz najkukavièkijih,
najpodmuklijih, najni ih instinkata! Svestenièki atentat! Parazitski atentat! Vampir
izam bledih
podzemnih krvopija! ... Kada prirodne posledice nekog èina nisu vi e "prirodne", veæ
ih se
misli izvedene sablasnim pojmovima praznoverja, "bogom", "duhovima", "du ama", kao
 puke
"moralne" konsekvencije, kao nagradu, kaznu, opomenu, sredstvo vaspitanja, onda
je
razorena pretpostavka za saznavanje onda se izvr io najveæi zloèin protiv èoveèanstva.
Jo jednom, greh taj oblik samoskrnavljenja èoveèanstva par excellence, izmi ljen je da
bi
onemoguæio nauku, kulturu, svaki uspon i samopo tovanje èoveka. Sve tenik vlada pomoæu
izuma greha.
50
Ne propu tam da ovde napravim jednu psihologiju "vere", "vernika", u korist, kao
to je pravo, samih "vernika". Ako danas jo ima takvih koji ne znaju koliko je nepr
ilièno biti
"vernik" ili belega décadence, naprsle volje za ivotom , sutra æe veæ
znati. Moj glas
se e i do onih tvrdih na u ima. Izgleda, ako nisam lo e èuo, da meðu hri æanima postoji
neka vrsta kriterijuma istine koja se naziva "dokaz snagom". "Vera èini bla enim: da
kle,
istinita je." Ovde bi se najpre moglo primetiti da upravo stvaranje bla enstva nij
e dokazano,
veæ samo obeæano: bla enstvo vezano za uslov "vere" mora se biti bla en, po to se
veruje... Ali, èime se dokazuje da æe stvarno nastupiti svakoj kontroli nepristupaèna
"onostranost" koju sve tenik obeæava verniku? Tobo nji "dokaz snagom" jeste, dakle, u
osnovi, opet samo vera da neæe izostati dejstvo koje vera obeæava. U formuli: "Veruj
em da
vera èini bla enim dakle istinita je." No time smo veæ
na kraju. Ovo "dakle" bilo bi sam
absurdum kao kriterijum istine. Ali ako, sa ne to popustljivosti, pretpostavimo da
je
postizanje bla enstva dokazano verom ( ne samo eljeno, ne samo puko obeæanje u pomalo
nepouzdanim ustima sve tenika): da li bi bla enstvo reèeno vi e tehnièki, zadovoljstvo
bilo ikada dokaz za istinu? Tolicno, da bezmalo predstavlja protivdokaz, u svako
m sluèaju
najvi e podozrenje u "istinu", samim tim to u raspravi pitanja " ta je istinito?" sao
dluèuju
oseæanja zadovoljstva. Dokaz po "zadovoljstvu" dokazuje "zadovoljstvo" i ni ta vi e;
otkuda, ma plaæalo se sve u svetu suvim zlatom, da ba istiniti sudovi prièinjavaju vi e
zadovoljstva nego la ni i da neminovno, prema nekoj prestabiliranoj harmoniji, pov
laèe za
sobom prijatne oseæaje? Iskustvo svih strogih, svih dubokih duhova uèi obrnuto. Svak
a
stopa istine mora se osvajati borbom, moraju se diæi ruke, naprotiv, gotovo od sve
ga za ta je
inaèe vezano srce, na a ljubav, na e poverenje u ivot. Za to je neophodna du evna velièina
slu ba istini je najsurovija slu ba. Jer, ta znaèi biti u pravu u stvarima duha? Biti s
trog sa
svojim srcem, prezirati "lepa oseæanja", na svakom Da i Ne praviti ispit savesti! V
era
èini bla enim: dakle la e...
51
Da vera pod izvesnim okolnostima èini bla enim, da bla enstvo jo ne pretvara neku
fiksnu u istinitu ideju, da vera ne pomera nikakva brda, no ih zapravo postavlja
tamo gde ih
nema: ovla na etnja ludnicom dovoljno obja njava gorepomenuto. Razume se, ne sve teniku
:
jer on instinktivno porièe da je bolest bolest, ludnica ludnica. Hri æanstvu je potreb
na bolest,
otprilike kao to je starim Grcima bio potreban vi ak zdravlja zara avati bole æu jeste
prava pozadina èitavog proceduralnog sistema crkvenog spasa. A sama crkva nije li
joj
katolièka ludnica najvi i ideal? Celokupna zemlja kao ludnica? Religiozni èovek,
kakvog hoæe crkva, jeste tipièni décadent; trenutak u kojem religiozna kriza zagospoda
ri
nekim narodom uvek je obele en neurotièkim epidemijama. "Unutra nji svet" religioznog
èoveka toliko slièi "unutra njem svetu" prenadra enih i izmo denih da ih je nemoguæe
razlikovati. "Najvi a" stanja, koja je hri æanstvo razastrlo kao vrednost nad vrednost
ima preko
èoveèanstva, jesu epileptièki oblici crkva je kanonizovala samo bezumnike ili velike
varalice in majoram dei honorem ... Dozvolio sam sebi jednom da èitav hri æanski train
ing
pokajanja i iskupljenja (koji se danas najbolje da izuèavati u Engleskoj) oznaèim ka
o
metodièno proizvoðenje folie circulaire* razume se, na veæ
pripremljenom, to jest iz osnova
morbidnom tlu. Niko ne mo e slobodno da izabere da bude hri æanin: na hri æanstvo se ne
"prelazi" za to je neophodno da se bude dovoljno bolestan... Mi ostali koji imam
o
odva nosti za zdravlje i, takoðe, za prezir, kako smemo da mi preziremo religiju koj
a
poduèava nerazumevanje tela!, koja neæe da pusti iz zuba praznoverje du e!, koja od
nedovoljne uhranjenosti pravi "zaslugu"!, koja u zdravlju nalazi i suzbija neku
vrstu
neprijatelja, ðavola, isku enja, koja uobra ava da se "savr ena du a" mo e nositi okolo u
nekom le u od tela i da bi za to trebalo napraviti novi pojam "savr enstva", neko bl
edunjavo,
bolesno, idiotski zanesenjaèko biæe, tobo nju "svetost" svetost, naprosto lanac simpto
ma
osiroma enog, neurotiziranog, neizleèivo iskvarenog tela! ... Hri æanski pokret kao evro
pski
pokret najpre je op ti pokret izmeta i otpadaka svih vrsta ( oni bi hteli sa hri æanstv
om do
moæi). On ne izra ava propadanje jedne rase, veæ
je obrazovanje agregata oblika decadence
koje se sa imaju i tra e na sve strane. Hri æanstvo nije, kako se vernije, omoguæeno
pokvareno æu samog antièkog sveta, otmene Antike: ne mo e se dovoljno surovo opovrgnuti
uèeni idiotizam koji i danas jo podr ava takvo mi ljenje. U doba kada su se bolesni i
iskvareni èandala-slojevi hristijanizovali irom èitave imperium, upravo je protivtip,
otmenost, bio otelovljen u svom najlep em i najzrelijem liku. Veæina je postala gosp
odar;
demokratizam hri æanskog instinkta slavi pohedu ... Hri æanstvo nije bilo "nacionalno",
niti
uslovljeno rasom ono se okreæe svim vrstama razba tinjenja ivota, svuda je imalo svoj
e
saveznike. U osnovi hri æanstva poèiva pizma bolesnih, i instinkte je uperilo protiv z
dravih,
protiv zdravlja. Sve uspe no, ponosito, srèano, lepota pre svega, para im u i i oèi. Jo j
ednom
podseæam na nedostojnu Pavlovu reè: " to je slabo u svetu, to je ludo u svetu, to je
neplemenitog roda i prezreno u svetu, to Bog izabira", to je bila formula in hoc
signo** je
slavila pobedu decadence. Raspeti bog ne razume li se jo uvek u asna pozadina ovog
simbola? Sve to pati, sve to je raspeto, jeste bo ansko... Svi smo mi raspeti na krs
tu,
stoga smo bo anski... Jedino mi smo bo anski... Hri æanstvo je bilo pobeda, otmeno ubeðenj
e
je jenjavalo u njemu ono je bilo do sada najveæa nesreæa èoveèanstva.
* Na francuskom i u izvorniku. Znaèi kru no ludilo. P. prev.
** Lat. ovde u znaèenju: pod kojom. P. prev.
52
Hri æanstvo stoji, takoðe, nasuprot svih duhovnih postignuæa samo bolestan um
mo e da se upotrebi kao hri æanski um, ono staje na stranu svega idiotskog, proklinje
"duh",
superbiu* zdravog duha. Buduæi da bolest pripada biti hri æanstva, mora i tipièno-hri æansk
stanje, "vera", da bude oblik bolesti, i sve prave, valjane, nauène puteve do sazn
anja crkva
mora da odbaci kao zabranjene puteve. Sumnja je veæ
greh... Potpuni nedostatak psiholo ke
èistoæe kod sve tenika koja se nagove tava u pogledu jeste posledièna pojava
decadence. Histeriène devojèure, s druge strane rahitièna deca, prilike su da se zapaz
i sa
koliko pravilnosti su instinktivna la nost, zadovoljstvo u laganju radi laganja, n
esposobnost za
prav pogled i korak, izraz décadence. "Verovati" znaèi ne-znati-hteti ono to je istin
ito.
Pijetist, sve tenik obeju polova, jeste la an, jer je bolestan: njegov instinkt zaht
eva da istina ni
na kojoj taèki ne zadobije svoje pravo. " to razboleva, dobro je; to potièe iz obilja,
preticanja, od moæi, zlo je": tako oseæa vernik. Nesloboda radi la i po tome prepoznaj
em
svakog predodreðenog teologa. Drugo obele je teologa je njegova nesposobnost za
filologiju. Pod filologijom, u jednom veoma op tem smislu, treba ovde razumeti ve ti
nu
dobrog èitanja moæi proèitati èinjenice a da se one ne iskrivotvore interpretacijom, da
se u
udnji za razumevanjem ne iskrivotvore interpretacijom, da se u udnji za razumevanj
em ne
izgubi oprez, strpljivost, istanèanost. Filologija kao ephexis** u interpretaciji:
bilo da je reè
o
knjigama, o novinskim vestima, o sudbinama ili meteorolo kim podacima ne govoriti
o
"spasu du e" ... Naèin na koji neki teolog, svejedno da li berlinski ili rimski, izl
a e "pisanu
reè" ili do ivljaj, na primer neku pobedu otad binske vojske u svetlosti Davidovih psa
lama,
uvek je toliko drzak da filolog pri tome ðipa do tavanica. I ta da uèini kada pijetis
ti i druga
goveda iz vapske zemlje jadnu svakodnevicu i domaæe ognji te njihove egzistencije "pr
stom
bo jim" pode avaju u èudo "milosti", "proviðenja", "iskustva spasa"! Najskromniji utro ak
duha, da ne ka emo pristojnosti, morao bi da u veri ove tumaèe da je takva zloupotre
ba
bo anske spretnosti prstiju sasvim detinjasta i nedolièna. Èak i ako bi u telu postoja
la mala
mera pobo nosti, bog koji bi na vreme leèio od kijavice i u trenu pomogao da se popn
emo u
karuce upravo kada nailazi provala oblaka, takav bog bi bio toliko apsurdan da b
i ga trebalo
uni titi èak i da postoji. Bog kao sluga, kao pismono a, kao ivi kalendar u osnovi, ter
min
za najbedastiju od svih sluèajnosti... "Bo ansko proviðenje", u kakvo jo i danas veruje
otprilike svako treæe lice u "obrazovanoj Nemaèkoj", bio bi toliko jak prigovor prot
iv boga da
se jaèi ne bi mogao smisliti. A u svakom sluèaju, on je prigovor protiv Nemaca!...
* Lat. gordost. P. prev.
** G. postupnost. P. prev.
53
Da muèenici dokazuju ne to to se tièe istine neke stvari toliko je malo istinito da
bih mogao da poreknem da je ikada uop te jedan muèenik imao i ta sa istinom. U tonu u
kojem se neki muèenik sa njegovom izvesno æu sveta penje kome na teme veæ
se izra ava
toliko nizak stepen intelektualne èestitosti, takva bedastoæa za pitanje "istine", d
a nije vredno
truda opovrgavati ga. Istina nije ni ta to bi jedan imao, a drugi ne. Tako su o ist
ini mogli
da misle ponajvi e seljaci ili seljaèki apostoli Luterove vrste. Na osnovu stepena s
avesnosti u
stvarima duha, mo e se biti siguran da o ovoj taèki skromnost, umerenost postaje sve
veæa.
Posedovati znanje o pet stvari, a blagom rukom odstraniti svako drugo... "Istina
", reè
kako je
razume svaki prorok, svaki sekta , svaki liberal, socijalista, svaki èovek crkve, je
ste savr eni
dokaz da nismo èak ni na poèetku one duhovne discipline i samosavlaðivanja bez kojih s
e ne
mo e pronaæi ma koja mala, kolikogod mala bila istina. Smrti muèenika bile su, uzgred
reèeno, velika nesreæa u istoriji: one su oèaravale... Zakljuèak svih idiota, me izuzima
juæi
enu i narod, da u nekoj stvari zbog koje je neko kadar da umre (ili èak da, kao u p
rvom
hri æanstvu, izazove epidemije èe nje za smræu) mora da postoji ne to takvo zakljuèivanje
je postalo ogromna koènica za istra ivanje, za duh istra ivanja i smotrenosti. Muèenici
su
na kodili istini... I danas je jo dovoljna izvesna grubost u proganjanju da bi se n
ekom inaèe
po sebi ravnodu nom sekta enju stvorilo èasno ime. Kako? to da se menja vrednost neèega
kada neko za to daje svoj ivot? Zabluda koja postaje èasna jeste zabluda koja jo vi e
zadobiva oèaravajuæu dra : verujete li vi, gospodo teolozi, da æemo vam dati priliku da
izigravate muèenike radi va ih la i? Da bi se opovrgla neka stvar treba je s puno obzi
ra
odlo iti na stranu isto tako se opovrgavaju i teolozi... Upravo u tome je bila
svetskoistorijska glupost svih proganjalaca. Protivnièkoj stvari su pridali izgled
èasti
obdarili su je fascinantno æu muèeni tva ... ena i dan-danas kleèi na kolenima pred
zabludom, jer joj se reklo da je neko za tu zabludu bio raspet na krstu. Da li j
e krst neki
argument? Ali o svim ovim stvarima rekla se jedna jedina reè
koja bi bila potrebna i
nakon hiljada godina Zaratustra. Putem kojim su i li pisali su krvavo znakovlje, a
njihova je glupost uèila da se istina dokazuje krvlju. Ali krv je najgori svedok i
stine; krv
truje i najèistije uèenje i pretvara ga u ludilo i mr nju u srcima. I kada neko poðeiu
vatru za svoje uèenje ta to dokazuje! Bolje je, zaista, da na e sopstveno uèenje potièe
z
na eg sopstvenog plamena.*
* "Tako je govorio Zaratustra" II, 350. Prema prevodu Danka Grliæa, treæe izdanje, Z
agreb 1975, str. 84 85.
P. prev.
54
Da se ne zaluta: veliki duhovi su skeptici. Zaratustra je skeptik. Jaèina, sloboda
koja
dolazi od snage i presna nosti duha dokazuje se skepsom. Sve to se tièe naèela u vredno
sti i
bezvrednosti ubeðeni ljudi ne uzimaju u razmatranje. Ubeðenja su tamnice. Ne gleda s
e
dovoljno daleko, ne gleda ispod sebe: a da bi se smelo sudelovati u raspravi oko
vrednosti i
nevrednosti mora se videti pet stotina ubeðenja ispod sebe iza sebe... Duh koji hoæe
da je
velik, koji hoæe i sredstva za to, nu no je skeptièar. Osloboðenost od svih vrsta ubeðenja
spada u snagu, sposobnost slobodnog gledanja... Velika strast, osnova i moæ
njegovog biæa, a
jo slobodoumnije, jo despotskije, kada je sasvim pro et njome, slu i se èitavim njegovim
intelektom, ne daje mu da se dvoumi, ohrabruje ga, tavi e, da se koristi i bezbo nim
sredstvima, dopu ta mu pod izvesnim okolnostima da poveruje nekim ubeðenjima. Ubeðenje
kao sredstvo: mnogo toga se posti e samo posredstvom nekog ubeðenja. Velika strast s
e slu i
ubeðenjima, tro i ubeðenja, no ne potèinjava im se ona neogranièeno sebe poznaje.
Obrnuto: potreba za verovanjem, za bezuslovno æu nekog Da i Ne, karlajlizam*, ako mi
se
dozvoli ova reè, jeste potreba za slabo æu. Èovek vere, "vernik" svake vrste, nu no je zav
istan
èovek takav koji ne mo e sebe da uzme za svrhu, koji sebi ne mo e uop te da postavi
ikakav cilj. "Vernik" ne pripada sebi, on mo e da bude samo sredstvo, mora da bude
tro en,
potreban mu je neko da ga tro i. Njegov instinkt odaje najvi u po tu moralu samootuðenja
: u
njega ga sve uverava, njegova pamet, njegovo iskustvo, njegova ta tina. Svaka vera
je, u
stvari, izraz samorazvla æivanja, samootuðenja ... Ako se promotri koliko je veæini nu an
jedan regulativ koji vezuje i stabilizuje spolja njost, koliko je prinuda, u jedno
m vi em smislu
ropstva, za ljude slabe volje, naroèito enu, jedini i poslednji uslov njihovog uspe
ha: tada se
razumelo ubeðenje, razumela se "vera". Kièma èoveka sa ubeðenjem poèiva u ubeðenju. Ne
videti mnoge stvari, nikada ne izneveravati svoje predrasude, biti skroz pristra
san, imati
strogu i doslednu optiku za sve vrednosti jedino to uslovljava da takva vrsta èove
ka uop te
postoji. No, time je ona suprotnost, antagonist istinskog istine... Verniku nije
dato da
uop te ima neku savest za pitanje "istinitog" i "neistinitog": biti èestit kada je r
eè
o ovom
pitanju to bi istog trena znaèilo njegovu propast. Patolo ka uslovljenost njegove op
tike
pretvara ubeðenog u fanatika Savonarola, Luter, Ruso, Robespjer, Sen-Simon , u tip
suprotan sna nom, osloboðenom duhu. Pobedonosno dr anje ovih bolesnih duhova, ovih
epileptièara pojma, utièe na iroke mase fanatici su pitoreskni, èoveèanstvo raðe gleda
gestove nego da èuje razloge ...
* Prema ensleskom istorièaru i kritièaru Tomasu Karlajlu (Thomas Carlyle, 1795 1881).
Nièeu Sumraku idola
ka e, izmeðu ostalog, o njemu: "U osnovi, Karlajl je engleski ateist koji svoj dobar
glas tra i u tome da to ne
bude."
55
Korak dalje u psihologiju ubeðenja, "verovanja". Proteklo je veæ
du e vreme od
kako sam stavio na razmatranje da li ubeðenja nisu opasniji neprijatelji istini od
la i (Ljudsko,
odvi e ljudsko).* Ovaj put eleo bih da se zapitam odluènije: postoji li izmeðu la i i ubeð
nja
uop te neka suprotnost? Sav svet u to veruje; no, u ta sve ne veruje sav svet! Svak
o
ubeðenje ima svoju istoriju, svoje obrasce, svoja isku enja i proma aje: ono postaje u
beðenje,
prema tome dugo vremena nije to, prema tome jo du e vremena jedva je to. Kako? to d
a
meðu ovim embrionalnim oblicima ubeðenja ne bi mogla da bude i la ? Dovoljno je samo
katkad izvr iti zamenu liènosti: u sinu postaje ubeðenje ono to je za oca jo bila la .
nazivam: ne hteti videti ne to to se vidi, ne hteti videti ne to takvim kakvim se vid
i: svejedno
da li se la zbila pred svedokom ili bez svedoka. Najèe æa la jeste ona sa kojom sami seb
e
obmanjujemo; obmana drugog je relativno izuzetak. Elem, ovo ne-hteti-videti to se
vidi,
ne-hteti-videti-takvim kako se vidi, bezmalo je prvi uslov za sve koji su pristr
asni u ma kojem
smislu: pristrasni èovek nu no postaje la ov. Nemaèka istoriografija je, na primer, ubeðen
a da
je Rim bio despotizam, da su Germani na svet doneli duh slobode: kakva razlika j
e izmeðu
ovog ubeðenja i la i? Ima li jo mesta èuðenju kada, instinktivno, sve stranke, pa tako i
nemaèki istorièari, imaju na ustima velike reci morala da moral bezmalo produ ava da
traje time to je svakog èasa neophodan stranèarimasvih vrsta? "To je na e ubeðenje:
javno ga priznajemo pred èitavim svetom, mi ivimo i umiremo za njega po tovanje pred
svim to ima ubeðenje!" takve sam reci èuo, ta vi e, iz usta antisemita. Ba naprotiv, m
gospodo! Time to la e iz principa, jedan antisemita nije ni ta pristojniji ... Sve teni
ci, koji su
u tim stvarima tananiji i veoma dobro razumeju prigovor koji le i u ideji nekog ub
eðenja, to
jest neke principijelne jer slu i jednom cilju dvoliènosti, preuzeli su od Jevreja l
ukavu
zamisao da na ovom mestu umetnu pojam "Boga", "bo je volje", "bo jeg otkrovenja". I
Kant
je, sa njegovim kategorièkim imperativom, bio na istom putu: i na njemu je njegov
um bivao
praktièan. Postoje pitanja pri kojima èoveku nije stalo do odluke o istini ili neist
ini; sva
vrhunska pitanja, svi vrhunski problemi vrednosti, s one strane su ljudskog uma
... Shvatiti
granice uma tek je to istinska filozofija ... Radi èega bi se bog otkrio èoveku? Da
li bi bog
uèinio ne to izli no? Èovek ne mo e, sam za sebe, da zna ta je dobro ili zlo, zato ga bog
poduèava svojoj volji ... Pouka: sve tenik ne la e pitanje "istinitog" ili "neistinito
g" ne
postoji u takvim stvarima o kojima govori sve tenik; ove stvari èak ne dozvoljavaju
da se
la e. Jer, da bi se lagalo mora da bude moguæno odluèiti ta je ovde istinito. A upravo
to
èovek ne mo e; prema tome je sve tenik bo ji glasnogovornik. Takav sve tenièki
silogizam nije sasvim samo jevrejski i hri æanski; pravo na la i razlo nost "otkrovenja
"
pripada sve tenièkom tipu, sve tenicima décadence koliko i mnogobo aèkim sve tenicima
( pagani su svi koji ka u da ivotu; za koje je "Bog" reè
za veliko Da svim stvarima).
"Zakon", "bo ja volja", "sveta knjiga", "nadahnuæe" sve sami termini za oznaèavanje
uglova pod kojima sve tenik dolazi do moæi, sa kojima odr ava svoju moæ
ovi pojmovi
poèivaju u osnovi svih sve tenièkih organizacija, svih sve tenièkih ili filozofsko-sve teni
h
oblika dominacije. "Sveta la " zajednièka Konfuèiju, Manuovom zakoniku, Muhamedu,
hri æanskoj crkvi : ne nedostaje i kod Platona. "Istina je tu": to znaèi tamo gde se èuje
, gde
sve tenik la e ...
* "Ljudsko, odvi e ljudsko", I, aforizmi 54 i 483. Prema primedbi Karla lehte. P. p
rev.
56
Konaèno, sve zavisi od cilja za koji se la e. Moj prigovor hri æanskim sredstvima je
upravo da u hri æanstvu nedostaju "sveti" ciljevi. Samo rðavi ciljevi: trovanje, kleve
tanje,
poricanje ivota, preziranje tela, poni avanje i samoskrnavljenje èoveka pojmom greha
otuda su i njegova sredstva rðava. Sa suprotnim oseæanjima èitam Manuov zakonik, jedno
neuporedivo duhovno i promi ljeno delo, za koje bi bilo greh prema duhu strpati ga
u istu
vreæu sa Biblijom. Odmah se nasluæuje: iza njega, u njemu, postoji stvarna filozofij
a, ne samo
otrovna judejska èorba od rabinizma i praznoverja on nudi i najrazma enijem psiholog
u
ne to u ta mo e da zagrize. Ne zaboraviti glavnu stvar, osnovna razlika sa ma kojom
biblijom: otmeni slojevi, filozofi i ratnici, pomoæu njega dr e u svojim rukama svet
inu; svuda
otmene vrednosti, oseæanje savr enstva, Da ivotu, pobedonosna dobrobit u sebi i ivotu
sunce pro ima èitavu knjigu. Sve stvari, u kojima hri æanstvo ispoljava svoj neizmerni
prostakluk, raðanje na primer, ena, (brak, raspravljene su ovde ozbiljno, sa po tovan
jem,
ljubavlju i poverenjem. Kako se zapravo mo e u ruke deteta i ene staviti knjiga koj
a sadr i
ove nitkovske reèi: "Zbog bludnièenja da svaki ima svoju sopstvenu enu i svaka svog
sopstvenog èoveka... bolje je eniti se nego goreti od elje"? Da li je dozvoljeno bit
i hri æanin
isto toliko dugo koliko pojam immaculata conceptio* slu i za pohri æavanje, to jest za
kaljanje nastanka èoveka?... Ne znam ni za jednu knjigu u kojoj bi eni bilo reèeno to
liko
ne nih i blagonaklonih stvari koliko u Manuovom zakoniku; te stare, sredine i svec
i imaju
naèin da budu divni prema eni koji je mo da nenadma en. "Usta neke ene" èita se na
jednom mestu , "nedra devojka, molitva deteta, dim rtve, uvek su èisti." Na drugom m
estu:
"ne postoji doista ni ta èistije od svetlosti sunca, senke krave, vazduha, vode, vat
re i daha
devojke." Poslednje mesto, mo da takoðe sveta la : "svi otvori na telu iznad pupka su èi
sti,
svi ispod su neèisti. Samo u devojke je èisto èitavo telo."
* Lat. bezgre no zaèeæe. P. prev.
57
 Bezbo nost hri æanskih sredstava zatièe se in flagranti kada se primerice hri æanski cilj
promeri prema cilju Manuovog zakonika kada se jarko osvetli ova velika protivsta
vljenost
ciljeva. Kritièar hri æanstva ne mo e da izbegne da hri æanstvo izlo i preziru. Takav
zakonik, kakav je Manuov, nastaje kao svaki dobar zakonik: on sa ima iskustvo, mud
rost i
moral proveren pozitivno tokom niza stoleæa, on zakljuèuje i vi e ni ta ne dodaje.
Pretpostavka za ovakvu vrstu kodifikacije jeste uvid da su sredstva za stvaranje
autoriteta
jedne sporo i dragoceno sticane istine temeljno razlièita od onih koja æe se iskoris
titi da bi se
ona dokazala. Zakonik nikada ne prièa korisnost, razloge, kazuistiku u predistorij
i zakona:
upravo time bi izgubio imperativni ton, "ti treba ", pretpostavku njegovog po tovanj
a. Taèno
u tome je problem. U izvesnoj taèki razvitka nekog naroda, njegov najo troumniji, to
jest
najiskusniji i najdalekovidiji sloj re ava da je skup iskustva prema kojem treba,
to jest mo e se
iveti zakljuèen. Njegov cilj je da iz godina opita i lo ih iskustava dobije to je moguæe
vi e
bogatiju i potpuniju etvu. Sada, dakle, preduprediæe se pre svega produ etak
eksperimentisanja, nastavak tekuæeg stanja vrednosti, ispitivanje, izabiranje, kri
tika vrednosti
in infinitum. Tom se suprotstavlja dvostruki zid: najednom, otkrovenje, to jest
tvrdnja da
umnost ovih zakona nije ljudskog porekla, da nije bila tra ena sporo i nala ena posl
e niza
proma aja, nego da je, kao od bo anskog izvora, potpuna, savr ena, bez istorije, dar, èu
do,
naprosto udeljena ... Zatim tradicija, to jest tvrðenje da je zakon postojao veæ
od prastarih
vremena, da bi bilo bezbo no sumnjati u njega, da bi to bio zloèin prema precima. Au
toritet
zakona zasniva se na tezama: bog ga je doneo, preci po njemu iveli. Vi i razlog ova
kve
procedure poèiva u nameri da se postepeno potisne svest o njemu kao taèno spoznatom
(to
jest dokazanim ogromnim i strogo prore etanim iskustvom) ivotu: tako da se posti e sa
vr eni
automatizam instinkta pretpostavka svakog majstorstva, svakog savr enstva u ve tini
ivljenja. Ustanoviti zakonik kakav je Manuov znaèi odobriti ubuduæe da narod postane
majstor, da bude savr en da ambiciozno te i najvi oj ume nosti ivota. Radi toga se mora
biti nesvestan cilja svake svete la i. Kastinski poredak, najvi i, vladajuæi zakon, je
ste samo
sankcija prirodnog poretka, prirodne zakonitosti prvoga reda nad kojom nikakva
proizvoljnost, nikakva "moderna ideja" nema moæi. U svakom zdravom dru tvu oèituje se
razdvajanje tri tipa prema razlièitoj fiziolo koj gravitaciji, od kojih svaki ima sv
oju sopstvenu
higijenu, svoje sopstveno podruèje rada, svoju sopstvenu vrstu oseæanja za savr enstvo
i
majstorstvo. Priroda, a ne Manu, meðusobno razdvaja one koji su prete no duhovno
nastrojeni, one èija je snaga prete no u mi iæavosti i temperamentu, i najzad one koji s
e ne
istièu ni u kakvim prete nim odlikama, srednjaci. Treæi su najbrojniji, dok su prvi na
jelitniji.
Najvi a kasta ja je nazivam najreði kao savr ena ima i prednosti najreðih: njoj pripada
da predstavlja sreæu, lepotu i dobrotu na zemlji. Jedino najduhovnijima je data do
zvola za
lepotu, za lepo: jedino kod njih dobrota nije slabost. Pulchrum est paucorum hom
inum: dobro
je prednost. Meðutim, ni ta im manje ne pripada od ru nih manira ili pesimistièkog pogle
da,
oka koje nagrðuje ono u ta gleda , ili èak srd ba nad ukupnim vidom stvari. Srd ba je
privilegija èandale; pesimizam isto tako. "Svet je savr en" tako veli instinkt najdu
hovnijih,
instinkt koji kazuje Da : "nesavr enost, svaka vrsta ispod nas, distanca, pathos di
stance,
sama èandala spada jo u ovo savr enstvo." Najduhovniji ljudi, kao najsna niji, nalaze s
voju
sreæu tamo gde bi drugi na li njihovu propast: u lavirintu, u okrutnosti prema sebi
i drugome,
u poku aju; njihovo zadovoljstvo je samosavlaðivanje: kod njih je asketizam njihova
priroda,
potreba, instinkt. Za njih je te ak zadatak privilegija; igrati pod bremenom koje
druge gu i,
okrepa ... Saznanje oblik asketizma. Oni su najèasnija vrsta ljudi: to ne iskljuèuje
da su
najvedriji, najljubazniji. Vladaju ne zato to hoæe, veæ
to jesu; nije im dato da budu drugi.
Drugi: to su stra ari prava, za titnici poretka i bezbednosti, to su otmeni ratnici,
to je pre
svega kralj kao najvi a formula ratnika, sudija i odr avalac zakona. Drugi su izvr ni
organ
najduhovnijih, najbli i njima, koji na sebe uzimaju sve grubo u radu vladanja njih
ovi
pratioci, njihova desna ruka, najbolji uèenici njihovi. U svemu tom, da bude jo jed
nom
reèeno, nema ni ta proizvoljno, ni ta "napravljeno". to je drukèije, napravljeno je prir
da
je onda osakaæena ... Kastinski poredak, hijerarhijski redosled, jedino otelovljav
a vrhunski
zakon samog ivota; izdvajanje tri tipa je potrebno radi odr anja dru tva, radi omoguæav
anja
vi ih i najvi ih tipova nejednakost u pravima tek je uslov da prava uop te postoje. Pr
avo
je privilegija. Pravo svakog poèiva, takoðe, u njegovom, naèinu bivstvovanja. Ne potce
njujmo
prednosti srednjaka. ivot koji stremi visini postaje sve tvrði hladnoæa se poveæava,
odgovornost se poveæava. Visoka kultura je piramida: ona mo e da poèiva samo na irokom
tlu, i za pretpostavku ima najpre sna no i zdravo konsolidovanu osrednjost. Zanat,
trgovina,
zemljoradnja, nauka, najveæi deo umetnosti, jednom reèi èitav skup profesionalne delat
nosti,
sla e se sasvim samo sa osrednjo æu u moguænostima i eljama; takvo ne to bilo bi neumesno
meðu izuzecima, naime odgovarajuæi instinkt suprotstavlja se koliko anarhizmu toliku
aristokratizmu. Biti javno koristan, toèak, funkcija, o tome odluèuje prirodna sklon
ost: ne
dru tvo, veæ
vrsta sreæe za koju je najveæi broj sposoban pravi od njih inteligentne ma ine. Za
srednjaka biti osrednji je sreæa. Majstorstvo u jednom podruèju, specijalnost, priro
dni instinkt.
Bilo bi savr eno nedostojno dubokog duha da u osrednjosti po sebi vidi veæ
neki prigovor.
Sama ona je prva nu nost za postojanje izuzetaka: visoka kultura je uslovljena njo
me. Ako
izuzetan èovek, koliko on sam i njemu slièni, pa ljivom rukom rukovodi osrednjima, ond
a to
nije samo uètiva prostosrdaènost to je njegova du nost... Koga mrzim ponajvi e meðu
olo em danas? Onaj socijalistièki, èandala-apostole koji potkopavaju instinkt, zadovol
jstvo,
oseæanje zadovoljnosti radnika u njegovom malom svetu koji ga prave zavidnim, koji
ga
poduèavaju osveti... Nepravda nikada ne le i u nejednakim pravima, nego u polaganju
na
"jednaka" prava... ta je rðavo? No, rekao sam to veæ: sve to potièe iz slabosti, zavisti
,
osvete. Anarhist i hri æanin su istog porekla ...
58
U stvari, razlika je u kom se cilju la e: da li da se odr ava ili razara. Mo e se post
aviti
potpuna jednakost izmeðu hri æanina i anarhiste: njihov cilj, njihov instinkt vodi sam
o u
razaranje. Dokaz za ovaj stav da se proèitati u istoriji: tu je on sadr an u stra noj
nedvosmislenosti. Upravo smo upoznali religiozno zakonodavstvo èiji je cilj bio, k
ao
najva niji uslov cvetanja ivota, da "ovekoveèi" jednu veliku organizaciju dru tva
hri æanstvo je svoju misiju otkrilo u tome da okonèa upravo sa takvom organizacijom, b
uduæi
da u njoj ivot cvate. Tamo je trebalo plod mudrosti, uveæavan tokom dugih razdoblja
isprobavanja i neizvesnosti, upotrebiti sa najdalekose nijom korisno æu i po njeti to je
moguæe veæi, bogatiji, potpuniji prinos: ovde je, obrnuto, preko noæi zatrovana èitava et
va...
Ono to je aere perennius [Od Horacija, Ode, III, 30, 1: "vi e izdr ljivosti od bronze
."] bilo
tu, imperium Romanum, najvelièanstveniji oblik organizacije u te kim uslovima koja j
e do
sada bila ostvarena, s obzirom na koju sve pre i posle je samo krpljenje, prèvaren
je,
diletantizam ti sveti anarhisti napravili su "pobo nost" od toga da taj "svet", to
jest
imperium Romanum razore tako da ne ostane ni kamen na kamenu pa su èak Germani i
drugi dripci mogli da zagospodare nad njim... Hri æanin i anarhist: oba décadents, oba
nesposobna da delaju drukèije nego rastoèno, otrovno, sapinjuæi, krvoloèno, obojica sa
instinktom smrtne mr nje prema svemu to je uspravno, stasito, trajno, to obeæava buduæno
st
ivotu ... Hri æanstvo je bilo vampir imperium Romanum-a ono je preko noæi ra èinilo
ogroman rad Rimljana na raskrèivanju tla za jednu veliku kultura kadru da traje, J
o se
nije razumelo? Imperium Romanum koju poznajemo, u koju nas jo bolje pouèava istorij
a
rimske provincije, to najèudesnije umetnièko delo velikog stila, bila je poèetak, njen
a gradnja
bila je sraèunata da æe se dokazivati hiljadama godinama do danas nikada se nije tak
o
gradilo, nije se èak ni sanjalo da se gradi u srazmeri sub specie aeterni! Ova org
anizacija
bila je dovoljno èvrsta da izdr i rðave careve: sluèajnost liènosti ne mo e ni ta da naudi
takvim stvarima prvo naèelo svake velike arhitekture. Ali, ona nije bila dovoljno èv
rsta za
najiskvareniju vrstu pokvarenosti, za hri æane... Ova skrovita gamad koja se noæu, pom
oæu
maglu tine i dvoznaènosti, prikrada svakom pojedinaèno i truni mu svoju zbilju za isti
nite
stvari, svoj instinkt za neporecive realnosti, ta kukavièka, feminizovana i slatko
reèiva banda
je korak po korak izvadila "du e" ovom ogromnom zdanju tim vrednim, mu ki-uspravnim
prirodama koje su u stvari Rima oseæale svoju sopstvenu stvar, svoju sopstvenu zbi
lju, svoj
sopstveni ponos. Licemerno potaji tvo, skrovito skup tinarenje, tmasti pojmovi, kao
pakao,
kao rtvovanje nevinog, kao unio mystica u pijenju krvi i, pre svega, polako podja
rivana vatra
osvete, èandaline osvete to je zagospodarilo Rimom, ista vrsta religije kojoj je u
njenom
preegzistentnom obliku rat objavio veæ Epikur. Neka se èita Lukrecije da bi se shvat
ilo protiv
èega se borio Epikur, ne protiv mnogobo a tva veæ
"hri æanstva", hoæu reæi kvarenja du a
pojmovima krivice, kazne i besmrtnosti. Borio se sa podzemnim kultovima, sa èitavi
m
latentnim hri æanstvom opovrgnuti besmrtnost bilo je tada veæ
stvarno iskupljenje. I
Epikur je trijumfovao, svaki èasniji duh u rimskom carstvu bio je epikurejac. A on
da se
pojavio Pavle... Pavle, otelovljeni genije mr nje èandale prema Rimu, prema "svetu",
Jevrejin, veèiti Jevrejin-lutalica par excellence... Ono to je on otkrio bilo je ka
ko se mo e,
pomoæu malog sekta kog hri æanskog pokreta na rubu jevrejstva, zapaliti "svetski po ar",
kako se sa simbolom "boga raspetog na krstu" mo e sve potisnuto, sva skrivena kome a
nja,
èitava ba tina anarhistièkih smutnji u Carstvu, koncentrisati u ogromnu moæ. "Spas dolaz
i od
Jevreja." Hri æanstvo kao formula za podizanje cene podzemnih kultova svih vrsta, na
primer Ozirisov, velike Majke, Mitrin i za njihovo sabiranje: u tome je bio Pavl
ov genije.
Njegov instinkt je bio toliko siguran da je predstave kojima su pomenute religij
e opèinjavale
èandalu, surovo, bez ikakvog obzira prema istini, stavio u usta njegovom izmi ljenom
"spasitelju", i ne samo u usta da ga je on u ne to pretvorio, mogao je to da razum
e èak i
neki Mitrin sve tenik... Bio je to njegov vrhunski trenutak: on shvata da mu je po
trebna vera u
besmrtnost da bi obezvredio "svet", da æe pojam "pakla" zagospodariti Rimom da se
sa
"onostrano æu" ubija ivot... Nihilist i hrist*: to se rimuje, ali to saglasje nije je
dino u rimi...
*Hri æanin. P. prev.
59
Uzalud sav rad antièkog sveta: nemam reèi da iska em svoje oseæanje o neèemu tako
èudovi nom. I smatrajuæi da je njegov rad bio predradnja, da je tek, sa granitnom
samosve æu, udarao upravo temelj za rad od hiljada i hiljada godina, celokupan smisa
o
antièkog sveta uzalud! ... Èemu Grci? Èemu Rimljani? Sve pretpostavke za obrazovanu
kulturu, svi nauèni metodi bili su veæ
tada, bila je ustolièena i ta velika, neuporediva ume nost
dobrog èitanja pretpostavka kulturne tradicije i jedinstva nauke. Nauka o prirodi
povezana
sa matematikom i mehanikom bila je na najboljem putu smisao za èinjenice, poslednj
i i
najvredniji od svih smislova, imao je svoje kole, svoju veæ
stoletno staru tradiciju! Razume li
se to? Sve bitno bilo je pronaðeno da bi se moglo pristupiti radu metodi jesu, to
treba
ponavljati desetinu puta, ono bitno, i ono najte e, i ono to najdu e protiv sebe mora
da
podnosi navike i duhovnu lenjost. Ono to mi danas moramo sa ogromnim
samosavlaðivanjem jer su nam svi rðavi instinkti, hri æanski, na neki naèin jo u telu
ponovo da osvajamo, slobodan pogled na realnost, opreznu ruku, strpljivost i ozb
iljnost i u
najsitnijim stvarima, èitava èestitost u saznavanju postojalo je veæ
tada!, veæ
pre vi e od
dve hiljade godina! I uz to dobar, istanèani takt i ukus! Ne kao dresura mozga! Ne
kao
"nemaèko" obrazovanje dripaèkim manirima! Nego kao telo, kao gest, kao instinkt kao
realnost jednom reèi... Sve uzalud! Preko noæi, i samo je spomen ostao! Grci!, Rimlj
ani!,
dr anje instinkata na odstojanju, ukus, metodièno istra ivanje, genije organizacije i
upravljanja, vera, volja za ljudsku buduænost, veliko Da svim stvarima vidljivo ka
o imperium
Romanum, vidljivo za sva èula, veliki stil koji nije vi e samo umetnost, veæ
realnost, istina,
ivot... I ne preko noæi pokopano nekom prirodnom kataklizmom! Ne zga eno od strane
Germana i drugih te kih aponja! Nego satrto od prepredenih, skrivenih, nevidljivih,
krvo ednih vampira! Ne pobeðeno jednostavno isisano! ... Zagospodarila je prikrivena
èe nja za osvetom, slaboumna zavidljivost! Odjednom je prevladalo sve ni tavno, to jadi
kuje
nad sobom, to je unesreæeno svojim rðavim oseæanjima, sav geto du e! Dovoljno je
proèitati samo ma kojeg hri æanskog agitatora, svetog Avgustina na primer, da bi se sh
vatilo,
da bi se namirisalo koje su se prljave klike popele gore. U potpunosti bi se pre
varili ako bi se
kod voða hri æanskog pokreta pretpostavio ma kakav nedostatak razuma o, pametni su oni
,
pametni, do svetosti, ta gospoda crkveni oci! Ono to njima nedostaje, to je ne to s
asvim
drugo. Priroda ih je prenebregnula zaboravila je da za njih predvidi skroman mir
az od
èasnih, primerenih, èistih instinkata... Meðu nama, oni nisu èak ni mu karci... Ako islam
prezire hri æanstvo, on za to ima hiljadu razloga: islam pretpostavlja mu karce ...
60
Hri æanstvo nas je li ilo etve antièke kulture, docnije nas je opet li ilo etve islamske
kulture. Èudesni svet mavarske kulture panije, u osnovi najsrodniji nama, izra ajniji
po duhu
i senzibilnosti nego Rim i Grèka, bio je prega en ( da ne ka em èijim nogama ). Za to?
Jer je dr ao do sebe, jer je svoj nastanak zahvaljivao mu evnim instinktima, jer je i
votu
govorio da i to je govorio sa retkom i dragocenom istanèano æu mavarskog ivota! ...
Docnije, krsta i su se borili protiv neèega pred èim je bilo priliènije da su padali nièic
e u
pra inu protiv kulture pred kojom bi èak i na devetnaesti vek morao da se oseæa vrlo
ubogim, veoma "poznim". Razume se, oni su hteli da pljaèkaju: Istok je bio bogat..
. A ipak
bez predrasuda! Krsta ki ratovi piratstvo visokog stila, i ni ta vi e! Nemaèko plemstvo,
u
osnovi vikin ko plemstvo, bilo je tamo u svom elementu: Crkva je odvi e dobro znala
sa èim
se pridobija nemaèko plemstvo ... Nemaèko plemstvo, uvek " vajcarci (garda)" Crkve, uv
ek
u slu bi svih rðavih instinkata Crkve ali dobro plaæeno... Upravo uz pomoæ
nemaèkih
maèeva, nemaèke krvi i hrabrosti Crkva je mogla da vodi svoj rat i provodi u delo sv
oje
smrtno neprijateljstvo prema svemu to na zemlji dr i do sebe! U ovoj taèki postoji mn
o tvo
bolnih pitanja. Nemaèkog plemstva bezmalo nema u istoriji visoke kulture: i za to
postoji
razlog ... Hri æanstvo, alkohol dva velika sredstva za kvarenje ... Samo po sebi ne
bi
trebalo da postoji vi e ikakav izbor izmeðu islama i hri æanstva, koliko izmeðu Arapina i
Jevrejina. Odluka je donesena: u ovoj stvari niko vi e nema moguænosti da bira. Ili
je èandala
ili to nije... "Rat do poslednjeg daha sa Rimom! Mir, prijateljstvo sa islamom":
 tako je oseæao,
tako je delao onaj veliki slobodarski duh, genije meðu nemaèkim carevima, Fridrih Dr
ugi.
Kako? to da neki Nemac mora da bude najpre genije, najpre slobodan duh da bi pri
stojno
oseæao? Ne shvatam kako je ikada Nemac mogao da bude pro et hri æanskim oseæanjima ...
61
Ovde je nu no dotaæi jo sto puta za Nemce muèniju uspomenu. Nemci su li ili Evropu
poslednje velike kulturne etve koja je bila po njevena za Evropu Renaissance. Razum
e li
se konaèno, hoæe li da se razume ta je bila Renesansa? Prevrednovanje hri æanskih
vrednosti, poku aj preduzet svim sredstvima, svim instinktima, sa svom moguæom
genijalno æu, da se do pobede dovedu suprotne vrednosti, otmene vrednosti... Do sada
je
postojao samo ovaj veliki rat, do sada nije postojala odsudnija problematika od
problematike
Renesanse moje pitanje je njeno pitanje : nikada nije postojao temeljniji, neposr
edniji,
du èitavog fronta stro ije izveden i u sredi te uperen oblik napada! Napasti na najodluèn
ije
mesto, na samo sedi te hri æanstva, upravo tu ustolièiti otmene vrednosti, hoæu da ka em
uneti ih u instinkte, u najdublje potrebe i prohteve onih koji tu stoluju... Pre
d sobom vidim
moguænost jedne potpuno natprirodne èari i koloritne dra i èini mi se da ona blista u sv
im
jezama jedne istanèane lepote, da je u njoj na delu jedna bo anska, demonski bo anska
umetnost; i da bi se uzalud rovilo milenijumima za drugom takvom moguæno æu; vidim pri
zor
toliko bogat u smislu i, u isti mah, èudesno paradoksalan da bi u njemu sva olimps
ka
bo anstva imala priliku za bo anski smeh Èezare Bord ija kao papa... Razumete li me?...
Pa dobro, to bi bila pobeda za kojom èeznem danas jedini ja : njome bi hri æanstvo bilo
uni teno! ta se dogodilo? Jedan momaèki monah, Luter, do ao je u Rim. Taj monah,
propali sve tenik sa svim osvetoljubivim instinktima u telu, razjario se u Rimu pr
otiv
Renesanse ... Umesto da sa najdubljom zahvalno æu razume èudo koje se tu zbilo, nadma en
je
hri æanstva u njegovom sedi tu , njegova mr nja je znala da crpi samo hranu sebi iz ovog
prizora. Jedan religiozni èovek misli samo na sebe. Luter je video pokvarenost pap
stva,
dok se radilo upravo o suprotnom: stara pokvarenost, peccatum originale, hri æanstvo
nije
vi e sedelo na papinoj stolici! Nego ivot! Nego pobedonosna svetkovina ivota! Nego v
eliko
Da svim uspravnim, lepim, smelim stvarima! ... I Luter prekonstituisa Crkvu: nap
ade je...
Renesansa dogaðaj bez smisla, jedno veliko Uzalud! Ah, ti Nemci, ta su nas oni veæ
stajali! Zaludnost to je uvek bilo delo Nemaca. Reformacija; Lajbnic; Kant i tak
ozvana
nemaèka filozofija; "oslobodilaèki" ratovi*; Carstvo svaki put jedna uzaludnost za n
e to
to je veæ
bilo tu, za ne to nenadoknadivo... Priznajem, to su moji neprijatelji, ti Nemci:
prezirem u njima svaku vrstu pojmovne i vrednosne maglu tine, kukavièluk pred svakim
èestitim Da i Ne. Nakon skoro hiljadu godina, oni su zamrsili i smutili sve èega su
se dotakli
svojim rukama, na savesti imaju sve poloviènosti tri-osminice! od kojih boluje Evr
opa
na savesti imaju i najneèistiju vrstu hri æanstva koja postoji, najneizleèiviju,
najneuni tiviju, protestantizam ... Ako se ne mogne okonèati sa hri æanstvom, za to æe bit
i
krivi Nemci...
* Uobièajeni naziv za koalicione ratove protiv Napoleona I. P. prev.
62
Eto me na koncu i evo mog suda. Osuðujem hri æanstvo, protiv hri æanske crkve
podi em najstrasniju optu bu koju jedan tu ilac mo e da izgovori. Ono je za mene najveæa o
d
svih zamislivih pokvarenosti, njegova volja za pokvarenost ukazuje na krajnju mo
guæu
pokvarenost. Hri æanska crkva ni ta nije po tedela svoje pokvarenosti, od svake vrednost
i je
napravila nevrednost, od svake istine la , od svake èestitosti nitkovluk du e. Neka se
ne usudi
vi e niko da mi govori o njenim "humanitarnim" blagoslovima! Potisnuti neku nevolj
u bilo bi
protiv njenog najdubljeg interesa: ona je ivela od nevolja, stvarala je nevolje d
a bi se
ovekoveèila ... Nagrizajuæi crv greha, na primer: tom bedom èoveèanstvo je pre svega
obogatila Crkva! "Jednakost du a pred bogom", to prenemaganje, taj izgovor za ranc
unes*
svih podlaca ,taj pojmovni eksploziv, postao je najzad revolucija, moderna ideja
i naèelo
propasti èitavog dru tvenog poretka hri æanski dinamit... "Humanitarna" hri æanska
blagosiljanja! Od humanitas napraviti samoprotivreènost, ve tinu samoskrnavljenja, v
olju za
la po svaku cenu, mr nju, prezir prema svim dobrim i èestitim instinktima! To bi za m
ene
bili hri æanska dobroèinstva! Parazitizam kao jedina praksa Crkve; sa njenim idealom
bledunjavosti i "svetosti" svake krvi, svetost koja ispija svaku ljubav, svaku n
adu u ivot;
onostranost kao volja za poricanje svake realnosti; krst kao znak raspoznavanja
za
najpodzemniju zaveru koja je ikada postojala protiv zdravlja, lepote, uspeha, srèa
nosti,
duha, dobrote du e, protiv ivota samog... Ovu veènu optu bu hri æanstva hoæu da
ispi em na svim zidovima, svuda tamo gde postoje zidovi imam slova koja æe videti i
slepi... Hri æanstvo nazivam velikim prokletstvom, najveæom unutra njom iskvareno æu,
velikim instinktom za osvetu za koji nijedno sredstvo nije dovoljno otrovno, skr
ovito,
podzemno nazivam ga besmrtnom ljagom èoveèanstva... I vreme se raèuna prema tom dies
nefastus* sa kojim je zapoèeo ovaj zao udes prema prvom danu hri æanstva! Za to ne
pre prema njegovom poslednjem? Od danas? Prevrednovanje svih vrednosti!
* Na francuskom u izvorniku. Znaèi pizme, mr nje. P. prev.
** Lat. sramotni dan. P. prev.
ZAKON PROTIV HRI ÆANSTVA
donesen na dan Spasa, prvog dana Prve godine
( 30. septembra 1888 prema la nom kalendaru)

Rat do smrti protiv poroka

Porok je hri æanstvo

Prvi èlan. Porok je sve suprotno prirodi. Najporoènija ljudska vrsta je sve tenik: od
poduèava u protiv-prirodu. Ne postoje razlozi protiv sve tenika, postoji popravni do
m.
Drugi èlan. Svako sudelovanje u bo joj slu bi jeste atentat protiv javnog morala. Biti
suroviji prema protestantu nego prema katoliku, suroviji prema liberalnom protes
tantu nego
prema puritancu. to smo bli e nauci, veæi je zloèin biti hri æanin. Zloèinac nad zloèincim
stoga filozof.
Treæi èlan. Prokleto mesto na kojem je hri æanstvo izleglo svoja zmajska jaja, treba
odmah zbrisati sa lica zemlje i kao sramno mesto da bude opomena i strah svem po
tomstvu.
Neka se na njemu kote otrovne guje.
Èetvrti èlan. Propovedanje nevinosti je javno podsticanje na protiv-prirodu. Prezira
ti
polni ivot, kaljati ga sa pojmom "neèistog", jeste istinski greh prema svetom duhu i
vota.
Peti èlan. Jesti za jednim stolom sa sve tenikom nije dozvoljeno; èineæi to, baca se
kletva na èasno dru tvo. Sve tenik je na Èandala on æe biti obznanjen, izmoren glaðui
prognan u neku vrstu pustinje.
esti èlan "Sveta" istorija nazvaæe se imenom koje joj odgovara, to jest prokletom
istorijom; reci "bog", "spasitelj", "iskupitelj", "svetac", koristiæe se da bi se
osudili, da bi se
obele ili zloèinci.
Sedmi èlan. Ostalo sledi iz gornjeg.
Nièe Antihrist*
Antihrist
* U izvornom rukopisu precrtao sam Nièe. Prema primedbi Macinija Montinarija. P. p
rev.
ÈEKIÆ
GOVORI
ZARATUSTRA 3,90
O ti, voljo moja! Èudo svake nu de, ti moja nu nosti. Po tedi me male pobede!
Ti, odluko du e moje, koju zovem sudbinom! Ti to si u meni! Iznad mene! Za titi me i
saèuvaj za Jednu veliku sudbinu!
I svoju poslednju velièinu, voljo moja, saèuvaj za svoju zadnju, da bi mogla biti
neumitna u pobedi! Ah, ko nije podlegao svojoj pobedi!
Ah, èije oko jo nije potamnelo u tom opojnom sutonu! Ah, èija noga se nije zanela,
èija nije zaboravila u pobedi biti uspravna!
Da jednom budem spreman i zreo u velikom Podnevu, spreman i zreo poput usijanog
tuèa, oblaka bremenog munjama, mlekom nabreklog vimena:
spreman i zreo za samog sebe i za svoju najskrovitiju volju, luk koji èezne za svo
jom
strelom, strela koja èezne za svojom zvezdom:
zvezda spremna i zrela u svom Podnevu, u arena, probodena, predata nasladi pred
uni tavajuæim strelama sunca: sunce samo i neumitna sunèana volja, spremna da
pobeðujuæi uni tava!
O voljo, promeno svake nu de, ti moja nu nosti! Pripazi me za jednu veliku pobedu!