Ncri roO') c·-N

"0.--. 00

<.9[0

• • --

OU

Co

.2,«._ 0

fA coG)

I C, U

.-

00 C> (l)

.eCij

>N ._

::::SU

cnij: ·0 ~

Oc:

Q..-

>fA N

OCU -cC) :sCU

.e:E

C'CSt::

NO

.!: c..

N(J)

ctS(f)

g't:

E<C

I

iit ~ . i)¥ I

~~$ *is"

.; "

.f~

., Posjetite nas

.~

na

v •

nasoj

INTERNET stranici.

, URL:http://www.tel.hr/budokai-zagreb

E-Mail: budokai-zagreb@zg.tel.hr

Saznajte sve vazne informacije.

Budite uvijek

na izvoru najnovijih zhivanja I!!

2 BUDO NEWS INTERNATIONAL

Galerija slavnih -Hall offame Tetsui Murakami, Japan

Dan Collegium International

Dr. med .. Emin Topic

Internacionalni majstorski Dragi sadasnji i buduci clanovi DCI, umjesto uvodnog kolegij slova, izd~ojio sam dva.od niza prispj~lih pisama. Neka ona posluze kao uvodruk drugom broju.

Prvi i jedini koji za svoje clanove prima sarno majstore bor ilackog umij eca i "Veoma sam odusevljen i zahvalan na pozivu da borilaekog sporta svih stilova postanem Vas clan projekta Dan Collegium Interna-

tional, te na strucnom magazinu za budo sport.

Budo taktika -Vasa taktika Smatram daje Dan Collegium International vrlo mudar Fer aut feri, ne feriasis feri! projekt koji ce omoguciti mnogim mladim majstorima Podnosi iIi udari , da ne budes udaren, udari! borilackcg sporta i umjeca da se strucno usavrsavaju, te da prate svjetske trendove budo sporta.

Ujedno, ovom prigodom, zelim Varn od srca cestitati

Bud 0 i kick boxing kao Predsjedniku DCI i zelim Vam mnogo srece i uspjeha u daljnjem radu."

full contact USA - americki

boks, kontaktni karate Posebni program

* Budo

sport

zdravlj e

.

I

~~BUDO ~

O~lf~~~~lfO@~~[L

DIREKTOR: Dr. med. Emin Topic

GLAVNI UREDNlK: Dr. med. Irena Kos Topic GRAFICKO OBLIKOVANJE: Rene Vucetic STRUCNI SAVJETNICI: Refit Kamberovie i Geert J. Lernrnens

Tel/fax 011 43 29 74 i 098/23 15 66 E-mail: Budokai-zagreb@zg.teLhr

BROJ :lIRO RAC: 30102-603-23189 HR-I0000 Zagreb, Jezuitski trg 3

Naklada: 2000 kOlTI.

Nino Pinter, Daruvar, Hrvatska

"Danas sam bio ugodno iznenaden, kada sam u svom postanskorn pretincu, uz vise rodendanskih cestitki, nasao i Vasu posiljku iz Hrvatske, iz Zagreba. Moram Vam reci, da mi je Vas magazin (sadrzajem i lay outom izvrstan, iako tehnicki ne bas savrsen) bio draza rodendanska cestitka nego sve ostale karte zajedno. Bio sam sretan sto me niste zaboravili, iako sam s Varna zadnji put bio u Hrvatskoj jos 1994. godine.

Ovim izrazavam zelju da iz daleke Australije, iz suncanog Queenslanda, sudjelujem u radu DCI, a nadam se da ce i clanovi DCI organizirano posjetiti Australiju na 01 2000 godine.

Iskreno Vas sve jos jednom pozdravljam

Vas Nenad Danny Bakaj, BRISBANE, Australija

BUDO NEWS INTERNATIONAL 3

ga je na evropskem letaJiscu prijatelj pozvaJ, naj stupi na tehtnico za prtljago. Ceprav je bil oblecen v zimska oblacila.je tehtalle 110 funtov, 49,5 kg. Bilje zadovoljen:

"Zredil sem se," je rekel, "tukaj je bila dobra hrana."

Kadar je oblecen v kimono, izgleda njegovo telo se manjse, toda postane popolnoma druga oseba. V s~o ok~ gleda vanj, vsak moski, zenska ali otrok cuti, da je malt moz izreden clovek. Onje velik moz v karateju.

Tetsuji Murakami je bil r~jen 1927 v Shizuo~~ na Japonskem. Shizuoka je veliko mesto, le 1 OOrm1J od Tokya. Kot sin premoznega trgovca v velikem me stu, se kot decek se ni zanimal za borilne vescine. Toda vsak Japonec mora trenirati judo in kendo v soli, in mladi Tetsuji je izbral kendo, sabljanje. Uspelje v kendu in dosegel crni pas, 2. Dan, a se je kasneje opustil treniranje.

Karate je dobro vplival na 19- letnega Tetsujija. Vsak danje treniral, izkoristil je vsako priloznost za trening. V treh letih strogega dnevnega treninga je dosegel crni pas 1. Dan. Ko je postal nosilec cmega pasu, je mladi 21-letni Tetsuji Murakami zacel trenirati se bolj neutrudno pod vodstvom ucitelja. Po desetih let treniranja je

dosegel 3. Dan.

Leta 1956 je bil priznan kot eden najboljsih karateistov na Japonskem. Treba je pripomniti da je bil v tern casu

Tetsuji Murakami

PREBRALI SMO ZA VAS

Ameriska revija za borilne vescine Black Belt

Autor Zarko Modric.julij 1965 - prevedla Mojca Vivod

Misjonar karateja

Ko ga vidite v tamnomodri obleki si mislite: "Kako mejhen clovecekl' Ko ga pa vidite v snezno beli kimoni, kako se giblje po glatkih tleh dojoa, pornislite: "Kako velik clovek!"

In obakrat imate pray Tetsuji Murakami je res majhen. Ne sarno da je izredno majhen, tudi zelo vitek je. Nekoc

4 BUDO NEWS INTERNATIONAL

Star je hil trinajst let, ko je hila Japonska v vojni, in druga svetovna vojna ni hila najbolj primeren cas za mladega fanta na Japonskem. Ko pa je Japonska koncno izguhila vojno, je Tetsuji koncal visoko solo v Shizuoki. Toda ni mogel nadaljevati solanja na univerzi. Zacel je delati pri svojem ocetu, da bi si omogucil spodobno zivljenje v poruseni in okupirani Japonski.

Tako mu je ostalo precej casa. Ze preteklosti je slisal za znanega ucitelja karateja Masaji Yamanuchija, 5. Dan Tetsuji se je odlocil da bo poiskal Yamanuchij a in zacel trenirati neznano in "zloglasno" borilno vescino.

5. Dan najvecju dosezek v Shotokai karateju in da je Murakami dosegel 3. Dan v 29-em letu.

VParizje prisel leta 1957. Francija je dezela juda, toda se noben izvedenec ni v Franciji pouceval karateja. Iste razmere so bile v vsej Evropi. Tako je imel Murakami veliko dela. Organiziral je dojo in pouceval na stotine ucencev v Parizu. Kmalu je postal popularen v vsej Evropi, Vabili so ga v Anglijo, Nerncijo, Svicu, Jugoslaviju, Alzirijo in Tunizijo. Kjerkoli se je pojavil, je ustanovil dojo z iskrami karateja. Te iskre so se kmalu razvnele v plamen. Karate je osvojil

Evropo mnogo hitreje kot judo. Francija je danes osam let po Murakamijevu prihodu, dezela karateja in juda. Precej uciteljev je prislo iz Japonske a Tetsuji Murakami je bi] in se je prvi.

Tetsuju Murakami je delaven clovek. Mnogo casa prezivlja v Angliji, Nemciji, Svici in Jugoslaviji v keterih ima dvakrat do trikrat seminarje 0 karateju. Skoraj vsak mesee obi see Italijo, ostanek casa pa prezivi v Parizu v ?vojem doju, kije center evropskega karateja. Murakami je star 38 let, ki pa jih ne kate. Vedno je na visku svoje rnoci. Dve do tri ure dnevno

trenira karate, in to mu je vee kot konjicek ali sport: pomeni mu zivljenje. Rad veliko spi in redko je utrujen. Ne pije nic mocnej sega od limonade, niti piva ne, toda veliko kadi, kar je precej neverjetno za vrhunskega sportnika. Med petminutno pavzo popije veliko kave in pokadi cigareto.

Julija 1965 je bil Tetsuji Murakami nosilec 5. Dan emega pasu inje bil ucitelj prve generacije nasih karateistov.

Po stevilnih povabilih svojih franeoskih prijateljev se je koncno odlucil, da obisce Evropo in tam eno leta poucuje karate.

Kroz samu svoju prirodu covjek neprekidno teii napretku i to jejedan od oblika njegove snage jer bez napretka on ne hi mogao poboljsati uvjete u kojima iivi. - Ali slabost covjeka je dijelom i u telji za novim pod svaku. cijenu - treba povremeno uzmaknuti

- vratiti se na izvor da bi holje

.napredovali.: Tetsuji Murakami - razgovor uz kavu.

Tetsuji Murakami iz Evrope

Black Belt: Zakaj trenirate karate?

Murakami: Nemogoce je odgovoriti na to vprasanje. To je ravno tako, kot bi vprasali kadilcazakaj kadi. Vsakdo kdor trenira karate me bo razumel, drugi pa me ne bodo razumeli, tudi ce jim razlagam.

Black Belt: Zakaj ste zaceli trenirati karate?

BUDO NEWS INTERNATIONAL 5

Zaskoci poput divlje macke!

Murakami: Prepricati sem se hotel, kaj je tako nevarnega v karateju. Ko sem bil se otrokje vsak Japonee verjel, da je kara~e zelo nevaren in da so ljudje ki ga treniraju, tudi nevarru.

Black Belt: In kaj ste ugotovili ?

Murakami: Karate sploh ni nevaren. Kakor noz je, Ce ga das normalnemu cloveku, ga bo vtakniJ v zep in ga uporabil za to da da bo odrezel palieo. Ce ga pak das noremu cloveku, bo gotovo koga raniI. V rokah norega cloveka je tudi zlica nevama. V karateju ni nevamosti. Ljudje so nevarni ali pa ne, odvisno od posameznika. Tvegano je ce se nor clovek nauci karateja, toda ista oseba si lahko kupi noz, pusko ali izdela bombo ali vozi avto - vse to pa je nevarnejse.

Black Belt: Kaj je vas cilj v karateju ?

Murakami: Moj cilj in cilj vsakogar v karateju mora biti isti - popolnost, ki pa je ni moe doseci. Postal born star, vendar born se vedno hotel izvedeti nekaj novega 0 karateju, izboljsati nek gib na primer. Karate se nikoli ne konca, ce ga vzames resno.

Morda born postal velik "profesor" karateja, morda ne, jaz pa sem zadovoljen. Dal sem zivljenje karateju, karate pa rni je pokazal smer zivljenja.

Black Belt: Kaj mislite 0 sodobnem karateju ?

6 BUDO NEWS INTERNATIONAL

Murakami: Karate se ni dosegel svojega vrhunca. Judo, na primer, je dozivel svoj vrh kot sport in sistem. Karate se mora se izpolniti, sistematizirati in organizirati. Vendar pa je karate naredil ze velik vzpon.

Black Belt: Ali mislite, da so sodobni karateisti boljsi kot moj stri v preteklosti ?

Murakami: Ne. V preteklosti mojstri karatejaniso poceli nie drug ega delati in rezultat je bil da so bili res izredni. Danes pa mora clovek delati, zasluziti denar za zivljenje, gledati televizijo, imeti druzino. Razumljivo je da ne more doseci iste visine. Toda v preteklosti je bilo nekaj velikih moj stray docim j e sedanji nivo karateistov mnogo visji, zato ker veliko Ijudi trenira karate in rnnogi su zelo, zelo dobri.

Black Belt: Ali verjamete, da bode nekoc vse sole karateja organizirane po enotnem sistemu ?

Murakami: To je nujnost. Imeti moramo en sam karate. Na Japonskem so trenutno vodilne stiri sole. Vsaka ima svoje prednosti in pomankijivosti, toda enotnostje nujno potrebna za napredek karateja v bodocnosti.

Black Belt: Ali mislite da se pojavi drugi Jigoro Kano v karateju in zdruzi vse sisterne, kot je to storil Kano z jiu jitsujem in ustanovil judo?

Murakami To je nemoguce za enega cloveka. Jigoro Kano je imel dobro priloznost, ker je zivel ob koneu samurajske dobe, ko so bili mnogi ucitelji ju jitsuja brezposelni.

Ne smete pa tudi pozabiti daje bil Kano izreden clovek. Karate se mora zdruzit z kordiniranjem mnogih ljudi, to da ne verjamem, da se bo to zgodilo v naslednji desetih letih.

Black Belt: Omenili ste judo. Ali lahko primerjate ti dye vescini in sporta ?

Murakami: Ti dye veliki borilni vescini se ne morata primerjati. Judo je najboljsi za rnajhne in tezje sportnike, karate pa za vitkejse in visje. Seveda pa je veliko izjem, vendar to velja kot splosno pravilo. Nekateri imajo rajsi judo, drugi karate; to je stvar ukusa.

Black Belt: Vi ste proti karateju kot "Iomljenju opek". Ali menite, da to ne sodi 0 karateju.

Murakami: Karateist mora utrjevati rake in noge, ne pa lorniti opeke. Roka wora biti utrjena, sicer se lahko poskcdujete v borbi. Ce presekas opeko, da bi ugotovil stopnjo svoje izvezbanosti in trdoto dlani, je to v redu. Toda mnogi mislijo, da postanejo mojstri v karateju z lomljenjem opek. Na Jasponskemrnnogi ljudje razbijajo kamenje in opeko ob cesti za denar, toda ne poznajo karateja. Oni sarno utrujeju roke, da bi zasluzili denar s tern da razkazujejo svojo moe po cestah. Toda vsak lahko razbije opeko po letu treninga z makiwaro. Toda karate je mnogo vee kot razbijanje opek.

Djelujemo s vrlo malo pokreta. Superiornost Black Belt:Povejte nam kaj 0 svojih nacrtih za bodocnost? se potvrdllje savrsenom mirnocom: ..

Tetsuji Murakami, razgovor uz kava.

Ljeto 1964. Petrovac na mo~ dnevni trenig i Ne moie se savladati protivnik ako se ne vlada trening. Prevodim Murakamijev program na

samim sobom. razumljivjezik zagrebackog karate kruga.

Black Belt: Ali ste kdaj uporabili karate v poulicnem pretepu?

Murakami: Ne. Ce me kdo skusa napasti, hitro stopim v stran, da se mi ne treba boriti z njim, Ce paje to potrebno, lahko blokiram vsak udarec. Toda mislim, da ill posteno uporabljati znanje proti nekome, ki ne pozna karateja.

Murakami: Nameravarn ustanoviti Evropsko zvezo karateja. Za ta nacrtje zainteresiranaNarodna sportna in kulturna zveza karateja in kenda v Franciji, ter karate zveze v Italiji, Nemciji, Svici in Jugoslaviji,

Black Belt: Kaj pa vasi osebni naerti ?

Murakami: Moram se odlocit kje born zivel- zaradi rnoje zene Yoshi in sinov Yokotoshija 14 let in Mitoshija 13 let, ki se mi bode pridruzili v Evropi. Ne vern ce born ostal v Parizu, ker sem povabljen v Italijo.

Jaz sem "misjonar" karateja in moram ostati v Evropi, ker moja naloga se ni opravljena. Ko bo Evropski karate dovolj izpopolnjen in mocan se bom vrnil v svojo domovino, Japonsko,

Kroz napore dotazimo do saznanja 0 sebi, zatim do uskladivanja sa okolicom i do osobnog mira. U stvarnosti borba pocinje tim opuzimo agresivnu namjeru protivnika a zavriava s pocetkom pokreta. U tom intervalu, ma kako 'bio kratak, mi djelujemo prije napadaca.

Sjecanja

Dr Emin Topic

Devet mojih hodocasca u Parizo Programme du Troisieme Championat du Monde de Judo. 2.-3. Decembre 1961.Prvo pojedinacno Svjetsko judo prvenstvo i susret ekipa kontinenata Azij et Amerike i Europe - i prvi susret s Tetsuj 1 Murakamijem.

BUDO NEWS INTERNATIONAL 7

Udara Tetsuji Murakami, udara rukama i nogama. Baca se ko mladi pastuh na gmajni i pogada trbuh, vrat, - tuce po cijelom tijelu udarcima diana i n a d I ani c e , c ii e l e podlaktice, zaskoci na tvoj a leda i ramena poput divlje macke,

Stvara se klasa

izdrzljivih.

Uzivam sto se od mog tijela, od mene, niegovi udarci odbijaju kao od tvrde automo bilske gume.

A mene nista ne boli. No to i nisu udarci - to su upute, prakticki jednostavno . receno, savjeti upuceru izravno.

Sarno za mene.

No osim izdrzljivih, Ciji broj polako opada, raste broj onih KOj i se odmaraju - i &leoaju Murakamij ev 'cudni j apanski trening".

Prvi ueitel]

iarko Modru:

Danas bi Tetsuji Murakami tesko pronasao ucenike.

U vremenu kada j e karate u prvorn redu sport, zatim zabava i rekreacija, a tek potom i pogled na zivot, gj etJc9", bi tko ~elio proci cistiliste majstorovog poducavanja,

znali za sport i zabavu, jos manje za rekreacjju. Karate Je za njega 010 previse ozbiljria stvar; zivotje bio sarno prostor za ~ayrs~y~nje P\l~ DO kOJIillJe ZIVlO svoJ ZlVOt. Kada J e Murakami prvi puta dosao u tadasnju Jugoslaviju, pravih uCItelja karate a u 'Evropi nije bIlo mnogo.

Zato se nije mnogo biralo pa j e iz Pariza pozvan ucitelj najbolje evropske reprezentacije, Tek kada je poceo prvi trenmg_ u cniogorskom mjestu Petrovac na Mom - mnogi s.u se razocarali. Murakami. nije htio n-i razgovarati 9 natjecanprna, a odbio je pokazivati prekrasne Komplicirane kate: Njegova ideja trenmga bila J e jednostavna kata. Taikyoku Shodan, a odmor od dubokogstava Zenkutshudacfii rnogao je biti sarno jos dublji Kibadachi.

S utlj ivi niski covj ek celicillh misica i cvrstih tetiva na snaznim kostima imao je sarno jednu slabost: jaku emu kavu. Sve je ostalo bilo manje vazno,

J eo je sto su mu ponudili, pio je vodu. Nista posebno nije trazio sve dok ne bi poceo trening. Tada je trazio vise i bolje. Trazio je savrsenstvo. Nije ga~ dakako, mogao dobiti ou grupe 'pocetnika. No iiikad mje prestao traziti, Svojim neobicnim francuskim j ezikom stalno je ponavljao "pli ba" (Plus bas = nizel).

i I

Kasnije je dosao u Zagreb i prica se ponavljala.

Mukaramije bio u_prvom redu ratnik, a zatim na svoj nacin 1 filozof.

Ucitelj nikada ne moze biti zadovoljan, tumacio Njegov pristup karateu i njegov zivctni kredo nisu je upomo.

8 BUDO NEWS INTERNATIONAL

pokrete prisilite njega da vrsi velike pokrete. Ovo od vas trazi da budete srediste akcije i da primjenjujete minimum

napora s rnaksilnrnnorn

ucinka.

interval 0 kojern govorirno.

Ako ga uspijete pravilno iskoristiti vasa tehnika postaje uspjesna, vas napad djelotvoran.

Prilika za napad

Prilika, - prava prilika za napad je protivnikovo kre tanje. Ovo su trenuci u njegovorn kretanju koje je najbolje iskoristiti kao priliku za nap ad:

1. vas protivnik upravo krece naprijed,

2. upravo pocinje korak

nazad,

3. krece desno ili lijevo,

4. pokusava napad,

5. ukruceno i snagorn pokusava neku akciju,

6. krece se nestrpljivo i u zurbi,

7. pokusao je izvesti tehniku - na neprikladnoj udaljenosti,

8. napad je upravo zavrsio neuspjehorn zbog vaseg postupka suzbijanja sile njegova napada,

9. nakon neuspjelog nap ada vraca se u prijasnji polozaj,

10. trenutak u koj ern se vas protivnik vratio u pocetni polozaj nakon neuspjelog napada.

[ I

I I

N a koj i nacin koristimo taj vazan trenutak ?

Kako cemo razviti ovo vitalno umijece ?

Vrijeme izmedu pripreme i napada.

Ponajprije, tehniku treba poznavati u njenorn pravilnorn obliku ! Izvjezbajte prelazenje iz kornbinacije jedne tehnike u drugu i protunapade povezane s odredenom tehnikom.

Nastojte se u jednostavnim, terneljnim i slobodnim borbenim vjezbama i u borbi drzati na pravilan nacin i primjenjivati tehnicko takticki pravilno kretanje tijela.

I na kraju - vjezbajte, stalno vjezbajte !

Iako naglasavarno vaznost da izmedu priprerne i nap ada ne bude oklijevanja, ne znaci da trebate zuriti,

Ako ste svorn protivniku slornili fizicku i psihicku ravnotezu irnate dosta vrernena da pravilno izvedete napad.

Taj trenutak, sto yam stoji na raspolaganju nakon sto ste slomili protivnikovu ravnotezu jest

BUDO NEWS INTERNATIONAL 13

14 BUDO NEWS INTERNATIONAL

KICK BOXING FULL CONTACT

Protunapad. Suzbijanje protivnikova napada. Pravila sportske discipline; - ukor, kazna, diskvalifikacija. Free fighting.

Cilj programa: uskiadivanje.Suzbijanje protivnikova napada.

Posebni program

3. Program uskladivanja. Srodni sportski program.

Poluge. Obaranje polugom. Napad, Protunapad. Suzbijanje protivnikova napada.

Pravila sportske discipline; ukor, kazna, diskvalifikacija.

CHj programa: uskladivanje, suzbijanje protivnikova napada.

4. Program uskladivanja. Srodni sportski. program.

Gusenja. Obaranje gusenjem. Napad. Protunapad. Suzbijanje protivnikova napada.

Pravila sportske discipline; ukor, kazna, diskvalifikacija.

Cilj programa: uskladivanje, suzbijanje protivnikova napada.

5. Program uskladivanja. Srodni sportski program.

Uhvat bacanjem. Bacanje prilafenjem sprijeda. Metenje. Veliko vanjsko kosenje. Veliko unutrasnje kosenje, Malo unutrasnje kosenje. Bacanje obuhvatom oko pasa. Bacanje bed rom Bacanje preko ramena. Pofrtvovno bacanje. Napad. Protunapad. Suzbijanje protivnikova napada. Pravila sportske discipline; ukor, kazna, diskvalifikacij a.

CHj programa: uskladivanje, suzbijanje napada.

I j

1. Program uskladivanja.Srodni sportski program.

Udarci laktom, nadlakticom i ramenom: izravni, krufni i polukruzni, Napad. Protunapad. Suzbijanje protivnikova napada. Pravila sportske discipline: ukor,kazna, diskvalifikacija. Free fighting.

CHj programa: uskladivanje. Suzbijanje protivnikova napada.

6. Program uskladivanja.Srodni sportski program.

2. Program uskladivanja.Srodni sportski program.

Udarci koljenom i potkoljenicom. Napad.

Obaranje udarcem, obaranje uhvatom. Pripremne kretnje i akcija obaranja. CHj. Svrha.

BUDO NEWS INTERNATIONAL 15

Razbijanje i obaranje. Obaranje bez razbijanja, Suzbijanje protivnikova napada kojim vas namjerava oboriti. Napad. Protunapad. Pravila.

Cilj programa: uskladivanje,

protunapada kada vas protivnik navodi da ucinite prekrsaj. Kada vi i kako, namjerno, tillite prekrsaj, Pravila.

Cilj programa: uskladivanje, djelotvornost.

7. Ukori i kainjavanje. Navodenje protivnika 8. Odmor. Odmor izmedu fundi Odmor

da ucini prekrsaj; izravno, posredno, stavom, gardom, hvatorn, kretanj em.

Koriscenje vremena u kojem se prekrsa] dogada. Koriscenje vremena poslije prekrsaja,

Odmor kod izricanja kazne. Suzbijanje napada i

16 BUDO NEWS INTERNATIONAL

tijekom borbec usa« sudac prekine borbu, kada protivnik prekine napad Hi protunapad, kada vi prekinete borbu.

Pokreti rukama, nogama, disanje, hladenje. Koriscenje vremena za odmor, oporavak, za

interveneiju, pomoe concha i asistenta. Pravila.

Cilj programa.: uskladivanje,postizanje oporavka,

9. Couch i asistent. Program uskladivanja. Psihoflzieka djelatnost. Postupci u pri premi natjecatelja za mec. Postupci tijekom meea: za vrijeme runde, za vrijeme odmora, za vrijeme knock downa, za vrijeme knock outa. Postupci posIije meca: kod pobjede, kod poraza, kod knock downa, kodkn.ock outa, kod povrede i prije iii nakon lijecnicke intervencije. Pravila.

Cilj programa: uskladivanje, djelotvornost, sigurnost za natjecatelja i concha.

10. Expert rank. Skolovanje i usavrsavanje voditelja specijaliziranog profila za disciplinu kick boxing full contact. Usavrsavanje sudaca i vrhunskib natjecatelja. Preliminarni testovi. Mentor. Zavrsni testovi.

Nacionalna i internacionalna prezentacija.

Cilj programa: usavriavanje expertnog ranga voditelja za sve registrirane klubove

v

l\lALI RIJECNIK

v

STRllCNIH IZRAZA

Aikido

Jeana. od st. arih skola samoobrane koja se sacuvla do danas a moderniziranaje 1925 godine.Morihei U eshiba.

Bando

bunnansko umijece samoobrane porijeklom iz Kine.

Bo Jutsu

lUlllJece bOrhe stapom Bo, duzina oko 120 - 150cm.

Budo

japanski naziv za sva borilacka umijeca, kinezi isto zovu Wu shu. Tu spadaju svi oblici borbe golorukog i naoruzanog.

Budokai

:zam-ebatka skola borilackog ~je6a .. Modema sko.la bofbe kOJa uklJucuJe sve oblike borbe istoka i zap ada, bez oruZj~ s orudem, priruonim sredstvuna i oruzjeni.

~u~u

]eOC o~kQla japanskog, .

karatea, bazrrana na snazi 1 karakteristicnom disanju, vezana sa yogi vjezbama, Miyagi.

Goshin jutsu

modema samoobrana razvijena 1956 u Institutu Kodokan u Tokiju. Sastoji se od onih zahvata iz stare jiu jitse koji su u modernom sportskom judu zabranjeni.

Chidokai

jedna od skola japanskog karat ea.

Chuan~a

nazrv za -eski boks: doslovni pr!levod znaci -nacin (borhe) sakom, Iskrivljeno: Kung fu.

Cornu breton

norodno rvanje u dijelu Engleske (Cornwall) i Francuske (Bretanja).

Iai do

UllllJece brzog vadenja sablje i zadavanja prvog udarca protivniku. Komplementarni sport kendu, macevanju.

BUDO NEWS INTERNATIONAL 17

Budo SPOIAt ; medicina

Mljecna kiselina r;te proizvodi, u pocet~, bolna ostec.enja na koja orgaruzam reagira.Upale naime dolaze UVljek kasnije, nastupaju s vremenskim pomakom.

Danas je dokazano da do ostecenja stanica rnisica, rniofibrila ne dolazi zbog djelovanja mljecne kiseline. Preopterecenje izazivaju mikrotraume unutar misica i ostecenje rniofibrila.

Tek produkti raspada ostecenog tkiva izazivaju osjecaj boli. Tako se kod potpuno opterecenog prenapregnutog misica zarnijetilo da se unutarnja struktura pojedinih misicnih fibrila rnijenja nakon dan dva i tada ponovno forrnira.

Bol u misicima

Kako nastupa i kako je sprijeciti

Muskelkater - "Muskelfiber" je manje iIi vise bolna forma preopterecenja misica:

Bol u misicirna najcesce nastupa jedan do dva dana nakon sportske aktivnosti,

Bol je obicno uvjetovana:

1. Ukljucivanjem pocetnika u sportski trening.

2. Ponovo zapocinjete treningom nakon duze neaktivnosti.

3. Vjezbate za vas neuobicajene pokrete iii sa t~eninga bez opterecenja, na primjer, prelazite na sablju tezine pet kilograrna.

4. Dobro utrenirani sportas izvodi u svojoj uobicajenoj sportskoj disciplini izuzetno velika, intenzivna opterecenja za vrijeme natjecanja.

Ranije se pretpostavljalo da je uzrok boli u misicima prekomjerno nakupljanje mljecne kiseline,

Pri velikim opterecenjirna rnisica, uz nedovoljnu opskrbu tkiva kisikom nastaje iz glukoze mljecna kiselina.

V normalnim uvjetirna glukoza se razgraduje do ugljicne kiseline i kao udljicni dioksid i voda izbacuje iz organizma.

Vece nakupljanje rnljecne kiseline moglo bi proizvesti ostecenja tkiva i izazvati bolove te se zbog toga pretposta vljalo da tu lezi uzrok "muskelfibera" - muskelkatera.

No svi znamo da bol nastupa jedan do dva dana nakon preopterecenja.dakle onda kadaje koncerrtracij a mljecne kiseline

vee odavno paJa na normalu. . .

V pravilu se normalna vrijednost mljecne ki~eh.ne postize vee sat dva nakon zavrsetka opterecenja.

Kad bi ovo bilo tocno morala bi najjaca bol nastupiti u trenutku najvece koncentracije mljecne kiseline, dakle u pravilu na kraju opterecenja.

Opcenito se moze reci da "muskelfiber" - muskelkater, bolna forma preopterecenja misica nastupa u slijedecem nizu:

I. Ostecene su pojedine miofibrile i eventualno pripadajuce vezivno tkivo, rnisicna ovojnica. Posebice se to dogada kod jakog istezanja misica i lose koordinacije pokreta kao posljedica losijeg izvodenja vjezbe (pocetak, pocetnici) iii kod jakog iscrpljivanja (natjecanja,

prvenstva). .

2. Raspadni produkti ostecenja tkiva dovode do bolnih

upalnih reakcija. .

3. Upalni podrazaj izaziva napetost u zahvacenim misicima.

Preventivno, dakle za sprecavanje nastupa bolova u misiCima savjetuje se oprezno i lagan 0 povecanje sponskog opterecenja.

Temeljito ugrijavanje i masaia, cool down i stretching na kraju treningapreporucuju se, ali ne mogu sa sigumoicu sprijeciti "muskelfiber" - muskelkater.

Za svladavanje vee nastupile boli u misi cima nema univerzal nog recepta; toplina, sauna, istezanje i kretanje uz nastavak laganog vjeibanja najceSce dovode do olaksanja, koje se u pravilu moze protumaciti smanjenjem napetosti u rnisicima

ali i pozitivnim sugestivnim djelovanjem. . Ucinili ste time mnogo za osobno zdravlje. lilbto je biti optimist !

Dr. med Emin Topic

18 BUDO NEWS INTERNATIONAL

,

. )\huht~n1ih lU$liiF,IIllI!lllm

f~ Ilieljliill urlillJ>' ~~.ri.1mitlillS(hutf~·

.. Iti.I)~I" Jehle; I\."b))iliiil{j:;j~it~((i~!

en! Uovt$chl;n AOiOb!tAklldBlftilJJ~, al~s~itlstiti!I\l'i.l}s5V;j\lilO*, )p~flla;mehtfu btlr [}Uif!Sth~1 Ma!!.lm; 1i\illlehm"Jbt;i.bl~PQ; 111 We1llnal~ter~tJiih, hitHiud~ I100ar, bif:I'fIPIJtlOO(W Ilrl;sBtll\l! ill! DM. Wf~ BiJd'lllf~" t !It';[1

I)~ 1J." .

fli~ Hot' M"!J" fUr tiny 4~¥~li,1

nOi

. um!SIIDf"

pli'iklis'rffi)<l f&'lh;~JiJljill111

. Kilrdlo VCiHllliires, Ttllinln; irn SpOt lslUdio

• Fi!I1i1~$~TI!$Uim. Ronlllel\ Vdil (il1!ipn~ fSCkE!tks

\"A)li\Ul Kimdgel'i,

~:u:Gei.b~rJ}.tei; ,S,udWijISIUlh!lY_df lUi ~.tl\j;~' UllU flel,zeitllnkl\jllll; 1 ~v:~jtl6lUi(ifdp,., DS<)\I tV., h:,hilifltlllmi fXr5miuonl]\illJll'J~ll

_ b;1$I'enrpluf1llli~ - •

Erwellerllrlg lllid Grulluiillg

R~ril ~t'H'~U!i_l!i It.

KuufmlHUl Ultti Umi:Jn.tlfiiili>\ijy tielOllll;Cils<:MftslUhr!)! .deS DSSV _, V", .IUlilJI Vill! hKh!IDd\\:n~(hd· '~uuh~UI ~el l~u~dljlfl 'F1jne:;s Mllri(ltJillti~flH[lieHIDtil'l1ar: fm!, l;Jl~ml\f liI\MjJI)()~~~teill!!~r~i(h

_ WerbcaktfQn~!l Wa);iHi' probl ~Ild erforg(~i(h

. Trends 'ZOOO·~I!J' Zuklrrtf!tte( FltM:ahttli[(hc,

Klri(,-!, ~thuniz,

[jililk!Wilf NI11Mudwilit';flAY{) G~j.ttlllidilh~tr dii1i lil,lilulel, ~l~ootl,. t!u!JbuJ)i}f &Pnltl\"I; )ludielll~~ielcl\ llel OetiMn(il, mln~ll1iUfitCl!llg AkQJ~lni~

_. Dlfokttltarkelhl9

BUDD NEWS INTERNATIONAL 19

ISTAMBUL

'" Jedini grad na svijetu koji dotice oba kontinenta, 2 i pol stoljeca star, a preko stoljece i pol glavni grad, prvo Istocno Rimskog, zatim Bizantinskog, i na kraju Osmanskog carstva - tu se topi i spaja

utjecaj Istoka i Zapada, od proslosti do danas. Fascinantna metropola nudi uvijek nova iznenadenja - mnogobrojne kupole i minareti, dominiraju slikom ovoga grada,

koji cuva svoje vrijedno nasljede proslih stoljeca. Istanbul znaci: raznolikost i bezgranicnost, Bogat muzejima, ranokrscanskim crkvama, palaeama i dzamijama, vas ce program od nekoliko dana biti bogato ispunjen. Naravno, tu je i kupovina na bazaru, na tradicionalan istocnjacki nacin.

1998 EUROPEAN CHAMPIONSHIPS

IstanbulfIurkey Sportshall Abdi Ipecki The organiser in Istanbul is

Mr.Caner DOGANELI, President of the "Turkish Boxing Federation"

Monday, 21 st September:

Arrival

Tuesday, 22 nd September:

Referees Course World Congress Wednesday, 23 rd September:

Referees-Course Weigh-in and medical examinations Draw

Thursday, 24 th September:

Elimination Fights

1. Light Contact-to Quarter Finals 2. Full Contact-to Quarter Finals Friday, 25 th September:

1. Elimination Fights Semi Contact-to Quarter Finals

2. Semi Finals-Light Contact 3. Semi Finals-Full Contact 4. Semi Finals-Semi Contact Saturday, 26 th September:

30 Finals with Award Ceremonies

BUDO NEWS INTERNATIONAL