DEO I

Da li veruješ, da su zatvori zaista rešenje za zloÄ​ine koji su upereni protiv društva?

Naravno da ne veruješ, ali ne vidiš koje bi drugo rešenje postojalo... Zato želim
da kroz ovaj tekst porazgovaramo, na osnovu zdravog razuma i Ä​injenica.

Prvo, smatram da nikada ne treba da prihvatamo stvari kakve jesu već treba da se
borimo da ih promenimo. Ko ti garantuje da baš tvoje dete neće jednog dana
završiti u zatvoru? Naša je dužnost da uÄ​inimo nešto ne bismo li stvorili bolji
svet, makar za buduće generacije. Uklanjanjem jedinke iz društva, ništa se ne
rešava. Uzrok nije uklonjen.

Time se nadovezujem na drugu bitnu stvar - uvek treba da razmišljamo o

UZROCIMA da bismo našli rešenje, a ne da komentarišemo samo posledice tj. da
osuÄ‘ujemo druge ljude. Uzroci su u društvu i u nepravednoj preraspodeli
društvenih dobara pa iz toga i proistiÄ​u razni zloÄ​ini. Sve dok se ta nepravda ne
ispravi ona će prouzrokovati druge nepravde, a naš život će biti i dalje pakao.
U našoj zemlji problem nije u karakteru svojine nad sredstvima za proizvodnju
već je problem to što su vlastodršci koristili vlast da nas opljaÄ​kaju i da
kolektivnu svojinu pretvore u svoju - privatnu. MORAMO POVRATITI ONO ŠTO
JE NAŠE! Ako ih država (policija i zakon) štiti i silom, onda i mi imamo prava
da koristimo silu! Narod ima prava da koristi silu pogotovo ako je država
zloupotrebljava tvrdeći da je narod ovlastio na to. Naravno svako ima pravo da se
odluÄ​i kakav će metod borbe da primeni. Ne zaboravi da je istorija pokazala da
na miran naÄ​in bogati nisu nikad predali dobra koja su nam oteli. Profit koji su
radnici ostvarili pripada njima a ne nekom pojedincu.

Ali da se vratim temi - zatvoru. Treća bitna stvar je da sud u presudama

obrazlaže da se lice šalje u zatvor da bi se prevaspitalo. Treba li da te pitam da li
zaista veruješ da će zatvor nekoga promeniti na bolje? Svi znamo da je to
smejurija tj. bila bi da stvar nije ozbiljna. Na takvom obrazloženju se pravno
bazira neophodnost zatvora: DA SE LICE PREVASPITA. Radi se zapravo o tome
da pravo Ä​esto ne uvažava stvarnost pa je samim tim besmisleno. Ovde se dešava
da društvo ne prevaspitava bilo koga već se vrši odmazda (od strane "elita" preko
njihovih poltrona-državnih represivnih organa, a u ime društva) nad onima koji su
se usudili da "pređu crtu" tj. da se pobune protiv toga da budu eksploatisani. Svako
ima pravo da uzme od bogatih za sebe! Nijedno bogatstvo nije steÄ​eno na pravedan
naÄ​in. Svaki profit bilo koje firme treba da se podeli svima koji su ga ostvarili
(radnicima i radnicama) a ne da ode sve u ruke vlasnika i vlasnica. Moramo
primeniti pravdu na ekonomiju da bismo suzbili zloÄ​ine. Dela pojedinca su samo
rezultat nepravednog društva, društva u kome se ljudi eksploatišu.

ÄŒetvrto, u zatvoru se Ä​ovek podvrgava maltretiranjima i muÄ​enjima tj. pretvara

se u roba time što mu se uništava MIŠLJENJE, VOLJA, LIÄŒNOST (baš kao i u
vojsci). Da li će takva liÄ​nost moći da se uklopi u društvo kada izaÄ‘e? Da li
država ima programe za njih kada izađu? NEMA. Nema programa ni za nas
koji smo napolju iako u ustavu tako nerealno piše da je država dužna da nam
garantuje pravo na život, sreću i blagostanje. To još ni jedna država u istoriji
ljudskog roda nije ispunila. Ako su ta prava garantovana, onda bismo mogli i da
tužimo državu. Bar je tako u teoriji. U praksi vidimo da nas država tera u
inflaciju i ratove, pa i zatvore ako smo neposlušni. Zato i postoje policija i zatvori,
da srede nas koji želimo da povratimo novac koji su nam bogati ukrali.

Peto, zatvori Ä​esto proizvode za firme koje imaju "veze" sa upravnikom ili
državom tako da se zatvorenici zloupotrebljavaju da proizvode razne proizvode a
ne dobijaju nikakvu nadoknadu za to. Tako neke firme ostvaruju profit a i
podmićuju upravu da bi baš oni imali tu privilegiju. Tako su zatvori i
izrabljivaÄ​ka ustanova koja takodje podstiÄ​e korupciju.

Šesto, zatvori su u tako lošim uslovima života da ako država smatra da treba
da postoje onda i ima obavezu da ih okreÄ​i, da nabavi hranu, ćebad, pribor za
higijenu... Ništa od toga politiÄ​ari ne žele da uÄ​ine jer znaju da zatvorenici nisu
bitno glasaÄ​ko telo.

Sedmo, ako se Ä​ovek šalje u zatvor na prevaspitavanje, otkud ideja o smrtnoj kazni
i doživotnoj robiji? Hoće li se svako ko se pobuni poslati u smrt? Hoće li to
zaista rešiti problem? NE, JER JE PROBLEM U DRUŠTVU, A DELA
POJEDINCA SU SAMO REZULTAT. POGOTOVO AKO SU DELA
POLITIÄŒKA.

DEO II
Toliko je puta u istoriji Država muÄ​ila ljude, da su mnogi izvršili politiÄ​ke
atentate. Uvek su bili surovo kažnjeni jer su se usudili da pipnu moćnike.
NavešÄ‡u kao odliÄ​an primer govor Vaillant-a koji je 1894 podmetnuo bombu u
pariskoj Narodnoj skupštini.

"Gospodo, za koji minut vi ćete zadati poslednji udarac, ali prihvativši vašu osudu
bar ću imati to zadovoljstvo da sam ranio postojeće društvo, to prokleto društvo
u kojem se može videti kako jedan jedini Ä​ovek nepotrebno troši, dovoljno da
nahrani hiljade porodica; sramotno društvo koje dopušta nekolicini pojedinaca da
monopolizuju celokupno društveno bogatstvo, dok stotine hiljade nesretnika nemaju
ni hleba baÄ​enog psima i dok cele porodica poÄ​ine samoubistvo jer nemaju za
osnovne životne potrebe.

Gospode, kad bi se vladajuće klase mogle spustiti među nesretnike! Ali ne,
njima je draže oglušiti se na njihove molbe. ÄŒini se da ih sudbina tera, kao
kraljevske porodice u 18 veku, u bezdan koji će ih progutati, jer teško onima koji
se oglušuju na krikove gladnih, teško onima koji verujući da su superiorniji sebi
uzimaju za pravo da iskorišÄ‡avaju one ispod sebe! Dolazi vreme kada ljudi više ne
razmišljaju; podižu se poput vihora i povlaÄ​e poput bujice. Tada vidimo krvave
glave nataknute na šiljak.

MeÄ‘u izrabljivanima dve su vrste pojedinaca. Pripadnici jedne ne shvataju šta su i

šta mogu biti, uzimaju život kakav jeste, veruju da su roÄ‘eni da budu robovi i
zadovoljavaju se sa ono malo što im se daje u zamenu za njihov rad. Ali nasuprot
njima ima onih koji misle, prouÄ​avaju, i koji , gledajući oko sebe, otkrivaju
društvene nepravde. Je li njihova krivica što vide jasno i pate kad vide druge kako
pate? Zatim se bacaju u borbu i postaju nosioci narodnih zahteva.

Gospodo, ja sam jedan od ovih poslednjih. Gde god sam išao naišao sam na
nesretnike svijene pod jarmom kapitala. Svuda sam video iste rane koje izazivaju
potoke krvavih suza, Ä​ak i u zabitim delovima nenaseljenih predela Južne
Amerike, gde sam imao pravo poverovati da će onaj, koji se umorio od patnji
civilizacije, moći poÄ​inuti u senci palmi i onde prouÄ​avati prirodu. ÄŒak i onde,
i to više nego drugde, video sam kako kapital dolazi, poput vampira, da isiše
poslednju kap krvi sa nesretnih parija.

Tada sam se vratio u Francusku gde me je doÄ​ekao prizor moje porodice u strašnim
patnjama. Bila je to kap koja je prelila Ä​ašu moje tuge. Umoran od takvog
patniÄ​koga i kukaviÄ​koga života, doneo sam tu bombu onima koji su u prvom
redu odgovorni za društvenu bedu.

Optužen sam za rane onih koje su pogodila moja zrna. Dopustite mi da istaknem
usput, da bi buržuji, da nisu masakrirali ili uzrokovali masakre tokom revolucije,
verovatno još bili upregnuti u jaram plemstva. S druge strane, zamislite mrtve i
ranjene Tonkin, Madagaskar, Dakomej uz hiljade, milione nesrećnika koji umiru u
fabrikama, rudnicima i posvuda gde se oseća moć kapitala koji melje sve pred
sobom. Dodajte sve one koji umiru od gladi i to uz odobrenje naših zastupnika. Uza
sve to, kako su malo važne optužbe iznesene protiv mene!

Istina je da jedno ne potire drugo; ali nakon svega, ne odgovaramo li odbrambeno

na udarce koje primamo odozgo? Vrlo dobro znam da će mi reći da sam se
trebao ograniÄ​iti na govor u ime odbrane ljudskih zahteva. Ali, šta možete
oÄ​ekivati! Treba vam snažan glas da bi gluvi Ä​uli. Predugo su na naše glasove
odgovarali tamniÄ​enjima, užetom, pušÄ​anom salvom. Ne Ä​inite pogrešku;
eksplozija moje bombe nije samo krik pobunjenoga Vaillant-a, nego je i krik cele
klase koja brani svoja prava i koja će uskoro reÄ​ima pridružiti i dela. Jer, budite
u to sigurni, uzalud će donositi zakone. Ideje mislilaca neće se zaustaviti; baš
kao što u prošlom veku sve vladine snage nisu mogle spreÄ​iti Diderote i Voltaire da
šire emancipatorske ideje medju narodom, tako ni sve postojeće vladine snage
neće spreÄ​iti Recluse, Darwine, Spencere, Ibsene, Mirbeaue da šire ideje pravde i
slobode koje će ukinuti predrasude koje mase drže u neznanju. A te će ideje,
koje nesrećni ljudi dobrodošlicom pozdravljaju, procvetati u Ä​inima pobune kao
što su procvetale u meni. Sve do dana kada će nestanak vlasti dopustiti svim
ljudima da se slobodno organizuju prema sopstvenom izboru, kada će svi moći
da uživaju u plodovima svojega rada i kad će te bolesti morala nazvane
predrasude nestati, izravnati i dopustiti ljudskim bićima da žive u skladu, ne
imajući drugih želja nego da prouÄ​avaju nauku i vole svoje bližnje.

ZakljuÄ​ujem gospodo, reÄ​ima da društvo u kome Ä​ovek vidi tolike društvene

nepravde kakve mi vidimo svuda oko nas, u kome svaki dan vidimo samoubistva
zbog siromaštva, prostituciju kako cveta na svakom uglu ulice - društvo Ä​iji su
glavni spomenici barake i zatvori - takvo društvo mora se promeniti što je pre
moguće, pod pretnjom da ga ljudska rasa odbaci, i to ubrzo. Živeo onaj ko radi,
bez obzira na koji naÄ​in, za tu promenu! To mi je bila ideja vodilja u mom dvoboju
sa vlašÄ‡u, ali budući da sam u tom dvoboju samo ranio svog protivnika, sada je
na njemu red da mi uzvrati udarac.

Gospodo, malo mi je važno koju ćete mi kaznu dosuditi jer, gledajući na ovaj
skup oÄ​ima razuma, ne mogu sebi pomoći, a da se ne nasmejem dok gledam vas,
atome izgubljene u materiji, kako mislite da vam produženje hrpteniÄ​ne
moždine daje pravo da sudite jednom od svojih bližnjih.

Ah gospodo, kako je nevažna stvar vaša skupština i vaša presuda u istoriji

ljudskog roda; a ljudska je istorija zauzvrat, sliÄ​no nevažna stvar u vihoru koji je
vitla beskrajnim prostorom i koja je osuđena nestati, ili se barem preobraziti, kako
bi ponovo poÄ​ela ista istorija i iste Ä​injenice, stvarna veÄ​na igra kosmiÄ​kih sila
koje zauvek sebe obnavljaju i preobražavaju".

Hoće li iko da kaže da je Vailant bio neznalica? Zao Ä​ovek ili ludak? Zar nije
njegov um jedinstveno jasan i analitiÄ​an? Najveći intelektualci u Francuskoj su
ga podržali i napravili peticiju koju su poslali predsedniku Carnotu, u kojoj su
tražili ublažavanje smrtne kazne za Vaillanta. Carnot nije hteo ni da Ä​uje za to
jer je hteo Vaillantov život – i tada se neizbežno dogodilo: predsednik Carnot
je ubijen. Na dršci malog bodeža koji je koristio atentator bilo je urezano:
VAILLANT!

Mogu da kažem da ima još ovakvih primera ali nemam dovoljno prostora da ih
opišem. S obzirom da sam već ukazao na apsurdnost postojanja zatvora, a i pravni
razlozi njegovog postojanja su besmisleni jer pravo Ä​esto nema veze sa
stvarnošÄ‡u, sada bih želeo da opišem sistem koji bi bio alternativa postojećem
društvu nepravde, sistem u kome, izmeÄ‘u ostalog, ne bi postojali zatvori.

DEO III
Mislim da smo se dosad složili da smo nesrećni jer smo siromašni, da nas
bogati eksploatišu i da nas, ako se pobunimo, trpaju u zatvore. Kakva je ta
anarhistiÄ​ka ideja koja nam nudi zamenu za ovakvo društvo nepravde? Naravno,
probaću samo ukratko da objasnim, ali na vama je da više saznate, kako iz kjniga
tako i drugih izvora.

Prvo, gladnih na celoj planeti ne bi bilo, samo kada bi se novac koji se troši na
naoružanje potrošio na ishranu siromašnih, a kada se tome doda i promena celog
sistema onda možete zamisliti kakvo bi blagostanje vladalo za sve ljude na
planeti. ZnaÄ​i da je i ta jedna Ä​injenica dovoljna za ukidanje siromaštva. Ali zašto
se to onda ne uÄ​ini? Zato što bogati imaju koristi od rata kao i vlast. Nakon rata
moć vlasti se nikada ne vraća u prvobitne granice tj. u stanje od pre rata.
Izmišljaju se novi i novi neprijatelji ne bi li se uzimao novac od naroda. A privatnici
takoÄ‘e imaju udela u proizvodnji oružja. Dakle, vojna mašinerija će postojati
dokle god postoji i država tj. vlast sa svojim pulenima - bogatašima. Zato se
moramo boriti ne samo za ukidanje vojske tj. vojne mašinerije već i za ukidanje
države koja je glavni uzroÄ​nik nepravedne preraspodele društvenih bogatstava i
vladavine Ä​oveka nad Ä​ovekom. Ona je TA koja vas ubedjuje da bi bez NJE bilo
haosa. Zar zaista oÄ​ekuješ da ti vlastodršci preko svojih medija kažu: Da, vi
možete bez nas. Naravno, svim snagama će te ubeđivati da bismo svi pomrli
kada ne bi postojala vlast, i na taj naÄ​in oni Ä​uvaju svoje privilegije. Pošto je
anarhizam jedina ideja koja propagira ukidanje vladavinu Ä​oveka nad Ä​ovekom,
zato i komunisti [misli se na državne komuniste] i kapitalisti (i jedni i drugi su
vlastodršci i bogataši) koriste policiju i zatvore da se obraÄ​unaju sa anarhistima. O
protestima širom sveta preko njihovih medija ćete Ä​uti u vrh glave samo jednu
reÄ​enicu. Stvarnost je da je u Ä​enovi, Geteborgu, Njujorku, Porto Alegreu... bilo po
više stotina hiljada ljudi su protestvovali protiv svetskih lidera i korporativne
globalizacije (pa i protiv MMF-a od kojih mi upravo uzimamo novac i slušamo sve
što kažu - a tako je radila i Argentina pa se vidi kako su prošli). ZnaÄ​i, iako ljudi
na Zapadu imaju 1500 eura platu (i više), ipak su svesni da je to samo komadić od
onoga što oni proizvedu a kapitalista uzme za sebe. Ne zaboravi da je kapitalizam
prisutan na Zapadu već 300 godina, a ljudi tek od nedavno imaju sadašnji
standard, koji nisu kapitalisti dali ljudima već su se radnici krvavo izborili (kako
za osmoÄ​asovno radno vreme tako i za bolje plate). Prema tome novi zakon o radu
u Srbiji ostavlja kapitalisti na volju hoće li izbaciti radnika sa posla ili ne. Kao da
su privatnici ti koji sami žele da daju posao i novac radniku. Da se ljudi nisu
izborili, Ä​ak i oružjem, nikada ne bi dobili ništa od privatnika, koji su inaÄ​e
koristili i mafiju ne bi li slomili štrajkove. Sama logika kaže da privatna svojina
znaÄ​i grabiti samo za sebe. U svakom sluÄ​aju, ono što ljudima ostane od zarade,
opet uzme država i radnik je opet siromašan. Nikada kraja eksploatisanju - jer još
postoji vladavina Ä​oveka nad Ä​ovekom. Zato je i bitno da ljudi shvate anarhistiÄ​ku
ideju koja je inaÄ​e ostvarena u Rusiji oko 1920 i u Španiji oko 1937, ali su te regije
napadnute vojnim snagama vlastodržaca i anarhisti su pobijeni i uhapšeni. U
prevodu, anarhizam nije utopija tj. nije nemoguć već je uništen vojnom silom.

1) Za mnoge je anarhizam sinonim za bezvlašÄ‡e tj. haos. Ljudi su ubeÄ‘eni da bez

vlasti ne bi bilo reda, što nije taÄ​no. Baš danas nema reda jer postoje privilegovani
koji ne mogu završiti u zatvoru (jer finansiraju politiÄ​ke stranke ili su povezani sa
šefom tajne službe) i jer danas jaÄ​a država napada slabiju, ekonomski jaÄ​i
biznismen uništava slabije firme da bi ostvario monopol. I tako dalje. U anarhizmu
ne postoje vođe već UPRAVLJAČI koje biraju ljudi među sobom, a ne ova
ili ona vlast. Valjda radnici najbolje znaju ko je među njima kakav, i koga treba
izabrati za upravljaÄ​a, zar ne? Naravno, ljudi se nisu rodili udruženi već to
treba da postanu. Zato se upravljaÄ​i moraju obrazovati tj. mora se raditi na razvoju
morala u njihovoj liÄ​nosti.

U anarhizmu postoji ORGANIZOVANOST gde se polazi od baze. ZnaÄ​i nema

unapred stvorenog središta koje bi pridobilo većinu kojoj će da se nametne,
već organizovanost proizilazi iz svih taÄ​aka i kreće se ka koordinacionim
Ä​vorovima koji u stvari poslužuju te taÄ​ke (baza je radniÄ​ko udruženje a
koordinacioni Ä​vorovi su federacije tih udruženja). ZnaÄ​i, ljudi bi bili
organizovani u komunama i u radniÄ​kim udruženjima. Da bi se povezali
postojale bi federacije komuna i radniÄ​kih udruženja i tako bi koordinisali
ponudu i potražnju raznih regiona sa raznom robom.

2) SVOJINA bi bila kolektivna. ProizvoÄ‘aÄ​i bi koristili sredstva za proizvodnju

ali ne bi bili i vlasnici. Vlasništvo bi prešlo u federalno suvlasništvo Ä​iji bi nosilac
(umesto države) bio niz proizvodjaÄ​a okupljenih u široku poljoprivrednu i
industrijsku federaciju.

3) POTREBE TREBA STAVITI IZNAD USLUGA. SVA DOBIT SVAÄŒIJIM

RADOM TREBA PRIPADATI SVIMA, tako da svaki pojedinac može slobodno
uzeti svoj deo, SVAKOME PREMA NJEGOVIM POTREBAMA. Naravno, tu je
društvo da kontroliše da potreba ne preraste u pohlepu. Smatram da radno vreme
treba ograniÄ​iti na maksimum 7 ili 8 radnih sati i da se svi ljudi nagraÄ‘uju za svoj
rad isto. Smatram da bi u takvom režimu rad proizvodio daleko više nego što je
svima potrebno, pa bi bilo dovoljno svega za svakoga. Zato nema potrebe da se
stvara socijalna neravnopravnost time što nauÄ​nik prima 5000 eura platu a radnik
1000 eura, na primer. I jedan i drugi proizvode za društvo a ne za sebe a interes
društva je da svi uživaju u životu a ne samo pojedinci. Država namerno
eksponira školovanje jer onda ima opravdanje da uÄ​ene ljude plati više tj. da ih
podmiti i ućutka jer su oni kao obrazovani na prvom mestu svesni da treba da se
bune protiv vlasti. Niko nema prava da iskoristi razliÄ​itost ljudskih interesovanja da
bi sebi dodelio privilegovan položaj na osnovu školstva tj. zanimanja. Ispada da
je nauÄ​nik Ä​ovek a automehaniÄ​ar rob ili životinja. SVI SMO ROÄ​ENI
RAVNOPRAVNI NA PLANETI ZEMLJI I NIKO NEMA PRAVA DA PRISVAJA
NI ZEMLJINE RESURSE NI RAD RADNIKA (PROFIT) ZA SEBE. Možemo
biti društveno razliÄ​iti tj. imati razliÄ​ite položaje u društvu tj. poslove (u skladu
sa našim interesovanjima) ali moramo biti socijalno ravnopravni. I Ä​istaÄ​/ica ulice
i upravljaÄ​/ica moraju ostvariti blagostanje. Svi smo ljudska bića, zar ne?

4) KONKURENCIJA bi postojala ali joj se mora naći ravnoteža.

MonopolistiÄ​ko udruživanje kao u kapitalizmu gde je konkurencija izvor
nejednakosti dovodi do toga da pobede oni koji su najaÄ​i, najbeskrupulozniji... Zato
konkurencija ne sme biti u korist privatnih interesa jer to dovodi do stvaranja
oligarhije pa i ratova. U kapitalizmu konkurencija ubija konkurenciju a dokaz za to
su upravo transnacionalne kompanije kojima više niko ne može da parira. Zato se
mora izgraditi konkurencija zasnovana na solidarnosti tj. lojalnoj razmeni koja Ä​uva
individualnu inicijativu ali ujedno vraća zajednici njena bogatstva koja joj sada
uzima kapitalistiÄ​ko prisvajanje. Zato se kod upravljaÄ​a/ica mora razviti mentalitet
"iskrenosti razmene".

5) Anarhizam podrazumeva i demokratsko, solidarno PLANIRANJE, razrađeno

odozdo nagore, putem federacija samoupravnih preduzeća. Kada radniÄ​ka
udruženja pređu granice komuna i regiona ljudi se neće deliti na nacije već
na industrijske grupe. Na Ä​elu ekonomske federacije bi se nalazila vrhovna
skupština. Onda bi se ponuda i potražnja proširile na razne zemlje i dobrim
usmeravanjem i rasporedjivanjem bi nestale krizne situacije.

6) RADNIÄŒKI SINDIKALIZAM – Anarhizam je cela ideja a anarho-

sindikalizam je onaj prvi, praktiÄ​an korak u ostvarivanju te ideje. Anarho-sindikat
služi za edukovanje radnika i usmeravanja pa do organizovanja štrajkova tj.
sprovodi prve korake u društvenim promenama. Anarhizam i jeste ideja koja je u
interesu siromašnih pa je i logiÄ​no da prvo meÄ‘u njima dobije podršku. Radnici
su oduvek u teškom položaju i uvek su iskorišÄ‡avani od strane države i
njenih bogataša. Zato anarho-sindikat propagira direktnu akciju tj. štrajkove i
kompletnu obustavu rada na celoj teritoriji države. RadniÄ​ka solidarnost je
veoma bitna. Anarho-sindikati su odliÄ​na zamena za postojeće sindikate koji su
postavljeni od direktora i nikada nisu štitili interese radnika niti su radnici imali
priliku da kontrolišu ljude u sindikatu. U anarhizmu pa i u anarho-sindikatima, ljudi
sami biraju one koji će ih predstavljati a odluke se donose konsenzusom a ne
odlukama vođa. Vođe u anarhizmu ne postoje.

RadniÄ​ki sindikalizam pokreće i samoupravljanje na taj naÄ​in što služi kao

instrument planiranja i jedinstva proizvodnje. Tako se ne može desiti da
proizvodna udruženja vode svoje poslove sebiÄ​no ne obazirući se na opšti
interes. To se postiže stvaranjem federacija prema granama privrede koje će se
ujedinjavati i neće štititi samo plate radnika već će garantovati uzajamnu
upotrebu sredstava za rad koja su u posedu svake od tih grupa. Onda će
meÄ‘usobnim ugovorom federacija ona postati zajedniÄ​ka svojina Ä​itave
federacije. Federacije treba da budu i PLANERI.

7) KOMUNE – Na lokalnoj osnovi ljudi meÄ‘usobno Ä​ine prirodnu grupu koja se

pretvara u društvo sa svojim jedinstvom, nezavisnošÄ‡u, vlastitim životom kao i
svojom autonomijom. SliÄ​ne grupe koje su meÄ‘usobno udaljene mogu imati
zajedniÄ​ke interese i mogu da se udružuju. Autonomna komuna ima pravo da
sama sobom upravlja, rukovodi, da sama sebi određuje dažbine, da raspolaže
prihodima, da gradi škole, da u njima imenuje nastavnike... Zato je samoupravljanje
nemoguće ako postoji autoritarna država. ÄŒim komuna priznaje neku višu
vlast tj. tuđe pravo, neizbežno će jednog dana doći sa njom u suprotnost pa
može da izbije sukob. Čim bude sukoba, logika i snaga traže da prevlada
centralna vlast i to bez pogovora, bez suda, ustupaka, budući da je rasprava
izmedju nadređenog i podređenog nedopustiva.

RadniÄ​ka proizvodna udruženja će se slobodno udruživati u federacije.

Spontani život i rad koji je oduvek kontrolisala država, nakon njenog ukidanja,
biće vraćeni komunama. U prelaznom periodu komuna će preuzeti vlasništvo
nad sredstvima za rad i prebaciće ih u korist samoupravljanja a oni koji dožive
konfiskaciju dobili bi od komune ono najnužnije dok se ne uspostavi nov sistem.
Komunom će upravljati Savet koji će biti sastavljen od izabranih delegata. Oni
će imati zakonski mandat, biće odgovorni i mogu biti opozvani. Komunalni
savet će izmeÄ‘u sebe da izabere izvršne odbore za svaku oblast revolucionarne
uprave u komuni. Kada se odgovornost podeli na više odbora prednost je u tome da
se u upravljanje ukljuÄ​uje što veći broj ljudi iz baze. Courtelary:"Da ne bismo
opet upali u zablude birokratskih, centralistiÄ​kih uprava, opštim interesima komune
ne treba da upravlja samo jedna jedina mesna uprava, već razliÄ​ite specijalne
komisije za svaku oblast delatnosti. Takav postupak bi upravama oduzeo obeležje
vladavine.’

8) JAVNIM SLUŽBAMA koje su ogromne i prostiru se po Ä​itavim državama

ne bi preuzele ni komune ni radniÄ​ka udruženja već federacija komuna. Misli
se na železnicu, poštu, itd.

9) FEDERALIZAM – AnarhistiÄ​ko društvo budućnosti će imati dvostruku

strukturu – EKONOMSKU (federaciju samoupravnih radniÄ​kih udruženja) i
ADMINISTRATIVNU (federaciju komuna). Šira koncepcija može obuhvatiti ceo
svet, a to je FEDERALIZAM. Jedinstvo komuna i federacija je dakle neophodno.
Ne mislim na jedinstvo autoriteta već na slobodno pristupanje (međusobnim
ugovorom bi razne teritorijalne zajednice sklopile pravnu vezu). Da to jedinstvo ne
bi bilo centralizovano, ono mora ići odozdo nagore, sa strane prema središtu, da
sve funkcije budu nezavisne i da svaka od njih sama sobom upravlja. Treba ujediniti
sve narode u KONFEDERACIJU KONFEDERACIJA. Posrednik između komune
i federativnog tela bi bila provincija ili regija tj. slobodna federacija autonomnih
komuna. Solidarnost je neodvojiva od slobode. Tako komune ostaju autonomne,
meÄ‘usobno su solidarne a sjedinjuju se ne žrtvujući pri tom ništa od svoje
slobode.

10) INTERNACIONALIZAM – Federalizam vodi ka internacionalizmu tj.

federativnoj organizaciji raznih naroda. Još u 19 veku je Bakunjin tvrdio da bi
ujedinjenje Evrope onemogućilo graÄ‘anski rat izmeÄ‘u raznih naroda koji Ä​ine
Evropu. Ali je i smatrao da ovakve centralizovane, birokratske, vojniÄ​ke države
nikako ne mogu iskreno da uđu u međunarodnu konfederaciju. Njihovo uređenje
negira slobodu i države uvek prete oružjem drugim državama. Zato ta
organizacija zasnovana odozgo nadole, koja poÄ​iva na sili i vlasti, mora biti
srušena. Kada bi se u nekoj zemlji sprovela socijalna revolucija, svaka zemlja koja
bi to isto želela, bila bi primljena u revolucionu federaciju bez obzira na sadašnje
stanje granica. Svaki pojedinac, komuna, pokrajina, narod, imaju pravo da
raspolažu sobom, da se udružuju ili da to ne Ä​ine bez obzira "na istorijska
prava" ili "koristi suseda". Bez prava na slobodno udruživanje i otcepljenje,
konfederacija bi uvek bila maskirana centralizacija (kao USA, Swiss, UK).

Mogu da zakljuÄ​im da će jednog dana u svim Državama nacionalno pitanje

biti zamenjeno socijalnim a mi, anarhisti i anarhistkinje, ćemo se potruditi (nadam
se uz tvoju podršku) da to ubrzamo i da promenimo nepravdu u pravdu!

Ukinimo državu, njene represivne organe i izrabljivanje!

Samo našim delovanjem možemo promeniti stvari na bolje!

Udružimo se! Budimo solidarni i pomažimo jedni drugima!

Za anarhizam! Za društvo socijalne pravde! Za život dostojan Ä​oveka! Krenimo

već danas!