46

ISTORIJSKIH
FOTOGRAFIJA
1838. Pariz. Prva fotografija urbanog pejzaža Luja Dagera koji je usavršio
izum fotografisanja Nisefora Nijepsa i nazvao da dagerotipija.
1. oktobar 1862. Merilend, SAD. Predsednik Linkoln sa svojim saradnicima
posle krvave bitke kod Antitama za vreme građanskog rata.
1881. Bik koji sedi, Ludi konj i druge slavne indijanske poglavice.
1889. Pariz, Francuska. Početak izgradnje Ajfelovog tornja.
17. decembar 1903. Severna Karolina, SAD. Orvil Rajt u avionu koji
je konstruisao sa bratom Vilburom, ostaje u vazduhu 12 sekundi.
18. april 1906. Razorni zemljotres u San Francisku.
Januar 1909. Meksiko Siti. Izgradnja zgrade Nacionalnog teatra.
6. decembar 1914. Meksiko Siti. Pančo Vila i Emilio Zapata
za vreme predsedničkog mandata.
5. maj 1920. Moskva. Lenjin drži govor boljševicim, a Trocki sa strane posmatra.
26. april 1937. Španija. Nacistička avijacija u znak podrške Franku
bombarduje grad Gerniku, ubivši na desetine civila.
6. maj 1937. Nju Džersi, SAD Dolazeći iz Evrope, dirižabl Hindenburg se
zapalio prilikom pristajanja. Poginulo je 35 od 97 putnika i članova posade.
1938. Granični prelaz između Tihuana, Meksiko i San Isidra, SAD. Kasnije
ovaj prelaz postaje jedan od najprometnijih na svetu.
28. novembar 1943. Staljin, Ruzvelt i Čerčil, na konferenciji u Teheranu.
6. jun 1944. Dan “D”. Iskrcavanjem u Normandiji označen je početak
oslobađanja Francuske od fašističke okupacije.
2. maj 1945. Berlin, Nemačka. Ruski vojnik postavlja sovjetsku zastavu na
Rajhstag po ulasku u Berlin.
6. avgust 1945. Hirošima, Japan. Fotografija eksplozije prve atomske bombe bačene
ne naseljeni grad u istoriji, načinjen iz aviona Enola Gej iz koga je bomba izbačena.
4. septembar 1957. Litl Rok, Arkanzas. Elizabetu Ekford vređaju beli rasisti dok
ide ka koledžu, nakon što je sud presudio kraju rasnoj segregaciji u obrazovanju.
3. novembar 1957. SSSR. Pas Lajka, prvo živo biće poslato u kosmos svemirskim
brodom Sputnjik II. Uginula je od stresa i toplote ubrzo po dolasku u zemljinu orbitu,
samo 6 sati kasnije.
11. jun 1963. Tih Kvang Dak se živ zapalio u Sajgonu u znak protesta protiv
represije vlade Južnog Vijetnama.
22. novembar 1963. Dalas, Teksas. Atentat na Džon F. Kenedija.
1965. Lenart Nilson je objavio prvu fotografiju ploda unutar materice.
9. oktobar 1967. Bolivijska vojska je uz pomić CIA ubila revolucionara i vođu
gerilaca, legendarnog Če Gevaru.
16. mart 1968. Vijetnam. Masakr u Mi Laju. Vojska SAD je ubila 450 vijetnamskih
civila, mahom žena i dece. O ovom stravičnom zločinu saznalo se tek godinu dana kasnije.
16. oktobar 1968. Meksiko, Olimpijske igre. Američki atletičari Tomi Smit i Džo
Karlos protestuju sa pobedničkog postolja protiv američke rasne diskriminacije. Obojica
su suspendovani.
24. decembar 1968. Apolo 8 je načinio prvu fotografiju Zemlje iznad
lunarnog horizonta.
20. juli 1969. Čovek na Mesecu.
8. juni 1972. Trang Bang, Vijetnam. Izgorela devojčica posle vazdušnog napada
američkih snaga na selo napalm bombama.
11. septembar 1973. Santjago De Čile. Predsednik Salvador Aljende minut pre
svoje smrti za vreme puča koji je izveo Augustino Pinoče uz pomoć CIA.
8. septembar 1976. Mao Ce Tung, lider kineskog naroda, na samrtnom odru.
13. maj 1981. Trg Svetog Petra, Rim. Ruka Mehmeta Ali Agdže sa pištoljem,
trenutak pre nego što je u pokušaju atentata ranio papu Jovana Pavla II.
18. septembar 1982. Bejrut. Pripadnici libanske armije u saradnji sa izraelskim
snagama masakrirali su na stotine palestinskih izbeglica u kampovima Sabra i Šatila.
28. januar 1986. Florida. U eksploziji spejs šatla Čelendžer, 78 sekundi posle
poletanja, poginulo je svih sedam članova posade.
22. juni 1986. Meksiko Siti. U polufinalu XIII Svetskog prvenstva u fudbalu Argentina
je eliminisala Englesku. Legendarni Maradona je postigao gol nazvan “Božja ruka”.
9. novembar 1989. Rušenje berlinskog zida označilo je raspad evropskog
socijalističkog bloka.
1. januar 1994. Čjapas, Meksiko. Oružani ustanak Zapatističke vojske
nacionalnog oslobođenja.
2. juni 1998. Južna Dakota. Otvaranje monumentalne skulpture Ludog konja, poglavice
Sijuksa, pod čijom komandom su indijanci porazili američku vojsku kojom je komandovao
general Kaster u bici kod Litl Bighorna
20. april 1999. Džeferson, Kolorado. Studenti Erik Haris i Dilen Klebold su
naoružani upali na Kolumbijski univerzitet usred dana. Ubivši 15 studenata i ranivši
23, izvršili su samoubistvo.
23. april 1999. Beograd, Srbija. U NATO bombardovanju pogođena zgrada
televizije Srbije. Poginulo 16 radnika. Za 78 dana bombardovanja ubijeno je preko
2.500 ljudi, mahom civila.
25. juli 2000. Pariz. Avion Konkord, srušio se 60 sekundi posle poletanja sa
aerodroma Šarl De Gol. Tom prilikom poginulo je 113 putnika i članova posade.
11. septembar 2001. Njujork, SAD. Napad na kule bliznakinje Svetskog
trgovinskog centra.
9. april 2003. Bagdad, Irak. Statuu Sadama Huseina ruše američki vojnici.
11. mart 2004. Madrid. Teroristički napadi na vozove u kojima je poginulo
skoro 200 osoba, a 2.000 je ranjeno.
Avgust 2005. SAD. Uragan Katrina opustošio je Nju Orleans.
08 - 08 - 08. Peking, Kina. Otvaranje XXIX Olimpijskih igara.
14. decembar 2008. Bagdad, Irak. Muntadar Al Zaidi, irački novinar, bacio je
cipelu na predsednika SAD Džordža Buša tokom konferencije za štampu.
4. januar 2010. Dubai, Ujedinjeni Arapski Emirati. Svečano je otvoren Burj Dubai,
najviša zgrada na svetu sa 162 sprata, visoka 828 metara.
KRAJ