SPISAK PITANJA ZA ISPIT IZ MERENJA

1. Navesti osnovne fizičke veličine u SI sistemu i dati njihove jedinice.

2. Popuniti tabelu (analogija sa rotacionim kretanjem):

x υ=dx /dt a=dυ /dt m F=ma A=∫ Fdx Ek=½m υ

2
P=Fυ p=mυ F=kx

3. Jedinica za specifičnu toplotu materijala je: a) J/mol, b) J/kgK, c) J, d) J/molK, e) J/K.

2 2 2
4. Jedinica za Jangov moduo eleastičnosti je: a) N/m, b) J/m , c) Nm, d) N/m , e) kgm .
2 2 2
5. Jedinica za pritisak je: a) N/m, b) J/m , c) N/m , d) Nm, e) kgm .
3 3 2 2
6. Jedinica za gustinu je: a) N/m , b) kg/m , c) Nm, d) N/m , e) kgm .
7. Pored svake od ovih jedinica napišite naziv veličine koja se njome meri:
J/kgK ______________, J _____________, J/molK ______________, J/K _____________,
2 2
N/m _____________, Nm ______________, kgm _________

8. Merenje neke dužune se vrši lenjirom sa nonijusom. Ako je dužina jednog podeoka na lenjiru d, broj
podeoka na nonijusu je n, a dužina merenog predmeta ℓ, tada je proširena merna nesigurnost nonijusa
kojim je izvršeno merenje:
l d l d l
a) , b) , c) , d) , e)
n −1 n(n − 1) n(n − 1) n n
9. Kada se merenje neke dužune vrši lenjirom sa nonijusom, proširena merna nesigurnost pri merenju
nonijusom je jednaka: a) dužini jednog podeoka na lenjiru, b) dužini jednog podeoka na nonijusu,
c) 0,02mm, d) razlici dužina jednog podeoka na lenjiru i jednog podeoka na nonijusu.
10. Ako je dužina jednog podeoka na lenjiru d, a broj podeoka na nonijusu je n, onda je dužina jednog
n −1
n(n − 1)d
n d
podeoka na nonijusu: a) d b) d c) d)
n n −1 n
11. Ako je proširena merna nesigurnost mikrometarskog zavrtnja 0,01mm i ako on ima 50 podeoka na
kružnoj skali, jedan pun obrtaj pomeri zavrtanja za: a) 1mm, b) 2mm, c) 0,5mm,
d) 0,05mm e) 2,5mm
12. Ako je proširena merna nesigurnost mikrometarskog zavrtnja 0,01mm i ako on ima 100 podeoka na
kružnoj skali, jedan pun obrtaj pomeri zavrtanja za: a) 1mm, b) 2mm, c) 0,5mm,
d) 0,05mm e) 2,5mm
13. Izvršili ste jedno merenje prečnika valjka lenjirom sa nonijusom na kome je 20 (varijanta 50)
podeljaka. Ako dužina jednog podeoka na lenjiru iznosi 1mm, kolika je proširena merna nesigurnost ovog
nonijusa (lenjira sa nonijusom)?__________
Ako je poznato da prečnik tog valjka iznosi D≈7cm, koji od sledećih rezultata je moguć?
a) 70,125mm, b) 70,122mm, c) 70,15mm, d) 70,12mm.
14. Izvršili ste jedno merenje dužine matematičkog klatna lenjirom sa nonijusom na kome je 10 podeljaka.
Ako dužina jednog podeoka na lenjiru iznosi 1mm, kolika je proširena merna nesigurnost ovog nonijusa
(lenjira sa nonijusom)?___________
Ako je poznato da dužina klatna iznosi približno L≈60cm, koji od sledećih rezultata je moguć?
a) 60,125cm, b) 60,122cm, c) 60,12cm.

15. Ako je visina stuba žive u otvorenom kraku za h niža (varijanta zadatka da je niža) od visine stuba
žive u kraku koji je povezan sa zatvorenim sudom u kome se meri pritisak, gustina žive ρ, a atmosferski
pritisak pa, tada je pritisak gasa u sudu:
a) ρgh, b) pa+ρgh, c) pa−ρgh, d) −ρgh, e) pa+ρh.
16. Otvoren živin manometar pokazuje: a) pritisak u zatvorenom sudu, b) pritisak u otvorenom sudu,
c) atmosferski pritisak, d) zbir atmosferskog pritiska i pritiska u zatvorenom sudu,
e) razliku atmosferskog pritiska i pritiska u zatvorenom sudu.
17. Pomoću otvorenog manometra meri se pritisak gasa u hermetički zarvorenom sudu. Dobija se da je
pritisak u sudu za ∆p niži (varijanta zadatka je da je viši) od atmosferstkog. Ako se atmosferski pritisak u
prostoriji u kojoj se nalaze sud i manometar smanji za ∆p0, očitavanje na manometru će posle toga biti:
a) ∆p⋅∆p0, b) ∆p-∆p0, c) ∆p+∆p0, d) ∆p, e) ∆p0.
18. Ureñaj za merenje pritiska gasa u zatvorenom sudu zove se:
a) kalorimetar b) barometar c) hidrometar d) hronometar e) manometar.
19. Ureñaj za merenje dužina reda veličine milimetra zove se:
a) katetomatar b) barometar c) mikrometarski zavrtanj d) hronometar e) manometar.
20. Ureñaj za merenje temperature zove se:
a) kalorimetar b) termometar b) katetometar d) hronometar e) manometar.
21. Ureñaj za merenje atmosferskog pritiska zove se:
a) kalorimetar b) barometar c) termometar d) hronometar e) manometar

Uopšteno o mernoj nesigurnosti:

1. Da li je standardna merna nesigurnost imenovani ili neimenovani broj?
2. Da li je relativna standardna merna nesigurnost imenovani ili neimenovani broj?
3. Merenjem su dobijeni sledeći rezultati: x1, x2,...,x7. Srednja vrednost dobijenih rezultata je ___________
4. Standardno odstupanje srednje vrednosti od n uzoraka je dato izrazom__________________________
5. Standardno odstupanje indirektno merene veličine y=f(x1,x2,...,xn) dato je izrazom
uy=____________________
6. Navesti važnije funkcije raspodele:______________________________________________________
7. U kom slučaju je raspodela mogućih rezultata izmerenih vrednosti Gausova raspodela?
8. U kom slučaju je raspodela mogućih rezultata izmerenih vrednosti trougaona raspodela?
9. U kom slučaju je raspodela mogućih rezultata izmerenih vrednosti uniformna raspodela?
10. Verovatnoća nalaženja rezultata u intervalu (xs ± u) je:
a) veća kod Gausove nego kod ravnomerene raspodele;
b) jednaka je kod Gausove i ravnomerene raspodele;
c) veća je kod ravnomerene nego kod Gausove raspodele;
11. Verovatnoća nalaženja rezultata u intervalu (xs ± u) je:
a) veća kod trougaone nego kod ravnomerene raspodele;
b) jednaka je kod trougaone i ravnomerene raspodele;
b) veća je kod ravnomerene nego kod trougaone raspodele;
12. Navesti tipove merne nesigurnosti.
13. U kom slučaju se koristi merna nesigurnost tipa A?
14. U kom slučaju se koristi merna nesigurnost tipa B?
15. U kom slučaju se koristi kombinovana merna nesigurnost i kako se odreñuje?
16. Šta predstavlja standardna merna nesigurnost, a šta proširena merna nesigurnost i kakva je veza
izmeñu njih?
17. Izraz za mernu nesigurnost tip A je_____________. Definisati veličine koje figurišu u njemu.
18. Ako se neka veličina izmeri direktno samo jednom, kakvu mernu nesigurnost možemo definisati za to
merenje:
a) samo kombinovanu, b) samo tib A, c) samo tip B, d) tip A, tip B i kombinovanu.
19. Ako se neka veličina izmeri direktno nekoliko puta, kakvu mernu nesigurnost možemo definisati za to
merenje:
a) samo kombinovanu, b) samo tib A, c) samo tip B, d) tip A, tip B i kombinovanu.
20. Ako se masa suda meri digitalnom vagom čija poslednja cifra pokazuje stote delove grama,
izračunajte standardnu mernu nesigurnost ove vage um i izrazite je u
kilogramima.____________________________________
o
21. Ako se ugao meri uglomerom (najmanji podeokom od 1 ), koji ima i dodatak - nonijus sa 10 podeljaka
sa svake strane, izračunajte standardnu mernu nesigurnost ovog uglomera uθ i izrazite je u
radijanima.____________________
22. Ako se veličina y indirektno meri tako što se veličina x jednom izmeri direktno sa standardnom
x
mernom nesigurnošću ua, pa se veličina y izračuna kao y =
2
(ili moguće varijante y=3x ), standardna
10
merna nesigurnost indirektno merene veličine y je:________________________________, a relativna
standardna merna nesigurnost je:_______________
23. Ako se veličina y indirektno meri tako što se veličine x1 i x2 mere direktno sa standardnim mernim
nesigurnostima ux1 i ux2, pa se veličina y izračuna kao y=x1-x2 (ili moguće varijante y=x1⋅x2 , y= x 12 x2 ,
y=x1 x 23 ) standardna merna nesigurnost indirektno merene veličine y je:_____________
24. Odrediti standardnu mernu nesigurnost indirektno merene veličine y=2x1 + x2 (varijanta y=¼x 1⋅x2)
dobijene jednim direktnim merenjem veličina x1=40,0cm i x2=8,35mm čije proširene merne nesigurnosti
iznose Ux1 = 0,1 mm i Ux2 = 0,05 mm, tim redom.
Smatrati da je raspodela mogućih vrednosti veličina x1 i x2 sa ovim mernim rezultatima ravnomerna.
25. Masa nekog uzorka je merena tri puta pri čemu su dobijene sledeće vrednosti: 65,98g, 66,02g i
65,96g. Dati izraz za mernu nesigurnost pri odreñivanju mase ovog uzorka i dati konačan zapis rezultata.
Proširena merna nesigurnost digitalne vage je iznosila 0,01g.
26. Dužina nekog uzorka je merena tri puta pri čemu su dobijene sledeće vrednosti: 65,41cm, 65,42cm i
65,39cm. Dati izraz za mernu nesigurnost pri odreñivanju dužine ovog uzorka i dati konačan zapis
rezultata. Proširena merna nesigurnost lenjira sa nonijuskom podelom je iznosila 0,1mm.
27. Dati konačan prikaz rezultata neke veličine y:
a) y=3,2453m.j. i Uy=0,03532m.j. _____________________
b) y =23857,38m.j. i Uy= 355m.j. ______________________
28. Za optimalnu pravu na dijagramu važi:
a) podjedanak broj tačaka se nalazi sa jedne i druge strane prave;
b) zbir odstupanja mernih tačaka od prave ima najmanju vrednost;
c) zbir kvadrata odstupanja mernih tačaka ima najmanju vrednost;
d) prolazi kroz jednak broj mernih tačaka.

Matematučko klatno:
1. Matematičko klatno predstavlja sistem koji se sastoji od:
a) duge i neistegljive niti i kuglice zanemarljive mase;
b) duge i neistegljive niti zanemarljive mase i teške kuglice zanemarljivih dimenzija u odnosu na
dužinu niti;
c) duge i neistegljive niti i kuglice zanemarljive mase i zanemarljivih dimenzija u odnosu na dužinu
niti.
2. Koje veličine ste u vežbi Odreñivanje ubrzanja Zemljine teže matematičkim klatnom merili direktno, a
koje indirektno?
3. Pod dejstvom koje sile osciluje matematičko klatno i kada se može smatrati harmonijskim oscilatorom?
4. Dati izraz za period oscilovanja matematičkog klatna i definisati veličine koje figurišu u njemu
_________________.
Za jedno te isto matematičko klatno, da li je veći period oscilovanja u Beogradu ili na vrhu Kopaonika?
5. Šta se postiže povećanjem broja oscilacija pri jednom merenju perioda? 5.
2
6. Ako je a tangens ugla koji, u vežbi Odreñivanje ubrzanja Zemljine teže, prava T =f(ℓ) zaklapa sa ℓ
osom, ubrzanje Zemljine teže brojno je jednako:
2 2 2
a) a b) 1/a c) 4π a d) 4π /a e) a/4π
2
7. Neka je u vežbi Odreñivanje ubrzanje Zemljine teže dobijeno da je g= 9,77261m/s . Proračunom je
ug
dobijeno da je relativna standardna merna nesigurnost = 0,03209 . Izračunajte proširenu mernu
g
nesigurnost za g za statističku sigurnost od 99,7%?_____________. Smatrajte da je raspodela mogućih
rezultata merenja Gausova (normalna).
2
Konačan rezultat merenja je onda g=( + )m/s .
2
8. Neka je u vežbi Odreñivanje ubrzanje Zemljine teže dobijeno da je g= 9,8317m/s . Proračunom je
ug
dobijeno da je relativna standardna merna nesigurnost = 0,0016036 . Izračunajte proširenu mernu
g
nesigurnost za g za statističku sigurnost od 100%?_____________. Smatrajte da je raspodela mogućih
rezultata merenja trougaona.
2
Konačan rezultat merenja je onda g=( + )m/s .
Moduo torzije i moment inercije:
9. Koje veličine ste u vežbi Odreñivanje modula torzije merili direktno, a koje indirektno?
10. Napišite izraz po kojem ste odreñivali vrednosti momenta sprega M u vežbi Oreñivanje modula torzije
žice.
11. Ako je a tangens ugla koji, u vežbi Odreñivanje modula torzije, prava θ=f(M) zaklapa sa M osom,
torziona konstantna brojno je jednaka:
2 2 2
a) a b) 1/a c) 4π a d) 4π /a e) a/4π
12. U vežbi Odreñivanje momenta inercije tela pomoću torzionog klatna, period oscilovanja klatna je bio:
a) direktno merena veličina; b) indirektno merena veličina.
13. Torziono klatno osciluje pod dejstvom ___________________________. Dati izraz za period
oscilovanja torzionog klatna i definisati veličine _______________________________________.
14. Dati jedinice za period oscilovanja_______, moment sprega sila________, moment inercije_______
konstantu torzije_______________.
-3 2
15. U vežbi Odreñivanje momenta inercije tela nepravilnog oblika, dobijeno je da je I= 4,436⋅10 kgm .
u
Proračunom je dobijeno da je relativna standardna merna nesigurnost I = 0,0131 . Izračunajte proširenu
I
mernu nesigurnost za I i za statističku sigurnost od 99,7%?___________. Smatrajte da je raspodela
mogućih rezultata merenja Gausova (normalna).
2
Konačan rezultat merenja je onda I=( + )kgm .
-3 2
16. U vežbi Odreñivanje momenta inercije tela nepravilnog oblika, dobijeno je da je I=2,8384⋅10 kgm .
u
Proračunom je dobijeno da je relativna standardna merna nesigurnost I = 0,23677 . Izračunajte
I
proširenu mernu nesigurnost za g i za statističku sigurnost od 100%?_____ Smatrajte da je raspodela
mogućih rezultata merenja trougaona.
2
Konačan rezultat merenja je onda I=( + )kgm .

Odreñivanje brzine zvuka pomoću Kuntove cevi:

3 3
17. Izmerili ste da brzina zvuka u nekom materijalu gustine 2,57⋅10 kg/m iznosi 5300m/s? Izračunajte
Jungov moduo elastičnosti tog materijala.
18. U vazdušnom stubu Kundt-ove cevi dužine 0,8m uspostavljen je stojeći talas talasne dužine 0,2m.
Broj Kundt-ovih figura koji se pri tom formira u cevi je (dokazati odgovor):
a) 2, b) 4, c) 8, d) 12, e) 16.
19. U vazdušnom stubu Kundt-ove cevi dužine 0,75m uspostavljen je stojeći talas talasne dužine 0,3m.
Broj Kundt-ovih figura koji se pri tom formira u cevi je (dokazati odgovor):
a) 2, b) 3, c) 4, d) 5, e) 6.
20. Po čemu ste u vežbi Odreñivanje brzine zvuka pomoću Kuntove cevi znali da je došlo do rezonancije?
_____________
Šta je rezonancija? _____________________________________________________________

Hidrometar:
21. Napišite formulu po kojoj ste odreñivali gustinu nepoznate tečnosti u vežbi i pojasnite oznake u njoj.
Da li je visina stuba alkohola u jednom kraku hidrometarske cevi bila veća ili manja od visine stuba vode u
drugom kraku?
22. Prilikom odreñivanja gustine nepozante tečnosti hidrometrom izmereni su sledeći podaci: ∆h=32,5cm i
∆h0=27,6cm. Ako je ρ0=1000kg/m , izračunati gustinu nepoznate tečnosti (dat izraz).
3

23. Da li će, kod hidrometra, viši biti stub tečnosti veće ili manje gustine? Pokažite zašto.
24. Koje četiri visine je potrebno izmeriti da bi se odredila gustina nepoznate tečnosti? Skicirati.

Odreñivanje odnosa cp/cv

25. Neposredno nakon adijabatskog širenja vazduha u balonu, u trenutku kada je prestalo da se čuje
šištanje gasa koji izlazi iz balona, pritisak vazduha u balonu je bio:
a) manji od atmosferskog b) veći od atmosferskog c) jednak atmosferskom pritisku.
26. Temperatura vazduha u balonu neposredno nakon adijabatskog procesa:
a) ostaje jednaka temperaturi okoline, b) manja je od temperature okoline, c) veća je od
temperature okoline.
27. Nakon adijabatskog širenja vazduha i zatvaranja slavine, u balonu se odvijalo:
a) izohorsko zagrevanje b) izohorsko hlañenje c) izobarsko hlañenje d) izobarsko zagrevanje.
28. Prikažite p-V dijagramom promene stanja vazduha u postupku Klemen Dezormea prilikom
odreñivanja odnosa Cp/CV za vazduh. Označiti stanja na dijagramu.
29. Dati izraz koji ste koristili prilikom odreñivanja odnosa Cp/CV za vazduh i definisati veličine.
30. Za odreñivanje standardne merne nesigurnosti za κ , koristili ste izraz za:
a) mernu nesigurnost tipa A, b) mernu nesigurnost tipa B, c) kombinovanu mernu nesigurnost.
Obrazložite odgovor.

Odreñivanje toplote isparavanja vode:

31. Dati jedinice za toplotu isparavanja_________, toplotni kapacitet_______ i specifičnu toplotu _______
32. Šta je toplotni kapacitet (tj. vodena vrednost) kalorimetra? Dati izraz za toplotni kapacitet (vodenu
vrednost) kalorimetra na osnovu koga ste izračunavali toplotu isparavanja vode. Definisati veličine koje
figurišu u tom izrazu.
Q − Q′
33. Šta u izrazu q i = , predstavljaju veličine qi, Q, Q‚' i µ. Dati i njihove jedinice.
µ
34. Veza izmeñu Celzijusove i Kelvinove temperaturske skale je data izrazom:
o o o o
a) t[ C]= T[K]+273,16 b) t[ C]= T[K]/273,16 c) t[ C]= T[K]−273,16 d)T[ C]=t[K]−273,16 e)
o
T[ C]= t[K]/273,16
35. Polazeći od toga da je u vežbi "Odreñivanje toplote isparavanja vode" masa kondenzovane vode
odreñena kao razlika masa punog i praznog kondenzatora, izvesti izraz za standardnu mernu nesigurnost
tako odreñene vrednosti mase kondenzovane vode. Uzeti u obzir da je vrednost najmanjeg podeoka na
vagi bila Um.
36. Nacrtati dijagram koji pokazuje kako se menja temperatura tela sa dovoñenjem toplote, ako je u
početnom trenutku telo u čvrstom stanju i označiti na dijagramu tačku topljenja i tačku ključanja (T-Q
dijagram).

Odreñivanje zavisnosti tačke ključanja vode od pritiska:

37. Nacrtati grafik (dijagram) zavisnosti tačke ključanja vode u funkciji pritiska.
38. Šta je ključanje?
39. Koliki je napon pare tečnosti kada doñe do njenog ključanja?
40. Izraziti pritisak od 800mmHg u paskalima (Pa).(Gustina žive je 13600 jedinica SI)
41. Ako je, u vežbi, izmereno da je razlika izmeñu atmosferskog pritiska i pritiska u sudu u kome je
nastupilo ključanje 368mmHg, a tog dana je atmosferski pritisak iznosio 752mmHg, izraziti pritisak u sudu
u kPa.

Odreñivanje talasne dužine svetlosti:

42. Koje veličine ste u vežbi Odreñivanje talasne dužine svetlosti pomoću Fraunhoferove difrakcije merili
direktno, a koje indirektno?
43. Neka ste pomoću uglomera sa nonijusom (sa 10 podeoka) izmerili ugao pod kojim se vidi svetlost
o
plave boje od 2,8 . Kolika je proširena merna nesigurnost ovog nonijusa?____________
Izračunajte relativnu standardnu mernu nesigurnost ovog merenja.________________________
U kojim jedinicama se izražava relativna standardna merna nesigurnost?
44. Ako vrednost konstante neke difrakcione rešetke iznosi d=0.01mm, koliko ta rešetka ima proreza po 1
cm?
45. Ako vrednost konstante neke difrakcione rešetke iznosi d=0.05mm, koliko ta rešetka ima proreza po 1
cm?
46. Ako vrednost konstante neke difrakcione rešetke iznosi d=0.02mm, koliko ta rešetka ima proreza po 1
cm?
47. Normalno na optičku rešetku sa konstantom d=0,01mm pada zelena monohromatska svetlost.
Maksimum drugog reda vidi se pod uglom θ=6,3 . Odrediti talasnu dužinu ove zelene svetlosti i izrazite je
o

u milimetrima, metrima i nanometrima.

48. Normalno na optičku rešetku sa konstantom d=0,01mm pada plava monohromatska svetlost.
Maksimum trećeg reda vidi se pod uglom θ=7,8 . Odrediti talasnu dužinu ove plave svetlosti i izrazite je u
o

milimetrima, metrima i nanometrima.

49. Polazeći od jednačine difrakcione rešetke izvesti izraz za standardnu mernu nesigurnost tip B
odreñivanja talasne dužine svetlosti.
50. Polazeći od jednačine difrakcione rešetke (slučaj Fraunhoferove difrakcije), zaključiti da li će se pri
propuštanju bele svetlosti kroz difrakcionu rešetku, u spektru z-tog reda (z-ti maksimum) crvena pruga
videti pod većim ili manjim uglom u odnosu na ljubičastu? Objasniti zašto.
Napomena: λcrveno∈(630 - 780)nm, a λljubič∈( 380 - 430)nm.
51. Polazeći od jednačine difrakcione rešetke (slučaj Fraunhoferove difrakcije), zaključiti da li će se pri
propuštanju bele svetlosti kroz difrakcionu rešetku, u spektru z-tog reda (z-ti maksimum) žuta pruga videti
pod većim ili manjim uglom u odnosu na crvenu? Objasniti zašto.
Napomena: λcrveno∈(630 - 780)nm, a λžuta∈(560 - 590)nm.
52. Polazeći od jednačine difrakcione rešetke (slučaj Fraunhoferove difrakcije), zaključiti da li će se pri
propuštanju bele svetlosti kroz difrakcionu rešetku, u spektru z-tog reda (z-ti maksimum) zelena pruga
videti pod većim ili manjim uglom u odnosu na narandžastu? Objasniti zašto.
Napomena: λzeleno∈(480 - 560)nm, a λnarandž∈(590 - 620)nm.

Odreñivanje Ridbergove konstante:

53. Napišite Balmer-Ridbergovu formulu, definisati veličine u njoj i zaokružite u njoj glavni kvantni broj koji
odreñuje spektralnu seriju.
54. Napišite Balmer-Ridbergovu formulu i u njoj zaokružite glavni kvantni broj koji odreñuje liniju u
spektralnoj seriji.
55. Koliko iznosi n a koliko m za crvenu (ili zelenu) liniju u Balmerovoj seriji spektra vodonikovog atoma?
56. Uporedite širinu crvene (ili zelene) pruge u spektru prvog reda kod difrakcione slike dobijene
difrakcijom svetlosti iz vodonikove (ili helijumove) lampe i kod difrakcione slike dobijene od obične bele
svetlosti (za istu vrednost konstante rešetke):
a) veća je širina crvene (zelene) pruge kod difr. slike iz vodonikove lampe,
b) veća je širina crvene (zelene) pruge kod difr. slike od obične bele svetlosti,
c) nema razlike u širini crvene (zelene) pruge kod ove dve difrakcione slike.
57. Na osnovu kog izraza je odreñivana Ridbergova konstanta? Definisati veličine. Koliko ona približno
iznosi za atom vodonika?
58. Koje veličine ste u vežbi Odreñivanje Ridbergove konstante merili direktno, a koje indirektno?
59. Navesti Borove postulate.
60. Borov kvantni uslov glasi: ______________________ .
61. Atom emituje energiju:
a) kada elektron prelazi sa nižeg energetskog nivoa na viši,
b) kada se elektron kreće po stacionarnoj putanji oko jezgra,
c) kada elektron prelazi sa višeg na niži energetski nivo,
d) kada elektron miruje.
62. Atom apsorbuje energiju:
a) kada elektron prelazi sa nižeg energetskog nivoa na viši,
b) kada se elektron kreće po stacionarnoj putanji oko jezgra,
c) kada elektron prelazi sa višeg na niži energetski nivo,
d) kada elektron miruje.

Dodatno pitanje (za 3 poena) na ispitu – izvodjenje izraza za merne nesigurnosti indirektno
merenih veličina.