USTANAK DVA BATONA...

Pise:Radovan Kovacevic,

Ustanak koji danas nije toliko poznat,u anticko vreme vazio je za poznatiji i vazniji od
toliko "eksploatisanog" Spartakovog ustanka.Prvi put posle Hanibalovog pohoda,sam
grad Rim se uplasio za svoj opstanak.Ustanak su podigli Iliri i Panonci,i to trojica
zapovednika:poglavica sremskih Breuka
Baton,njegov imenjak iz plemena Desidijata i Panonac Pines.Ustanici su za kratko vreme
okupili vojsku od preko 100.000 ratnika sa glavnim stabom u Sremu,pobili sve rimske
vojnike u pogranicnim garnizonima i oslobodili citav Ilirik.Nesto malo prezivelih
Rimljana sa strahom je pricalo o
Panoncima,jer su ovi za zastrasivanje neprijatelja primenjivali surova pogubljenja-rimske
vojnike su
pekli na raznju.Zbog toga se,dugo,nijedna legija nije usudila da udje u Srem.Ustanak je
poceo
6.godine nove ere,i do tada svemocni Skordisci u istocnom Sremu presli su na rimsku
stranu,a keltski
vazali Panonci su krenuli putem rata i dotadasnju visevekovnu miroljubivost zamenili
ognjem i macem.
Sremski Baton odmah je opseo Sirmijum u kojem se naslo nesto rimskih vojnih
odreda,najvecim
delom pomocnih.Sirmijumski legionari su protiv ustanickih odreda,organizovali uspesnu
odbranu.Oko
grada su planula rimska imanja i pobijeni su svi novi posednici i trgovci.Velika vojska
ustanika je cula
da iz Mezije stize pojacanje opsednutom Sirmijumu,i posle kraceg marsa,ulogorila se na
polju kod
danasnjeg sela Nikinci.Iz Mezije su krenula cetvorica rimskih velikih vojskovodja,medju
kojima se
isticao cuveni Aulo Cecina Sever,a u njegovoj pratnji su bili Mesala Korvin,Marko
Plautije Silvan i
Junije Bles.U zestokoj borbi na Nikinackom polju ,pobedu su odneli rimljani i tim cinom
smanjili pritisak
na opsednuti Sirmijum.Medjutim,ni to nije pomoglo,jer je breucki Baton dobio veliko
pojacanje od
Desidijata i opsada grada je nastavljena.Rimljani su u pomoc pozvali trackog kralja
remetalka,koji je
poveo nekoliko hiljada konjanika i izvrsio veliki pritisak na panonce.Cecina Sever je
poslao svoje
poverenike u glavni stab panonskog Batona koji se nalazio kod,i danas ocuvane,zemljane
kapije
Fruske gore,pored danasnjeg sela Lezimira.Baton je u tajnosti prihvatio rimske uslove i
izvrsio
izdaju,zajedno sa pouzdanim vojnicima presao na rimsku stranu,a ostale je predao
Rimljanima na
milost.Milosti,ipak,nije bilo i mnogobrojni panosnki ratnici su razapeti na krstove duz
puta od Sirmijuma
ka gradu bononija Malata (danas Banostor).To je bio strahovit udarac za ustanike koji
su,shvatajuci da
je kraj blizu,imali samo jos jedan cilj-da kazne izdajnika i surovo su ga kaznili zbog
sramocenja
plemena Breuka koje je,zbog njegovog cina,izgubilo poverenje celokupnog ilirsko-
panonskog
naroda.vojskovodja Pines je zavrsio na krstu,u vec pomenutoj rimskoj osveti i njegovo
telo su Panonci
skinuli i spalili na lomaci u blizini lezimirske zemljane kapije.
Drugi baton iz plemena Desidijata,posto je iozgubio panonsku vojsku,poceo je da polako
gubi
rat.Uskoro je uhvacen i predat vojskovodji Tiberiju,potonjem caru,kojeg je uplaseni
Oktavijan Avgust
poslao sa elitnim rimskim legijama da ugusi ustanak.
Kad je izveden pred Tiberija,9.godine nase ere,Baton je zadrzao ponos i,upitan od strane
Rimljanina
zasto su se digli na ustanak,odgovorio je:"Zato sto vi svojim stadima ne saljete
pastire,vec vukove..."
Ubrzo posle toga odveden je u Rim,gde je ukrasio Tiberijev trijumf,zajedno sa jos nekim
ilirskim
poglavicama.posle trijumfa,prognan je u Ravenu,gde je umro pod nerazjasnjenim
okolnostima.Po
nekim piscima,Tiberije ga je pustio da zivi u Raveni,poklonivsi mu veliko imanje,a po
drugima,umoren
je gladju u rimskoj Mamertinskoj tamnici.
posle ovog ustanka,Iliri su podlegli romanizaciji za koju se mislilo da je potpuno otudjila
narod,ali
pojava ilirskih imperatora je dokazala da svest porobljenih naroda nije bila unistena,vec
se tajno i tiho
razvijala kod mnogih ilirsko-panonskih plemena.