ELEKROMAGNETSKA ZRA^ENJA U @IVOTNOJ SREDINI

Veoma dug tanak prav provodnik naelektrisan je optere}enjem q' po jedinici du`ine.
Odrediti vektor ja~ine elektri~nog polja u okolini provodinka.

Re{enje. Vektor ja~ine elekri~nog polja u nekoj ta~ki M, na

odstojanju r od provodnika, odredi}emo kao zbir elementarnih
vektora polja koje u ta~ki M stvaraju optere}enja na
pojedinim elementima provodnika.
α Optere}enje koje se nalazi na
dl
sd α elementu provodnika dl stvara u ta~ki M
polje ~iji je intenzitet:
s
q ' dl
dα
dE =
4 πξ 0 s 2
r α dEr
gde je s odstojanje uo~enog elementa od
dE ta~ke M, u kojoj odre|ujemo polje (vidi
sliku).
Zbog simetrije problema,
rezultantni vektor ja~ine polja bi}e
radijalan. Potr`imo zato projekciju
vektora polja dE na pravac radijusa r:
q ' dl cos α
dE r = dE cos α =
4 πξ 0 s 2
Kako je s = r cos α i dl = s ⋅ dα cos α , tada je:

q 'cos α ⋅ d α
dE r =
4 πξ 0 r

Rezultantna ja~ina polja E jednaka je zbiru komponenata dEr,

odnosno:

z
π/2
q' q' π/2 q'
E= cos α ⋅ d α = ⋅ sin α =
4 πξ 0 r − π / 2 4 πξ 0 r − π / 2 2 πξ 0 r
q'
E=
2 πξ 0 r

Vektor ja~ine elektri~nog polja i Gausova teorema

 ELEKROMAGNETSKA ZRA^ENJA U @IVOTNOJ SREDINI
Odrediti vektor ja~ine lektri~nog polja u ta~kama na osi kru`ne konture
polupre~nika a, ravnomerno opter}ene koli~inom elektriciteta q po svom obimu.

Re{enje. U ta~ki M na osi konture, optere}enje na elementu dl

qdl
konture, koje iznosi , stvara polje intenziteta:
2π a

dl 1 qdl
dE =
s 4 πξ 0 2 π as 2
a
α M z
O r gde je s rastojanje ta~ke M od elementa
dE
dl. Smer vektora dE u slu~aju pozitivno
optere}ene konture je nazna~en na slici.
Zbog simetrije }e rezultuju}i vektor ja~ine polja biti
usmeren po osi konture, a intenzitet mu nalazimo sabiranjem
projekcija vektora dE na z osi, koji stvaraju optere}enja na
celoj konturi na tu osu.
Kako je cosα=r/s to se projekcija vektora dE na z osi
mo`e izra~unati kao:

1 qdl 1 qdl r
dE z = dE cos α = cos α =
4 πξ 0 2 π as 2
4 πξ 0 2 π as 2 s
qrdl
dE z =
8 π ξ 0 as 3
2

Rezultantna ja~ina vektora E je jednaka zbiru komponenata

dEz, odnosno:

z z
2 πa 2 πa
qrdl qr qr
E= = dl = ⋅ 2 πa
0 8 π ξ 0 as
2 3
8 π ξ 0 as
2 3
0 8 π ξ 0 as 3
2

qr
E=
4 πξ 0 s 3

Vektor ja~ine elektri~nog polja i Gausova teorema

 ELEKROMAGNETSKA ZRA^ENJA U @IVOTNOJ SREDINI
Koriste}i se rezultatom prethodnog zadatka odrediti vektor ja~ine elektri~nog polja
unutar i izvan sfere polupre~nika a, ravnomerno optere}ene po povr{ini koli~inom
elektriciteta q.

Re{enje. Izdelimo povr{inu sfere na elementarne prstenove

normalne na du` koja spaja centar sfere i ta~ku M u kojoj
`elimo da odredimo vektor ja~ine polja (vidi sliku).
adθ Iz prethodnog zadatka
zaklju~ujemo da }e vektor
s ja~ine polja koji u ta~ki M
dθ stvara optere}enje na jednom
θ M elementarnom prstenu, koje
a q
dE iznosi dS , biti, u
r 2 πa
slu~aju pozitivno
dS optere}enje sfere, smera
b nazna~enog na slici, a
intenziteta:

dS ⋅ r q
dE =
4 πξ 0 s 2 π a
3

gde je dS povr{ina elementarnog prstena. Sa slike vidimo da

je:

dS = 2 π a 2 sin θ d θ

Primenom kosinusne teoreme na trougao, koga obrazuju

stranice du`ina a, b i s dobijamo da je:
s 2 = a 2 + b − 2 ab cos θ

Diferenciranjem gornjeg izraza, dobijamo:

sds
sin θ d θ =
ab
pa je:
2 π as ds
dS =
b
Dalje je:
a 2 + b2 − s2 s2 + b 2 − a 2
r = b − a cos θ = b − a =
2 ab 2b

Zamenom dS i r sa na|enim izrazima, dobijamo da je ja~ina

polja koje u ta~ki M stvara optere}enje na uo~enom
prstenastom elementu:

q ( s 2 + b 2 − a 2 ) ds
dE =
16 πξ 0 ab 2 s 2

Integracijom poslednjeg izraza, i to u granicama od (b-a)

do (b+a) ako je ta~ka M izvan sfere, a od (a-b) do (a+b) ako

Vektor ja~ine elektri~nog polja i Gausova teorema

 ELEKROMAGNETSKA ZRA^ENJA U @IVOTNOJ SREDINI
je ta~ka M u sferi, nalazimo intenzitet vektora ja~ine polja
izvan sfere:

z z
b+a b+a
q ( s 2 + b 2 − a 2 ) ds q ( s 2 + b 2 − a 2 ) ds
E= =
b−a 16 πξ 0 ab s2 2
16 πξ 0 ab 2 b−a s2
LM ds + ( b OP LM OP
Nz z
b+a b+a
q ds q b+a 1 b+a
E= 2
−a )
2
= s + ( b 2
− a 2
)( − )
16 πξ 0 ab 2 b−a b−a s
2
Q
16 πξ 0 ab 2 b − a N s b−a Q
q q
E= ⋅ 4a =
16 πξ 0 ab 2
4 πξ 0b 2
q
E=
4 πξ 0b 2

a unutar sfere:

LM OP
z
a +b
q ( s 2 + b 2 − a 2 ) ds q a +b 1 a +b
E= = s + ( b 2 − a 2 )( − )
a −b 16 πξ 0 ab s2 2
16 πξ 0 ab 2
a −b N s a −b Q
q
E= ⋅0 = 0
16 πξ 0 ab 2
E=0

Vektor ja~ine elektri~nog polja i Gausova teorema

 ELEKROMAGNETSKA ZRA^ENJA U @IVOTNOJ SREDINI
Odrediti vektor ja~ine elekri~nog polja u okolini ravnomerno povr{inski optere}ene
sfere naelektrisanjem q, polupre~nika a.

Re{enje. Povr{inska gustina elektri~nog optere}enja na sferi

je:

q
δ=
4π a2

O~ikledno je, iz razloga simetrije da }e elektri~no polje

imati radijalan karakter i da }e mu intenzitet biti isti u
svim ta~kama sferne povr{ine polupre~nika r, koja je
koncentri~na sa optere}enom sferom.
Intenzitet polja na
rastojanju r>a, tj van
optere}ene sfere, mo`e se
+ r direktno dobiti primenom Gausove
+ S teoreme na sferu polupre~nika r:
1

z
+ a r
+ G G q
EdS = E 4 π r 2 =
ξ0
+ S2 + S1

q δ a2
E= =
4 πξ 0 r 2 ξ0 r 2

E Van optere}ene sfere polje

je indenti~no polju ta~kastog
naelektrisanja q, koje bi bilo
δ sme{teno u centru sfere.
εo Na povr{ini sfere r=a, polje
r ima intenzitet:
δ
E=
ξ0

Polje u unutra{njosti sfere mo`e se odrediti ako se

Gausova teorema primeni na sferu polupre~nika r<a. Po{to
zatvorena povr{ina S2 ne obuhvata nikakva elektri~na
optere}enja. polje je o~igledno jednako nuli.

Vektor ja~ine elektri~nog polja i Gausova teorema

 ELEKROMAGNETSKA ZRA^ENJA U @IVOTNOJ SREDINI
Odrediti vektor ja~ine elekri~nog polja u okolini homogenog optere}enja q,
ograni~enog sfernom povr{inom, polupre~nika a.

Re{enje. Pretpostavimo da je koli~ina elektriciteta q

homogeno optere}ena unutar sfere, tako da je gustina
optere}enja:
q
ρ=
4
π a3
3
S obzirom na simetriju
polja, vektor elektri~nog polja
r
ima}e radijalni pravac, pa
primenom Gausove teoreme na
S1 sferu polupre~nika r>a, dobijamo
intenzitet polja u ta~kama van
aa r
r sfere:
S2 S2
z
S1
G G
EdS = E 4 π r 2 =
q
ξ0
q
E=
E 4 πξ 0 r 2

Na povr{ini sfere, r=a,

intenzitet polja iznosi:

a r q
E=
4 πξ 0 a 2

Da bismo odredili polje u unutra{njosti sfere primeni}emo

Gausovu teoremu na sferu polupre~nika r<a. Sferna povr{ina S2
obuhvata koli~inu elektriciteta:

4 q 4 r3
ρ π r3 = π r3 = q 3
3 4 3 a
π a3
3
pa je:

z
S2
G G
EdS = E 4 π r =
2 q r3
ξ0 a 3
q
E= r
4 πξ 0 a 3

Zavisnost vektora ja~ine polja prikazana je na slici.

Ja~ina polja linearno raste od centra sfere ka njenoj
povr{ini, a zatim opada po istom zakonu kao kada bi celokupna
koli~ina elektriciteta bila koncentrisana u centru sfere.

Vektor ja~ine elektri~nog polja i Gausova teorema

 ELEKROMAGNETSKA ZRA^ENJA U @IVOTNOJ SREDINI
Odrediti vektor ja~ine elekri~nog polja u okolini ravnomerno optere}enog cilindra po
povr{ini, naelektrisanjem gustine δ, polupre~nika a.

Re{enje. Posmatrajmo beskona~no dug cilindar, kru`nog preseka,

poluprer~nika a, koji je ravnomerno optere~en po povr{ini
optere}enjem gustine δ. Zbog prirode problema, o~igledno je
da }e polje biti aksijalno simetri~no u odnosu na osu
cilindra. Da bismo odredili intenzitet polja na rastojanju r
od ose, primeni}emo Gausovu teoremu na koaksijalno
postavljenu valjkastu povr{inu polupre~nika r i visine h.

Po{to je polje upravno na

omota~ valjka S0, fluks kroz
S1 osnovice valjka S1 i S2 }e biti
h S0 jednak nuli, pa je:

δ
S2
z G G
EdS = z
S0
G G G G
z G G
EdS + EdS + EdS =
S1
z
S2
z
S0
G G
EdS + 0 + 0 = z
S0
G G
EdS

z
S0
G G
EdS = E ⋅ S 0 = E ⋅ 2 π rh =
q
ξ0
gde je:

q = δ ⋅ S 0 = δ ⋅ 2 π ah
+
+ +
r optere}enje koje obuhvata
+ a +
+ + valjkasta povr{ina. Prema tome
intenzitet polja van cilindri~ne
povr{ine ima}e vrednost:

δ a
E=
ξ0 r
E

δ Kako u unutra{njosti nema

ε0 naelektrisanja lako je pokazati
da je intenzitet polja u
a r unutra{njosti cilindra jednak
nuli. Intenzitet polja u funkciji polupre~nika r je prikazan
na slici.

Vektor ja~ine elektri~nog polja i Gausova teorema

 ELEKROMAGNETSKA ZRA^ENJA U @IVOTNOJ SREDINI
Odrediti vektor ja~ine elekri~nog polja u okolini ravnomerno optere}ene
beskona~ne ravni, naelektrisanjem ~ija je gustina δ. Odrediti, tako|e, polje koje
stvaraju dve paralelne ravni, ravnomerno optere}ene naelektrisanjem suprotnog
znaka i jednake povr{inske gustine δ.

Re{enje. O~igledno je, iz razloga simetrije, da }e polje biti

homogeno, a njegove linije upravne na optere}enu ravan. Ako
je opter}enje pozitivno, linije polja }e biti orjentisane od
ravni a ako je negativno ka ravni.

+δ
Primenimo Gausovu teoremu na povr{inu
cilinra ~ije su osnovice S0 paralelne
+
+ optere}enoj ravni pa je:

z z z z z z z
So + So
G G G G G G G G G G G G G G
+ EdS = EdS + EdS + EdS = EdS + 0 + EdS = 2 EdS
+ S0 Som S02 S0 S0 S0

z
+ G G δ S0
EdS = 2 E ⋅ S 0 =
S
ξ0
odnosno:
-δ
- 1 δ
- E=
- 2 ξ0
-
- Za negativno naelektrisanu ravan,
- intenzitet polja bi bio isti, samo je suprotan
smer vektora ja~ine polja.
Na osnovu prethodnih rezultata, lako je
odrediti polje koje stvaraju dve paralelne
+δ - δ ravni, ravnomerno optere}ene elektri~nim
+ - optere}enjem suprotnog znaka i jednake
+ -
+ - povr{inske gustine. U prostoru izme|u ravni
+ - parcijalna polja, su istog intenziteta i smera
+ - pa je rezultuju}a ja~ina polja:
+ -
δ
E=
ξ0
Van ravni parcijalna polja se poni{tavaju.
Ista struktura i ja~ina polja postoji i u prostoru izme|u
dveju paralelnih i na isti na~in optere}enih ravnih povr{ina
kona~nih dimenzija, pod uslovom da je rastojanje povr{ina
malo u odnosu na njihove dimenzije. Znatnija odstupanja
nastaju samo u blizini ivica (slu~aj plo~astog kondenzatora).

Vektor ja~ine elektri~nog polja i Gausova teorema

 ELEKROMAGNETSKA ZRA^ENJA U @IVOTNOJ SREDINI
Na}i naelektrisanje q3 tako da polje u ta~ki A ima pravac i smer kao {to je prikazano
na slici (q1=2q, q2=q).

Re{enje. Ukupno elektri~no polje u ta~ki A je jednako

vektorskom zbiru parcijalnih elektri~nih polja, koja stvaraju
naelektrisanja sme{tena u temenima jednakostrani~nog trougla,
~ija je stranica du`ine a. G K K K
q1 E A = E1 + E 2 + E 3 = E Ax x + E Ay y
Kako je ugao koji zaklapa
rezultuju}i vektor sa koordinatnim
osama 45°, projekcije tog vektora na
a koordinatne ose moraju biti jednake
h
E Ax = E Ay
Sa slike se vidi da je
E3 E2 E Ax = E 2 − E 3
x
q
2
E1 45o q E Ay = E1
EA 3
Visina jednakostrani~nog trougla
y je data sa
3
h = a cos( π / 6 ) = a
2
pa je
1 q1 1 q1
E1 = =
4 πε o 3 2 4 πε o a 2 3
(a)
2 4
1 q2 1 q2
E2 = =
4 πε o a 2 4 πε o 2 1
( ) a
2 4
1 q3 1 q3
E3 = =
4 πε o a 2 4 πε o 2 1
( ) a
2 4
odakle je
1 q2 1 q3
E Ax = −
4 πε o 2 1 4 πε o 2 1
a a
4 4
1 q1
E Ay =
4 πε o 2 3
a
4
Izjedna~avaju}i komponente rezultuju}eg vektora mo`emo
na}i naelektrisanje q3:
1 q2 1 q3 1 q1
− =
4 πε o 2 1 4 πε o 2 1 4 πε o 2 3
a a a
4 4 4
4
4 q 2 − 4 q 3 = q1
3

Vektor ja~ine elektri~nog polja i Gausova teorema

 ELEKROMAGNETSKA ZRA^ENJA U @IVOTNOJ SREDINI
1 2q
q 3 = q 2 − q1 = q −
3 3
q
q3 =
3

Vektor ja~ine elektri~nog polja i Gausova teorema