Mila Vučićević *

Glavne razlike u finansijskim izveštajima SAD i

Nemačke **
Rezime: Razlike u finansijskim izveštajima na međunarodnom nivou su naročito velike
između francusko- nemačke i anglo-američke prakse. One su posledica dejstva brojnih
faktora, od kojih su najvažniji: Pravni sistem, snabdevači finansijskim sredstvima,
oporezivanje i računovodstvena profesija. Ovi faktori uslovljavaju razlike u formi, sadržini i
metodologiji sastavljanja finansijskih izveštaja, što stvara probleme za one koji
sastavljaju, revidiraju i publikuju finansijske izveštaje. Zbog toga je nekoliko organizacija u
svetu pokušalo da harmonizuje i standardizuje računovodstvo, pre svega Komitet za
međunarodne računovodsvene standarde i Međunarodni savez računovođa. Najveće
koristi od harmonizacije imali bi investitori i multinacionalne kompanije, ali se u tom
procesu javljaji problemi od kojih je najveći veličina postojećih razlika računovodsvenih
praksi pojedinih zemalja
Ključne reči: finansijski izveštaj, harmonizacija, standardizacija
Summary: Differences relating to financial reports , which exist on international level,
are particularly big between Franco-German and Anglo-Saxon reporting practice. Those
differences have been caused by a variety of factors but among them the most important
are legal system, taxation, type of investors and accounting profession. These different
circumstances have led to the use of different form and content of financial statements
and different methodology for recognition and measurement of items what caused
difficulties for all who prepares, audits or presents financial statements. Because of that
several international organizations tried to harmonize and standardize accounting
practice, first of all The International Accounting Standard Committee(IASC) and
International Federation of Accountants(IFAC). Investors and multinational corporations
will mostly have benefit from harmonisation but variety obstacles affect haromonisation,
first of all current differences between accounting practice of different countries.
Keywords: financial report, harmonization, standardization
_____________
* Ekonomski institut, Beograd
** Rad predstavlja deo rezultata istraživanja na projektu 1491 finansiranog od
strane MNTRS

83
M.Vučićević Glavne razlike u finansijskim izveštajima SAD i Nemačke

1. UVOD

F
inansijski izveštaji Preduzeća predstavljaju glavni izvor informacija na koje
se oslanjaju kako interni tako i eksterni korisnici. Interni korisnici u
kapitalističkim preduzećima su pre svega vlasnici i ortaci ako samostalno
rukovode preduzećem ili je to uprava preduzeća ako se ona nalazi u rukama
vlasnika i ortaka. Bilansne informacije služe internim korisnicima za kontrolu i
nadzor poslovnog procesa i za uvrđivanje poslovnog rezultata. Ovim zadacima
treba pridružiti i posebne zadatke među kojima su naročito: nadzor održavanja
kapitala i supstance preduzeća, kontrola likvidnosti, kontrola razvoja finansijske
strukture, prikazivanje ratvoja investicija itd. Eksterni korisnici u koje spadaju
kreditori, dobavljači, poreski organi i ostali poverioci zainteresovani su za
pouzdano prikazivanje finansijske strukture, razvoja periodičnog rezultata i
položaja likvidnosti. Poreski organi su zainteresovani za utvrđivanje osnove
oporezivanja. Javnost, pre svega, zanima stanje i razvoj nacionalne ekonomije.

U praksi finansijskog izveštavanja postoje bitne razlike između pojedinih

zemalja, a naročito su velike između anglo-američke i francusko-nemačke
prakse. One su, pre svega, posledica različitih načina regulisanja finansijskog
izveštavanja, ali i dejstva drugih faktora.

Poređenje računovodsvenih praksi između različitih zemalja je važno iz sledećih

razloga:
1. Istorijski - Mnoge zemlje su dale značajan doprinos razvoju
računovodstva. U 14. i 15. veku vodeću ulogu imali su italijanski gradovi- države.
Italijanski metod dvojnog knjigovodstva se prvo proširio na ostali deo Evrope, a
zatim i po selom svetu. U 19. veku Britanija i SAD su zauzele vodeće mesto u
domenu računovodstva, tako da je engleski postao svetski računovodstveni
jezik. U Nemačkoj je 1937. godine sačinjen obavezni kontni okvir koji je doprineo
ujednačavanju, izgradnji i racionalizaciji knjigovodstva. Ovaj kontni plan je
poslužio mnogim zemljama posle Drugog svetskog rata za izgradnju sopstvenih
kontnih planova koji su se manje ili više razlikovali od ovog uzora.

2. Multinacionalni - Svojim delovanjem multinacionalne kompanije bitno

utiču na pravce, strukturu i obim odvijanja međunarodne trgovine. One
predstavljaju najznačajniji faktor podsticanja procesa internacionalizacije. Ineresi
i značaj multinacionalnih kompanija prevazilaze njihove nacionalne okvire, što
globalizaciju međunarodnih ekonomskih odnosa čini njihovim prirodnim
ambijentom delovanja. One proizvode robu i usluge u dve ili više zemalja, a
njihove filijale svoje finansijske izveštaje sastavljaju u skladu sa praksom zemlje
u kojoj posluju. Upravu multinacionalnih kompanija zanima poslovanje
preduzeća kao celine, pa je bitno da izveštaji pojedinih filijala budu uporedivi
tako da bi se mogao sastaviti konsolidovani bilans.

3. Uporedivost - Ovo je najznačajniji od svih razloga zato što pomaže da

neka zemlja unapredi svoje računovodstvo posmatrajući njegovu metodologiju i
organizaciju u drugim zemljama. Do nedavno je bila tendencija da računovođe

84
 Industrija 1-2/2003

diskutuju o računovodstvenim problemima samo na nacionalnoj bazi, pri čemu

su malo pažnje posvećivali praksi u drugim zemljama. Oni su ignorisali činjenicu
da su računovodstvene metode i institucije koje su predlagane ali još nisu
primenjene ili osnovane u jednoj zemlji često već primenjene u drugoj. (vidi [2],
str. 13., 14., i 15)

4. Harmonizacija - Harmonizacija se može definisati kao proces

usaglašavanja računovodstvenih praksi utvrđivanjem granica i stepena mogućih
razlika. Pritisak za međunarodnom harmonizacijom dolazi pre svega od strane
onih koji regulišu, pripremaju i koriste finansijske izveštaje.

2. UZROCI RAZLIKA U FINANSIJSKIM IZVEŠTAJIMA SAD I

NEMAČKE
Razlike u finansijskim izveštajima između ove dve zemlje su posledica dejstva
sledećih faktora: Pravni sistemi, snabdevači finansijskim sredstvima,
oporezivanje i računovodstvena profesija.

Pravni sistemi
Pravo je sintetička celina svih pravnih normi međusobno sjedinjenih na bazi
njihovog svojstva. U svakom društvu postoje pravila ponašanja kojima se
regulišu odnosi između članova tog društva. Među tim pravilima izdvajaju se
pravna i moralna pravila. Skup pravnih pravila čini pravni sistem tog društva.
Dakle, kada se pravo ne posmatra uopšteno kao društvena pojava (vidi [4]) već
kao jedna logička celina oblikovana specifičnim vezama između delova onda se
ta sadržina označava terminom pravni sistem. Postoji više podela pravnih
sistema. Činjenica je da svet nije podjednako razvijen ekonomski, društveno-
politički i kulturno, tako da je osnovna podela pravnih sistema na kapitalističke i
socijalističke zemlje. Razlike između ovih sistema nužna su posledica samih
društvenih odnosa. Za finansijsko izveštavanje u jednoj zemlji je bitno da li je
njen sistem sistem običajnog, odnosno precedentnog prava ili je u pitanju sistem
pisanog tj. kodifikovanog prava. Običaj je produkt dugotrajnog i istovetnog
postupanja grupe pojedinaca u određenim društvenim situacijama. Običajna
pravila u određenim društvenim uslovima mogu steći status pravnih praila i u
tom slučaju običaj se tretira kao izvor prava. Običajna pravila su mahom
nekodifikovana i opterećena konzervativnošću. U ovom sistemu potrebno je
autoritetom jednog organa izdvojiti ona pravila koja se prihvataju kao pravna i
priznati im status opšte-obaveznih pravila ponašanja. Pravosudni organi
preuzimaju ovu funkciju jer svojom stručnošću pružaju garanciju da će pravna
pravila biti poštovana. Sistem običajnog prava je manje apstraktan od
kodifikovanog prava zato što njegovo pravilo teži da obezbedi odgovor za svaki
specifičan slučaj, a ne da formiliše opšte pravilo za budućnost. Danas u svetu
postoje brojni i raznovrsni pravni sistemi gde preovlađuje precedentno pravo.
Izrazit primer su anglosaksonske zemlje i druge zemlje čije je pravo pod
uticajem anglosaksonskog prava gde su istorijski razvoj i specifični uslovi doveli
do toga da se u ovim sistemima daje prevaga nepisanom pravu. Sistem
običajnog prava, naravno, utiče i na zakon o preduzećima koji ne propisuje veliki

85
M.Vučićević Glavne razlike u finansijskim izveštajima SAD i Nemačke

broj detalja niti opšteobavezujućih pravila za ponašanje preduzeća. Takođe, nije

precizno određeno kako preduzeća treba da objavljuju svoje finansijske
izveštaje. Druge zemlje imaju pravni sistem koji se zasniva na Rimskom pravu
oformljenom pod carem Justinijanom u 6. veku. U njemu su pravila povezana sa
idejama pravednosti morala. U ovom sistemu se zahteva da zakon o
preduzećima utvrdi detaljna pravila za računovodstvo i finansijsko izveštavanje.
Ovaj sistem je zastupljen u Nemačkoj gde je računovodstvo preduzeća u velikoj
meri sastavni deo zakona o preduzećima.

Snabdevači finansijskim sredstvima

Jedan od najbitnijih faktora koji utiče na strukturu finansijskog izveštavanja u
jednom preduzeću je njegova pravna forma, odnosno oblik vlasništva. Različiti
vlasnici preduzeća zahtevaju različite bilansne informacije pa će se finansijski
izveštaji razlikovati u zavisnosti od toga koji tip vlasništva preovlađuje.
Preovlađujući oblici privrednih organizacija i vlasništva su različiti u SAD i
Nemačkoj.

Bankarski sistemi u SAD i Nemačkoj

Komercijalne banke su bile dominantan tip finansijskih institucija u SAD tokom
čitave istorije. Iako stepen njihove dominacije znatno opada počev od kraja 19.
veka, komercijalne banke još uvek predstavljaju najvažniji tip finansijskih
institucija. Tokom niza godina one su uvećale svoju aktivu do tačke koja im daje
status finansijskih institucija sa najrazruđenijom aktivom i pasivom. Najvažnija
njihova aktivnost je odobravanje kratkoročnih zajmova trgovinskim preduzećima,
što treba povezati sa doktrinom hartija sa realnim pokrićem koja je objavljena od
strane A. Smita i prihvaćena od strane velikog broja ekonomista i bankara:
«Banke treba da pozajmljuju komercijalnim firmama striktno na kratki rok i
isključivo za namene koje podrazumevaju proizvodnju ili distribuciju realnih
dobara. Ti zajmovi bi trebali da budu otplaćeni od prodaje dobara čija je
produkcija finansirana». Ova doktrina je u SAD ugrađena u Zakon o federalnoj
rezervi u formi zahteva da jedino komercijalni papiri koji zadovoljavaju
kriterijume tog zakona mogu služiti kao zaloga za zajmove koje federacija
odobrava u formi diskontnih zajmova. U Nemačkoj dominiraju univerzalne
banke, odnosno banke koje se bave primanjem depozita, davanjem kredita,
eskontovanjem menica, obezbeđenjem finansijskih garancija i usluga transfera
sredstava. Kod univerzalnog bankarstva prisutne su tri forme vlasništava, tj.
postoje privatne komercijalne banke, banke u javnom vlasništvu i zadružne
banke sa svim ovlašćenjima da se bave bankarskim poslovima. Nemački
bankarski sistem se razlikuje od američkog sistema po tome što se ističu banke i
druge finansijske institucije koje su u vlasništvu javnih službi. Gradovi i pokrajine
u Nemačkoj su u poziciji da različite institucije istovremeno nude usluge i fizičkim
i pravnim licima. Prema tome, građaninu je dostupan najbrži bankarski servis uz
najniže troškove na lak način.

86
 Industrija 1-2/2003

Akcionarska društva
Pravna forma u kojoj preduzeća mogu biti osnovana i vođena uslovljena je
mnogim faktorima kao što su: odgovornost za poslovanje, učešće u dobitku,
oporezivanje rezultata, kontrola poslovanja, odlučivanje i dr. Među odlučujuće
faktore pri izboru pravne forme preduzeća ubraja se način pribavljanja
sopstvenih sredstava. Polazeći od ovog i drugih kriterijuma razlikuju se sledeće
pravne forme preduzeća:
1. Inokosna ili pojedinačna preduzeća
2. Društva lica, odnosno preduzeća sa ortacima, koja se javljaju kao
ortakluk ili kao komanditno društvo bez akcija i
3. Društva kapitala koja takođe imaju dva osnovna oblika: društvo sa
ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo.

Akcionarsko društvo je pravi način da se dođe do velikih iznosa kapitala koji ne

treba vraćati i koji ne ugrožava čitavu imovinu vlasnika. Sva akcionarska društva
u svetu su organizovana na sličan način, ali se u načelu razlikuju kod pojedinih
zakonodavstava gde se pojavljuju određene specifičnosti koje ne treba
zanemariti. Te specifičnosti su posledica pravnog sistema jedne zemlje.

U anglosaksonskom pravnom sistemu se razlikuju dva tipa akcionarskih

društava:
1. Javno akcionarsko društvo
2. Privatno akcionarsko društvo

Javno akcionarsko društvo prikuplja svoj kapital pozivom upućenim javnosti na

upis akcija, dok privatno prikuplja kapital od pojedinaca na bazi međusobnog
dogovora. Odgovornost članova ovog društva ograničava se na vrednost unetog
kapitala u akcionarsko društvo. Javno akcionarsko društvo je model prikupljanja
kapitala za velike investicione poduhvate jer se samo tako mogu prikupiti velika
sredstva. Kod manjh poslovnih poduhvata prikuplja se manji iznos kapitala i za
ove poduhvate adekvatni organizaciono-pravni oblik je privatno akcionarsko
društvo.

U kontinentalnom pravnom sistemu postoje oblici privatnih akcionarskih

društava i društava sa ograničenom i neograničenom odgovornošću.

Pored toga što razlike u privrednim sistemima uslovljavaju razlike u obliku

akcionarslih društava one utiču i na razlike u aktivnostima njihovog osnivanja.
Međutim, i po engleskom i po nemačkom pravu dozvoljeno je slobodno
osnivanje akcionarskih društava.

Promene kapitala vrše se njegovim povećanjem ili smanjenjem. Po engleskom

zakonodavstvu smanjenje kapitala se vrši kroz smanjenje upisanog kapitala ili
kroz njegovu redukciju. Redukcija kapitala se sprovodi shodno aktima o
osnivanju akcionarskog društva, a nju odobrava nadležni sud. Po nemačkom

87
M.Vučićević Glavne razlike u finansijskim izveštajima SAD i Nemačke

zakonodavstvu smanjenje kapitala akcionarskog društva vrši se u slučaju

poslovnih gubitaka u cilju da se napravi sanacija tih gubitaka. To znači da je
umanjenje kapitala jedna ekonomska mera koju sprovode sami akcionari radi
ozdravljenja poslovanja akcionarskog društva. Kada se kapital želi povećati vrši
se dodatno emitovanje akcija. Postupak emitovanja akcija vrši se na sličan način
u oba pravna sistema. (vidi [1])

Akcionarsko društvo je u obavezi da jedan put godišnje podnese izveštaj o

poslovanju i bilans uspeha. Ono vodi poslovne knjige u skladu sa zakonom
zemlje u kojoj posluje. Svi podaci u izveštajima moraju biti provereni i tačni. Za
SAD je karakteristično da se akcije u većem procentu nalaze u rukama
institucionalnih investitora nego individualnih akcionara što je u suprotnosti sa
državnim, bankarskim ili porodičnim vlasništvom. U Nemačkoj je tradicionalna
malobrojnost eksternih akcionara uslovila da je eksterno finansijsko izveštavanje
pre svega namenjeno potrebama države kao kontrolora privrede. Zbog razlika u
tipovima akcionara različit je nivo detaljnosti finansijskih izveštaja, odnosno,
finansijski izveštaji su detaljniji u SAD nego u Nemačkoj.

Oporezivanje
Porez predstavlja instrument javnih prihoda kojim država od subjekata pod
svojom vlašću prinudno uzima novčana sredstva bez neposredne protivusluge u
svrhu pokrivanja svojih finansijskih potreba i postizanja drugih, prvenstveno
ekonomskih i socijalnih ciljeva. U savremenim državama sreće se veliki broj
poreza, odnosno poreski sistemi počivaju na konceptu poreskog pluralizma, a
ne monizma. Ideja poreskog monizma po kojoj bi država trebalo da sve prihode
ostvaruje putem samo jednog poreza teorijski je neprihvatljiva i praktično
nesprovodiva. Poreski sistem predstavlja ukupnost poreskih oblika jedne zemlje
(vidi [3]).

Poreski bilansi imaju zadatak da obezbede pouzdane osnove oporezivanja uz

poštovanje načela ravnomernosti. Razlikovanje vrednosti u bilansu uspeha i
poreskom bilansu može biti posledica različitih ciljeva, a jedan od osnovnih je
težnja za odlaganjem poreza. U Nemačkoj se poreska pravila poklapaju sa
računovodstvenim, tako da razlike ne postoje, dok u SAD poreske vlasti moraju
da koriguju poslovne bilanse za sopstvene svrhe.

Računovodstvena profesija
Snaga, veličina i kompetentnost računovodstvene i revizorske profesije u nekoj
zemlji zavisi od velikog broja faktora, pre svega od tipa računovodstva koje se
primenjuje. Međutim, računovodstvena profesija povratno utiče i na tip
računovodstva.

Što se tiče profesije, bitne razlike između anglo-američke i francusko-nemačke

prakse su sledeće:
1. U Nemačkoj je odvojena profesija poreskih eksperata od profesije
revizora, dok se u SAD veliki broj revizora istovremeno bavi porezima.

88
 Industrija 1-2/2003

2. Period obučavanja računovođa i revizora je znatno duži u Nemačkoj

nego u SAD.

3. GLAVNE RAZLIKE U FINANSIJSKIM IZVEŠTAJIMA SAD I

NEMAČKE
Ispravnost, poštenje
Stepen u kome računovođe i revizori insistiraju na poštenju, nasuprot tačnosti ili
legalnosti znatno se razlikuje u pojedinim zemljama. To je povezano sa:
1. Stepenom razvoja eksternog akcionarstva
2. Zakonskim regulisanjem finansijskog izveštavanja
U SAD je relevantan koncept «suština iznad forme». Američke računovođe, u
nastojanju da ekonomske događaje predstave pošteno, su došle do gledišta da
je neophodno da se da odgovor na ekonomsku suštinu događaja više nego na
pravnu formu.

U velikoj suprotnosti sa ovim je primer Nemačke u kojoj nema pravne

preferencije za poštenjem iznad pravila, odnosno za suštinom iznad forme.
Finansijsko izveštavanje se zasniva na tačnom knjigovodstvu koje mora da
zadovolji detaljna pravila i ispitivanje poreskog inspektora.

Konzervativizam i obračunavanje (uzročnost)

Konzervativizam je tradicionalni protivnik poštenja. U raznim zemljama
konzervativizam je različite snage zbog različite strukture korisnika bilansnih
informacija.

Nemačko računovodstvo je prilično konzervativno, pre svega zbog velikog

značaja i uticaja banaka na poslovanje preduzeća. Naime, bankari su, pre
svega, zainteresovani za cifre koje ukazuju na donju granicu kreditne
sposobnosti klijenta da bi se uverili da li su dugoročni zajmovi sigurni. Takođe,
uticaj poreskog zakona u velikoj meri određuje računovodstvo i finansijsko
izveštavanje pojedinih preduzeća.

U poređenju sa nemačkim, američko računovodstvo je znatno manje

konzervativno.

Osnove za procenjivanje (vrednovanje)

Postoje velike međunarodne razlike u pogledu preovlađujućih osnova za
procenjivanje.

Nemačka je zemlja u kojoj postoje detaljna zakonska pravila i podudarnost

poreskog i poslovnog računovodstva, tako da se poštuje sistem vrednovanja koji
ostavlja manje prostora za prosuđivanje. Zbog toga je zahtevani metod
procenjivanja isključivo istorijski trošak. Prema ovom metodu, sredstva

89
M.Vučićević Glavne razlike u finansijskim izveštajima SAD i Nemačke

preduzeća se vrednuju u visini stvarnog novčanog izdatka učinjenog u momentu

pribavljanja ili sticanja tih sredstava. Računovodstvena pravila u SAD su
fleksibilnija, tako da je individualno prosuđivanje znatno više izraženo.

Konsolidovanje
Još krajem prošlog veka u privredi SAD, kao i u privredama zemalja Zapadne
Evrope došlo je do povezivanja više pravno samostalnih preduzeća u grupe.
Grupu nastalu povezivanjem više pravno samostalnih preduzeća karakteriše
njihovo podređivanje jedinstvenoj upravi. Potreba uprave grupe za
informacijama o finansijskom položaju i rentabilitetu ekonomske celine kojom
rukovodi predstavljala je osnovu za izradu konsolidovanog bilansa. Ovoj potrebi
pridružili su se interesi akcionara, kreditora i države.

Konsolidovani zaključak treba da pruži što je moguće verniju sliku imovinskog,

finansijskog i prinosnog položaja grupe kao ekonomske celine.

Primena konsolidovanja se, međutim, bitno razlikuje među zemljama. U

zemljama koje ga praktikuju ta praksa je počela sa široko prihvaćenim
metodama konsolidovanja u SAD. Više faktora je uslovilo ovaj rani razvoj u
SAD, od kojih su najvažniji:
1. Talas spajanja, odnosno fuzionisanja preduzeća
2. Veliki broj holding kompanija
3. Odsustvo zakonskih zahteva za bilansima holding kompanija
4. Korišćenje konsolidovanja za poreske svrhe
5. Prihvatanje konsolidovanja od strane njujorške berze

U Nemačkoj je konsolidovanje postalo obavezno na osnovu Zakona o akcijama

iz 1965. godine za javne kompanije. Međutim, preduzeća, odnosno filijale u
inostranstvu nisu ulazila u konsolidovani bilans.

Većina zemalja kontinentalne Evrope zaostaje za SAD u primeni konsolidovanja

iz sledećih razloga:
1. Postojanje mnogih pravnih zahteva koji propisuju način sastavljanja
bilansa pojedinačnih preduzeća i sprečavaju nove ideje.
2. Nepostojanje velike i jake profesije sposobne i spremne za inovacije.
3. Manj značaj velikih preduzeća i holding kompanija
4. Značaj bankara i kreditora koji se protive konsolidovanju zbog gledišta
da ono zamagljuje realne obaveze.

Jedan od načina za prevazilaženje razlika u primeni konsolidovanja je usvajanje

sedme Direktive Evropske Unije koja sadrži odredbe kojima se definiše cilj i
sadržina konsolidovanog zaključka.

90
 Industrija 1-2/2003

Jednoobraznost i kontni planovi

Kontni okvir je spisak računa propisanih za uži ili širi krug preduzeća. On je
osnova jednoobraznosti finansijskog izveštavanja između različitih preduzeća
koja se ogleda kako u formi, tako i u sadržini finansijskih izveštaja.

U Nemačkoj su jednoobrazne forme izveštavanja najpre razvijene za interne

svrhe tj. Za računovodstvo troškova. Prvi sveobuhvatni kontni plan u Nemačkoj
objavio je 1911. godine Šer. Taj kontni plan korišćen je u industriji za vreme
Prvog svetskog rata.

U SAD ima mnogo manje jednoobraznosti nego u Nemačkoj. Što se tiče forme
finansijskih izveštaja nema pravila u zakonu, kao što nema pravila u pogledu
forme ni u računovodstvenim standardima.

Orijentacija finansijskih izveštaja prema akcionarima

Akcionari, kao vlasnici preduzeća su zainteresovani za njegovo poslovanje.
Zbog toga oni nastoje da imaju uvid u finansijske izveštaje, pre svega u visinu
ostvarenog dobitka koji je osnovni razlog njihovog ulaganja.

Orijentacija prema akcionarima tangira fomu finansijskih izveštaja. Vertikalna

forma koja se upotrebljava u SAD umesto horizontalne u Nemačkoj ukazuje na
veću orijentaciju prema akcionarima zato što vertikalna forma omogućava
prezentiranje obrtnih sredstava i čiste imovine i suprotstavljanje čiste imovine
akcijskom kapitalu (vidi [2]).

4. PREVAZILAŽENJE RAZLIKA U FINANSIJSKIM

IZVEŠTAJIMA SAD I NEMAČKE
Prethodna razmatranja pokazala su da postoje velike razlike u praksi
finansijskog izveštavanja između SAD i Nemačke. Ove razlike postoje i između
drugih zemalja, što izaziva komplikacije za one koji pripremaju, konsoliduju,
revidiraju i publikuju finansijske izveštaje. Da bi se ovi problemi otklonili, ili bar
umanjili nekoliko organizacija je pokušalo da harmonizuje ili standardizuje
računovodstvo. Za otklanjanje razlika između ove dve zemlje najvažnije su
aktivnosti Komiteta za međunarodne računovodstvene standarde i
međunarodnog saveza računovođa i to kroz procese harmonizacije i
standardizacije finansijskih izveštaja. Harmonizacija je proces povećanja
računovodstvenih praksi putem utvrđivanja granica mogućeg stepena njihovih
razlika, dok standardizacija teži nametanju oštrijeg i užeg niza pravila.

Koristi od harmonizacije i standardizacije su brojne, pre svega za investitore koji

će, ako su finansijski izveštaji sastavljeni na isti način u više zemalja, lakše
razumeti finansijske izveštaje stanih kompanija koje žele da kupe. Za
multinacionalne kompanije koristi su velike jer je sastavljanje konsolidovanih
finansijskih izveštaja znatno jednostavnije ako su finansijski izveštaji širom sveta

91
M.Vučićević Glavne razlike u finansijskim izveštajima SAD i Nemačke

sastavljeni na istoj bazi. Takođe, računovodstveni kadrovi bi se lakše mogli

premeštati iz jedne zemlje u drugu.

Najveća prepreka harmonizacije je veličina postojećih razlika između

računovodstvenih praksi različitih zemalja. Druga prepreka je odsustvo jakih
profesionalnih tela u mnogim zemljama, kao i nacionalizam koji se ispoljava u
nedostatku želje da se prihvate kompromisi koji podrazumevaju promene
računovodstvenih praksi prema onim u drugim zemljama.

ZAKLJUČAK

Forma i metodologija sastavljanja finansijskih izveštaja zavisi od velikog broja

faktora među kojima su, presvega, pravna forma, odnosno oblik vlasništva, tip
preduzeća i njegova veličina. Obzirom na razlike među preduzećima, postojaće i
razlike u njihovim finansijskim izveštajima. Ove razlike se na nacionalnom nivou
prevazilaze propisivanjem obaveznih kontnih okvira kojih se preduzeća moraju
pridržavati, a na međunarodnom nivou putem procesa harmonizacije i
standardizacije.

LITERATURA
[1]. Akcionarska društva- zbirka članaka i studija stranih i domaćih autora.
Pripremio Dr. Ivo Perišin.

[2]. Martić Dr Slavoljub: Uporedni računovodstveni sistemi, Beograd 1998.

[3]. Popović Dejan: Poreski sistem- drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje,
Beograd 1999.
[4]. Starović Dr Borivoj: Pravo za ekonomiste-1978. «Savremena
administracija», Beograd.

92