Kolokvijum4

1.Ruter je upravo primio pakete koji imaju sledeće IP adrese odredišta: 57.6.96.2/18,
57.6.104.2/18, 57.6.112.2/18 i 57.6.120.2/18. Da li svi paketi koriste istu izlaznu liniju? Objasniti.
Mreža in Internetu ima masku podmreže 255.255.224.0. Koliko najviše računara ona može da
podrži?

Mreža in Internetu ima masku podmreže 255.255.224.0. Koliko najviše računara ona može da podrži?

96   = 01 100000

104 = 01 101000

112 = 01 110000

120 = 01 111000

Posto je maska 18 sve IP adrese imaju iste 57.6 (to je 16 bita) a ostala dva bita gledamo od 96, 104, 112
i 120. A kada se predstave binarno vidi se da su ta dva bita za sve cetri adrese isti pa paketi koriste istu
izlaznu liniju.

Za masku 255.255.224.0 moze da podrzi 2 na(13)-2= 8190 racunara

2.Koja je uloga NAT-a u računarskim mrežama? Objasniti kako radi NAT.

Uloga NAT rutera je da, kada neki računar iz lokalne mreže pošalje zahtev za
konekciju na drugi računar koji je van lokalne mreže, on zapamti taj zahtev, uputi ciljnom
računaru novi identičan zahtev ali se onidentifikuje kao pošiljalac a kada dobiejodgovor,
on ga prosledi računaru iz lokalne mreže koji je u stvari zahtev uputio.

Ovaj postupak se zove transliranje mrežnih adresa (Network Address Translation), odnosno ruter u
zahtevu zameni adresu lokalnog računara svojom i tako obavi prenos podataka. To omgućava da svi računari koji
su u lokalnoj mreži i imaju lokalne IP adrese, mogu, preko NAT rutera da ostvare konekcije prema drugim
računarima na Internetu. Računar u lokalnoj mreži nije dostupan preko Interneta. Njemu se ne može
nikako pristupiti, jer sa interneta se vidi samo ruter a ne i računari koji se nalazeiza njega. Ovako se na
vrlo jednotavan i efikasan način zaštićeni od zlonamernih konekcija sa Interneta.

Pretpostavimo da korisnik koji sedi za računarom 10.0.0.1 u kućnoj mreži zatraži veb stranicu na nekom veb serveru (port
80) sa IP adresom 128.119.40.186. Računar 10.0.0.1 dodeljuje (proizvoljan) broj izvornog porta 3345 i šalje datagram u
LAN. NAT ruter prima datagram, pravi novi broj izvornog porta 5001 za taj datagram, zamenjuje izvornu IP adresu svojom
IP adresom 138.76.29.7 koju koristi za WAN i zamenjuje prvobitni broj izvornog porta 3345 novim brojem izvornog porta
5001. Prilikom izrade novog broja izvornog porta, NAT ruter može da izabere bilo koji broj izvornog porta koji se trenutno
ne nalazi u NAT tabeli prevođenja. (Obratite pažnju na to da pošto polje za broj porta ima 16 bitova, protokol NAT može da
podrži preko 60000 istovremenih veza sa samo jednom IP adresom tog rutera za WAN!) NAT u ruteru takođe dodaje stavku
u svoju NAT tabelu prevođenja. Veb server, u blaženom neznanju da je pristigli datagram koji sadrži HTTP zahtev
prepravljen u NAT ruteru, odgovara datagramom čija je adresa odredišta IP adresa NAT rutera, a broj odredišnog porta je
5001. Kada taj datagram stigne u NAT ruter, on pomoću odredišne IP adrese i broja porta u svojoj NAT tabeli prevođenja
pronalazi odgovarajuću IP adresu (10.0.0.1) i odredišni broj porta (3345) za veb čitač u kućnoj mreži. Ruter tada u
datagramu prepravlja adresu odredišta i broj odredišnog porta i prosleđuje datagram u kućnu mrežu.
Još jedan veliki problem sa protokolom NAT jeste u tome da on ometa P2P aplikacije, uključujući P2P
aplikacije za deljenje fajlova i VoIP aplikacije.
3. Za podmrežu sa slike koristi se usmeravanje zasnovano na vektoru razdaljine i u ruter C
upravo su stigli sledeći vektori od B: (5,0,8,12,6,2), od D:(16,12,6,0,9,10) i od E:(7,6,3,9,0,4).
Merena kašnjenja do B, D i E su 6,3 i 5. Kako izgleda nova tabela rutera C? Navedite izlazne
linije i očekivana kašnjenja

B, 6 D,3 E, 5
5 16 7
0 12 6
8 6 3
12 0 9
6 9 0
2 10 4
TABELA ZA C
A 11 B
B 6 B
C 0 -
D 3 D
E 5 E
F 8 B
Ovaj drugi deo pitanja ne znam , mozda je to ove 2 tabele

4. Razmotrite mrežu prikazanu na slici. Pomoću Dijkstrinog algoritma u obliku sličnom tabeli sa
predavanja izračunajte najkraću putanju od x do svih ostalih mrežnih čvorova.

y v w z u t s y v w z u t S
x x 6 3 1 ∞ ∞ ∞ ∞ x x x 0 0 0 0

X,w w 6 2 1 ∞ 4 ∞ ∞ x w x 0 w 0 0

X,w,v v 3 2 1 ∞ 3 11 ∞ v w x 0 v v 0

X,w,v,u u 3 2 1 ∞ 3 5 4 v w x 0 v u u

X,w,v,u,s s 3 2 1 ∞ 3 5 4 v w x 0 v u u
X,w,v,u,s,t t 3 2 1 7 3 5 4 v w x t v u u
X,w,v,u,s,t,y y 3 2 1 7 3 5 4 v w x t v u u
X,w,v,u,s,t,y,z z 3 2 1 7 3 5 4 v w x t v u u

5. Koji algoritam koriste RIP i OSPF za izračunavnje najkraćih putanja?

AS protokoli rutiranja su:
Intra-AS ruting protokoli:
RIP: Routing Information Protocol
OSPF: Open Shortest Path First
IGRP: Interior Gateway Routing Protocol (vlasništvo Cisco-a)
BGP - inter AS ruting protokol
RIP ( Routing Information Protocol)
r Algoritam vektora rastojanja
r Uključen u BSD-UNIX Distribution 1982. god.
r Metrika rastojanja: hop: broj skokova - broj podmreža duž najkraće putanje od izvorišnog rutera
do odredišne podmreže, uključujući i nju (max = 15 hops). Cena linka je 1. Na slici je tabela za
A-source
RIP oglašavanje
r Vektori rastojanja (tekuće procenjene putanje sa najkraćim rastojanjima od datog rutera do
podmreža u AS) : razmenjuju se između suseda svakih 30 sekundi preko Response Message
(takođe nazvano oglašavanje)
r Svako oglašavanje: lista do 25 destinacionih podmreža unutar AS
RIP: Greške na linku i oporavak
Ako se nikakvo oglašavanje ne čuje nakon 180 sec --> sused/link se deklariše kao "dead"
m rutira se koristeći susedovu iskoristljivost
m nova oglašavanja se šalju susedima
m susedi redom šalju nova oglašavanja (ako se tabela promeni)
m informacija o grešci linka brzo se širi kroz celu mrežu
m poison reverse se koristi za prevenciju ping-pong petlji (beskonačno rastojanje = 16
hops)
RIP tabela procesiranja
r RIP tabele rutiranja upravljane od strane procesa aplikacijskog-nivoa zvanog route-d (daemon
- UNIX). RIP je implementiran kao proces aplikacijskog sloja.
r oglašavanja poslata u UDP paketima (broj porta 520), periodično ponavljana

OSPF (Open Shortest Path First)

r “open”: javno iskoristljiv
r Koristi se na višim nivoima posrednika ISP-a
r Naslednik RIP-a
r Koristi Link State algoritam
m LS paket
m Ruter konstruiše topološku mapu (graf) čitavog autonomnog sistema
m Putanje se izračunavaju koristeći Dijkstrin algoritam
r OSPF oglašavanje nosi jedan upis po susednom ruteru
r Oglašavanja LS periodično na čitav AS
m OSPF poruke direktno se nose preko IP-a (radije nego TCP-a ili UDP-a
OSPF “naprednije” karakteristike (nisu bile u RIP-u)
r Sigurnost: sve OSPF poruke su autentifikovane (da bi izvršili prevenciju malicioznih napada);
MD5
r Više putanja iste-težine-cost može da se koristi (samo jedna putanja u RIP-u)
 r Za svaki link, više načina računanja troškova (cost metrika) za različite tipove servisa (npr.
satelitski link "cost-mali” za najbolji pokušaj; "cost-veliki" za realno vreme)
r Integrisana podrška jednoznačnom i višeznačnom upućivanju:
m Višeznačno upućivanje OSPF (MOSPF) koristi istu topološku bazu podataka kao OSPF
r Hijerarhijska podrška OSPF-a za veće domene
Hijerarhijski OSPF
r Hijerarhija dva - nivoa: local area i backbone.
m Link-state oglašavanja su samo u zoni
m svi čvorovi imaju detaljnu topologiju zone; znaju samo pravac (najkraća putanja) ka
mrežama u drugim zonama.
r Area border routers: “sabira” rastojanja ka mrežama u sopstvenim zonama, oglašavajući-
šaljući informacije drugim Area border ruterima.
r Backbone routers: startuju OSPF rutiranje ograničeno na backbone.
r Boundary routers: povezuju sistem sa drugim AS sistemima.

Rutiranje unutar autonomnih sistema na internetu: protokol RIP

RIP je protokol vektora rastojanja koji radi na način veoma sličan idealizovanom DV protokolu. U protokolu RIP (a takođe
i u protokolu OSPF) stvarni troškovi linkova su od izvornog rutera do odredišne podmreže. RIP koristi izraz skok što je u
stvari broj podmreža kroz koje se prolazi duž najkraće putanje od izvornog rutera do odredišne podmreže, uključujući
odredišnu podmrežu.
Najveći trošak putanje ograničena je na 15. U RIP protokolu se ažurirani podaci o rutiranju razmenjuju između suseda
približno svakih 30 sekundi korišćenjem RIP poruka sa odgovorom. Poruka sa odgovorom koju šalje ruter ili računar
sadrži spisak od najviše 25 odredišnih podmreža unutar AS sistema, kao i udaljenost pošiljaoca do svake od tih podmreža.
Poruke sa odgovorom takođe su poznate i kao RIP objave.

Svi ruteri održavaju RIP tabele poznate kao tabele rutiranja. Tabela rutiranja rutera sadrži vektor rastojanja odgovarajućeg
rutera i njegovu tabelu prosleđivanja. Ako ruter nema vesti od nekog svog suseda najmanje bar jednom tokom 180 sekundi,
smatra da taj sused više nije dostupan. Kada se to desi, RIP menja svoju tabelu rutiranja i zatim širi tu informaciju širi dalje
tako što šalje objave susednim ruterima
OSPF se puno koristi za rutiranje unutar AS sistema na internetu. OSPF i njegovog bliskog srodnika, protokol IS-IS, obično
koriste posrednici internet usluga višeg reda, dok se RIP koristi u mrežama posrednika nižeg reda i u mrežama preduzeća.
Reč open (eng. otvoren) u nazivu protokola OPSF znači da je specifikacija protokola rutiranja javno dostupna . OSPF je
protokol stanja linkova koji koristi priliv informacija o stanju linkova i Dijkstrin algoritam putanje najmanjih troškova.
Troškove pojedinačnih linkova konfiguriše administrator mreže
Ruter koji koristi OSPF difuzno šalje informacije o rutiranju svim ostalim ruterima u autonomnom sistemu, a ne samo
susednim ruterima.
unapređenja koje donosi OSPF:

- Bezbednost. samo ovlašćeni ruteri mogu da učestvuju u OSPF protokolu unutar AS sistema,
- Više putanja sa istim troškovima.
- Integrisana podrška za jednoznačno i višeznačno rutiranje
- Podrška za hijerarhiju unutar istog domena rutiranja.

četiri vrste OSPF rutera.

- Unutrašnji ruteri.
- Ruteri na obodu područja.
- Ruteri okosnice (ruteri koji nisu na obodu
- Granični ruteri.