64 r reHHKdEtrn
vanih crkava. U svolojOp5tojteoriiirelativnosti
sffifimruffiffiH
pdpmHm&F{ +j
KnW{}FA
4gmljy. Potom vodu, kopno.
iiva bi6a i napokon ioiekar.
Tako stoji u Bibliji. u Knjizi
postanja. Od tada se svet
rgzuiiao po svoiiry, od Boga
datim zskonima. S vremena
na vrernemorao je Bog.
intervenisati. ali samo radi
iytravki u ljudskoj istoriji.
Ostalo se odvijalo samo od
ggbe=
Iz ovakvog shva.tqnjao .
postanku sveta razvila se
nuino jedna joi uv4k
predstava o prirodi:. svet se
s.astOjiod mrtve materiJe
kojom vladaju neumoljivi
prirodni zakoni i koju
odvajkada pokretu iste sile.
,fl
AIi dq. li ie zaista tako?
p
N po kojoj je i naSaZemtjajedno Zivo bi6e
I5 rvu od sila materijepronaSaoje en-
I gleski naudnik i matematidar lsak
l
Njutn(lsaacNewton,1643-'t727\ u
i proseenutemperaturu,debljinuozonskogsloja
sili teZe odn. gravitaciji.Pomodu te
ll
t sile mogao se opisati pad mrtvih
predmeta kao i kretanje planeta i
t.
E Sunca. Treba napomenuti da je
x
*
&
on Je_uktoniorazdvojenostizmecluobjekata i
srta. Predmetikoji saiinjavaju svet, tainiie re_
ceno njihovemase, odredujustrukturuvasione
oclnosnoAjn6tajnovogsistema,,prostor_vreme,
lz cega se automatskidobijajuodnosi sila, bar
dto se tiie sile teZe.
Njutn bio_religiozan
stojanje Boga Tvcrca.
i nikad nije sumnjao u po_
Francuskiastronomi matematidarpier Si-
:zoroc se urrrao r Bog Tvorac, koii
le lednom pokrenuostvari i nakon to-
ga se vi5e o.njimanije brinuo,postup_
mon de- Lllplas (Pierre Simon de La'ptace, no opet ulazi u svet dineii ga time Zi-
1749-1827) okarakterisaoje ovu ,,mrtvu,,va-
sionu jednom idejom:ako bi postojalojedno bi_
vim. 6arem
vrm. Barem se ova1
ovaj proces zapa2a u
naukama. lstodne religije,hinciuizam,
ce, koje bi poznavalo sva milsta i-sva kretania IruurzamDuorzamI taoizam, taorz am. nikada nrsu vero-
nisu vero_
svih predmetau kosmosu,onda bi ovaj ,,Lapli_ vale u jednog boga tvorca.Za
sov demdn" mogao predvideti odnosno're- Drotstovremenoi u prirodi,te je (osmo=s
njih ie boo uvek
i otu-
konskuisatiistorijuditavevasioneod nastanka da uvek bio 2iv.
do kraja. (Danas znamo na osnovu princioa
neodredenostiiz kvantnefizike,da jeddn takav tekstu? . Sta znadi, medutim,,,bitiiiv,. u ovom kon_
Uobiiajeni kriterijumikao Sto su soo-
,demon"ne mo2e postojati. . .) Sobnostprila.godavanja, razmno2avanjeili r'az-
ZaIim je francuski fizidar Sadi Karno (Car_ mena.materijaovde imaju malo smisla. pri_
not, 1796-1832) krunisaoideiu o mrtvoi te Kraonqtsu pojmovi kao samoorqanizovanie.
otuda i besmislenoj vasioni. prema druoom usmerenostk cilju, evolucijai svest.
principu termodinamikekoji je on formuliiao, Sva Ziva bi6a imaju sposobnostorqanizo_
sve Sto postoji teZi stanju maksimalneneure- van1au sloiene skupove:celije u
alenosti;vasioni na kiaju njenog razvoja pred- organe,-organiu organizme.organizmi
tkiva,lkiva u
u
stoji,samo jedno: toplotna smrt. Tada-6d sve Stva ViSa2iva.biia mogu sebi pbstavljatidru_
bili jedna bezoblidnamasa neodredeneeneroi- ve I pnmenjtvatiinteligentnestrateqiie cilje_
je, bez struktue, bez moguinostidaljeg razv'o- stizanjatih ciljeva. radi do-
Ziva bita se raiviiaiu, bo_
Ja, Dez smista i bez cilja. Nije nikakvodudo da staju odrasla, ude, povecavajusvoje'silosbn_
jqgan papa na5egdoba (Pije Xil) iz toga za- nosti da bi se potvrdila
19. u iivotnoj borbi.'
kljucioda mora postojatiBog, jer nase po.-stola-
Zivot podloZan je jednoj evoluciji,
nje ne mo2e biti tako besmisl6no. . . u celini
razvojuprema nedem viSem.Nlaizad,kao nai-
Medutim,u naiem stole6unaudnicisu do5li vi5i.oblik ispoljavanjaZivotana Z6mtji,tjudipri-
do jednog suprotnogshvatanja.Obidno uvije- sedujusvest. (Neki istra2ivaiismatraju
da mo-
no, ponekadnatuknuto,sve ie56e ukazuiufizi_ Zda i kitovi imaju neku vrstu
svesti.)
dari, hemidarii biolozi na to, da na5e o6isiva-
nje sveta pomo6usila i sudara,uzrocimai de- . U vez.is tim treba spomenutitezu engle-
lovanjima,plmoiu diferencijalnihjednaCinai skog geologa DZemsa Lavloka (James Lo've-
operatora nije dovoljno. Tako su se u kosmo- lock)
goniji, kod opisa nastajanjai razvitkasvemira, koje se brine za svoju dequ,tj. za nas. Milioni-
nauanici pribli2ili spekulacijamanekih isto6_ ma godina stvaralaje ona konstantnisadrzai
njadkihreligioznihsistema. kiseonika u vazduhu, sadrZaj soli u morima.
To je podetosa AlbertomAjnirajnom (Ein_ i jo5 neke druge faktoreznadajneza Zivot.
ti-
stein, 1879-1955), fizidarorn,iOeatistomi id-
ko je omogucen.jedanstalni razvoj iivota.
njarem, je izriiito priznavaosvoju religio_ Da li je Gea * kako Lavlok naziva na5u
.koji
znost iako bez pripadanjanekoj od brganizo_ majku 2ivota - zaista 2ivo biie koie
ima

I Ukolikou svokoisvoioiielili no neki nqiin nosimodeo
vssione,ondomorobiti i du ie iedondeono5esvesli
prisutonu celoivqsioniI
svest? Ako bi to bilo tadno, onda bi mogle i
zvezde i galaksije predstavljatineku vrstu Zivo-
ta i posedovatineki.obliksvestil
Neki istraZivadidovode u sumnjui odigled-
ne besmislenostii sludajnostina5eg sveta. Za-
stupnbi "antropiiskogprincipa" tako su izradu-
nali da nai svet moie biti sarno takav kakav
jeste,'ako je trebalo da se na njemu pojave
liudi.Cak i mala odstupanjau prirodnimzako-
nima ili podetnimuslovimadovelabi do.potpu-
rn drukdijih svetova u kojima Zivot kakav mi
pozn4emo ne bi bio moguian.
Ako podemo qd toga da postoli samo jedna
|xHna vasiona,onda je ve6 i to jedan neobidan
sludaj. To izgleda kao da je svet tako konstrui-
san (ili se sam tako organizovao),da bi mogli
nastati ljudi kao dosad najvisi poznati oblik Zi-
vota.
lpak ved u matematidkimzakonimaklasid-
ne fizike nalazimojednu grupu formulakoja iz-
rierlo polazi od principa jednog crlja (a ne od
uzroka i dejstva). To su tzv. ekstremni principi
ti|
?it::{i
{ DZon ArdibaldViler (John ArchibaldWheeler)
s kojima su radilijo5 rhaterhatiddri i tilidari 17.
stoldda. Najpoznaiiji proizlaziiz optiki. Prefor-
mulisan tako da bude pristupadniji,on glasi;
sv.etlostuvek traZi put kojim ce najbrZe dodi
cqu.
Ajp5tajn je takode nasao jedan takav eks-
kemni princip u svo,oj Opstoj teoriji relativnosti:
tela se krecu u jednom cetvorodimenzional-
nom prostorno-vremenskom kontinuumutako
da njihove putanje postaiu najkrace linije pove-
zivanja.
I sad dolaziono zanimliivo:ekstremniprin-
cipi, dakle ciljno orilentisanaili ka buduinosli ,,Skriveni poredak"
orijentisanaformulisanlaprirodnihzakona mo- vasiona se razvija prema fizidara D^efutds-,Foma:
gu se opisatii lezikom klasidnefizike pomocu
diterencijalnih jednadina.I obrnuto- mehanic-
ko se moZeprevestiu ne5to,Jinalno"(usmere-
no cilju);cilj pak kao kauzalnirazvoj unapred.
Mo2da razlikauop6tenije tako velika?Mo-
Zda se tu radi samo o dva razliditanadinaopi-
sivanja istog sadrZaja,naime jednog dinamid-
kog razvojavasio1e3,.-
; voluciiei korrnosct r Tu sada do-
f lazimo do presudnetacke koja govori
3 za ili protiv Zivog svemira: evolucije
f kosmosa. Evolucija materije opisana
E je u kqsmogonijiastrofizidara.Podev
I od ,,Velikogpraska", do kojeg su sva
I materijai energijabile koncentrisaneu
jednoj super-pregrelanojsuper-lopti,razvijala
se vasiona prema zakonima koje danas zna-
mo.
lz jedne neizdiferencirane mase razvijalo
se sve viSedesticai sila. Raznovrsnosti sloZe-
nost pojava se povecavala;iz gasa bez ikakve
strukture nastajale su zvezde koje su se okup-
ljale u galaksije.Galaksijesu se okupljaleu hr-
pe mlednihputevakoji su se opet organizovali
u super-klasterekoji se mo2da sjediniavaju u
strukturejo5 viseg ustrojstva.
Pitanje je samo, na koji nadin iz jednostav-
nih stvari nastajukomplikovanetvorevine.Ka-
ko iz mrtve materije nastaje 2iva svest? Dru-
gim redima,da li su prirodnizakonikoji tim pro-
cesom upravljajuoduvekpostojali,ili su nastali
tek u procesurazvojavasione?Ameridkifizidar
zastupa ovo drugo miSljenje.Prvobitne ele-
mentarne destice organizovalesu se meclu-
sve viiim oblicintg
- r,i_i;i.11
65.@
sobno i pri tom ,dogovorile"koji zakoni6e ubu-
du6e vaiiti - isto kab i pralludikoji su se udru-
Zili u porodidnezajedniie i grupe naroda i pri
tom manje-viSedobrovoljno stvorili zakone za-
jednidkog 2ivota.
Niz mislilacaiz zapadnihzemaljapoku5ao
je da predvidi kako ce se u budu6nosti dalje
razvijati materua, Zivot i svest. Tako je loS za
filozofa Hegela (1770-1831) smisao ljudske
istorije leZao u samoostvarenlu Apsolutnog,
koje,je on nazv.ao,,Duh"ili dak ,,Um".Po nje-
mu, bice je jedan duh koji se sam ostuaruje,
koji tek svojim razvbjem postaje stuaran. On
nosi ovaj cilj, samorazvitak,kao cilj i podetak u
sebi samom. Prema tome, priroda je neka
vrsta uspavanogduha. Zadalak filozolije otuda
je da istraiuje ovaj proces, ovo kretanje ko-
smidkogUma.
NeSto razumljivije predstavio je ove misli
francuskijezuita i paleontologPjer Telar de
Sarden (Pierre Teilhard de Chardin. 1881-
1955). U svojoj knlizi ,,eoveku kosmosu"dao
je obrisejedne grandiozneslike kosmidkeevo-
lucije,j.edneZive vasione.Cilj ove evolucijeje
sve vede preplitanje i sve veii razvoj svesti.
Telar de Sarden takocle polazi od pitanja:
ako je sva materija mrtva, kako onda nastaje
svest? To je pitanje oko kojeg se nauka dosad
drZala uzdr2ano. Nemadki biolog Ernst Hekel
(Haeckel,1834-1919) mislioje da svaki atom
posedujene5tokao,,kristalnudu5u",a francu-
ski fizicar Zan Saron (Jean Charon) smatrao
je dak da su elektroninosiocineke vrsle ele-
mentarnesvesti.
Telar de Sardensmatrada se niStane mo-
Ze dogoditi u svetu, sto vei nije postojalo kao
zametak u oodetku.To tako(le va2i i za svest.
Kako je u poaetkupostojalasamo,,mrtva"ma-
terija, morala je u njoj u bilo kom obliku biti
postavljena i klica svesti.
Kao pravi hriScanin,mcrao je ovaj jezuita
sa visokim obrazovanjemu prirodnimnauka-
ma priznati postojanjejednog boga tvorca koji
postoji izvan sveta. Ono 5to je Hegel nazvao
,duhom" ili ,,apsolutnim'r,on je nazvao,duhov-
nom energijom".Ona je prisutnaved u svakol
elementarnojdesticii te2i da sa drugim desti-
cama iste vrste stvara vise tvorevine.
tr
I

66.

ucestvuju,jer je boianski duh i u njima pod

nazivomAtman - du5a. ,,DuSa"oak, etimblo-
Ski ima veze sa ,,dahom"odnosno disanjem.
Tehnikedisanjasu bitan sastavnideo mnbqih
veZbimeditiranja.Meditacijapak, po istodnlid-
kom udenjuje preduslovza spoznajuboian-
skogunamaiusvetu.
Zadatak ljudi je da dostignu svest o Brah-
manu (odn. kako nazovemoApsolutno)bo2an-
skim iskustvomi da na taj naiin prevaziduilu-
zije sveta.Ovo iskustvokoje se u Zen-budizmu
naziva ,,Satori",a u hinduizmu,,MokSa,, (oslo-
badanje),treba da bude cilj jednog sadr2ajnog
Zivotau kome se sjedinjujuBrahman,podled
nja spoljaSnjarealnost, i Atman, poslednia
unutra5njarealnost(mada oni u stvari uopsie
nisu razdvojeni).
-
Sve su to rbiigiozhds-pekTtaciiekble ustetij
ponekih saznanja (ili bolje redenb, n6re5enih
prtanja) kvantne fizike i astrofizikeizqledaiu
opravdanebar kao spekulacije.Naudna sp6-
znala nam, me€lutim,nedostaje.Nauka sd u
prvom redu oslanja na brojne Vrednosti,a ov-
de, uprkos merenjima,nema nikakvihbroinih
vrednostikoje bi podr2avaletakve soekulaciie.
Ameriiki fizidari psihotogpiter'Raset(Fe-
ter Husset)ima o tome diugo misljenje.U svo_
joj-knjizi je do mi_
"Zgmtja koja se budi. do5io
gienog broja koji treba da obuhvati6volucioni
procesZivogkosmosa.To je broj lOroodn. de-
set milijardi.Raseltvrdi sleijeie:-kadase skuDi
deset milijardi pojedinadnihdelova, i ako S
medu njima moZe uspostavitidovoljno veza,
os oreohreto r Svesu to prastare onda ce nastati jedna nova struktuia,Tu ie
ideje.MoZemo ih naii u Vedama, doci do jednog evolucionogskoka, kao Sto ie
sve- smatrao Telar de Sarden, od mrtve do Zive
timspisimaIndusai u filozofskim trak-
tatima_kineskih uienjaka. Austrijskifi- materije,za-timod Zivog do svesnog,od sve_
I zrcarFritjof
zicar pred'stavio snog oo bozanskog.
Fritjof Kapra (Capra) predstavio
'U svojim knjigama,,Kosmii_ . fqq"t iavodi primere. JednodelijskaEs-
je te misli u svoiin
Iko rarirmfiiuo.i cherichiaColi sastojise od 4x10ro aioma (e-
kolo" i,,Tao tizit<e,,viio
I Sada dolazi bitni doprinosideii 2ive vasio- povezao.sa razvojemmodernihprirodnih-nau- volucioni.skok:Zivot).Ljudskimozak sastojibe
ne: istorijarazvojakosmiikog dutia. ZaTelara ka. AmeridkipsihologKen Vilber'(Wilbe0 od okruglodeset milijardinervnihdelija(evolu_
ie iz-
je-taj razvoj jedan porast svesnosti koji se za- vanrednomsintezomnapraviooO tln iO6iaie- cioni skok: svest).
I vr5ava u ,,taekiomega".Tamo, na krajirevolu- dan-.celovitpogled na kosmiiku evolucijui'to To su iinjenice. Sada podinju spekulaciie
odn. pro-gnoze.Broj ljudi na Zehrlli'pribliZava
cr;e, na kraJurazvoja,kosmiiki duh 6e postati izloZio u svojoj knjizi ,,poluvremeevoluciie,,.
I

svestan sebe. Materijaie biti prevladana,sve Ostanimosada kod tog naziva.Kao ielar i se magidnombroju.Da ti ie tada Oilii ao poja-
jedne globalne Nad-svesti?Rasel ide ioS
duSe ce spoznatisebe kao sastavnideo bo- delimidnoHegel,i Vilbermislida ie kosmos(a ve
ne samo dovek) prekreinice dalje. Premanekim (spekulativnim) procenama
Cilj razvojakosmosace biti dostignut do5ao do
i iglsko.g.
i tako ie krug biti zatvoren.
u svom
razvitku.Veliianstvenadrama nastankai oreo- u naSojgalaksijiima oko deset mitijdrdiplaneta
koje bi mogle biti nasetjene.Da tl ie se one
Skoro iste misli - na jednoj sasvimdrugoj bralaja sveta zapodelaje kada se Kosinidki
razvto americki fiziiar Dejvid duh, Najvi5a svest, Apsolut, Brahman (kod ,eonog dana spojitiu jednu galaktidkuSvest?
llvnf. . _ le Bom ln- U dosad poznatoj vasioni broj galaksija
(DavidBohm) u svom udenjuo ,,skriv6nom po- dusa) ili Tao (u Kini) izgubio u svetu. Niie on
retku". Kao poredenjeBom uzima nit nastalu stvorio svet, on je postao deo sveta. Da'li se ocenjujese na oko deset milijardi.biti ee de
jednog dana probuditijedna kosmidka
od ulja u vodi. Kada se posudasa vodom pro- to desilo u nekom ,,Velikomprasku,,(Stoje pri- g njih
trese, nit e€ nestati.Njenastrukturaje prividno hvacenanaudnateza o postinku sveta).iI oak Supersvest?To bi bila ,,omega',, kraj evolucije,
rscezra,att ona JoSuvek negde postoji, nlen kroz jednu samopojaiavaju6u,,kvantnu'fiukiua_zavrsnobuilenje Brahmana.
Da li je dakle, vasiona2iva? Dokaza nika_
poredakje ,,skriven". cij-u"(Stoje jedna alternativnahipotezaastrofi_
Takav procesnaziva se takode,,involuciia,, zid-arakoji ne veruju u ,,Velikipra'sak,,) kvih nema, samo nekoliko vrlo spekulativnih
nije tako nagove6taja,ponekih,
(uvijanje,nazadovanje).Ako se sada tein6st vazno. mo2da uznemiruiu6ih
pitanje.m-edu_
ostavida miruje,kapljiceulja ce se opet sasta- O motivimatog dina moie se takode soe_ spoznajai nere5enihproblema.
vatiu prvobitnioblik, Sto se mo2e uporeditisa kulirati.U hinduizmuse verujeda je Brahman tim, mo2emoi drukdijepostaviti:kakvaie korist
evol-ucijom-Bom,' koji ' je potpuno trezveni (,,brih"na sanskritskomznaci rasti)iz zadovoli_ od takvihpretpostavki? Ako podemood hipote_
naucntK,utaztopreznou jednl spekulacijuka_ stva ili dosade pokrenuobo2anskuigru zvanu ze Brahman - Atman, onda to znadi da'ni6ta
da kaze: sva materijau:niisim telima na neki ,,Lila",ispoljivSise tako kao svet, prl iemu je jednom na.svetunije besmislenoniti slucajno.Sve teii
nadinskrivau sebi vasionuod'samogpodetka. zaboraviosvoje boZanskoporeklo.prema Vil_ cilju, i svako biie svojomsve5iu mo2e
doprinetida se tai cilj dostigne.
. D.lyOimredima:ako mi u svakoj6-eiilina ne- beru,."Velikiprasak"je bio ,,tutnjajuci smeh bo- Svakako umirule'spozn'ajada ne iivimo
ki naiin nosimodeo vasioneu sebi.onda mora ga koji se dobrovoljnopo milionitiput izgubio,,.
i obrnuto,jedan deo na5e svestibiti prisutanu uzalud,da nije sve besmisleno.,,Satnimehani_
Kosmidkiduh tako sve vise tone u materiiu' zam" vasione
celoj vasioni. Pri tom ostaje pitanje, da li se dok ne zaboravisve i ne postanesamo mrtva bez boga nas ne zadovoliava.i
to sa osnovom.MoZdabi trebalo ovoj proble_
io5 moZe razlikovati Staje spolja, je
a Sta unu- materija. To je vreme involucije.Duh se sakrio. matici sasvim drukcije prici
tra. Ali jedna iskra bo2anskesveslipolakoopet bu- delovati. - ne pit'aiineoo
Uiinimo vasionu 2ivom, obenimo5d
di mater.iju. nas samih i od naSeokoline.r
Sada poiinje faza evoluciie. boZanska
svest podinjeopet da se otkriva.I liudi u tome Priredio
dr Milan Crrrc
r l0r0ie mogiinibroi koli trebodo ohuhvotievolucioni
proresiivog kosnosaI