O samoubistvu i lososima

Apsolutni pobornici samoubistva ne žele da plate cenu koju traži istinski život. U želji da preduhitre
sopstvenu smrt, oni život ubijaju jednim udarcem, makar i produženim, umesto da dopuste da život sazri i
umru u vremenu. Samoubistvo, kao takvo, je čin nasilja nad sopstvenim bićem ali i porodicom kao i
društvom. Prekidajući sebi život, samoubica istovremeno potvrđuje i odbacuje sudbinu smrtne osobe.
Pošto se osećaju nemoćnim da prihvate rizik življenja i da umru kada im to nametne životni časovnik,
samoubice, u stvari, žele da ukinu svoju sudbinu smrtnog bića.

Naravno, svako objašnjenje samoubistva, pa i ovo, uzaludno je i neopravdano uprošćavanje stvari koje
nisu objašnjive.

Svako od nas, na svoj visoko individualan način nosi u sebi skrivenog samoubicu i ova težnja se da ispoljiti
kao normalna ali i patološka pojava. Pitanje je koji je to trenutak kada jedno prelazi u drugo a skoro uvek
prvo (normalno) prelazi u drugo (patološko).

U biti samoubistva leži paradoks – umire se da bi živelo, ubija se da bi se postojalo.

Samoubistvo je čin u kome pojedinci ostvaruju krajnju slobodu da bi se usmrtili jer više nisu u stanju da
posmatraju smrt kao normalan kraj života. Pojam slobode, u ovom kontekstu, sastoji se u nasilnom
prekraćivanju života kako se ne bi moralo umreti, sloboda da se odjednom prekine proticanje vremena
kako se ne bi morao čekati neodređeni kraj, sloboda da se počini naoko besmisleni čin da bi se dao smisao
postojanju, ukratko, sloboda da se umre odjednom umesto u depresiji, bolu, usamljenosti, napuštenosti,
nemoći, starosti, u nepodnošljivom strahu od života i smrti.

Samoubistvo, dakle, služi ljudima da bi se oslobodili straha tj. od straha od smrti i od straha od života.
Najgore je, u stvari, to ćutanje samoubica. To je najveće nasilje nad nama živima.

http://pulse.sm-art.info/polja-jagoda-zauvek-o-samoubistvu-i-lososima/