Zbirka Za Prijemni Ispit Iz Matematike

\URI[I] DU[AN BRKI] NADA
ZBIRKA
ZADATAKA IZ MATEMATIKE
za prijemni ispit na Vojnoj akademiji
MINISTARSTVO ODBRANE
SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE
UPRAVA ZA [KOLSTVO
VOJNA AKADEMIJA
AUTORI
Du{an \uri{i}, profesor
Nada Brki}, profesor
UREDNIK
mr Slavi{a Savi}, pukovnik, dipl.in`.
RECENZENTI
van. prof. dr Nikola Toma{evi}
mr Ne|eqko Jankovi}
JEZI^KI REDAKTOR
Gordana Bawac, profesor
TEHNI^KI UREDNIK
@eqko Hr~ek, potpukovnik
DU[AN \URI[I] % NADA BRKI]
ZBIRKA ZADATAKA
IZ MATEMATIKE
ZA PRIJEMNI ISPIT NA
VOJNOJ AKADEMIJI
Beograd, 2005.
SADR@AJ
Predgovor .......................................................................................................11
Gr~ki alfabet...............................................................................................12
Prvi deo
Teorijski podsetnik iz elementarne matematike
1. Logika i skupovi. Relacije i funkcije................................................15

1.1. Iskazi i logi~ke operacije ............................................................15
1.2. Skupovi................................................................................................16
1.3. Relacije ...............................................................................................17
1.4. Funkcije .............................................................................................18
2. Skupovi brojeva. Proporcionalnost ................................................. 21
2.1. Realni brojevi ....................................................................................21
2.2. Kompleksni brojevi ..........................................................................25
2.3. Proporcionalnost ............................................................................27
3. Polinomi. Racionalni algebarski izrazi ........................................ 29
3.1. Polinomi.............................................................................................29
3.2. Racionalni algebarski izrazi....................................................... 32
4. Linearne jedna~ine i sistemi linearnih jedna~ina. Linearne
nejedna~ine ................................................................................................33
4.1. Linearna jedna~ina ......................................................................... 33
4.2. Sistemi linearnih jedna~ina .........................................................33
4.3. Linearne nejedna~ine .......................................................................35
5. Kvadratne jedna~ine i nejedna~ine ......................................................36
5.1. Kvadratne jedna~ine..........................................................................36
5.2. Kvadratne nejedna~ine .....................................................................38
6. Linearna i kvadratna funkcija.............................................................40
6.1. Linearna funkcija ............................................................................40
6.2. Kvadratna funkcija...........................................................................41
7. Eksponencijalna funkcija. Eksponencijalne jedna~ine
i nejedna~ine..............................................................................................45
7.1. Eksponencijalna funkcija ..............................................................45
7.2. Eksponencijalne jedna~ine..............................................................45
7.3. Eksponencijalne nejedna~ine .........................................................46
8. Logaritam. Logaritamska funkcija. Logaritamske jedna~ine
i nejedna~ine..............................................................................................46
5
8.1. Logaritam ............................................................................................46
8.2. Logaritamska funkcija ....................................................................48
8.3. Logaritamske jedna~ine ...................................................................48
8.4. Logaritamske nejedna~ine ...............................................................49
9. Osnovni pojmovi u trigonometriji i osnovni trigonometrijski
identiteti ..................................................................................................50
9.1. Ugao.......................................................................................................50
9.2. Uop{tewe pojma ugla i merewe ugla .............................................52
9.3. Trigonometrijske funkcije o{trog ugla.....................................54
9.4. Definicija trigonometrijskih funkcija proizvoqnog ugla ..55
9.5. Svo|ewe trigonometrijskih funkcija proizvoqnog ugla
na funkcije o{trog ugla ..................................................................57
9.6. Osnovni trigonometrijski identiteti ........................................59
9.7. Adicione formule ............................................................................59
9.8. Transformacija zbira trigonometrijskih funkcija
u proizvod ............................................................................................61
9.9. Transformacija proizvoda trigonometrijskih funkcija
u zbir ....................................................................................................61
9.10. Grafici osnovnih trigonometrijskih funkcija......................61
9.11. Inverzne trigonometrijske funkcije ........................................64
10. Trigonometrijske jedna~ine i nejedna~ine ......................................68
10.1. Osnovne trigonometrijske jedna~ine..........................................68
10.2. Osnovne trigonometrijske nejedna~ine .....................................69
11. Primena trigonometrije u planimetriji i stereometriji...........77
11.1. Povr{ina trougla ...........................................................................77
11.2. Sinusna i kosinusna teorema ........................................................77
11.3. Trigonometrijski oblik kompleksnog broja .............................77
11.4. Primena trigonometrije u stereometriji .................................79
12. Vektori. Podudarnost. Homotetija i sli~nost ...............................80
12.1.Vektori ...............................................................................................80
12.2. Podudarnost ......................................................................................81
12.3. Homotetija i sli~nost....................................................................84
13. Geometrija trougla, ~etvorougla i mnogougla. Krug ......................85
13.1. Trougao...............................................................................................85
13.2. êtvorougao ......................................................................................88
13.3. Mnogougao..........................................................................................90
13.4. Krug.....................................................................................................91
14. Poliedri...................................................................................................94
14.1. Prizma................................................................................................94
14.2. Piramida ...........................................................................................95
14.3. Zarubqena piramida .......................................................................97
6
15. Obrtna tela..............................................................................................98
15.1. Vaqak..................................................................................................98
15.2. Kupa.....................................................................................................99
15.3. Zarubqena kupa ..............................................................................101
15.4. Sfera i lopta .................................................................................102
16. Analiti~ka geometrija u ravni.........................................................104
16.1. Rastojawe izme|u ta~aka. Podela duì u datom odnosu ........104
Povr{ina trougla .........................................................................104
16.2. Prava u ravni..................................................................................104
16.3. Kru`nica (kru`na linija, krug) ................................................106
16.4. Elipsa...............................................................................................107
16.5. Hiperbola........................................................................................109
16.6. Parabola..........................................................................................111
17. Binomni obrazac. Elementi kombinatorike .................................113
17.1. Binomni koeficijenti i binomni obrazac .............................113
17.2. Elementi kombinatorike ............................................................114
18. Realni nizovi. Aritmeti~ka i geometrijska progresija.............117
18.1. Realni nizovi .................................................................................117
18.2. Aritmeti~ka progresija ..............................................................118
18.3. Geometrijska progresija...............................................................119
19. Grani~na vrednost i neprekidnost funkcije .................................121
20. Izvod funkcije i wegova primena ....................................................123
20.1. Izvod i pravila diferencirawa ...............................................123
20.2. Tabli~ni izvodi.............................................................................125
20.3. Primena izvoda ..............................................................................126
Drugi deo
Re{eni zadaci sa prijemnih ispita iz matematike
1. grupa 2000. god. (tekst zadataka) ..........................................................131

1. grupa 2000. god. (re{ewa) ......................................................................132
2. grupa 2000. god. (re{ewa) ......................................................................138
3. grupa 2000. god. (re{ewa) ......................................................................146
4. grupa 2000. god. (re{ewa) ......................................................................154
5. grupa 2000. god. (re{ewa) ......................................................................162
7
6. grupa 2000. god. (re{ewa) ......................................................................169
7. grupa 2000. god. (re{ewa) ......................................................................179
8. grupa 2000. god. (re{ewa) ......................................................................186
9. grupa 2000. god. (re{ewa) ......................................................................193
10. grupa 2000. god. (tekst zadataka) ........................................................203
10. grupa 2000. god. (re{ewa) ....................................................................204
1. grupa 2001. god. (re{ewa) ......................................................................211
2. grupa 2001. god. (re{ewa) ......................................................................219
3. grupa 2001. god. (re{ewa) ......................................................................226
4. grupa 2001. god. (re{ewa) ......................................................................234
5. grupa 2001. god. (re{ewa) ......................................................................244
Tre}i deo
Zadaci sa prijemnih ispita iz matematike
(sa kona~nim re{ewima i uputstvima)
1. grupa 1997. god. ........................................................................................253

2. grupa 1997. god. ........................................................................................255
3. grupa 1997. god. ........................................................................................257
4. grupa 1997. god. ........................................................................................259
5. grupa1997. god. ........................................................................................261
6. grupa 1997. god..........................................................................................263
7. grupa 1997. god. ........................................................................................265
1. grupa 1998. god..........................................................................................267
2. grupa 1988. god..........................................................................................269
3. grupa 1998. god..........................................................................................271
4. grupa 1998. god..........................................................................................273
1. grupa 1999. god..........................................................................................275
2. grupa 1999. god..........................................................................................277
3. grupa 1999. god..........................................................................................279
4. grupa 1999. god..........................................................................................281
1. grupa 2002. god..........................................................................................283
8
2. grupa 2002. god..........................................................................................285
3. grupa 2002. god..........................................................................................287
4. grupa 2002. god..........................................................................................289
5. grupa 2002. god..........................................................................................291
6. grupa 2002. god..........................................................................................293
7. grupa 2002. god .........................................................................................295
8. grupa 2002. god..........................................................................................297
9. grupa 2002. god .........................................................................................299
10. grupa 2002. god........................................................................................301
1. grupa 2003. god .........................................................................................303
2. grupa 2003. god..........................................................................................305
3. grupa 2003. god..........................................................................................307
4. grupa 2003. god..........................................................................................309
5. grupa 2003. god..........................................................................................311
6. grupa 2003. god..........................................................................................313
7. grupa 2003. god..........................................................................................315
8. grupa 2003. god..........................................................................................317
9. grupa 2003. god .........................................................................................319
10. grupa 2003. god .......................................................................................321
Literatura. ..................................................................................................323
9
PREDGOVOR
Osnovna namena ove zbirke je da se kandidati za Vojnu akademiju

{to uspe{nije pripreme za prijemni ispit iz matematike.
Zbirka se sastoji iz tri dela. U prvom delu dat je teorijski
podsetnik iz elementarne matematike. Tu se moè na}i pregled
osnovnih pojmova, stavova i formula, ~ije je poznavawe neophodno pri
izradi zadataka na prijemnom ispitu. Istovremeno, sadràj ovog
podsetnika ukazuje i na to kojim matemati~kim oblastima je pridat
ve}i zna~aj. U drugom delu nalazi se 150 kompletno re{enih zadataka,
koji su raspore|eni u 15 grupa. Tre}i deo ~ine zadaci za koje su data
kona~na re{ewa ili uputstva za wihovo re{avawe. Zadaci u drugom i
tre}em delu su sa prijemnih ispita za Vojnu akademiju koji su odràni
u periodu od 1997. do 2003. godine. Zbirka obiluje velikim brojem
slika, koje ilustruju odre|ene pojmove, postupke u re{avawu zadataka
ili kona~na re{ewa.
Ovom prilikom se posebno zahvaqujemo recenzentima dr Ni-
koli Toma{evi}u i mr Ne|eqku Jankovi}u, koji su detaqno pregledali
tekst zbirke, ukazali na izvesne propuste i dali niz korisnih saveta.
Autori
11
GR^KI ALFABET
α Α alfa ν Ν ni
β Β beta ξ Ξ ksi
γ Γ gama ο Ο omikron
δ Δ delta π Π pi
ε Ε epsilon ρ Ρ ro
ζ Ζ zeta σ Σ sigma
η Η eta τ Τ tau
θ Θ teta υ ϒ ipsilon
ι Ι jota ϕ Φ fi
κ Κ kapa χ Χ hi
λ Λ lambda ψ Ψ psi
μ Μ mi ω Ω omega
12
Prvi deo
TEORIJSKI PODSETNIK IZ
ELEMENTARNE MATEMATIKE
1. LOGIKA I SKUPOVI. RELACIJE I FUNKCIJE
1.1. Iskazi i logi~ke operacije
Iskazi su re~enice koje su ili ta~ne ili neta~ne.

Ozna~avamo ih iskaznim slovima p,q,r,... . Ako je iskaz p ta~an,
onda je wegova istinitosna vrednost ("te") i pi{emo τ ( p ) = ;
istinitosna vrednost neta~nog iskaza q je ⊥ (''не те'') i pi{emo
τ ( q ) =⊥ .
Osnovne logi~ke operacije su: negacija ( ⎤ – ne), konjunkcija
( ∧ − i), disjunkcija( ∨ − ili), implikacija( ⇒ − povla~i, implicira,
ako...onda) i ekvivalencija ( ⇔ − ekvivalentno, ako i samo ako).
Definicije logi~kih operacija date su slede}im istinitosnim
tablicama:
p q p∧q p q p∨q
p ⎤p

⊥ ⊥ ⊥ ⊥
⊥ ⊥ ⊥ ⊥
⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥
p q p⇒q p q p⇔q

⊥ ⊥ ⊥ ⊥ .
⊥ ⊥ ⊥
⊥ ⊥ ⊥ ⊥
Polaze}i od iskaznih slova i primewuju}i kona~an broj puta

logi~ke operacije, dobijaju se iskazne formule.
Tautologija je iskazna formula koja je ta~na za sve vrednosti
iskaznih slova koja u woj u~estvuju.
Simboli ∀ i ∃ zovu se univerzalni i egzistencijalni kvan-
tifikator (kvantor). Zapis
( ∀x ) α ( x )
15
~itamo "za svaki x vaì α ( x ) ", a
( ∃x ) α ( x )
kao "postoji x za koji vaì α ( x ) ".
1.2. Skupovi
Skupove naj~e{}e ozna~avamo velikim slovima
A, B, C ,..., X , Y , Z ,... . Uobi~ajeni su slede}i zapisi u vezi sa skupovi-
ma:
x ∈ X − element x pripada skupu X ,
x ∉ X − element x ne pripada skupu X ,
{ }
X = x α ( x ) − X je skup svih elemenata x za koje vaì
α ( x),
∅ − prazan skup, tj. skup koji nema elemenata.
Dva skupa su jednaka ako imaju iste elemente. Skup A je
podskup skupa B , u oznaci A ⊂ B, ako je svaki element skupa A
istovremeno i element skupa B . Vaì
A = B ⇔ A ⊂ B ∧ B ⊂ A.
Za skupove A i B defini{u se unija A ∪ B, presek A ∩ B i
razlika A \ B na slede}i na~in:
A ∪ B = { x x ∈ A ∨ x ∈ B} ,
A ∩ B = { x x ∈ A ∧ x ∈ B} ,
A \ B = { x x ∈ A ∧ x ∉ B} .
Ako je A ∩ B = ∅, onda za skupove A i B kaèmo da su disjunktni.

Partitivni skup skupa X je skup svih wegovih podskupova.
Ozna~ava se sa P ( X ) . Ako se razmatraju samo podskupovi odre|enog
skupa X , onda se X ~esto zove univerzalni skup. U tom slu~aju se za
skup A ∈ P ( X ) defini{e wegov komplement sa
Ac = A = X \ A.
16
U op{tem slu~aju, skupove obi~no predstavqamo takozvanim
Venovim dijagramima (sl. 1).
A B A B A B X
A
A∪ B A∩ B A\ B Ac
Sl. 1
Ure|eni par ( a, b ) dobijamo ako elemente dvo~lanog skupa

{a, b} pore|amo u niz i pri tome preciziramo da je a prvi, a b
drugi element tog niza. Sli~no se formiraju ure|ene trojke,
~etvorke ili, uop{te, n -torke.
Dekartov proizvod skupova A i B, u oznaci A × B, defini{e
se sa:
A × B = {( a, b ) a ∈ A ∧ b ∈ B} .
Uop{te, Dekartov proizvod skupova A1 , A2 ,..., An dat je sa
A1 × A2 × × An = {( a1 , a2 ,..., an ) a1 ∈ A1 ∧ a2 ∈ A2 ∧ ... ∧ an ∈ An } .
1.3. Relacije
Relacija sa jednog skupa u neki drugi skup je svaki podskup

Dekartovog proizvoda tih skupova. Dakle, ρ je relacija sa skupa A
u skup B ako je ρ ⊂ A × B. Ako je ρ ⊂ A × A = A2 , onda kaèmo da je
ρ (binarna) relacija na A. Umesto ( a, b ) ∈ ρ pi{emo a ρ b i
kaèmo da je element a u relaciji ρ sa elementom b.
Neka je ρ ⊂ A2 . Tada za ρ kaèmo da je:
( R ) refleksivna ako ( ∀a ∈ A)( a ρ a ) ,
( S ) simetri~na ako ( ∀a, b ∈ A)( a ρ b ⇒ bρ a ) ,
( A) antisimetri~na ako ( ∀a, b ∈ A)( a ρ b ∧ bρ a ⇒ a = b ) ,
(T ) tranzitivna ako ( ∀a, b, c ∈ A)( a ρ b ∧ bρ c ⇒ a ρ c ) .
17
Za relaciju kaèmo da je relacija ekvivalencije ako je
refleksivna, simetri~na i tranzitivna (skra}eno: RST ). Ako je ρ
relacija ekvivalencije na skupu A , onda se skup
Ca = { x ∈ A a ρ x}
zove klasa ekvivalencije elementa a. Svake dve klase ekvivalencije
su ili disjunktne ili se poklapaju. Skup svih klasa ekvivalencije
odre|enih nekom relacijom ρ na skupu A zove se koli~ni~ki skup i
ozna~ava sa A / ρ .
Relacija koja je refleksivna, antisimetri~na i tranzitivna
zove se relacija poretka (skra}eno: RAST ).
1.4. Funkcije
Funkcija (preslikavawe) f sa skupa A u skup B , u oznaci

f : A → B, je takva relacija f ⊂ A × B kod koje je svaki element
skupa A u relaciji sa ta~no jednim elementom skupa B . Dakle,
funkcija f : A → B je okarakterisana slede}im svojstvima:
( ∀x ∈ A)( ∃y ∈ B ) ( ( x, y ) ∈ f ) ,
( ∀x ∈ A)( ∀y, z ∈ B ) ( ( x, y ) ∈ f ∧ ( x, z ) ∈ f ⇒ y = z ).
Skup A se zove domen (oblast definisanosti) funkcije f i ~esto

ga ozna~avamo sa D f . Skup B je kodomen funkcije f . Ako
( x, y ) ∈ f , onda pi{emo y = f ( x ) i x nazivamo originalom, a y
wegovom slikom pri preslikavawu f .
Preslikavawe f : A → B moèmo smatrati ure|enom trojkom
( f , A, B ) pri ~emu je f pravilo tog preslikavawa koje se obi~no
zadaje analиti~ki (formulom), tabli~no ili grafi~ki.
Funkcije f : A → B i g : C → D su jednake ako imaju iste
domene, iste kodomene i isto pravilo preslikavawa, tj.
f = g ⇔ A = C ∧ B = D ∧ ( ∀x ) f ( x ) = g ( x ) .
18
Preslikavawe f : A → B je 1 − 1 (injekcija) ako razli~itim
originalima odgovaraju razli~ite slike, tj.
f је 1 − 1 ⇔ ( ∀x1 , x2 ∈ A ) ( x1 ≠ x2 ⇒ f ( x1 ) ≠ f ( x2 ) )
⇔ ( ∀x1 , x2 ∈ A ) ( f ( x1 ) = f ( x2 ) ⇒ x1 = x2 ) .
Preslikavawe f : A → B je na (surjekcija) ako svaki element

kodomena ima svoj original , tj.
f је на ⇔ ( ∀y ∈ B )( ∃x ∈ A ) ( y = f ( x ) ) .
Funkcija je bijekcija ako je i 1 − 1 i na.

Skup vrednosti funkcije f : A → B je skup
R f = { f ( x ) x ∈ A} = f ( A ) .
Identi~no preslikavawe skupa A je funkcija iA : A → A za
koju je
( ∀x ∈ A) iA ( x ) = x.
Kompozicija (sloèna funkcija) funkcija f :A → B i
g : B → C je funkcija h , u oznaci h = g f , takva da je
( ∀x ∈ A) ( ( g f )( x ) = g ( f ( x ) ) ) .
Inverzna funkcija funkcije f :A → B je funkcija
−1
f : B → A (ako postoji) za koju je
f −1 f = iA i f f −1 = iB .
Funkcija ima inverznu ako i samo ako je bijekcija.
.
Graf (grafik ) funkcije f : A → B je skup
Gf = {( x, f ( x )) x ∈ A}.
Ako su A i B podskupovi skupa realnih brojeva R , onda za
funkciju f : A → B kaèmo da je realna funkcija realne
promenqive. Za wu se defini{u pojmovi nadgrafa ( G f ) i podgrafa
( G f ) (sl. 2):
19
Gf = {( x, y ) ∈ R 2
}
y > f ( x) ,
Gf = {( x, y ) ∈ R 2
y < f ( x )} .
Gf
Gf
Rf
0
x
Df
Gf
Sl. 2
Preslikavawe f : A2 → A zove se binarna operacija na skupu A.
Umesto c = f ( a, b ) obi~no pi{emo c = afb . Naj~e{}e oznake za
operacije su +, −, ⋅ ,:, , ∗,... .
20
2. SKUPOVI BROJEVA. PROPORCIONALNOST
2.1. Realni brojevi
Skup (poqe) realnih brojeva ozna~avamo sa R . Wegovi va`-

niji podskupovi su:
N = {1, 2 ,3,...} − skup prirodnih brojeva,

N 0 = N ∪ {0} − skup nenegativnih celih brojeva,
Z = N 0 ∪ {..., −3, −2, −1} − skup celih brojeva,
⎧m ⎫
Q = ⎨ m ∈ Z ∧ n ∈ N ⎬ − skup racionalnih brojeva,
⎩n ⎭
Ir = R\ Q − skup iracionalnih brojeva, tj. brojeva koji
se ne mogu predstaviti u obliku razlomka.
Za a,b ∈ R ( a < b ) defini{u se intervali:

[ a,b ] = { x ∈ R a ≤ x ≤ b} − затворени интервал (сегмент),
( a,b ) = { x ∈ R a < x < b} − отворени интервал,
[ a,b ) = { x ∈ R a ≤ x < b} − полуотворени (полузатворени) интервал,
( a,b] = { x ∈ R a < x ≤ b} − полуотворени (полузатворени) интервал,
( −∞ ,a ] = { x ∈ R x ≤ a} ,
( −∞ ,a ) = { x ∈ R x < a} ,
[ a , +∞ ) = { x ∈ R x ≥ a} ,
( a, +∞ ) = { x ∈ R x > a} ,
( −∞ , +∞ ) = R.
Za svaki m ∈ Z i n ∈ N postoje jednozna~no odre|eni
brojevi k ,r ∈ Z za koje vaì
m = kn + r, 0 ≤ r ≤ n − 1.
Broj k zove se koli~nik, a broj r ostatak pri deqewu broja m sa n.
Ako je r = 0 , onda je m deqiv sa n , tj. n se sadrì u m (u oznaci
n m ).
21
Broj oblika
( )
a1a2 ...am ,b1b2 ...bn c1c2 ...c p c1c2 ...c p ... = a1a2 ...am ,b1b2 ...bn c1c2 ...c p ,
( a ,b ,c
i j k
∈ {0,1,… ,9} )
zove se beskona~ni periodi~ni decimalni broj sa periodom c1c2 ...c p .
Broj je racionalan ako i samo ako se moè predstaviti u obliku be-
skona~nog periodi~nog decimalnog broja. Beskona~ni neperiodi~ni
decimalni brojevi su iracionalni brojevi.
Jednakost razlomaka je data sa:
a = c ⇔ a ⋅ d = b ⋅ c, ( b,d ≠ 0 ) .
b d
Za operacije sa razlomcima vaì:
a b a±b a c ad ± bc
± = ( c ≠ 0) , ± = ( b,d ≠ 0 ) ,
c c c b d bd
a c a ⋅c a c a d a⋅d
⋅ = ( b,d ≠ 0 ) , : = ⋅ = ( b,c,d ≠ 0 ) ,
b d b⋅d b d b c b⋅c
a⋅c a a −a a
= ( b,c ≠ 0 ) , − = = (b ≠ 0) .
b⋅c b b b −b
Apsolutna vrednost broja x ∈ R je
⎧ x, x ≥ 0
x =⎨
⎩− x, x < 0.
Za apsolutnu vrednost vaè slede}e osobine:
−x = x , x ≤ x ,
x ≤ a ⇔ −a ≤ x ≤ a ( a ≥ 0) ,
x ≥ a ⇔ x ≥ a ∨ x ≤ −a ( a ≥ 0 ) ,
x − y ≤ x+ y ≤ x + y .
22
Signum broja x ∈ R je
⎧ 1, x>0
⎪
sgn x = ⎨ 0 , x=0 .
⎪−1, x<0
⎩
Vaì da je x = x sgn x.
Grafici funkcija y = x i y = sgn x dati su na slikama (sl. 3
i sl. 4)
y
y 1 y = sgn x
y= x
0 x
–1
0 x
Sl. 3 Sl. 4
Stepenovawe celobrojnim izloìocem je definisano sa:

a n = a ⋅ a ⋅⋅⋅ a ( а ∈ R, n ∈ N ) ,

n − пута
1
( a ≠ 0) .
a 0 = 1 ( a ≠ 0 ) , a1 = a, a − n =
an
Za a ∈ R, n ∈ N svako re{ewe jedna~ine po x
xn = a
(ako postoji) je n -ti koren broja a .
Ako je n neparan broj, onda za svaki a ∈ R postoji ta~no jed-
n
no re{ewe i ozna~ava se sa a . Za parno n i a < 0 jedna~ina nema
re{ewa u R ; za parno n i a = 0 jedino re{ewe je 0 , tj. n 0 = 0. Ako
je n paran broj i a > 0 , tada jedna~ina ima dva re{ewa, i pozitivno
re{ewe ozna~avamo sa n a . Drugo re{ewe je − n a . Prema tome, u
ovom slu~aju vaì
23
xn = a ⇔ x = ± n a .
Za korenovawe vaè slede}e osobine:
n
a ⋅ n b = n a ⋅b , n
a : n b = n a :b ,
( a)
m np
n
= n am , n m
a = nm a , n
am = a mp ,
2n
x 2n = x , x2 = x ( x ∈ R) ,
( a,b > 0; m,n, p ∈ N ) .
Stepenovawe racionalnim izloìocem uvodi se sa:
m
an = n am (n ∈ N , m ∈ Z , a > 0) .
Osnovne osobine stepenovawa su:
(a )
y
a x ⋅ a y = a x+ y , x
= a xy ,
x
⎛a⎞ ax
(a ⋅ b) = ax ⋅ bx ,
x
⎜ ⎟ = ⋅
⎝b⎠ bx
( a,b > 0; x, y ∈ R )
Pribliàn broj (pribli`na vrednost) nekog ta~nog broja je

broj koji se od wega "neznatno" (malo, zanemarqivo) razlikuje. Ako
je x* pribli`na vrednost broja x , onda kaèmo da je x
*
aproksimiran brojem x . Broj
( )
Δ x* = x − x*
naziva se apsolutna gre{ka broja x* . Bilo koji nenegativan broj Ax*
koji nije mawi od apsolutne gre{ke broja x* , tj. za koji je
24
( )
Δ x* = x − x* ≤ Ax* ,
zove se granica apsolutne gre{ke. Relativna gre{ka δ x* ( ) pribli-
`nog broja x* defini{e se sa
δ (x ) =
* ( )
Δ x*
( x ≠ 0) .
x
Svaki nenegativan broj Rx* koji nije mawi od relativne gre{ke, tj.
za koji je
δ ( x* ) ≤ Rx ,
*
zove se granica relativne gre{ke broja x* .
Pri odre|ivawu pribli`nog broja za dati decimalni broj

obavqa se operacija zaokrugqivawa. Zaokrugqivawe decimalnih
brojeva na n decimala vr{i se po slede}im pravilima:
(1) Ako je n + 1 -va decimala mawa od 5, onda prvih n decimala osta-

je nepromeweno;
(2) Ako je n + 1 -va decimala ve}a od 5, onda se n -ta decimala uve}a-
va za 1, a prvih n − 1 ili ostaje nepromeweno (ako je n -ta decimala
bila mawa od 9) ili se mewaju na odgovaraju}i na~in (ako je n -ta de-
cimala jednaka 9);
(3) Ako je n + 1 -va decimala jednaka 5 i bar jedna cifra posle we
nije jednaka nuli, onda se n -ta decimala uve}ava za 1;
(4) Ako je n + 1 -va decimala jednaka 5 i sve cifre posle we su je-
dnake nuli, onda se n -ta decimala ne mewa ako je parna, a uve}ava se
za 1 ako je neparna (pravilo parne cifre).
U svim ovim slu~ajevima izostavqa se n + 1 -va decimala i sve cifre
desno od we.
2.2. Kompleksni brojevi
Skup (poqe) kompleksnih brojeva ozana~avamo sa C. Alge-

barski oblik kompleksnog broja z je
( )
z = ( a,b ) = a + bi , a,b ∈ R, i 2 = −1 ,
pri ~emu je:
25
i = ( 0,1) − imaginarna jedinica,
a = Re z − realni deo kompleksnog broja z ,
b = Im z − imaginarni deo kompleksnog broja z ,
bi − ~isto imaginaran broj (za b ≠ 0 ).
y
Kompleksne brojeve pred-
z = a + bi
stavqamo u kompleksnoj (Gausovoj) b
ravni (sl. 5). z
Konjugovano kompleksni broj broja
z = a + bi je broj z = a − bi.
Moduo kompleksnog broja 0 a x
z
z = a + bi je ρ = z = a 2 + b 2 .
−b
z = a − bi
Sl. 5
Po{to su kompleksni brojevi definisani kao ure|eni paro-

vi, to je jednakost kompleksnih brojeva data sa:
z1 = z2 ⇔ Re z1 = Re z2 ∧ Im z1 = Im z2 .
Za operacije nad kompleksnim brojevima z1 = a + bi i
z2 = c + di vaì:
z1 + z2 = ( a + c ) + ( b + d ) i,
z1 − z2 = ( a − c ) + ( b − d ) i,
z1 ⋅ z2 = ( a + bi ) ⋅ ( c + di ) = ( ac − bd ) + ( ad + bc ) i,
z1 a + bi a + bi c − di ac + bd bc − ad
= = ⋅ = + i ,( c,d ) ≠ ( 0 ,0 ) ⋅
z2 c + di c + di c − di c 2 + d 2 c 2 + d 2
Celobrojni stepeni imaginarne jedinice odre|eni su sa:
i 4 k = 1, i 4 k +1 = i, i 4 k + 2 = −1, i 4 k +3 = −i (k ∈ Z ) .
Za konjugovawe i moduo kompleksnih brojeva z1 i z2 vaì:
26
z1 ± z2 = z1 ± z2 , z1 ⋅ z2 = z1 ⋅ z2
⎛ z1 ⎞ z1
⎜⎜ ⎟⎟ = , ( z2 ≠ 0 ) , (z ) = (z )
n n
, z⋅z = z ;
2
⎝ z 2 ⎠ z2
z1 z1
z = z , z1 ⋅ z2 = z1 ⋅ z2 , = , ( z2 ≠ 0 ) ,
z2 z2
z1 − z2 ≤ z1 + z2 ≤ z1 + z2 .
2.3. Proporcionalnost
Koli~nik realnih brojeva a i b ( b ≠ 0 ) , tj. broj
a :b = a ,
b
zove se razmera brojeva a i b .
Jednakost dveju razmera, tj. jednakost oblika

a :b = c : d ,
zove se proporcija. Proporcija a : b = c : d ( a,b,c,d ≠ 0 ) je ekviva-
lentna svakoj od slede}ih jednakosti:
(1) a ⋅ d = b ⋅ c,
( 2) a :c = b:d ,
( 3) b : a = d : c,
( 4 ) ak :bk = c : d ( k ≠ 0 ) ,
( 5) ak :b = ck :d .
Za brojeve a1 ,a2 ,...,an ,b1 ,b2 ,...,bn ≠ 0 defini{e se pro{irena
proporcija:
a1: b1 = a2 : b2 = = an : bn .
Zapisujemo je i u obliku
27
a1: a2 : ... :an = b1: b2 : ... :bn .
Za pro{irenu proporciju vaì:
a1: b1 = a2 : b2 = = an : bn ⇒ ( a1 + + an ) : ( b1 + + bn ) = a1 : b1 .
Jedan posto broja a ∈ R je broj

a = 0 ,01a
100
i ozna~avamo ga sa 1% od a.
U procentnom ra~unu osnovne veli~ine su: glavnica G,
procentna stopa p i procentni iznos P. Vaì proporcija
G : P = 100: p,
pa se pojedine veli~ine ra~unaju po formulama:
G⋅ p
G = 100 P , P = , p = 100 P ⋅
p 100 G
Neka su m i n dati fiksirani brojevi ( m,n ≠ 0 ) , a x i y

nepoznati brojevi. Za x i y kaèmo da su direktno proporcionalni
ako je
x:m = y:n ;
u slu~aju da je
x:m = n: y
kaè se da su x i y obrnuto proporcionalni. Direktno
proporcionalne veli~ine x i y odre|uju funkciju
y = kx ( k ≠ 0 ) ,
a obrnuto proporcionalne funkciju
y = a ( a ≠ 0) .
x
Grafici funkcija direktne i obrnute proporcionalnosti dati su na
slici (sl. 6).
28
y
y y = kx y = kx
k >0
k<0
0 x 0 x
(a) (b)
y=a
y
y=a
y
x
( a > 0) x
( a < 0)
0 x 0 x
(v) (g)
Sl. 6
3. POLINOMI I RACIONALNI ALGEBARSKI IZRAZI
3.1. Polinomi
Polinom (polinomna funkcija) stepena n je svaka funkcija

Pn : R → R takva da je
Pn ( x ) = an x n + an −1 x n −1 + + a1 x + a0 ,
( n ∈ N 0 , an ,an−1 ,...,a1 ,a0 ∈ R; an ≠ 0 ) .
Pri tome su:
an ,an −1 ,...,a1 ,a0 − koeficijenti polinoma,
an − najstariji (vode}i) koeficijent,
29
an x n − najstariji (vode}i) ~lan,
a0 − slobodan ~lan,
n = stPn − stepen polinoma Pn .
Za nulti polinom P ≡ 0 ne defini{e se stepen.
Dva polinoma su jednaka ako su istog stepena i ako su im od-

govaraju}i koeficijenti (tj. koeficijenti uz iste stepene od x ) je-
dnaki.
Drugim re~ima, ako je Qm ( x ) = bm x m + bm −1 x m −1 + + b1 x + b0 , tada
vaì:
Pn ( x ) = Qm ( x ) ⇔ n = m ∧ ( ∀i ) ai = bi .
Polinomi se sabiraju tako {to im se odgovaraju}i koefici-
jenti saberu i pri tome je
st ( Pn + Qm ) ≤ max {n,m} .
Mnoèwe dva polinoma obavqa se primenom distributivno-
sti realnih brojeva, tj. tako {to se svaki ~lan jednog polinoma po-
mnoì svakim ~lanom drugog polinoma. Vaì da je
st ( Pn ⋅ Qm ) = m + n.
Broj x = a ∈ C je nula (koren) polinoma P ako je P ( a ) = 0.
Pri tome je
P ( x) = ( x − a)Q ( x) ,
za neki polinom Q , za koji je stQ = stP − 1 . Broj x = a ∈ C je nula
(koren) k -tog reda ( k ∈ N ) polinoma P ako je
P ( x) = ( x − a) Q ( x) ,
k
(Q ( a ) ≠ 0) ,
za neki polinom Q za koji je stQ = stP − k.
Faktorisani oblik polinoma Pn je
Pn ( x ) = an ( x − α1 ) 1 ( x − α 2 ) 2 ( x − α s ) s ,
k k k
pri ~emu su α1 , α 2 ,...,α s sve razli~ite nule tog polinoma vi{estru-

kosti k1 ,k2 ,...,k s , ( k1 + k2 + ... + ks = n ) .
30
Kompleksan broj z = α + β i je nula polinoma Pn (sa realnim
koeficijentima) ako i samo ako je nula tog polinoma i wegov
konjugovano kompleksan broj z = α − β i. Prema tome,
Pn ( z ) = 0 ⇔ Pn ( z ) = 0.
Za polinome P i Q postoje jednozna~no odre|eni polinomi

S (wihov koli~nik) i R (ostatak) takvi da je
P = Q ⋅ S + R, ( stR < stQ или R ≡ 0 ) .
Prethodnu relaciju moèmo zapisati u obliku
P R
=S+ ,
Q Q
i ona vaì za sve x za koje je Q ( x ) ≠ 0.
Ako je R ( x ) ≡ 0 , tada je polinom P deqiv polinomom Q , tj.
Q je sadràn u P.
Deqewe polinoma obi~no se obavqa tako {to se postupno
dele wihovi najstariji ~lanovi, i sam postupak je sli~an deqewu
vi{ecifrenih brojeva.
(Bezuov stav) Ostatak pri deqewu polinoma P = P ( x ) sa
x − a je P ( a ) . Specijalno, ako je P ( a ) = 0 , tada je P deqiv sa x − a.
Najve}i zajedni~ki delilac polinoma P i Q , tj. NZD ( P,Q ) ,
je polinom koji ima najvi{i stepen me|u svim polinomima koji su
sadràni i P i u Q .
Najmawi zajedni~ki sadràlac polinoma P i Q tj.
NZS ( P,Q ) , je polinom koji ima najniì stepen me|u svim
polinomima koji su deqivi i sa P i sa Q .
Polinomi P i Q su uzajamno prosti ako je NZD ( P,Q ) =1.
Ako kod polinoma jedne promenqive u izrazima za neki ste-

pen od x oblika x ⋅ x ⋅… ⋅ x promenqivu x zamenimo na k pozicija

r − пута
(1 ≤ k ≤ r ) nekom drugom promenqivom y, z ,... , dobijamo polinome

vi{e promenqivih.
31
3.2 Racionalni algebarski izrazi
Racionalni algebarski izrazi su izrazi u kojima u~estvuju

konstante (realni brojevi), promenqive ( x, y , z ,..., a, b, c,...) i opera-
cije sabirawa, oduzimawa, mnoèwa, deqewa i stepenovawa promen-
qivih celobrojnim izloìocem.
Srediti racionalni algebarski izraz zna~i svesti ga na
P
oblik , pri ~emu su P i Q uzajamno prosti.
Q
Za izraze A,B,C i D vaì:
A ⋅ ( B ± C ) = A ⋅ B ± A ⋅ C,
( A + B ) ⋅ ( C + D ) = A ⋅ C + B ⋅ C + A ⋅ D + B ⋅ D,
( A − B ) ⋅ ( A + B ) = A2 − B 2 ,
( A ± B ) = A2 ± 2 AB + B 2 ,
2
( A ± B )3 = A3 ± 3 A2 B + 3 AB 2 ± B3 ,
A3 ± B3 = ( A ± B ) ⋅ ( A2 ∓ A ⋅ B + B 2 ) ,
A A⋅C
= ( B,C ≠ 0 ) ,
B B ⋅C
A C A⋅ D ± B ⋅C
± = ( B,D ≠ 0 ) ,
B D B⋅D
A C A⋅C
⋅ = ( B,D ≠ 0 ) ,
B D B⋅D
A C A D A⋅ D
: = ⋅ = ( B,C,D ≠ 0 ) .
B D B C B ⋅C
32
4. LINEARNE JEDNAÎNE I SISTEMI LINEARNIH
JEDNAÎNA. LINEARNE NEJEDNAÎNE
4.1. Linearna jedna~ina
Osnovni oblik linearne jedna~ine po nepoznatoj x je

ax = b ( a,b ∈ R ).
Pri tome vaì:
1 jedna~ina nema re{ewa ako je a = 0 i b ≠ 0 ;
2 jedna~ina ima beskona~no mnogo re{ewa (svako x ∈ R
je re{ewe) ako je a = b = 0 ;
b
3 jedna~ina ima jedinstveno re{ewe x = ako je a ≠ 0.
a
4.2. Sistemi linearnih jedna~ina
Sistem od dve linearne jedna~ine sa dve nepoznate je konjunk-

cija jedna~ina oblika
⎧a1 x + b1 y = c1
( ∗) ⎪⎨
⎪⎩a2 x + b2 y = c2 , ( a1 ,b1 ,a2 ,b2 ,c1 ,c2 ∈ R; x, y − непознате ) .
Ure|eni par realnih brojeva ( α ,β ) je re{ewe sistema ako za-
menom x sa α i y sa β svaka jedna~ina sistema postaje numeri~ki
identitet.
Sistem od tri linearne jedna~ine sa tri nepoznate je konjun-
kcija jedna~ina oblika
⎧a x + b y + c z = d
⎪⎪ 1 1 1 1
⎨a2 x + b2 y + c2 z = d 2
⎪
⎪⎩a3 x + b3 y + c3 z = d3 , ( ai ,bi ,ci ,di ∈ R, ( i = 1, 2 ,3) ; x, y,z − непознате ) .
33
Ure|ena trojka realnih brojeva ( α ,β , γ ) je re{ewe sistema
ako zamenom x sa α , y sa β i z sa γ svaka od jedna~ina sistema
postaje numeri~ki identitet.
Sistem od m linearnih jedna~ina sa n nepoznatih
( m, n ∈ N ) je konjunkcija jedna~ina oblika
⎧a11 x1 + a12 x2 + ... + a1n xn = b1

⎪
⎪a21 x1 + a22 x2 + ... + a2 n xn = b2
⎨
⎪ ...
⎪a x + a x + ... + a x = b ,
⎩ m1 1 m 2 2 mn n m
pri ~emu su:

аij ∈ R ( i = 1, 2 ,...m; j = 1, 2,...,n ) − коефицијенти уз непознате,
b j ∈ R ( j = 1, 2 ,...,n ) − слободни чланови,
x1 ,x2 ,...,xn − непознате.
Re{ewe sistema je svaka ure|ena n -torka realnih brojeva
( α1 ,α 2 ,...,α n ) takva da zamenom x1 sa α1 , x2 sa α 2 , ... , xn sa α n
svaka od jedna~ina sistema postaje numeri~ki identitet.
Re{iti sistem linearnih jedna~ina zna~i na}i skup svih
wegovih re{ewa.
Razmatraju}i skup re{ewa, sistem linearnih jedna~ina moè
biti:
− saglasan (mogu}) ako ima bar jedno re{ewe,
− odre|en ako ima samo jedno (jedinstveno) re{ewe
tj. po jednu vrednost za svaku nepoznatu,
− neodre|en ako ima beskona~no mnogo re{ewa,
− nesaglasan (nemogu}, protivre~an) ako nema re{ewa.
Elementarne transformacije sistema linearnih jedna~ina

su:
(1) zamena mesta bilo kojim dvema jedna~inama sistema,
(2) mnoèwe bilo koje jedna~ine sistema realnim brojem
razli~itim od nule,
34
(3) dodavawe proizvoqnoj jedna~ini sistema bilo koje druge
jedna~ine prethodno pomnoène nekim realnim brojem.
Primenom elementarnih transformacija sistem linearnih

jedna~ina ne mewa skup re{ewa.
Neka je za sistem ( ∗ ) od dve linearne jedna~ine sa dve nepo-
znate
a1 b1
D= = a1b2 − a2b1 (determinanta sistema),
a2 b2
c1 b1 a1 c1
Dx = = c1b2 − c2b1 i Dy = = a1c2 − a2 c1 .
c2 b2 a2 c2
Tada vaì:
(1) ako je D ≠ 0 , sistem ima jedinstveno re{ewe koje se dobija
formulama
Dx Dy
x= , y= (Kramerove formule);
D D
(2) ako je D = 0 i bar jedna od determinanti Dx ,Dy razli~ita
od nule, sistem je nemogu};
(3) ako je D = Dx = Dy = 0 , tada je sistem ili neodre|en, tj.
ima beskona~no mnogo re{ewa, ili je nemogu}.
4.3 Linearne nejedna~ine
Osnovni oblici linearnih nejedna~ina po nepoznatoj x su:

ax ≤ b,
ax < b,
ax ≥ b,
ax > b ( a, b ∈ R ) .
Za nejedna~inu ax ≤ b vaì:
b
1 za a > 0 re{ewe je svaki realan broj x za koji je x ≤ ,
a
2 za a = 0 i b ≥ 0 re{ewe je svaki realni broj,
3 za a = 0 i b < 0 nejedna~ina nema re{ewa,
35
b
4 za a < 0 re{ewe je svaki realan broj x za koji je x ≥ ⋅
a
Sli~no se re{avaju i nejedna~ine ax < b, ax ≥ b i ax > b.
Pri re{avawu nejedna~ina koristimo se osnovnim svojstvima

relacija ≤, <, ≥ i > . Tako, na primer, za relacije ≤ i ≥ vaì:
a ≤ a,
a ≤ b ∧ b ≤ a ⇒ a = b,
a ≤ b ∧ b ≤ c ⇒ a ≤ c,
a ≤ b ⇒ a + c ≤ b + c,
a ≤ b ∧ c > 0 ⇒ ac ≤ bc,
a ≤ b ∧ c < 0 ⇒ ac ≥ bc,
ab ≥ 0 ⇔ ( a ≥ 0 ∧ b ≥ 0 ) ∨ ( a ≤ 0 ∧ b ≤ 0 ) ,
ab ≤ 0 ⇔ ( a ≥ 0 ∧ b ≤ 0 ) ∨ ( a ≤ 0 ∧ b ≥ 0 ) ,
a
≥ 0 ⇔ ( a ≥ 0 ∧ b > 0) ∨ ( a ≤ 0 ∧ b < 0) ,
b
a
≤ 0 ⇔ ( a ≥ 0 ∧ b < 0) ∨ ( a ≤ 0 ∧ b > 0) , ( a,b,c ∈ R ) .
b
5. KVADRATNE JEDNAÎNE I NEJEDNAÎNE
5.1. Kvadratne jedna~ine
Osnovni oblik kvadratne jedna~ine po nepoznatoj x je
ax 2 + bx + c = 0 , ( a,b,c ∈ R, a ≠ 0 ) .
Re{ewa jedna~ine dobijamo po formuli
−b ± b 2 − 4ac
x1,2 = ⋅
2a
36
U specijalnim slu~ajevima imamo:
b
ax 2 + bx = 0 ⇔ x ( ax + b ) = 0 ⇔ x = 0 ∨ x = − ,
a
c c
ax 2 + c = 0 ⇔ x = ± − за ≤ 0 ,
a a
c c
ax 2 + c = 0 ⇔ x = ±i за > 0.
a a
Izraz D = b − 4ac zove se diskriminanta kvadratne jedna~i-

2
ne.
U zavisnosti od znaka diskriminante razlikujemo slede}e slu-
~ajeve:
(1) ako je D > 0 , re{ewa su realna i razli~ita,
(2) ako je D = 0 , re{ewa su realna i jednaka, tj.
imamo jedno dvostruko realno re{ewe,
(3) ako je D < 0 , re{ewa su konjugovano kompleksni
brojevi x1,2 = α ± β i.
Za re{ewa kvadratne jedna~ine vaè Vietove formule:
b
x1 + x2 = − ,
a
c
x1 ⋅ x2 = ⋅
a
Znak re{ewa kvadratne jedna~ine odre|en je sa:
b c
x1 > 0 ∧ x2 > 0 ⇔ D ≥ 0 ∧ − > 0 ∧ > 0,
a a
b c
x1 < 0 ∧ x2 < 0 ⇔ D ≥ 0 ∧ − < 0 ∧ > 0,
a a
c
x1 ∈ R ∧ x2 ∈ R ∧ x1 ⋅ x2 < 0 ⇔ D > 0 ∧ < 0 ,
a
c
x1 ∈ R ∧ x2 ∈ R ∧ x1 ⋅ x2 > 0 ⇔ D ≥ 0 ∧ > 0.
a
37
Trinomna jedna~ina je jedna~ina oblika
ax 2 n + bx n + c = 0 , ( a,b,c ∈ R, a ≠ 0, n ∈ N ) ,
i ona se smenom t = x n svodi na kvadratnu jedna~inu
at 2 + bt + c = 0.
Za n = 2 trinomna jedna~ina postaje bikvadratna jedna~ina
ax 4 + bx 2 + c = 0.
5.2. Kvadratne nejedna~ine
Osnovni oblici kvadratnih nejedna~ina su:
ax 2 + bx + c ≥ 0 ,
ax 2 + bx + c > 0 ,
( a ≠ 0)
ax 2 + bx + c ≤ 0 ,
ax 2 + bx + c < 0.
Ako su x1 i x2 realna i razli~ita re{ewa kvadratne
jedna~ine
ax 2 + bx + c = 0 ,
onda odgovaraju}u kvadratnu nejedna~inu re{avamo kori{}ewem fa-

ktorisanog oblika kvadratnog trinoma, tj. oblika
ax 2 + bx + c = a ( x − x1 )( x − x2 )
i analizom znaka dobijenog proizvoda.
U ostalim slu~ajevima vaì:
( ∀x ∈ R ) ( ax 2 + bx + c > 0 ) ⇔ a > 0 ∧ D < 0,

( ∀x ∈ R ) ( ax 2 + bx + c ≥ 0 ) ⇔ a > 0 ∧ D ≤ 0,
( ∀x ∈ R ) ( ax 2 + bx + c < 0 ) ⇔ a < 0 ∧ D < 0,
( ∀x ∈ R ) ( ax 2 + bx + c ≤ 0 ) ⇔ a < 0 ∧ D ≤ 0.
38
Ako je a > 0 i D > 0 i ako su x1 i x2 ( x1 < x2 ) realni i
razli~iti koreni kvadratnog trinoma ax 2 + bx + c , tada vaì:
ax 2 + bx + c ≥ 0 ⇔ a ( x − x1 )( x − x2 ) ≥ 0
⇔ (x − x1 ≥ 0 ∧ x − x2 ≥ 0) ∨ ( x − x1 ≤ 0 ∧ x − x2 ≤ 0 )
⇔ ( x ≥ x1 ∧ x ≥ x2 ) ∨ ( x ≤ x1 ∧ x ≤ x2 )
⇔ x ≥ x2 ∨ x ≤ x1
⇔ x ∈ ( −∞ ,x1 ⎤⎦ ∪ ⎡⎣ x2 , +∞ ) .
Sli~no se re{avaju i ostali slu~ajevi kvadratnih nejedna~i-
na. Slu~aj a < 0 svodimo na slu~aj a > 0 mnoèwem kvadratne neje-
dna~ine sa −1 i vode}i ra~una da se pri tome mewa smer nejednako-
sti. Ipak, kvadratnu jedna~inu je najjednostavnije re{avati skicira-
wem odgovaraju}eg grafika kvadratne funkcije.
39
6. LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA
6.1. Linearna funkcija
Op{ti oblik linearne funkcije je

y = f ( x ) = kx + n, ( k ,n ∈ R ) .
Domen funkcije je D f = R = ( −∞ , +∞ ) , a skup wenih vrednosti
R f = R za k ≠ 0 i R f = {n} za k = 0.
Grafik svake linearne funkcije je prava (sl. 7).
Broj k = tg α je koeficijent pravca prave tj. tangens ugla α
koji prava zaklapa sa pozitivnim smerom x -ose. Veli~ina n je
odse~ak na y -osi, tj. ordinata prese~ne ta~ke prave sa y -osom.
n
Nula linearne funkcije je x = − za k ≠ 0. Za k = 0 i n ≠ 0
k
funkcija nema nula. Ako je k = n = 0 , funkcija se svodi na y = 0 i
wen grafik je x -osa.
Funkcija je striktno rastu}a za k > 0 , striktno opadaju}a za
k < 0 i konstantna za k = 0.
Nije svaka prava grafik neke linearne funkcije. Prave pa-
ralelne sa y -osom, tj. prave sa jedna~inom x = a ( a ∈ R ) ne predstav-
qaju grafik nijedne linearne funkcije
y
y y = kx + n
y = kx + n
k <0
k >0 n
n α
α 0 −n x
−n 0 x k
k (a) (b)
y y x=a
n y=n
k =0 a
0
0 (v) x (g) x
Sl. 7
40
6.2. Kvadratna funkcija
Op{ti oblik kvadratne funkcije je

y = f ( x ) = ax 2 + bx + c, ( a,b,c ∈ R, a ≠ 0 ) .
Domen funkcije je D f = ( −∞ , +∞ ) , a skup wenih vrednosti
⎡ 4ac − b 2 ⎞ ⎛ 4ac − b 2 ⎤
Rf = ⎢ , + ∞ ⎟ za a > 0 i R f = ⎜ −∞ , ⎥ za a < 0.
⎣ 4a ⎠ ⎝ 4a ⎦
Grafik svake kvadratne funkcije je parabola (sl. 8). Teme
⎛ b 4ac − b 2 ⎞
parabole je wena ta~ka T ⎜ − , ⎟.
⎝ 2a 4a ⎠
y a>0 y a<0
T
c
c
T
0 b x 0 b x
− −
2a 2a
Sl. 8
⎛ b ⎞
Ako je a > 0 , funkcija je konveksna, opada za x ∈ ⎜ −∞ , − ⎟,
⎝ 2a ⎠
⎛ b ⎞ b 4ac − b 2
raste za x ∈ ⎜ − , +∞ ⎟ i za x = − ima minimum ymin = ⋅
⎝ 2a ⎠ 2a 4a
Teme parabole je wena najnià ta~ka.
⎛ b ⎞
Ako je a < 0 , funkcija je konkavna, raste za x ∈ ⎜ −∞ , − ⎟,
⎝ 2a ⎠
⎛ b ⎞ b 4ac − b 2
opada za x ∈ ⎜ − , +∞ ⎟ i za x = − ima maksimum ymax = ⋅
⎝ 2a ⎠ 2a 4a
Teme parabole je wena najvi{a ta~ka.
Ordinata prese~ne ta~ke parabole sa y -osom je y = f ( 0 ) = c.
41
Skicirawe grafika kvadratne funkcije omogu}uje jednosta-
vno re{avawe odgovaraju}e kvadratnie nejedna~ine. Pri tome su od
zna~aja samo broj realnih nula funkcije i znak koeficijenta а .
Broj realnih nula kvadratne funkcije, tj. broj realnih re{e-
wa jedna~ine ax 2 + bx + c = 0 , zavisi od znaka diskriminante
D = b 2 − 4ac.
Ako je D > 0 , funkcija ima dve razli~ite realne nule i para-
bola u dvema ta~kama se~e x -osu (sl. 9).
y
a>0
y
a<0
T
0 x1 x2 x 0 x1 x2 x
T
Sl. 9
U ovom slu~aju (pod pretpostavkom da je x1 < x2 ) vaì:
ax 2 + bx + c ≥ 0 ⇔ x ∈ ( −∞ ,x1 ⎤⎦ ∪ ⎡⎣ x2 , +∞ ) ,⎫
⎪
ax 2 + bx + c > 0 ⇔ x ∈ ( −∞ ,x1 ) ∪ ( x2 , +∞ ) , ⎪⎪
⎬ (za a > 0 )
ax 2 + bx + c ≤ 0 ⇔ x ∈ ⎡⎣ x1 ,x2 ⎤⎦ , ⎪
⎪
ax 2 + bx + c < 0 ⇔ x ∈ ( x1 ,x2 ) , ⎪⎭
i
ax 2 + bx + c ≤ 0 ⇔ x ∈ ( −∞ ,x1 ⎤⎦ ∪ ⎡⎣ x2 , +∞ ) ,⎫
⎪
ax + bx + c < 0 ⇔ x ∈ ( −∞ ,x1 ) ∪ ( x2 , +∞ ) , ⎪⎪
2
⎬ (za a < 0 )
ax 2 + bx + c ≥ 0 ⇔ x ∈ ⎡⎣ x1 ,x2 ⎤⎦ , ⎪
⎪
ax 2 + bx + c > 0 ⇔ x ∈ ( x1 ,x2 ) . ⎪⎭
42
Za D = 0 (sl. 10) kvadratna funkcija ima jednu dvostruku re-
alnu nulu, parabola svojim temenom dodiruje x -osu i vaì:
ax 2 + bx + c ≥ 0 ⇔ x ∈ ( −∞ , +∞ ) , ⎫
⎪
⎛ b ⎞ ⎛ b ⎞ ⎪
ax + bx + c > 0 ⇔ x ∈ ⎜ −∞ , − ⎟ ∪ ⎜ −
2
, +∞ ⎟ , ⎪
⎝ 2a ⎠ ⎝ 2a ⎠ ⎪
⎬ (za a > 0 )
b ⎪
ax + bx + c ≤ 0 ⇔ x = − ,
2
2a ⎪
⎪
ax 2 + bx + c < 0 ⇔ x ∈∅ ( нема реалних решења ) ,⎪⎭
i
b ⎫
ax 2 + bx + c ≥ 0 ⇔ x = − , ⎪
2a
⎪
ax 2 + bx + c > 0 ⇔ x ∈∅ ( нема реалних решења ) ,⎪⎪
⎬ (za a < 0 )
⎛ b ⎞ ⎛ b ⎞ ⎪
ax + bx + c < 0 ⇔ x ∈ ⎜ −∞ , − ⎟ ∪ ⎜ −
2
, +∞ ⎟ ,
⎝ 2 a ⎠ ⎝ 2a ⎠ ⎪
⎪
ax 2 + bx + c ≤ 0 ⇔ x ∈ ( −∞ , +∞ ) . ⎪⎭
y a>0
a<0
b
y −
T 2a
0 b x 0 T x
−
2a
Sl. 10
Ako je D < 0 (sl. 11), kvadratna funkcija nema realnih nula i

parabola se nalazi ili iznad (za a > 0 ) ili ispod (za a < 0 ) x -ose i
vaì:
43
ax 2 + bx + c ≥ 0 ⇔ x ∈ ( −∞ , +∞ ) , ⎫
⎪
ax 2 + bx + c > 0 ⇔ x ∈ ( −∞ , +∞ ) , ⎪⎪
⎬ (za a > 0 )
ax 2 + bx + c < 0 ⇔ x ∈∅ ( нема реалних решења ) ,⎪
⎪
ax 2 + bx + c ≤ 0 ⇔ x ∈∅ ( нема реалних решења ) ,⎪⎭
i
ax 2 + bx + c ≥ 0 ⇔ x ∈∅ ( нема реалних решења ) ,⎫
⎪
ax 2 + bx + c > 0 ⇔ x ∈∅ ( нема реалних решења ) ,⎪⎪
⎬ (za a < 0 )
ax 2 + bx + c < 0 ⇔ x ∈ ( −∞ , +∞ ) , ⎪
⎪
ax 2 + bx + c ≤ 0 ⇔ x ∈ ( −∞ , +∞ ) . ⎪⎭
y a>0
y a<0
T
0 x 0 x
T
Sl. 11
Kanonski oblik kvadratne funkcije je
(
y = a ( x − α) + β ,
2
)
b 4ac − b 2
pri ~emu je α = − a β= ⋅
2a 4a 2
44
7. EKSPONENCIJALNA FUNKCIJA.
EKSPONENCIJALNE JEDNAÎNE I NEJEDNAÎNE
7.1. Eksponencijalna funkcija
Eksponencijalna funkcija je funkcija oblika

y = f ( x) = ax , ( а > 0, a ≠ 1) .
Domen funkcije je D f = R = ( −∞ , +∞ ) , a skup vrednosti
funkcije R f = ( 0 , +∞ ) .
Za a > 1 funkcija je strogo rastu}a, a za 0 < a < 1 strogo
opadaju}a.
Grafici eksponencijalnih funkcija dati su na slici (sl. 12).
y y
x
a a >1 0 < a <1
x
a
a
1
1 a
0 1 x 0 1 x
Sl. 12
7.2. Eksponencijalne jedna~ine
Eksponencijalne jedna~ine su jedna~ine kod kojih se nepozna-

ta nalazi u izloìocu (eksponentu) stepena.
Pri re{avawu eksponencijalnih jedna~ina koristimo se svoj-
stvom injektivnosti eksponencijalne funkcije:
x x
a 1 = a 2 ⇔ x1 = x2 .
45
Za date funkcije g i h , re{ewe eksponencijalne jedna~ine
a ( ) =a ( )
g x h x
{
je x ∈ R x ∈ Dg ∩ Dh } za a = 1 i {x ∈ R x ∈ D g }
∩ Dh ∧ g ( x ) = h ( x ) za
0 < a ≠ 1.
7.3. Eksponencijalne nejedna~ine
Eksponencijalne nejedna~ine su nejedna~ine kod kojih se

nepoznata nalazi u izloìocu (eksponentu) stepena.
Pri re{avawu eksponencijalnih nejedna~ina koristimo se
svojstvom stroge monotonosti eksponencijalne funkcije y = a x :
ra{}ewa za a > 1 i opadawa za 0 < a < 1 .
Za date funkcije g i h vaì:
g( x) h( x )
a <a ⇔ x ∈ Dg ∩ Dh ∧ g ( x ) < h ( x ) ,⎪
⎫
⎬ ( ако је a > 1)
a ( ) > a ( ) ⇔ x ∈ Dg ∩ Dh ∧ g ( x ) > h ( x ) ,⎪
g x h x
⎭
i
a ( ) < a ( ) ⇔ x ∈ Dg ∩ Dh ∧ g ( x ) > h ( x ) ,⎫⎪
g x h x
⎬ ( ако је 0 < a < 1)

a ( ) > a ( ) ⇔ x ∈ Dg ∩ Dh ∧ g ( x ) < h ( x ) .⎪
g x h x
⎭
Sli~no se postupa u slu~aju nejedna~ina sa ≤ , odnosno ≥ .
8 . LOGARITAM I LOGARITAMSKA FUNKCIJA.

LOGARITAMSKE JEDNAÎNE I NEJEDNAÎNE
8.1. Logaritam
Logaritam broja b > 0 za datu osnovu (bazu) a ( a > 0, a ≠ 1) , u

oznaci log a b , je broj kojim treba stepenovati osnovu a da bi se
dobio broj b . Broj b se zove numerus logaritma.
46
Prema tome, imamo da je
c = log a b ⇔ a c = b , ( a > 0,a ≠ 1, b > 0 ) ,
odnosno
log a b
a =b .
Osnovne osobine logaritma su:
log a 1 = 0,
log a a = 1,
log a ( b ⋅ c ) = log a b + log a c,
b
log a = log a b − log a c,
c
log a b x = x log a b,
logc b
log a b = ,
logc a
1
log a b = ,
logb a
1
log a k b = log a b.
k
(U svim navedenim relacijama pretpostavqamo da su osnove

logaritama iz ( 0 ,1) ∪ (1, +∞ ) , da su svi numerusi pozitivni i da su
imenioci razlomaka razli~iti od nule).
Dekadni logaritmi su logaritmi sa osnovom 10. Po dogovoru
pi{emo
log10 x = log x.
Prirodni logaritmi su logaritmi sa osnovom
e ( e = 2, 7182818...) . Uobi~ajeno je pisati
log e x = ln x.
47
8.2. Logaritamska funkcija
Logaritamska funkcija je funkcija oblika

y = f ( x ) = log a x,
( a > 0, a ≠ 1) .
Domen logaritamske funkcije je D f = ( 0 , +∞ ) , a skup
vrednosti funkcije R f = ( −∞ , +∞ ) .
Funkcija je strogo rastu}a za a > 1, a strogo opadaju}a za
0 < a < 1.
Grafici tipi~nih logaritamskih funkcija dati su na slici
(sl. 13).
y
y
y = log a x 0 < a <1
1
1
1
0 1a x 0 a x
a >1
y = log a x
Sl. 13
Nula svake logaritamske funkcije je x = 1 , tj. grafik loga-

ritamske funkcije se~e x -osu u ta~ki sa apscisom x = 1.
Logaritamska funkcija y = log a x je inverzna eksponenci-
jalnoj funkciji y = a x , i zato su wihovi grafici simetri~ni u od-
nosu na pravu y = x.
8.3. Logaritamske jedna~ine
Logaritamske jedna~ine su jedna~ine kod kojih se nepoznata

javqa u numerusu, odnosno pod znakom logaritma.
Pri re{avawu logaritamskih jedna~ina koristimo se svoj-
stvom injektivnosti logaritamske funkcije, kao i ~iwenicom da nu-
48
merus svake logaritamske funkcije mora biti pozitivan realan
broj. Prema tome, za a > 0 , a ≠ 1 i za date funkcije g i h , vaì
log a g ( x ) = log a h ( x ) ⇔ g ( x ) = h ( x ) ∧ g ( x ) > 0 ∧ h ( x ) > 0.
8.4. Logaritamske nejedna~ine
Logaritamske nejedna~ine su nejedna~ine kod kojih se nepo-

znata javqa u numerusu, odnosno pod znakom logaritma.
Pri re{avawu logaritamskih nejedna~ina koristimo se svoj-
stvom stroge monotonosti logaritamske funkcije (ra{}ewa za a > 1
i opadawa za 0 < a < 1 ), kao i ~iwenicom da numerus svake logari-
tamske funkcije mora biti pozitivan realan broj.
Ako su g i h date funkcije, onda vaì:
log a g ( x ) < log a h ( x ) ⇔ g ( x ) < h ( x ) ∧ g ( x ) > 0 ,⎫⎪

⎬ (za a > 1 )
log a g ( x ) > log a h ( x ) ⇔ g ( x ) > h ( x ) ∧ h ( x ) > 0 , ⎪⎭
i
log a g ( x ) < log a h ( x ) ⇔ g ( x ) > h ( x ) ∧ h ( x ) > 0 , ⎫⎪
⎬ (za 0 < a < 1 )
log a g ( x ) > log a h ( x ) ⇔ g ( x ) < h ( x ) ∧ g ( x ) > 0.⎪⎭
Sli~no se postupa u slu~aju nejedna~ina sa ≤ , odnosno ≥ .
49
9. OSNOVNI POJMOVI U TRIGONOMETRIJI I
OSNOVNI TRIGONOMETRIJSKI IDENTITETI
9.1. Ugao
Ugao je unija dve poluprave sa zajedni~kim po~etkom i jedne

od dve oblasti na koje te dve poluprave dele ravan (sl. 14).
q q
B α
p
α O
O A p
Sl. 14
Zajedni~ki po~etak O je teme ugla, a poluprave Op i Oq su kraci
ugla. Oznaka ugla je α , ∠pOq ili ∠AOB , pri ~emu je A ∈ p , a
B ∈ q . Oznaka za teme ugla pi{e se izme|u p i q , odnosno , izme|u
A i B , dok redosled oznaka p i q , odnosno A i B nije bitan. Da
bi smo naglasili koja od dve oblsti ravni je oblast ugla, ako je to
potrebno, moèmo to u~initi navo|ewem bilo koje ta~ke iz unutra-
{wosti te oblasti.
Ako se poluprave Op i Oq poklapaju i ako je oblast ugla ra-
van bez poluprave Op, onda se dobijeni ugao naziva pun ugao, a ako je
oblast ugla prazan skup, onda se dobijeni ugao naziva nula-ugao. Ako
je unija polupravih Op i Oq prava, a oblast ugla poluravan, onda se
dobijeni ugao naziva opruèn ugao. Dva ugla u ravni, ∠pOr i ∠rOq ,
sa zajedni~kim krakom Or nazivaju se susednim uglovima (sl.15), ako
osim ta~aka zajedni~kog kraka nemaju drugih zajedni~kih ta~aka.
q r
r
p q p
O
Sl. 15 O Sl. 17
Sl. 16
50
Ugao pOr je mawi od ugla pOq, ako se krak Or ugla pOr nalazi u
oblasti ugla pOq, a oblast ugla pOr je podskup oblasti ugla pOq .
Ako je unija krakova, koji nisu zajedni~ki, prava, za uglove kaèmo
da su naporedni (sl. 16). Ugao je prav ako je podudaran svom
naporednom uglu (sl. 17), a o{tar ili tup ako je mawi ili ve}i od
svog naporednog ugla.
Neka je AB du` u ravni ugla ∠pOq , takva da je A ∈ Op i
B ∈ Oq . Ugao ∠pOq je konveksan (ispup~en) ako je AB ⊂ ∠pOq
(sl.18; sl.20), a nekonveksan (udubqen) ako je AB ∩ ∠pOq = {A, B}
(sl.19; sl.21).
q
B
q
B
α
p
α O A
O A p
Sl. 18 Sl. 19
q
B
α
α O A p
O A p B
Sl. 20 q Sl. 21
Dva ugla su jednaka ako se izometrijskim transformacijama

mogu dovesti do poklapawa.
Uglovi sa paralelnim kracima su jednaki ako su oba o{tra
ili oba tupa, ili su takve wihove dopune do punog ugla (sl. 22).
Sl. 22
51
Uglovi sa normalnim kracima su jednaki ako su oba o{tra
ili oba tupa, ili su takve wihove dopune do punog ugla (sl. 23).
Sl. 23
9.2. Uop{tewe pojma ugla i merewe ugla
Ako kraci ugla pOq ~ine ure|en par (Op, Oq ) , onda se kaè
da je ugao pOq orijentisan i ozna~ava se sa ∠ ( Op,Oq ) . Ako se prvi
krak rotira oko temena O do poklapawa sa drugim krakom u smeru
suprotnom od kretawa kazaqki na ~asovniku (pozitivni smer), ugao
je pozitivan ; ina~e je negativan .
Ako se posle rotacije od punog ugla nastavi rotacija u pozitivnom
smeru do poklapawa sa drugim krakom, dobija se ugao ve}i od punog
ugla.
Ako se prvo izvr{i k ( k ∈ N ) rotacija za pun ugao i nastavi
rotacija do poklapawa sa drugim krakom, dobija se proizvoqno
veliki pozitivni ugao. Ako se rotacije vr{e u negativnom smeru,
dobijaju se negativni uglovi.
Ugao koji je 90 -ti deo pravog ugla ima meru jedan stepen 1 . ( )
Mawe merne jedinice su jedan minut (1′) i jedan sekund (1′′) , pri ~emu
je:

⎛ 1 ⎞
1 = 60′ i 1′ = 60′′ , odakle sledi da je 1′ = ⎜ ⎟ i
⎝ 60 ⎠
′
⎛ 1 ⎞ ⎛ 1 1 ⎞
1′′ = ⎜ ⎟ = ⎜ ⋅ ⎟ .
⎝ 60 ⎠ ⎝ 60 60 ⎠
52
Prema tome, pun ugao ima 360 stepeni ( 360 ), a opruèn ugao ima
180 stepeni ( 180 ).
r2
l2
l1
O p
r1
Sl. 24
Neka je ∠pOq centralni ugao kruga k1 (O, r1 ) i neka je k 2 (O, r2 )
bilo koji, wemu koncentri~an krug (sl. 24). Odnos kru`nog luka u
oblasti ugla i odgovaraju}eg polupre~nika kruga je stalan
⎛ l1 l 2 ⎞
⎜⎜ = ⎟⎟ , pa se moè uzeti za meru ugla. Ova mera se naziva
⎝ r1 r2 ⎠
l
radijanska mera ugla. Ako je = 1 , odgovaraju}i ugao ima meru jedan
r
radijan (1 rad ili samo 1). Za kru`ni luk koji odgovara punom uglu
vaì l = 2rπ , pa pun ugao ima 2π radijana, a opruèn ugao ima π
radijana. Ako je polupre~nik kruga r = 1 , onda se radijanska mera
ugla svodi na merni broj duìne odgovaraju}eg kru`nog luka u
oblasti ugla. U narednoj tablici navedene su radijanske i
odgovaraju}e stepene mere nekih uglova:
radijanska π π π π 3π
0 π 2π
mera ugla 6 4 3 2 2
stepena
0 30 45 60 90 180 270 360
mera ugla
53
9.3. Trigonometrijske funkcije o{trog ugla
Neka je α o{tar ugao pravouglog trougla ABC sa pravim

uglom kod temena C , katetom a naspram ugla α , katetom b koja je
krak ugla α i hipotenuzom c (sl. 25). Tada je:
a ⎛ naspramna kateta ⎞ B
sin α = ⎜⎜ ⎟⎟ ,
c ⎝ hipotenuza ⎠
c a
b ⎛ nalegla kateta ⎞
cos α = ⎜⎜ ⎟⎟ ,
c ⎝ hipotenuza ⎠ α •
А b C
a ⎛ naspramna kateta ⎞
tgα = ⎜ ⎟, Sl. 25
b ⎝ nalegla kateta ⎠
b ⎛ nalegla kateta ⎞
ctgα = ⎜⎜ ⎟⎟ .
a ⎝ naspramna kateta ⎠
Vrednosti trigonometrijskih funkcija nekih o{trih uglova date su

u narednoj tablici, a s tim u vezi treba obratiti pa`wu na slike 26
i 27.
30 45 60

1 2 3
sin α 30
45
2 2 2 1
2
3 1
3 2 1
cos α 2
2 2 2
• 60 45
3
tgα 3 1 1
1
3 2
3 Sl. 27
ctgα 1 3 Sl. 26
3
54
9.4. Definicija trigonometrijskih funkcija
proizvoqnog ugla
Neka je k jedini~ni krug sa centrom u koordinatnom po~etku
i ∠(O p , Oq ) orijentisani ugao, gde je prvi krak O p pozitivni
deo x -ose, a drugi krak Oq se dobija rotacijom kraka O p za ugao α
oko temena O . Neka je Oq ∩ k = {M } i neka su x M и y M koordinate
ta~ke M ( sl. 28). Ako je α radijanska mera ugla (O p , Oq ) , tada je za
svako α ∈ R po definiciji:
yM xM
sin α = yM ; cos α = xM ; tgα = , xM ≠ 0 ; ctgα = , yM ≠ 0 .
xM yM
Poloàj drugog kraka Oq ne}e se promeniti posle rotaci-
xM y
je od punog ugla , a odnos , kao ni odnos M , kada su definisani,
yM xM
ne}e se promeniti posle rotacije od polovine punog ugla, pa na os-
novu prethodne definicije sledi da su trigonometrijske funkcije
proizvoqnog ugla periodi~ne. Za funkcije y = sin x, x ∈ R i
y = cos x, x ∈ R osnovni period je 2π , a za funkcije
π
y = tgx, x ≠ + kπ , k ∈ Z i y = ctgx , x ≠ kπ , k ∈ Z osnovni period
2
je π .
y
q
1
yM M
α
p
–1 0 xM 1 x
–1 t
Sl. 28
55
Za funkcije y = sin (ω x + ϕ ) i y = cos(ωx + ϕ ), x ∈ R i ω ≠ 0
2π
osnovni period je T= , a za funkcije y = tg (ω x + ϕ ) ,
ω
π π
ωx +ϕ ≠ + kπ i y = ctg (ωx + ϕ ) , ω x + ϕ ≠ + kπ osnovni period
2 2
π
je T = .
ω
Vrednosti trigonometrijskih funkcija nekih uglova date su u nared-
noj tablici (oznaka − zna~i da funkcija nije definisana za odre-
|eni ugao).
π π π π 3π
0 π 2π
6 4 3 2 2
1 2 3
sin α 0 1 0 −1 0
2 2 2
3 2 1
cos α 1 0 −1 0 1
2 2 2
3
tgα 3 1 0 − 0 − 0
3
3
ctgα 1 3 − 0 − 0 −
3
56
9.5. Svo|ewe trigonometrijskih funkcija proizvoqnog ugla
na funkcije o{trog ugla
Kako su trigonometrijske funkcije periodi~ne, to se vre-

dnosti ovih funkcija za proizvoqan ugao mogu izraziti pomo}u vre-
dnosti trigonometrijskih funkcija za o{tar ugao :
q q
α
β
α
β
0 p 0 p
Sl. 29 Sl. 30
⎛π ⎞
sinβ = sin (2kπ + α ) = sinα , k ∈ Z ; sinβ = sin⎜ − α ⎟ = cosα ;
⎝2 ⎠
⎛ π ⎞
cosβ = cos (2kπ + α ) = cos α , k ∈ Z ; cosβ = cos⎜ − α ⎟ = sinα ;
⎝2 ⎠
q q
α
β α β
0 p p
0
Sl. 31 Sl. 32
⎛π ⎞
sinβ = sin⎜ + α ⎟ = cosα ; sinβ = sin (π − α ) = sinα ;
⎝2 ⎠
⎛π ⎞
cosβ = cos⎜ + α ⎟ = − sinα ; cosβ = cos (π − α ) = −cosα ;
⎝2 ⎠
57
β β
p p
α 0
α
0
q q
Sl. 33 Sl. 34
⎛ 3π ⎞
sinβ = sin (π + α ) = − sinα ; sinβ = sin⎜ − α ⎟ = −cosα
⎝ 2 ⎠
⎛ 3π ⎞
cosβ = cos (π + α ) = −cosα ; cosβ = cos⎜ − α ⎟ = − sinα ;
⎝ 2 ⎠
β β
0 p p
0 α
α
q q
Sl. 35
Sl. 36
⎛ 3π ⎞
sinβ = sin⎜ + α ⎟ = −cosα ; sinβ = sin (2π − α ) = − sinα ;
⎝ 2 ⎠
⎛ 3π ⎞
cosβ = cos ⎜ + α ⎟ = sinα ; cosβ = cos (2π − α ) = cosα .
⎝ 2 ⎠
Za ugao −α vaì :
sinβ = sin (0 − α ) = − sinα ;

0 β p
cosβ = cos(0 − α ) = cosα . α
q
Sl. 37
58
Za ostale trigonometrijske funkcije svo|ewe se vr{i na
osnovu prethodno navedenih formula i trigonometrijskih
identiteta.
9.6. Osnovni trigonometrijski identiteti
1. sin 2 α + cos 2 α = 1
sin α π
2. tgα = , α ≠ + kπ , k ∈ Z
cos α 2
cos α
3. ctgα = , α ≠ kπ , k ∈ Z
sin α
kπ
4. tgα ⋅ ctgα = 1 , α ≠
2
cos α
2
cos 2 α 1
5. cos 2 α = = = 2 ,
1 sin α + cos α tg α + 1
2 2
π
α≠ + kπ , k ∈ Z
2
sin 2 α sin 2 α tg 2α
6. sin 2 α = = = ,
1 sin 2 α + cos 2 α tg 2α + 1
π
α≠ + kπ , k ∈ Z
2
9.7. Adicione formule
1. sin (α + β ) = sin α cos β + cos α sin β

1.а) sin 2α = 2 sin α cos α
2. sin (α − β ) = sin α cos β − cos α sin β
3. cos(α + β ) = cos α cos β − sin α sin β
3.а) cos 2α = cos 2 α − sin 2 α
4. cos(α − β ) = cos α cos β + sin α sin β
tgα + tgβ π
5. tg (α + β ) = , α , β , α + β ≠ + kπ , k ∈ Z
1 − tgα tgβ 2
2tgα
5.а) tg 2α =
1 − tg 2α
59
tgα − tgβ π
6. tg (α − β ) = , α , β ,α − β ≠ + kπ , k ∈ Z
1 + tgα tgβ 2
ctgα ctgβ − 1
7. ctg (α + β ) = , α , β ,α + β ≠ kπ , k ∈ Z
ctgα + ctgβ
ctg 2α − 1
7.а) ctg 2α =
2ctgα
ctgα ctgβ + 1
8. ctg (α − β ) = , α , β ,α − β ≠ kπ , k ∈ Z
ctgβ − ctgα
9. Из cos 2α = cos 2 α − sin 2 α = 2 cos 2 α − 1 следи да је
1 + cos 2α
cos 2 α = .
2
Из cos 2α = cos 2 α − sin 2 α = 1 − 2 sin 2 α следи да је
1 − cos 2α
sin 2 α = .
2
Из претходне две формуле следи да је
1 − cos 2α 1 + cos 2α
tg 2α = и ctg 2α = .
1 + cos 2α 1 − cos 2α
α α α
2 sin cos 2tg
10. sin α = 2 2 = 2 ,
2 α 2 α 2 α
sin + cos tg +1
2 2 2
α α α
cos 2 − sin 2 1 − tg 2
cos α = 2 2 = 2 .
2 α 2 α 2 α
sin + cos 1 + tg
2 2 2
Из претходне две формуле следи да је

α α
2tg 1 − tg 2
tgα = 2 и ctgα = 2 .
2 α α
1 − tg 2tg
2 2
60
9.8. Transformacija zbira trigonometrijskih funkcija u
proizvod
α+β α −β
1. sin α + sin β = 2 sin cos
2 2
α +β α −β
2. sin α − sin β = 2 cos sin
2 2
α+β α −β
3. cos α + cos β = 2 cos cos
2 2
α +β α −β
4. cos α − cos β = −2 sin sin
2 2
sin (α ± β ) π
5. tgα ± tgβ = , α , β ≠ + kπ , k ∈ Z
cos α cos β 2
sin (β ± α )
6. ctgα ± ctgβ = , α , β ≠ kπ , k ∈ Z
sin α sin β
9.9. Transformacija proizvoda trigonometrijskih funkcija u

zbir
1. sin α cos β = [sin (α + β ) + sin (α − β )]
1
2
2. cos α cos β = [cos(α + β ) + cos(α − β )]
1
2
3. sin α sin β = − [cos(α + β ) − cos(α − β )]
1
2
9.10. Grafici osnovnih trigonometrijskih funkcija
1. y = sinx y
0 π 2π x
-1
Sl. 38
Основни период функције y = sinx је 2π .
61
2. y = cosx y
0 π 2π x
-1
Sl. 39
Основни период функције y = cosx је 2π .
⎛π ⎞
sin⎜ − x ⎟ = cosx
⎝2 ⎠ y
0 π 2π x
-1
Sl. 40
3. y=tgx
y
− 3π 2 −π 2 π 2 3π 2 5π 2
−2π −π 0 2π x
Sl. 41
Основни период функције y=tgx је π .
62
4. y=ctgx
y
− 3π 2 −π 2 π 2 3π 2 5π 2
−2π −π 0 π 2π 3π x
Sl.42
Основни период функције y=ctgx је π .
63
9.11. Inverzne trigonometrijske funkcije
1. y = arcsinx
y
1 Функција
f : [− π 2, π 2] → [− 1,1]
−π 2 f (x ) = sinx
0 π 2 x је бијeкција (обострано-
једнозначно пресликавање).
-1
Sl. 43
y
π 2
Инверзна функција функције
f је функција
-1 0 1 x f −1 : [− 1,1] → [− π 2, π 2]
f −1 ( x ) = arcsinx .
−π 2
Sl. 44
y
π 2
1
−1
Графици функција f и f су
симетрични у односу на
−π 2 -1 0 1 π 2 x праву y = x .
-1
−π 2
Sl. 45
64
2. y = arccosx
y
Функција
1 f : [0, π ] → [− 1,1]
π f ( x ) = cosx
0 π 2 x је бијeкција (обострано-
–1
Sl. 46
y
π
Инверзна функција функције
π 2
f је функција
f −1
: [− 1,1] → [0, π ]
f −1
(x ) = arccosx .
–1 0 1 x
Sl. 47
y
π
π 2
1 Графици функција f и f −1
π 2 π су симетрични у односу на
–1 0 1 x праву y = x .
–1
Sl. 48
65
3. y = arctgx
Функција
π 2
f : (− π 2 , π 2 ) → (− ∞, ∞ )
−π 2 0 x
f ( x ) = tgx
је бијeкција (обострано-
Sl. 49
y
π 2 Инверзна функција
функције f је функција
0 x
f −1 : (− ∞, ∞ ) → (− π 2 , π 2 )
−π 2 f −1 ( x ) = arctgx .
Sl. 50
π 2
−π 2 π 2 Графици функција f и f −1
0 x
су симетрични у односу на
праву y = x .
−π 2
Sl. 51
66
4. y = arcctgx
y
Функција
f : (− π 2 , π 2) → (− ∞, ∞ )
f (x ) = ctgx
0 π 2 π x
је бијeкција (обострано-
једнозначно
Sl. 52
пресликавање).
y
π Инверзна функција
функције f је функција
π 2
f −1 : ( −∞, ∞ ) → ( 0, π )
0 x f −1
(x ) = arcctgx .
Sl. 53
Графици функција f и
π 2
f −1 су симетрични у
π 2 π x односу на праву y = x .
0
Sl. 54
67
10. TRIGONOMETRIJSKE JEDNAÎNE I
NEJEDNAÎNE
10.1. Osnovne trigonometrijske jedna~ine

1 sinx = a , a ≤ 1 x = arcsina + 2kπ , ili
x = π − arcsina + 2kπ , k ∈ Z
2 cosx = a , a ≤ 1 x = ± arccosa + 2kπ , k ∈ Z
3 tgx = a , a ∈ R x = arctga + kπ , k ∈ Z
4 ctgx = a , a ∈ R x = arcctga + kπ , k ∈ Z
5 Pn (t ) = 0 Одговарајућом сменом своде
t ∈ {sinx,cosx,tgx,ctgx} се на алгебарске једначине.
6 sinax ± sinbx = 0 Трансформацијом збира и
cosax ± cosbx = 0 разлике тригонометријских
tgax ± tgbx = 0 функција у производ своде се
ctgax ± ctgbx = 0 на једначине типа 1,2,3,4.
π
За x ≠ + kπ , k ∈ Z дељењем
2
7 asinx + bcosx = 0, a ≠ 0 , b ≠ 0 са cosx , једначина се своди
на једначину типа 3.
asinx + bcosx = c , Дељењем са a 2 + b 2

8 a ≠ 0, b ≠ 0, c ≠ 0 једначина се своди на
c < a2 + b2 једначину типа 1.
За a ≠ 0 deqewem sa
9 asin x + bsinxcosx + ccos x = 0 cos 2 x ≠ 0 своди се на једначину
2 2
atg 2 x + btgx + c = 0 (тип 5)

Ако десну страну једначине
напишемо у облику
10 ( )
asin 2 x + bsinxcosx + ccos 2 x = d d sin 2 x + cos 2 x , сређивањем
добијамо једначину типа 9.
68
10.2. Osnovne trigonometrijske nejedna~ine
Nejedna~ine sin x ≤ a i cos x ≤ a za a < −1 nemaju re{ewa, dok su

za a > 1 re{ewa ovih nejedna~ina svi realni brojevi.
Nejedna~ine sin x ≥ a i cos x ≥ a za a > 1 nemaju re{ewa, dok su
za a < −1 re{ewa ovih nejedna~ina svi realni brojevi.
Nejedna~ine sin x ≤ a , cos x ≤ a , sin x ≥ a i cos x ≥ a za a ≤ 1 ,
zbog periodi~nosti trigonometrijskih funkcija, moèmo re{avati
prvo u bilo kom intervalu duìne 2π , a zatim odrediti skup svih
re{ewa. Osnovni interval treba pogodno izabrati, tako da skup
re{ewa iz tog intervala opet bude jedan interval.
1.Nejedna~inu sin x ≤ a , a ≤ 1 prvo re{avamo u intervalu

⎡ 3π π ⎤
⎢− 2 , 2 ⎥ , (sl. 55). Ako je skup re{ewa ove nejedna~ine interval
⎣ ⎦
[α , β ] ⊂ ⎡⎢− 3π , π ⎤⎥ , pri ~emu je β = arcsina i α = −π − arcsina , onda
⎣ 2 2⎦
je skup svih re{ewa date nejedna~ine unija intervala
[α + 2kπ , β + 2kπ ], k ∈ Z .
Ako u nejedna~ini stoji znak stroge nejednakosti, onda je skup
re{ewa unija otvorenih intervala (α + 2kπ , β + 2kπ ), k ∈ Z .
y
1
a
−3π 2 α 0 β π2 x
-1
Sl. 55
Pri re{avawu trigonometrijskih nejedna~ina, osim grafika trigo-

nometrijskih funkcija pogodno je koristiti i trigonometrijski
krug.
69
y
3π π
−
2 2
α a β
1 x
Sl. 56
π 3π
Na slici 56 oznake α , β , ,− su radijanske mere uglova.
2 2
2. Nejedna~inu sin x ≥ a , a ≤ 1 prvo re{avamo u intervalu

⎡ π 3π ⎤
⎢− 2 , 2 ⎥ ,(sl. 57). Ako je skup re{ewa ove nejedna~ine interval
⎣ ⎦
[α , β ] ⊂ ⎡⎢− π , 3π ⎤⎥ , pri ~emu je α = arcsina i β = π − arcsina , onda je
⎣ 2 2⎦
skup svih re{ewa date nejedna~ine unija intervala
[α + 2kπ , β + 2kπ ], k ∈ Z .
y
1
a
0
−π 2 α β 3π 2 x
-1
Sl. 57
70
y
β α
a
0 1 x
3π π
−
2 2
Sl. 58
π 3π
Na slici 58 oznake α , β ,− , su radijanske mere uglova.
2 2
3. Nejedna~ina cos x ≥ a , a ≤ 1 prvo se re{ava u intervalu
[− π , π ] ,(sl. 59). Ako je skup re{ewa ove nejedna~ine interval
[α , β ] ⊂ [− π , π ], pri ~emu je α = −arccosa i β = arccosa , onda je skup
svih re{ewa date nejedna~ine unija intervala
[α + 2kπ , β + 2kπ ], k ∈ Z .
1
a
−π α 0 β π x
-1
Sl. 59
71
y
π
−π 0 a 1 x
Sl. 60
Na slici 60 oznake α , β , π ,−π su radijanske mere uglova.
4. Nejedna~inu cos x ≤ a , a ≤ 1 prvo re{avamo u intervalu

[0,2π ] ,(sl. 61). Ako je skup re{ewa ove nejedna~ine interval
[α , β ] ⊂ [0,2π ], gde je α = arccosa i β = 2π − arccosa , onda je skup
svih re{ewa date nejedna~ine unija intervala
[α + 2kπ , β + 2kπ ], k ∈ Z .
1
a
0 α β 2π x
-1
Sl. 61
72
y
a 0
0 2π x
Sl. 62
Na slici 62 oznake α , β , 0 и 2π su radijanske mere uglova.
Nejedna~ine tgx ≤ a , ctgx ≤ a , tgx ≥ a i ctgx ≥ a imaju

re{ewa za svako realno a . Ove nejedna~ine prvo se re{avaju u
nekom (pogodnom) intervalu duìne π , a zatim se nalaze i sva
ostala re{ewa.
5. Nejedna~ina tgx ≤ a , a ∈ R prvo se re{ava u

⎛ π π⎞
intervalu ⎜ −, ⎟ , (sl. 63). Ako je skup re{ewa ove nejedna~ine
⎝ 2 2⎠
⎛ π ⎤ ⎛ π π⎞
interval ⎜ − , α ⎥ ⊂ ⎜ − , ⎟ , pri ~emu je α = arctga , onda je skup
⎝ 2 ⎦ ⎝ 2 2⎠
svih re{ewa date nejedna~ine unija
⎛ π ⎤
intervala ⎜ − + kπ , α + kπ ⎥ , k ∈ Z .
⎝ 2 ⎦
⎛ π ⎞
re{ewa unija otvorenih intervala ⎜ − + kπ , α + kπ ⎟ , k ∈ Z .
⎝ 2 ⎠
73
y
a y=a
−3π 2 −π 2 π 2 3π 2 5π 2
−2π −π 0 α 2π x
Sl. 63
a
π α
2
0
1 x
π
−
2
Sl. 64
74
π π
Na slici 64 oznake α , ,− su radijanske mere uglova.
2 2
6. Nejedna~ina tgx ≥ a , a ∈ R prvo se re{ava u interva-
⎛ π π⎞
lu ⎜ − , ⎟ , (sl. 63). Ako je skup re{ewa ove nejedna~ine interval
⎝ 2 2⎠
⎡ π⎞ ⎛ π π⎞
⎢α , 2 ⎟ ⊂ ⎜ − 2 , 2 ⎟ , pri ~emu je α = arctga ,onda je skup svih re{ewa
⎣ ⎠ ⎝ ⎠
⎡ π ⎞
date nejedna~ine unija intervala ⎢α + kπ , + kπ ⎟ , k ∈ Z .
⎣ 2 ⎠
Ako u nejdna~ini stoji znak stroge nejednakosti, onda je skup
⎛ π ⎞
re{ewa unija otvorenih intervala ⎜ α + kπ , + kπ ⎟ , k ∈ Z .
⎝ 2 ⎠
7. Nejedna~ina ctgx ≤ a , a ∈ R prvo se re{ava u intervalu
(0, π ) , (sl. 65). Ako je skup re{ewa ove nejedna~ine interval [α , π ) ,
pri ~emu je α = arcctga , onda je skup svih re{ewa date nejedna~ine
unija intervala [α + kπ , π + kπ ) , k ∈ Z .
re{ewa unija otvorenih intervala (α + kπ , π + kπ ), k ∈ Z .
y=a
−2π −π 0 π 2π 3π
−3π 2 −π 2 α π2 3π 2 5π 2 x
Sl. 65
75
y
1
α
π 0
-1 0 a 1 x
. Sl. 66
Na slici 66 oznake α , 0 и π su radijanske mere uglova.
8. Nejedna~ina ctgx ≥ a , a ∈ R prvo se re{ava u intervalu

(0, π ) . Ako je skup re{ewa ove nejedna~ine interval (0, α ], pri ~emu
je α = arcctga , onda je skup svih re{ewa date nejedna~ine unija
intervala (kπ , α + kπ ] , k ∈ Z .
re{ewa unija otvorenih intervala (kπ , α + kπ ), k ∈ Z .
76
11. PRIMENA TRIGONOMETRIJE U PLANIMETRIJI I
STEREOMETRIJI
11.1. Povr{ina trougla
ha ah ac sin β
Kako je = sin β , to je ha = c sin β , pa je PABC = a =
c 2 2
(sl. 67). Sli~no se dobija da je A
chc cb sin α b
PABC = = i c
2 2 ha
bh ba sin γ
PABC = b = . β
2 2 B a C
11.2. Sinusna i kosinusna teorema Sl. 67
Ako su a, b i c naspramne stranice uglova α , β i γ

proizvoqnog trougla ABC , a R polupre~nik opisanog kruga oko tog
trougla (sl. 68) , onda vaì :
C
a b c
a) = = = 2R γ
sin α sin β sin γ a
(sinusna teorema) b R
O
α β
b) a 2 = b 2 + c 2 − 2bc cos α A c B
b = a + c − 2ac cos β
2 2 2
c 2 = a 2 + b 2 − 2ab cos γ
(kosinusna teorema). Sl. 68
11.3. Trigonometrijski oblik kompleksnog broja
Kompleksni broj z = a + bi , kao ta~ka u Gausovoj ravni (sl.69),

odre|en je realnim brojevima a i b , a za (a, b ) ≠ (0,0 ) moèmo ga
odrediti i pomo}u rastojawa ρ ta~ke z od koordinatnog po~etka i
ugla ϕ koji radijus-vektor ta~ke z gradi sa pozitivnim delom
x -ose :
77
ρ = z = a 2 + b2 ( ρ − moduo kompleksnog broja),
b
tgϕ = , a ≠ 0 , ϕ ∈ [0,2π ) ( ϕ − argument kompleksnog broja).
a
y
b z = a + bi
ρ
ϕ
0 a x
Sl. 69
b a
Kako iz = sin ϕ sledi da je b = ρ sin ϕ , a iz = cos ϕ sledi da je
ρ ρ
a = ρ cos ϕ , to je z = ρ cos ϕ + i ρ sin ϕ , tj. z = ρ ( cos ϕ + i sin ϕ ) {to
predstavqa trigonometrijski oblik kompleksnog broja z.
π 3π
Za a = 0 i b > 0 je ϕ = (sl. 70), a za a = 0 i b < 0 je ϕ = (sl. 71).
2 2
z = bi
z = bi
Sl. 70 Sl. 71
Ako je z1 = ρ 1 (cos ϕ1 + i sin ϕ 2 ) i z 2 = ρ 2 (cos ϕ 2 + sin ϕ 2 ) , tada je:

1. z1 ⋅ z 2 = ρ1 ρ 2 (cos(ϕ1 + ϕ 2 ) + i sin (ϕ 2 + ϕ 2 )) ,
z1 ρ1
2. = (cos(ϕ1 − ϕ 2 ) + sin (ϕ1 − ϕ 2 )), ρ 2 ≠ 0 ,
z2 ρ 2
3. z n = ρ n (cos nϕ + i sin nϕ ), n ∈ N ,
(Muavrova formula)
⎛ ϕ + 2kπ ϕ + 2kπ ⎞
4. n
z = n ρ ⎜ cos + sin ⎟ , k ∈ {0,1,2,..., n − 1} .
⎝ n n ⎠
78
11.4. Primena trigonometrije u stereometriji
Ako je H visina, h apotema, r polupre~nik upisanog, a R

polupre~nik opisanog kruga osnove pravilne piramide, i ψ nagibni
ugao bo~ne strane piramide (sl. 72), onda vaì:
H r H r
sinψ = ; cosψ = ; tgψ = ; ctgψ = .
h h r H
s
H h H
ϕ
a
R
2 ψ
O r d 2 O
a a
Sl. 72 Sl. 73
Ako je s bo~na ivica piramide (sl. 73), a ϕ nagibni ugao
bo~ne ivice prema ravni osnove, onda je :
H R H R
sin ϕ = ; cos ϕ = ; tgϕ = ; ctgϕ = .
s s R H
Ako je r polupre~nik osnove kupe

(sl.74), H visina kupe, s izvodnica, s H
a ϕ nagibni ugao izvodnice prave
kupe prema ravni osnove, onda je:
ϕ O
r
H r H r
sin ϕ = ; cos ϕ = ; tgϕ = ; ctgϕ = .
s s r H Sl. 74
79
12. VEKTORI, PODUDARNOST, HOMOTETIJA I
SLI^NOST
12.1. Vektori
Za du` AB kaèmo da je usmerena (orijentisana) ako je

precizirano {ta je wena po~etna, odnosno krajwa ta~ka. Ako je A
wena po~etna a B krajwa ta~ka, tada se ta usmerena du` ozna~ava sa

AB i zove se vektor.
Svaki vektor karakteri{u pravac, smer i intenzitet.
Pravac vektora je odre|en pravom (nosa~em) kojoj vektor
pripada. Za vektore koji leè na istoj pravoj ili na paralelnim
pravima, kaè se da imaju isti pravac ili da su kolinearni.
Smer vektora je odre|en izborom po~etne, odnosno krajwe
ta~ke vektora. Za dati pravac postoje dva me|usobno razli~ita
(suprotna) smera.
Intenzitet (duìna) vektora je rastojawe izme|u wegovih

krajwih ta~aka. Intenzitet vektora a = AB ozna~ava se sa a = AB .
Dva vektora su jednaka ako imaju isti pravac, smer i

intenzitet. Jednakost vektora je relacija ekvivalencije u skupu svih
vektora u prostoru. Zbog toga, vektor AB moèmo poistovetiti sa
wegovom klasom ekvivalencije, tj. sa skupom svih vektora koji su sa
wim jednaki. Iz definicije jednakosti proizlazi da se radi o
slobodnim vektorima, odnosno o vektorima koji se ne mewaju ako se
paralelno pomeraju kroz prostor.

Suprotan vektor vektoru AB , u oznaci − AB = BA , je vektor

koji ima isti pravac i intenzitet kao vektor AB , ali suprotan
smer.

Nula vektor, u oznaci 0 , je vektor ~ija se po~etna ta~ka po-
klapa sa krajwom. Nula vektor nema odre|en ni pravac ni smer i we-
gov intenzitet je nula.
Jedini~ni vektor (ort) je vektor intenziteta jedan.
Tri ili vi{e vektora su komplanarni ako leè u istoj ravni.

Zbir vektora a i b , u oznaci a + b , je vektor koji se od ve-

ktora a i b dobija po pravilu nadovezivawa ili po pravilu parale-
lograma (sl. 75).
80

a +b a +b
b b

a a
Sl. 75

Po pravilu nadovezivawa na kraj vektora a stavqa se po~e-

tak vektora b , pa vektor a + b ima po~etak u po~etku vektora a a

kraj u kraju vektora b . Po pravilu paralelograma vektor a + b je

odre|en dijagonalom paralelograma koji obrazuju vektori a i b .

Proizvod skalara (broja) k ∈ R i vektora a je vektor, u ozna-

ci ka , odre|en sa:

(1) ka i a su kolinearni,

(2) ka = k ⋅ a ,

(3) za k > 0 vektori a i ka su istosmerni, a za k < 0
suprotnih smerova,

(4) 0 a = 0.
12.2. Podudarnost
Duì AB i CD su podudarne (jednake), u oznaci AB = CD ,

ako su wihove duìne (rastojawa izme|u krajwih ta~aka) jednake.
Izometrijsko preslikavawe (izometrija) je svako bijektivno
preslikavawe figure F u figuru F1 koje duì preslikava u wima
podudarne duì. Ako postoji izometrija koja figuru F prevodi u
figuru F1 , kaè se da je figura F podudarna figuri F1 i pi{e se
F ≅ F1 .
81
Dva ugla α i β su podudarna (jednaka), u oznaci α = β , ako
su im jednake wihove mere (npr. u stepenima).
Za podudarnost trouglova (sl. 76) vaè slede}a pravila:
(1) (Pravilo SSS) Dva trougla su podudarna ako i samo ako imaju
odgovaraju}e stranice jednake, tj.
Δ ABC ≅ Δ A′B′C ′ ⇔ a = a′ ∧ b = b′ ∧ c = c′.
(2) (Pravilo SUS) Dva trougla su podudarna ako i samo ako imaju
jednake po dve odgovaraju}e stranice i ugao zahva}en wima, tj.
Δ ABC ≅ Δ A′B′C ′ ⇔ b = b′ ∧ c = c′ ∧ α = α ′.
(3) (Pravilo USU) Dva trougla su podudarna ako i samo ako imaju
jednaku po jednu stranicu i oba odgovaraju}a ugla nalegla na tu
stranicu, tj.
Δ ABC ≅ Δ A′B′C ′ ⇔ c = c′ ∧ α = α ′ ∧ β = β ′.
(4) (Pravilo SSU) Dva trougla su podudarna ako i samo ako imaju
jednake po dve odgovaraju}e stranice i ugao naspram jedne od wih, a
uglovi naspram druge stranice u oba trougla su ili oba o{tra ili
oba prava ili oba tupa. Prema tome,
Δ ABC ≅ Δ A′B′C ′ ⇔ a = a′ ∧ b = b′ ∧ α = α ′ ∧ β и β ′ су оба или
оштра или права или тупа.
C C′
γ γ′
b a b′ a′
α β α′ β′
A c B A′ c′ B′
Sl. 76
Dva mnogougla su podudarna ako su im sve odgovaraju}e

stranice jednake i svi odgovaraju}i uglovi jednaki.
Dva kruga su podudarna ako imaju jednake polupre~nike.
82
Osna simetrija (sl. 77a) u odnosu na pravu (osu) s je preslika-
vawe ravni koje svaku ta~ku A te ravni preslikava u ta~ku A′ koja
je simetri~na sa A u odnosu na pravu s.
Centralna simetrija (sl. 77b) ravni π sa centrom S je pre-
slikavawe koje svaku ta~ku A ravni π preslikava u ta~ku A′ koja je
simetri~na sa A u odnosu na ta~ku S.
Rotacija (sl. 77v) sa centrom u ta~ki S za orijentisani ugao
α je preslikavawe koje svaku ta~ku A ravni preslikava u ta~ku A′
iste ravni, tako da je SA′ = SA i ASA′ = α .

Translacija (sl. 77g) ravni za vektor v je preslikavawe te
ravni kojim se svaka ta~ka A te ravni preslikava u ta~ku A′ tako da

je AA′ = v.
A
A′
s S
A
A′
(a) (b)

v
A′
v
A′
α A A
S (v) (g)
Sl. 77
Osna simetrija, centralna simetrija, rotacija i translacija

su izometrije.
83
12.3. Homotetija i sli~nost
Homotetija sa centrom S i koeficijentom k ≠ 0 je presli-
kavawe ravni koje svaku wenu ta~ku A prevodi u ta~ku A′ iste

ravni, tako da je SA′ = k SA.
Sli~nost (transformacija sli~nosti) sa koeficijentom
k > 0 je preslikavawe ravni koje svake dve wene ta~ke A i B prevo-
di u ta~ke A′ i B′ iste ravni, tako da je A′B′ = kAB.
Figure F i F1 su sli~ne, u oznaci F ∼ F1 , ako postoji tran-
sformacija sli~nosti koja figuru F prevodi u figuru F1 .
Za sli~nost trouglova (sl. 78) vaè slede}a pravila:
(1) Dva trougla su sli~na ako i samo ako su im po dve odgovaraju}e
stranice proporcionalne, a uglovi zahva}eni tim stranicama
jednaki, tj.
Δ ABC ∼ Δ A′B′C ′ ⇔ b : c = b′: c′ ∧ α = α ′.
(2) Dva trougla su sli~na ako i samo ako su im odgovaraju}e stranice
proporcionalne, tj.
Δ ABC ∼ Δ A′B′C ′ ⇔ a : b : c = a′: b′: c′.
(3) Dva trougla su sli~na ako i samo ako imaju jednaka po dva
odgovaraju}a ugla, tj.
Δ ABC ∼ Δ A′B′C ′ ⇔ α = α ′ ∧ β = β ′.
(4) Dva trougla su sli~na ako i samo ako su im po dve odgovaraju}e
stranice proporcionalne, uglovi naspram dveju od tih odgovaraju}ih
stranica jednaki, a uglovi naspram drugih dveju stranica u oba
trougla su ili oba o{tra ili oba prava ili oba tupa. Prema tome,
Δ ABC ∼ Δ A′B′C ′ ⇔ a : b = a′: b′ ∧ α = α ′ ∧ β и β ′ су оба или
оштра или права или тупа.
C′
γ′
C
b′ a′
γ
b a
α β α′ β′
A c B A′ c′ B′
Sl. 78
84
13. GEOMETRIJA TROUGLA, ÊTVOROUGLA I
MNOGOUGLA. KRUG
13.1. Trougao
Navodimo neke osnovne elemente trougla.

Sredwa linija trougla je du` koja spaja sredi{ta dveju
stranica trougla. Ona je paralelna tre}oj stranici i upola je kra}a
od we.
Teì{na du` je du` koja spaja teme trougla sa sredi{tem na-
spramne stranice. Sve teì{ne duì se seku u ta~ki koja se zove te-
ì{te trougla. Teì{te deli svaku teì{nu du` u odnosu 2:1 (ra~u-
naju}i od temena).
Visina trougla je du` koja spaja teme trougla sa podno`jem
normale iz tog temena na naspramnu stranicu. Sve visine se seku u
ta~ki koja se zove ortocentar trougla. êsto se termin visina kori-
sti i za duìnu visine.
Presek simetrala stranica trougla je centar opisanog kruga
trougla.
Centar upisanog kruga trougla nalazi se u preseku simetrala
(bisektrisa, raspolovnica) unutra{wih uglova trougla.
Zbir unutr{wih uglova trougla je 180 , a zbir spoqa{wih
360. Svaki spoqa{wi ugao trougla jednak je zbiru dva unutra{wa
wemu nesusedna ugla. Naspram ve}e stranice trougla leì ve}i ugao
i obrnuto, naspram ve}eg ugla leì ve}a stranica trougla.
Svaka stranica trougla mawa je od zbira a ve}a od razlike
druge dve stranice trougla.
Jednakokraki trougao je trougao koji ima dve stranice jedna-
ke. Jednake stranice zovu se kraci, a tre}a stranica je osnovica tro-
ugla.
Jednakostrani~ni trougao ima sve stranice i sve unutra{we
i spoqa{we uglove jednake. Svaki unutra{wi ugao jednakostrani-
~nog trougla ima 60 . Kod jednakostrani~nog trougla se poklapaju
centar opisanog kruga, centar upisanog kruga, teì{te i ortocen-
tar.
Pravougli trougao je trougao koji ima jedan unutra{wi ugao
prav. Najduà stranica pravouglog trougla, koja se nalazi naspram
pravog ugla, zove se hipotenuza, dok su preostale dve katete.
Obim trougla je zbir duìna wegovih stranica.
85
Uobi~ajene su slede}e oznake za elemente trougla (sl. 79):
a,b,c − duìne stranica,
α ,β , γ − unutra{wi uglovi,
α1 ,β1 , γ1 − spoqa{wi uglovi,
ha ,hb ,hc − visine (duìne visina),
s − полуобим,
r − полупречник уписаног круга,
R − полупречник описаног круга.
A α1
α
b
c
ha
β1 β γ γ1
B a C
Sl. 79
Za obim i povr{inu trougla vaè slede}e formule:
О = a + b + c = 2s,
a ⋅ ha b ⋅ hb c ⋅ hc
P= = = ,
2 2 2
P = s ( s − a )( s − b )( s − c ) ( Херонов образац ) ,
a ⋅b ⋅c
P= = r ⋅ s,
4R
1 1 1
P = a ⋅ b sin γ = a ⋅ c sin β = b ⋅ c sin α .
2 2 2
86
Za pravougli trougao (sl. 80) sa katetama а i b i hipotenu-
zom c vaì da je:
A p
a 2 + b2 = c2 ,
(Pitagorina teorema)
b c q
a = c ⋅ p,
2
hc2 = p⋅q hc
c
b 2 = c ⋅ q, R= ⋅
2 C a B
Sl. 80
U slu~aju jednakostrani~nog trougla stranice a imamo:

a 3
O = 3a, h = ,
2
a 3 a 3
r= , R = 2r = ,
6 3
a2 3
P= .
4
Za sli~ne trouglove vaì da se obimi odnose kao duìne wi-

hovih odgovaraju}ih stranica, a povr{ine kao kvadrati tih duìna
(i kao kvadrati visina). Prema tome, ako su a,b,c i h , odnosno
a1 ,b1 ,c1 i h1 odgovaraju}i elementi sli~nih trouglova, tada je:
O a b c
= = = и
O1 a1 b1 c1
P a 2 b2 c 2 h2
= = = = ⋅
P1 a12 b12 c12 h12
87
13.2. êtvorougao
Navodimo neke osnovne pojmove i ~iwenice u vezi ~etvorou-

glova.
Zbir unutra{wih uglova svakog ~etvorougla je 360 .
Zbir spoqa{wih uglova konveksnog ~etvorougla je 360.
Paralelogram (sl. 81) je ~etvorougao ~ije su naspramne stra-
nice paralelne. I svaki od slede}ih uslova moè se uzeti za defi-
niciju paralelograma:
− naspramne stranice ~etvorougla su jednake,
− naspramni uglovi ~etvorougla su jednaki,
− dve naspramne stranice ~etvorougla su jednake i dva
naspramna ugla su jednaka,
− dijagonale ~etvorougla se me|usobno polove.
Romb je paralelogram ~ije su sve stranice jednake. Dijagonale
romba se me|usobno polove pod pravim uglom.
Pravougaonik je paralelogram ~iji su svi unutra{wi uglovi
pravi.
Kvadrat je pravougaonik sa jednakim stranicama.
A D D C
d2
hb b ha
ha a
d1
B a C B
A a
b a
a a
Sl. 81
Trapez (sl. 82a) je ~etvorougao sa jednim parom paralelnih

stranica. Paralelne stranice su osnovice, a ostale dve su kraci tra-
peza. Trapez je jednakokrak ako ima jednake krake. Sredwa linija
88
trapeza je du` koja spaja sredi{ta krakova. Ona je paralelna
osnovicama i jednaka wihovom poluzbiru.
Deltoid (sl. 82b) je ~etvorougao koji ima dva para jednakih
susednih stranica. Dijagonale deltoida su me|usobno normalne.
D
a
D b C d2
A C
c m d d1
h
b
A a B (b)
(a)
B
Sl. 82
Tangentni ~etvorougao (sl. 83a) je ~etvorougao u koji se moè

upisati krug. êtvorougao je tangentan ako i samo ako su mu zbirovi
naspramnih stranica jednaki.
Tetivni ~etvorougao (sl. 83b) je ~etvorougao oko koga se mo-
è opisati krug. êtvorougao je tetivan ako i samo ako su mu zbiro-
vi naspramnih uglova jednaki.
C
C
c γ
D
r R B
b δ β
d D O
O
A
α
a B
A
(a) (b)
Sl. 83
Neka su a i b duìne stranica paralelograma, ha i hb odgo-

varaju}e visine i α jedan wegov unutra{wi ugao. Tada za obim i
povr{inu paralelograma vaè slede}e formule:
89
O = 2a + 2b,
P = a ⋅ ha = b ⋅ hb = a ⋅ b sin α.
U specijalnim slu~ajevima vaì:
− za romb
O = 4a,
d1 ⋅ d 2
P = a ⋅ ha =
2
( d1 ,d2 − дужине дијагонала ) ;
− za pravougaonik
O = 2a + 2b,
P = a ⋅ b;
− za kvadrat
O = 4a,
P = a2 .
Ako su a i b duìne osnovica trapeza, m duìna sredwe
linije i h visina (rastojawe izme|u osnovica), tada je
a+b a+b
m= , P = m⋅h = ⋅ h.
2 2
Povr{ina deltoida, ~ije su duìne dijagonala d1 i d 2 ,
ra~una se po formuli
d1 ⋅ d 2
P= ⋅
2
13.3. Mnogougao
Zbir unutra{wih uglova n -tougla je ( n − 2 ) ⋅180 .

Zbir spoqa{wih uglova konveksnog n -tougla je 360.
n ( n − 3)
Broj dijagonala konveksnog n -tougla je ⋅
2
Mnogougao je pravilan ako su mu sve stranice i svi unutra-
{wi uglovi jednaki.
Tangentni mnogougao je mnogougao u koji se moè upisati
krug.
Tetivni mnogougao je mnogougao oko kojeg se moè opisati
krug.
90
Svaki pravilni mnogougao je i tangentan i tetivan. Kod wega
se poklapaju centri upisanog i opisanog kruga.
Ako je a duìna stranice pravilnog n -tougla i r polupre-
~nik upisanog kruga, tada se wegov obim i povr{ina ra~unaju po
formulama:
a⋅r
O = na, P=n ⋅
2
13.4. Krug
Krug (kru`nica, kru`na linija) (sl. 84) je skup svih ta~aka u

ravni koje se nalaze na podjednakom odstojawu od jedne fiksirane ta-
~ke. Kru`na povr{ (ili jednostavno krug) je deo ravni ograni~en
kru`nom linijom. Fiksirana ta~ka je centar kruga, a du` koja spaja
centar sa nekom ta~kom na krugu je polupre~nik kruga. Termin polu-
pre~nik ~esto koristimo i za duìnu polupre~nika. Du` koja spaja
dve razli~ite ta~ke na krugu je tetiva. Simetrala svake tetive sadr-
ì centar kruga. Najduà tetiva, tj. tetiva koja sadrì centar je
pre~nik kruga .
Prava koja se~e krug
u dvema razli~itim ta~ka- s
ma je se~ica kruga. C1
Tangenta kruga je
prava koja sa krugom ima sa-
mo jednu zajedni~ku ta~ku.
Polupre~nik koji odgovara O t
dodirnoj ta~ki tangente je r
normalan na tu tangentu.
Kroz svaku ta~ku van kruga B
moèmo povu}i dve tan-
gente. Tangentna du` je od-
A C
se~ak tangente od ta~ke iz MA=MB
koje je ona konstruisana na
dati krug do ta~ke dodira. M
Tangentne duì konstrui-
sane iz iste ta~ke van datog Sl. 84
kruga su jednake.
Kru`ni luk je deo kru`ne linije izme|u dve wene razli~ite

ta~ke. Deo kru`ne povr{i ograni~en tetivom i odgovaraju}im
91
kru`nim lukom je kru`ni odse~ak (sl. 85a). Dva razli~ita polupre-
~nika i odgovaraju}i kru`ni luk odre|uju kru`ni ise~ak (sl. 85b).
r r r
O O
(a) (b)
Sl. 85
Ugao pod kojim se iz centra kruga vidi neki luk (tetiva) je

centralni ugao koji odgovara tom luku (tetivi). Ugao pod kojim se iz
neke ta~ke na krugu vidi luk, kojem ne pripada ta ta~ka, zove se
periferijski ugao nad tim lukom. Svi periferijski uglovi nad
istim lukom su jednaki. Svakoj tetivi odgovaraju dva periferijska
ugla koji su suplementni (u zbiru daju opruèn ugao) (sl. 86a).
Centralni ugao je dva puta ve}i od odgovaraju}eg (nad istim
lukom) periferijskog ugla. Periferijski ugao nad pre~nikom je
prav.
O{tar (tup) ugao koji je odre|en tetivom i tangentom u
krajwoj ta~ki tetive kruga jednak je o{trom (tupom) periferijskom
uglu nad tom tetivom (sl. 86b).
O O
2α

180 − α
(a) (b)
Sl. 86
92
Krugovi neke ravni su kon-
centri~ni ili ekscentri~ni u zavi- r1
snosti od toga da li im se centri
r2
poklapaju ili ne. Deo ravni izme|u
dva nejednaka koncentri~na kruga
O
(kru`ne linije) zove se kru`ni pr-
sten (sl. 87) .
Sl. 87
Obim i povr{ina kruga polupre~nika r ra~unaju se po

formulama
O = 2r π , P = r 2 π .
Neka kru`nom luku odgovara centralni ugao ~ija mera u
stepenima iznosi α , a u radijanima ϕ . Tada je duìna luka data sa
r πα
l= , l = r ϕ,
180
a povr{ina odgovaraju}eg kru`nog ise~ka je
r 2 πα 1
P= , P = r 2 ϕ.
360 2
Povr{ina kru`nog prstena odre|enog krugovima
( )
polupre~nika r1 i r2 r1 > r2 jednaka je
( )
P = r12 − r22 π .
93
14. POLIEDRI
14.1. Prizma
Svaka prizma (sl. 88) ima dve osnove (baze) i omota~. Osnove
~ine dva podudarna mnogougla koji se nalaze u paralelnim ravnima, a
omota~ je skup bo~nih strana prizme, pri ~emu je svaka bo~na strana
paralelogram. Ako su osnove neke prizme n -touglovi, onda je re~ o
n -tostranoj prizmi. Stranice osnova su osnovne ivice, dok su
ostale ivice bo~ne ivice prizme. Dijagonala prizme je du` koja
spaja teme jedne osnove prizme sa nesusednim temenom druge osnove.
Prizma je prava ako su bo~ne ivice normalne na ravni osnova; u
protivnom je prizma kosa.
Sl. 88
Pravilna prizma je prava prizma ~ije su osnove pravilni

mnogouglovi.
Ako su osnove prizme paralelogrami, onda se ta prizma zove
paralelepiped. Kvadar (sl. 89) je pravi paralelepiped ~ije su osnove
pravougaonici. Kocka (pravilni heksaedar) (sl. 90) je kvadar ~ije su
sve ivice jednake.
a
c
a
b
a
a
Sl. 89 Sl. 90
94
Koristimo se standardnim oznakama:
B − povr{ina baze prizme,
M − povr{ina omota~a prizme,
H − visina prizme (rastojawe izme|u osnova).
Povr{ina i zapremina prizme ra~unaju se po formulama:
P = 2B + M ,
V = B⋅H.
Ako su a, b i c duìne ivica kvadra, onda su povr{ina i

zapremina kvadra date sa:
P = 2(a ⋅b + a ⋅ c + b ⋅ c) ,
V = a ⋅ b ⋅ c.
Za kocku, ~ija je duìna ivice a , vaì:
P = 6a2 i V = a3 .
14.2. Piramida
Svaka piramida (sl. 91) ima jednu osnovu (bazu) i omota~.

Osnova piramide je mnogougao, a omota~ je skup bo~nih strana
piramide. Svaka bo~na strana je neki trougao. Ako je osnova
piramide n -tougao, onda je re~ o n -tostranoj piramidi. Stranice
osnove su osnovne ivice, dok su ostale ivice bo~ne ivice piramide.
Zajedni~ka ta~ka svih bo~nih strana je vrh piramide.
Sl. 91
95
Piramida je pravilna ako joj je osnova pravilan mnogougao i
ako se podno`je normale kroz wen vrh na ravan osnove poklapa sa
sredi{tem osnove. Sve bo~ne ivice pravilne piramide su jednake.
Visine bo~nih strana pravilne piramide zovu se apoteme.
Trostrana piramida zove se i tetraedar. Pravilni tetraedar
je tetraedar ograni~en sa ~etiri jednakostrani~na trougla.
Koristimo se slede}im standardnim oznakama:
B − povr{ina baze piramide,
M − povr{ina omota~a piramide,
H − visina piramide (odstojawe vrha piramide od
ravni osnove),
s − duìna bo~ne ivice pravilne piramide,
h − apotema pravilne piramide.
Povr{ina i zapremina piramide ra~unaju se po formulama:
P = B+M,
V = B⋅H ⋅
3
Za pravilnu n -tostranu piramidu (sl. 92) vaì:
B = n a ⋅ r , M = n a ⋅ h , s2 = H 2 + R2 ,
2 2
pri ~emu su r i R polupre~nici upisane, odnosno opisane
kru`nice osnove piramide.
Za pravilni tetraedar (sl. 93) ivice a imamo da je:
P = a2 3 i V = a
3
2⋅
12
s
H
h a
R
a
a
a
Sl. 92 Sl. 93
96
14.3. Zarubqena piramida (sl. 94)
Ako piramidu prese~emo nekom ravni paralelnom sa ravni

osnove i koja ne sadrì vrh piramide, onda se deo piramide sa one
strane ravni sa koje nije vrh zove zarubqena piramida. Svaka
zarubqena piramida ima dve osnove (baze) i omota~. Osnove (dowa i
gorwa) su sli~ni mnogouglovi koji se nalaze u paralelnim ravnima.
Omota~ je skup bo~nih strana, pri ~emu je svaka od wih neki trapez.
Stranice osnova su osnovne ivice, a ostale su bo~ne ivice zarub-
qene piramide. Zarubqena piramida je n -tostrana ako su joj osnove
n -touglovi.
Sl. 94
Zarubqena piramida je pravilna ako je takva piramida od

koje je ona nastala.
Za zarubqenu piramidu obi~no se koriste slede}e oznake:
B1 − povr{ina dowe baze,
B2 − povr{ina gorwe baze,
M − povr{ina omota~a,
H − visina (rastojawe izme|u osnova).
Povr{ina i zapremina zarubqene piramide ra~unaju se po
slede}im formulama:
P = B1 + B2 + M ,
(
V = H B1 + B1B2 + B2 .
3 )
97
15. OBRTNA TELA
15.1. Vaqak
Svaki (kru`ni) vaqak (sl. 95) ima dve osnove (baze) i omota~.
Osnove vaqka su podudarni krugovi koji leè u paralelnim ravni-
ma, a izvodnice su mu ili normalne na ravan osnove (pravi vaqak)
ili nisu (kosi vaqak). Omota~ pravog vaqka (u razvijenom obliku) je
pravougaonik ~ije su dimenzije odre|ene obimom osnove i duìnom
izvodnice (visine).
Uobi~ajene su slede}e oznake:
R – polupre~nik osnove (baze) vaqka,
H – visina vaqka,
B – povr{ina baze vaqka,
M – povr{ina omota~a vaqka.
H H
Sl. 95
Za svaki vaqak je
B = R2π ,
a za pravi vaqak
M = 2 Rπ ⋅ H .
Povr{ina i zapremina vaqka ra~unaju se po formulama:
P = 2B + M ,
V = B ⋅ H = R2π ⋅ H .
Ako je vaqak prav, onda je
P = 2 R 2 π + 2 R π ⋅ H = 2 Rπ ( R + H ) .
98
Pravi vaqak je pravilan (sl. 96) ako je 2 R = H , tj. ako je wegov
osni presek kvadrat.
2R
H=2R
Sl. 96
15.2. Kupa
Svaka (kru`na) kupa (sl. 97) ima jednu osnovu (bazu) i omota~.
Osnova kupe je krug, a wene izvodnice zaklapaju sa ravni osnove ili
konstantan ugao (prava kupa) ili ne (kosa kupa). Omota~ prave kupe
(u razvijenom obliku) je kru`ni ise~ak ~iji je polupre~nik
odgovaraju}eg kruga jednak duìni izvodnice, a duìna luka jednaka
obimu osnove. Kod prave kupe se podno`je normale kroz vrh kupe na
ravan osnove poklapa sa centrom osnove.
Koristimo se slede}im standardnim oznakama:

R − polupre~nik osnove (baze) kupe,
H − visina kupe,
s − duìna izvodnice prave kupe,
B − povr{ina baze kupe,
M − povr{ina omota~a kupe.
99
H
H s
R
R
Sl. 97
Za svaku kupu je
B = R2π ,
a za pravu kupu
M = Rπ ⋅ s .
Povr{ina i zapremina kupe ra~unaju se po formulama:
P = B+M,
B ⋅ H R2π ⋅ H ⋅
V= =
3 3
Ako je kupa prava, onda je

P = R 2 π + Rπ ⋅ s = R π ( R + s ) .
s=2R
s
Prava kupa je pravilna (sl. 98) ako je H
2R = s , tj. ako je wen osni presek je-
dnakostrani~ni trougao.
2R
Sl. 98
100
15.3. Zarubqena kupa
Zarubqena (kru`na) kupa (sl. 99) nastaje presecawem (kru`-

ne) kupe nekom ravni koja je paralelna sa osnovom kupe. Ima dve os-
nove (baze) i omota~. Osnove su krugovi koji se nalaze u paralelnim
ravnima. Zarubqena kupa moè biti prava ili kosa, u zavisnosti od
toga da li je nastala presecawem prave ili kose kupe.
Obi~no se koristimo slede}im oznakama za zarubqenu kupu:
B1 – povr{ina dowe baze,

B2 – povr{ina gorwe baze,
M – povr{ina omota~a,
R – polupre~nik dowe osnove,
r – polupre~nik gorwe osnove,
H – visina zarubqene kupe (rastojawe izme|u osnova),
s – duìna izvodnica prave zarubqene kupe.
r r
H s H
R
R
Sl. 99
Za svaku zarubqenu kupu je
B1 = R 2 π , B2 = r 2 π ,
a za pravu zarubqenu kupu
M = πs ( R + r ) .
Povr{ina i zapremina zarubqene kupe ra~unaju se po formu-
lama:
101
P = B1 + B2 + M ,
V=
1
3
(
B1 + B1B2 + B2 =
Hπ 2
3
)
R + Rr + r 2 ⋅ ( )
Ako je zarubqena kupa prava, onda je
P = R 2 π + r 2 π + πs ( R + r ) .
5.4. Sfera i lopta
Sfera (sferna povr{) je skup svih ta~aka u prostoru koje su

na podjednakom odstojawu od jedne fiksirane ta~ke. Fiksirana
ta~ka je centar sfere, a pomenuto odstojawe je polupre~nik sfere.
Deo prostora ograni~en sferom zove se lopta (kugla) (sl. 100).
Neka je R polupre~nik lop-
te. Tada su wena povr{ina i zapre-
mina date formulama:
P = 4 R 2π, R
4 3
V= R π.
3
Sl. 100
Ako loptu preseca neka ravan, onda se deo lopte sa jedne
strane ravni zove loptin odse~ak, a odgovaraju}i deo sferne povr{i
je kapica ili kalota (sl. 101).
Neka je h visina kalote.

h
Tada je povr{ina kalote
P = 2 Rπ ⋅ h, r
a zapremina loptinog odse~ka
(
V = π h ( 3R − h ) = π h 3r 2 + h2 , )
2
R
3 6 O
pri ~emu je r polupre~nik osno-
ve (prese~nog kruga) loptinog
odse~ka.
Сл. 101
102
Ako se lopta prese~e sa dve paralelne ravni, onda se deo lop-
te izme|u tih ravni naziva loptin sloj, a odgovaraju}i deo sferne
povr{i je loptin (sferni) pojas (sl. 102).
Neka je h visina sloja i r

2
neka su r1 i r2 polupre~nici h
r
1
prese~nih krugova. Tada je povr-
{ina sfernog pojasa
P = 2 Rπ ⋅ h, O R
a zapremina loptinog sloja
6 (
V = π h 3r1 + 3r2 + h2 .
2 2
)
Sl. 102
103
16. ANALITI^KA GEOMETRIJA U RAVNI
16.1. Rastojawe izme|u ta~aka. Podela duì u datom odnosu.

Povr{ina trougla
( )
Rastojawe izme|u ta~aka A x1 , y1 i B x2 , y2 dato je sa ( )
d ( A,B ) = AB = ( x2 − x1 ) + ( y2 − y1 )
2 2
.
AC
Ako ta~ka C ( x, y ) deli du` AB u odnosu λ , tj. ako je = λ , tada
BC
je
x1 + λx2 y1 + λy2
x= , y= ⋅
1+ λ 1+ λ
U specijalnom slu~aju, za λ =1, tj. ako je C sredi{te duì AB, vaì
x1 + x2 y1 + y2
x= , y= ⋅
2 2
(
Povr{ina trougla sa temenima A x1 , y1 , B x2 , y2 , C x3 , y3 ) ( ) ( )
x ( y − y3 ) + x2 ( y3 − y1 ) + x3 ( y1 − y2 ) .
1
P=
2 1 2
16.2. Prava u ravni
Op{ti (implicitni) oblik jedna~ine prave je

Ax + By + C = 0, (A 2
+ B2 > 0 . )
Eksplicitni (glavni) oblik jedna~ine prave je
y = kx + n,
pri ~emu je k koficijent pravca prave, a n odse~ak na y -osi.
Jedna~ina prave koja prolazi kroz ta~ku M 1 x1 , y1 i ~iji je ( )
koeficijent pravca k data je sa
y − y1 = k ( x − x1 ) .
104
Jedna~ina prave koja prolazi kroz ta~ke M 1 x1 , y1 ( ) i
M 2 ( x2 , y2 ) je
y2 − y1
y − y1 =
x2 − x1
( x − x1 ) , ( x2 − x1 ≠ 0 ) .
Segmentni oblik jedna~ine prave je

x y
+ = 1, ( m,n ≠ 0 ) ,
m n
pri ~emu su m i n odse~ci koje prava ~ini na koordinatnim osama.
Odstojawe ta~ke M ( x0 , y0 ) od prave Ax + By + C = 0
ra~unamo po formuli
Ax0 + By0 + C
d= ⋅
A2 + B 2
Neka su A1 x + B1 y + C1 = 0 i A2 x + B2 y + C2 = 0 jedna~ine dve

prave koje se seku u ta~ki S. Sve prave koje prolaze kroz S date su
jedna~inom oblika
α ( A1 x + B1 y + C1 ) + β ( A2 x + B2 y + C2 ) = 0 , ( α ,β ) ≠ ( 0,0 ) .
To je jedna~ina pramena pravih sa centrom u ta~ki S. Jedna~inu
pramena moèmo zapisati i u obliku
A1 x + B1 y + C + λ ( A2 x + B2 y + C2 ) = 0 ∨ A2 x + B2 y + C2 = 0 , λ ∈ R.
Za prave l1 : y = k1 x + n1 i l 2 : y = k 2 x + n 2 vaì:
k1 − k2
1 tg ( l1 ,l2 ) = tg ϕ = ,
1 + k1k2
2 l1 l2 ⇔ k1 = k2 , ( услов паралелности )
3 l1 ⊥ l2 ⇔ k1k2 = −1, ( услов нормалности ) .
105
16.3. Kru`nica (kru`na linija, krug)
Jedna~ina kru`nice sa centrom u ta~ki C ( a,b ) i

polupre~nikom r data je sa
( x − a) + ( y − b) = r2 .
2 2
Specijalno, kru`nica sa centrom u koordinatnom po~etku i

polupre~nikom r ima jedna~inu
x2 + y2 = r 2 .
Sve ta~ke unutar kru`nice x 2 + y 2 = r 2 zadovoqavaju relaciju
x2 + y2 < r 2 , dok za ta~ke van te kru`nice vaì da je x2 + y2 > r 2 .
Jedna~ina oblika
x 2 + y 2 + mx + ny + p = 0
predstavqa jedna~inu kru`nice u ravni ako je m 2 + n 2 − 4 p > 0.
Uslov dodira prave y = kx + n i kru`nice
( x − a) + ( y − b ) = r 2 je
2 2
( )
r 2 1 + k 2 = ( ka − b + n ) .
2
Specijalno, ako je re~ o kru`nici x 2 + y 2 = r 2 , taj uslov glasi
( )
r 2 1 + k 2 = n2 .
Ako je M x0 , y0 ( ) ta~ka kru`nice ( x − a)

2
+ ( y − b ) = r 2 , tada je
2
jedna~ina tangente kru`nice u toj ta~ki
( x − a ) ( x0 − a ) + ( y − b ) ( y0 − b ) = r 2 ,
koja u slu~aju kru`nice x 2 + y 2 = r 2 postaje

xx0 + yy0 = r 2 .
106
16.4. Elipsa
Elipsa (sl. 103) je skup svih ta~aka u ravni ~iji je zbir

odstojawa od dve fiksirane ta~ke konstantan. Fiksirane ta~ke zovu
se ìè ili fokusi elipse. Ako je taj zbir odstojawa 2a i ako su
ìè F1 ( −c, 0 ) i F2 ( c, 0 ) , ( 0 < c < a ) , tada je jedna~ina elipse
x2 y2
b 2 x 2 + a 2 y 2 = a 2b 2 ili + =1,
a 2 b2
pri ~emu je b 2 = a 2 − c 2 . To je tzv. kanonski oblik jedna~ine elipse.
x2 y2
Sve ta~ke unutar elipse + =1 zadovoqavaju relaciju
a 2 b2
x2 y2 x2 y2
+ < 1, dok za ta~ke van te elipse vaì da je + > 1.
a 2 b2 a 2 b2
y
r<d
b
M
d
r2
r
r 1
F 1
0 F a x
2
a a
x=− x=
ε ε
Sl. 103
107
Parametri a i b su duìne velike, odnosno male poluose
elipse.
Duìne potega (fokalni radijusi) ta~ke M ( x, y ) na elipsi
su:
c c
r1 = a +
a
x, r2 = a − x,
a
( r1 + r2 = 2a ) .
Linearni ekscentricitet (rastojawe ìè od centra elip-
se) je parametar c = a 2 − b 2 .
c a 2 − b2
Numeri~ki ekscentricitet je parametar ε = = < 1.
a a
a a a2 a2
Direktrise elipse su prave x = i x = − , tj. x = i x=− ⋅
ε ε c c
r
Osnovno svojstvo direktrisa je da vaì = ε < 1, pri ~emu je r
d
fokalni radijus proizvoqne ta~ke elipse, a d odstojawe te ta~ke
od odgovaraju}e (istostrane) direktrise.
x2 y2
Uslov dodira prave y = kx + n i elipse + = 1 je
a 2 b2
a 2 k 2 + b2 = n2 .
Jedna~ina tangente elipse u wenoj ta~ki M x0 , y0 je ( )

xx0 yy0
+ = 1.
a2 b2
x2 y2
Povr{ina dela ravni ograni~enog elipsom + = 1 je
a 2 b2
P = abπ .
( )
Ako je centar elipse u ta~ki S x0 , y0 i ako su wene poluose
(duìna a i b ) paralelne koordinatnim osama, onda je wena
jedna~ina
( x − x0 ) + ( y − y0 )
2 2
= 1.
a2 b2
108
16.5. Hiperbola
Hiperbola (sl. 104) je skup svih ta~aka u ravni ~ija je apsolu-

tna vrednost razlike odstojawa od dve fiksirane ta~ke konstantna.
Fiksirane ta~ke zovu se ìè ili fokusi hiperbole. Ako je apsolu-
tna vrednost razlike odstojawa 2a i ako su ìè F1 ( −c, 0 ) i
F2 ( c,0 ) , ( 0 < a < c ) , tada je jedna~ina hiperbole
x2 y2
b 2 x 2 − a 2 y 2 = a 2b 2 ili − = 1,
a 2 b2
pri ~emu je b 2 = c 2 − a 2 . To je tzv. kanonski oblik jedna~ine
hiperbole.
d r>d
M
r2
b
r1 r
F a F x
1 0 2
Sl. 104
Parametri a i b su duìne realne, odnosno imaginarne

poluose hiperbole.
Duìne potega (fokalni radijusi) ta~ke M ( x, y ) na hiperboli su:
109
c c
r1 = x + a, r2 = x − a, ( r1 − r2 = 2a ) (za desnu granu),
a a
c c
(
r1 = − x − a, r2 = − x + a, r1 − r2 = 2a (za levu granu).
a a
)
Linearni ekscentricitet (rastojawe ìè od centra
hiperbole) je parametar c = a + b 2 2
.
c a2 + b2
Numeri~ki ekscentricitet je parametar ε = = > 1.
a a
a a a2
Direktrise hiperbole su prave x = i x = − , tj. x = i
ε ε c
a2 r
x = − ⋅ Osnovno svojstvo direktrisa je da vaì = ε > 1, pri ~emu
c d
je r fokalni radijus proizvoqne ta~ke hiperbole, a d odstojawe
te ta~ke od odgovaraju}e (istostrane) direktrise.
b b
Jedna~ine asimptota hiperbole su: y = x i y = − x.
a a
2 2
x y
Uslov dodira prave y = kx + n i hiperbole 2 − 2 = 1 je
a b
a 2 k 2 − b2 = n2 .
Jedna~ina tangente hiperbole u wenoj ta~ki M x0 , y0 je ( )

xx0 yy0
2
− = 1.
a b2
Ako je centar hiperbole u ta~ki S x0 , y0 ( ) i ako su wene
poluose (duìna a i b ) paralelne koordinatnim osama, onda je wena
jedna~ina
( x − x0 ) − ( y − y0 )
2 2
= 1.
a2 b2
110
16.6. Parabola
Parabola (sl. 105) je skup svih ta~aka u ravni koje su

podjednako udaqene od jedne fiksirane ta~ke i fiksirane prave koja
ne sadrì tu ta~ku. Fiksirana ta~ka je ìà (fokus), a fiksirana
prava direktrisa parabole.
⎛p ⎞
Ako je ìà parabole u ta~ki F ⎜ ,0 ⎟ , a direktrisa prava
⎝2 ⎠
p
x=− , tada je jedna~ina parabole
2
y2 = 2 px.
To je tzv. kanonski oblik jedna~ine parabole sa parametrom
p ∈ R\ {0} .
Ekscentricitet parabole je ε = r = 1.
d
y y
r=d
p>0 p<0
d M
F F
0 p x 0 x
2
p p
x=− x=−
2 2
Sl. 105
111
Uslov dodira prave y = kx + n i parabole y 2 = 2 px je
p = 2kn .
Jedna~ina tangente parabole y 2 = 2 px u wenoj ta~ki M x0 , y0 je ( )
yy0 = p ( x − x0 ) .
⎛ p⎞
Parabola, ~ija je ìà u ta~ki F ⎜ 0, ⎟ i direktrisa prava
2 ⎝ ⎠
p
y=− , ima jedna~inu x2 = 2 py (sl. 106).
2
y y
p<0
p>0
0 x
0 x
Sl. 106
y
D
R
0 x
112
17. BINOMNI OBRAZAC.
ELEMENTI KOMBINATORIKE
17.1. Binomni koeficijenti i binomni obrazac
Faktorijel prirodnog broja n , u oznaci n! , je proizvod svih

uzastopnih prirodnih brojeva od 1 do n . Dakle,
n! = 1 ⋅ 2 ⋅ 3 ⋅⋅⋅n .
Po definiciji je 0!=1.
Binomni koeficijenti se defini{u sa:
⎛n⎞ n! n ⋅ ( n − 1) ⋅⋅⋅ ( n − k + 1)
⎜ ⎟= = ( n,k ∈ N0 , n ≥ k ) ,
⎝ k ⎠ k!( n − k ) ! k!
⎛α⎞ ⎛ α ⎞ α ⋅ ( α − 1) ⋅⋅⋅ ( α − k + 1)
⎜ ⎟ = 1, ⎜ ⎟ = ( α ∈ R, k ∈ N ) .
⎝0⎠ ⎝k⎠ k!
Za binomne koeficijente vaè slede}e osobine:
⎛n⎞ ⎛n⎞ ⎛n⎞ ⎛ n ⎞

⎜ ⎟ = ⎜ ⎟ = 1, ⎜ ⎟ = ⎜ ⎟ = n,
⎝0⎠ ⎝n⎠ ⎝ 1 ⎠ ⎝ n − 1⎠
⎛n⎞ ⎛ n ⎞
⎜ ⎟=⎜ ⎟,
⎝k ⎠ ⎝n−k ⎠
⎛ n ⎞ ⎛ n ⎞ ⎛ n + 1⎞
⎜ ⎟+⎜ ⎟=⎜ ⎟.
⎝ k ⎠ ⎝ k + 1⎠ ⎝ k + 1⎠
Za stepenovawe izraza a + b ( a,b ∈ C ) prirodnim brojem n
vaì tzv. binomni obrazac (Wutnova binomna formula):
⎛n⎞ ⎛n⎞ ⎛ n ⎞ 1 n−1 ⎛ n ⎞ 0 n

(a + b)
n
= ⎜ ⎟ a nb0 + ⎜ ⎟ a n −1b1 + ... + ⎜ ⎟a b +⎜ ⎟a b
⎝0⎠ ⎝1⎠ ⎝ n − 1⎠ ⎝n⎠
n .
⎛ n ⎞ n−k k
= ∑ ⎜ ⎟a b .
k
k =0 ⎝ ⎠
113
U specijalnim slu~ajevima dobijamo:
( a + b ) = a + b,
1
( a + b ) = a 2 + 2ab + b2 ,
2
( a + b ) = a3 + 3a 2b + 3ab2 + b3 ,
3
( a + b ) = a 4 + 4a3b + 6a 2b2 + 4ab3 + b4 .

4
17.2. Elementi kombinatorike
Neprazan skup A je kona~an ako za neko n ∈ N postoji bije-

ktivno preslikavawe f :{1,2,...,n} → A. U tom slu~aju skup A ima n
elemenata, tj. wegov kardinalni broj je n . Kaèmo i da je A jedan
n -skup. Kardinalni broj skupa A ozna~ava se sa A . Prazan skup je
kona~an i vaì ∅ = 0.
(Formula ukqu~ivawa-iskqu~ivawa) Za kona~ne skupove

A1 , A2 ,..., An vaì da je
n
A1 ∪ A2 ∪ ... ∪ An = ∑ A −∑ A ∩ A + ∑ A ∩ A ∩ A
i =1
i
i< j
i j
i< j <k
i j k
− ...
n −1
... + ( −1) A1 ∩ A2 ∩ ... ∩ An .
U specijalnim slu~ajevima (za n = 2 i n = 3 ) imamo:
A∪ B = A + B − A∩ B
A∪ B ∪C = A + B + C − A∩ B − A∩C − B ∩C + A∩ B ∩C .
(Pravilo zbira) Ako su A1 , A2 ,..., An me|usobno disjunktni

skupovi , tj. ako je Ai ∩ A j ( i ≠ j ) , tada je
A1 ∪ A2 ∪ ... ∪ An = A1 + A2 + ... + An .
114
(Pravilo proizvoda) Za kona~ne skupove A1 , A2 ,..., An vaì da
je
A1 × A2 ×⋅⋅⋅× An = A1 ⋅ A2 ⋅⋅⋅ An .
Partitivni skup skupa A je skup svih wegovih podskupova i
ozna~avamo ga sa P ( A ) . Vaì
A = n ⇒ P ( A) = 2n .
Multiskup veli~ine m ( m -multiskup ), ~iji je nosa~ u
skupu A = {a1 ,a2 ,...,an } , je kolekcija
a1 ,...,a1;а2 ,..., а2 ;...;аn ,...,an ,

pri ~emu se ai javqa ki puta, ( i = 1,...,n; ki ∈ N 0 ; k1 + + kn = m ).
Za multiskup kaèmo da ima specifikaciju ⎡ a1 1 a2 2 ...an n ⎤ .

k k k
⎣ ⎦
Dva multiskupa su jednaka ako imaju istu specifikaciju.
Kombinacija bez ponavqawa k -te klase nekog n -skupa je

svaki wegov podskup od k elemenata. Wihov ukupan broj je
⎛n⎞
Cnk = ⎜ ⎟ .
⎝k ⎠
Kombinacija sa ponavqawem k -te klase nekog n -skupa je sva-

ki k -multiskup ~iji je nosa~ u tom n -skupu. Ukupan broj kombinaci-
ja bez ponavqawa k -te klase n -skupa je
n + k − 1⎞
Cnk = ⎛⎜
k ⎟⎠
.
⎝
Varijacija bez ponavqawa k -te klase nekog n -skupa je svaka

ure|ena k -torka (ure|eni niz duìne k ) razli~itih elemenata iz
tog skupa. Wihov ukupan broj je
Vnk = n! = n ⋅ ( n − 1) ⋅⋅⋅ ( n − k + 1) .
( k )!
n −
115
Varijacija sa ponavqawem k -te klase nekog n - skupa je svaka
ure|ena k -torka (ne obavezno razli~itih) elemenata iz tog skupa.
Wihov ukupan broj je
Vnk = nk .
Permutacija n -skupa je svaka wegova varijacija bez ponavqa-
wa n -te klase. Zato je wihov ukupan broj
Pn = Vnn = n ⋅ ( n − 1) ⋅⋅⋅ 2 ⋅1 = n! .
Permutacija sa ponavqawem je permutacija m -multiskupa sa

specifikacijom ⎡ a1 1 a2 2 ...an n ⎤ . Wihov ukupan broj je
k k k
⎣ ⎦
Pm ( k1 ,k2 ,...,kn ) = m!
( k1 + k2 + ... + kn = m ) .
k1!k2! ...kn!
Isak Wutn
1643–1727
116
18. REALNI NIZOVI. ARITMETI^KA I
GEOMETRIJSKA PROGRESIJA
18.1. Realni nizovi
Realni (beskona~ni) niz je svako preslikavawe a : N → R.

Slika broja n ∈ N ozna~ava se sa an i zove se op{ti ili n -ti ~lan
niza. Prirodan broj n je indeks ~lana an . Niz se ozna~ava sa
( an )n∈N ( )
ili an , smatraju}i da su wegovi ~lanovi a1 ,a2 ,...,an ,... .
( )
Niz an je:
rastu}i ako ( ∀n ∈ N ) an +1 ≥ an ,
strogo rastu}i ako ( ∀n ∈ N ) an +1 > an ,
opadaju}i ako ( ∀n ∈ N ) an +1 ≤ an ,
strogo opadaju}i ako ( ∀n ∈ N ) an +1 < an .
Niz je monoton ako je rastu}i ili opadaju}i, a strogo monoton ako

je strogo rastu}i ili strogo opadaju}i.
Niz an ( ) je konstantan ako postoji takav realan broj c ∈ R
da je
( ∀n ∈ N ) an = c.
Niz ( an ) je ograni~en ako postoje takvi realni brojevi
m,M ∈ R da je
( ∀n ∈ N ) m ≤ an ≤ M .
Realan broj a je grani~na vrednost niza ( an ) , u oznaci
lim a = a ili an → a ( n → ∞ ) , ako se skoro svi ~lanovi niza ( an )
n →∞ n
nalaze u proizvoqno zadatoj okolini broja a . Preciznije:
(
lim a = a ⇔ ( ∀ε > 0 ) ( ∃n0 ∈ N ) ( ∀n ) n ≥ n0 ⇒ an − a < ε .
n →∞ n
)
117
Ako je lim a = a , tada se kaè da je niz ( an ) konvergentan i da
n →∞ n
konvergira ka broju a.
Ako niz ne konvergira nijednom realnom broju, onda se kaè
da je divergentan.
Pojam beskona~ne grani~ne vrednosti niza an defini{e se ( )
na slede}i na~in:
lim an = +∞ ⇔ ( ∀K > 0 ) ( ∃n0 ∈ N ) ( ∀n ) ( n ≥ n0 ⇒ an ≥ K ) ,
n →∞
lim an = −∞ ⇔ ( ∀K > 0 ) ( ∃n0 ∈ N ) ( ∀n ) ( n ≥ n0 ⇒ an ≤ − K ) .

n →∞
U slu~aju da je lim an = +∞ ili lim an = −∞ , za niz an

n →∞ n →∞
( ) kaè se i
da odre|eno divergira.
( ) ( )
Neka su an i bn konvergentni nizovi. Tada vaì:
lim ( an ± bn ) = lim an ± lim bn ,

n →∞ n→∞ n→∞
lim can = c lim an

n →∞ n→∞
(c ∈ R ) ,
lim ( an ⋅ bn ) = lim an ⋅ lim bn ,
n →∞ n→∞ n→∞
an lim an
lim
n →∞ bn
= n →∞
lim bn
( bn , b ≠ 0 ) .
n →∞
18.2. Aritmeti~ka progresija
Kona~an ili beskona~an niz an ( ) je aritmeti~ka progresija

(ili aritmeti~ki niz) ako se svaki ~lan tog niza (osim prvog) dobi-
ja tako {to se prethodnom ~lanu doda uvek isti broj. Taj broj se zove
razlika aritmeti~ke progresije. Razlika aritmeti~ke progresije
obi~no se ozna~ava sa d .
Aritmeti~ka progresija je jednozna~no odre|ena svojim pr-
vim ~lanom a1 i razlikom d .
118
( )
Za aritmeti~ki niz an vaì:
an = a1 + ( n − 1) d ,
( an − општи члан низа )

an − an −1 = d ( n ≥ 2 ) ,
an −1 + an+1
an = ( n ≥ 2) .
2
(Svaki ~lan aritmeti~kog niza (osim prvog) je aritmeti~ka sredina
svojih susednih ~lanova).
( )
Zbir prvih n ~lanova aritmeti~kog niza an , u oznaci Sn ,
n n
(
Sn =
2
a1 + an ) = ( 2a1 + ( n − 1) d ) .
2
Aritmeti~ki niz je rastu}i za d > 0 , opadaju}i za d < 0 i
konstantan za d = 0.
18.3. Geometrijska progresija
Kona~an ili beskona~an niz an ( ) je geometrijska progresija

(ili geometrijski niz) ako se svaki ~lan tog niza (osim prvog) dobi-
ja tako {to se prethodni ~lan pomnoì uvek istim brojem. Taj broj
se zove koli~nik geometrijske progresije. Koli~nik geometrijske
progresije obi~no ozna~avamo sa q .
Dakle, geometrijska progresija je jednozna~no odre|ena
svojim prvim ~lanom a1 i koli~nikom q.
( )
Za geometrijski niz an vaì:
an = a1 ⋅ q n −1 ,
( an − општи члан низа )

an = q ⋅ an −1 ( n ≥ 2 ) ,
119
an = an −1 ⋅ an+1 ( n ≥ 2 ) ,
2
an = an −1 ⋅ an+1 ( an ≥ 0 ) .
(Svaki ~lan geometrijskog niza (osim prvog) je geometrijska sredi-
na svojih susednih ~lanova).
Zbir prvih n ~lanova geometrijskog niza an , u ozna- ( )
ci Sn , ra~una se po formuli
1 − qn
Sn = a1 ⋅ ( q ≠ 1) ,
1− q
Sn = n ⋅ a1 ( q = 1) .
Ako je −1 < q < 1, onda postoji lim S n , tj. zbir svih ~lanova
n →∞
geometrijskog niza je (kona~an) realan broj. Ozna~avaju}i ga sa S∞ ,
imamo da je
a1
S∞ = lim Sn = a1 + a1 ⋅ q + a1 ⋅ q 2 + + a1 ⋅ q n −1 + = ( за − 1 < q < 1) .
n→∞ 1− q
120
19. GRANI^NA VREDNOST I NEPREKIDNOST
FUNKCIJE
Pod ε -okolinom ( ε > 0 ) ta~ke a ∈ R podrazumeva se svaki in-

terval oblika ( a − ε , a + ε ) . Ta~ka a ∈ R je ta~ka nagomilavawa sku-
pa D ⊂ R ako postoji ε -okolina te ta~ke za koju je
( a − ε , a + ε ) {a} ∩ D ≠ ∅.
Neka f : D → R i neka je a ta~ka nagomilavawa skupa D.
Broj A ∈ R je grani~na vrednost (limes) funkcije f kad x teì a
ako vaì
( ∀ε > 0 )( ∃δ > 0 )( ∀x ∈ D ) 0 < x − a < δ ⇒ f ( x) − A < ε
i pi{emo
lim f ( x ) = A ili f ( x ) → A (kad x → a ).
x→a
Neka je lim f ( x ) = A i lim g ( x ) = B. Tada vaì:

x →a x →a
lim ( c ⋅ f ( x ) ) = c ⋅ A, (c ∈ R)
x →a
lim ( f ( x ) ± g ( x ) ) = A ± B,
x →a
lim ( f ( x ) ⋅ g ( x ) ) = A ⋅ B,
x →a
f ( x) A
lim
x →a g ( x)
=
B
( g ( x ) ≠ 0,B ≠ 0 ) .
Funkcija f : D → R je neprekidna u ta~ki a ∈ D ako je

lim f ( x ) = f ( a ) .
x →a
Funkcija f : D → R je neprekidna na D ako je neprekidna u svim
ta~kama iz D.
Sve elementarne funkcije su neprekidne u svim ta~kama
svojih domena.
121
Navodimo osnovne (tabli~ne) grani~ne vrednosti:
1 1 sin x 1 − cos x 1
lim = 0, lim = ±∞ , lim = 1, lim = ,
x →∞ x x →±0 x x →0 x x →0 x2 2
( )
lim an x n + an −1 x n −1 + ... + a1 x + a0 = lim an x n ,
x →∞ x →∞
( an ≠ 0 )
an x n + an −1 x n −1 + ... + a1 x + a0 an x n
lim
x →∞ bm x m + bm−1 x m−1 + ... + b1 x + b0
= lim
x →∞ bm x m
, ( an ,bm ≠ 0 )
x
⎛ 1⎞ 1
lim ⎜1 + ⎟ = lim (1 + x ) x = e,
x →±∞ ⎝ x⎠ x →0
log a (1 + x ) ln (1 + x )
lim = log a e, lim = 1,
x →0 x x →0 x
a x −1 ex −1
lim = ln a , lim = 1.
x →0 x x →0 x
122
20. IZVOD FUNKCIJE I WEGOVA PRIMENA
20.1. Izvod i pravila diferencirawa
Neka je data funkcija f : ( a,b ) → R i neka x0 ∈ ( a,b ) . Grani-

~na vrednost (ako postoji)
f ( x0 + Δx ) − f ( x0 ) Δy
lim = lim
Δx →0 Δx Δx →0 Δx
je prvi izvod ili izvod funkcije f u ta~ki x0 i ozna~ava se sa

f ′ ( x0 ) . Za funkciju f kaèmo da je diferencijabilna u ta~ki x0 .
Funkcija f je diferencijabilna u intervalu ( a,b ) ako je diferen-
cijabilna u svakoj ta~ki tog intervala.
Izvod funkcije f u ta~ki x0 geometrijski predstavqa

koeficijent pravca tangente grafika funkcije f u ta~ki za x = x0
(sl. 107).
f ( x0 + Δx )
M t
Δy
M0
f ( x0 )
Δx
0 x0 x0 + Δx x
Sl. 107
Postupak nalaèwa izvoda naziva se diferencirawe.
123
Ako su funkcije f i g diferencijabilne u ta~ki x , tada
vaè slede}a pravila diferencirawa:
( f ( x ) ± g ( x ) )′ = f ′ ( x ) ± g ′ ( x ) ,
( c ⋅ f ( x ) )′ = c ⋅ f ′ ( x ) ( c = const.) ,
( f ( x ) ⋅ g ( x ) )′ = f ′ ( x ) ⋅ g ( x ) + f ( x ) ⋅ g ′ ( x ) ,
⎛ f ( x ) ⎞′ f ′ ( x ) ⋅ g ( x ) − f ( x ) ⋅ g ′ ( x )
⎜⎜ ⎟⎟ = ( g ( x ) ≠ 0) .
⎝ g ( x) ⎠ g 2 ( x)
(Izvod sloène funkcije) Neka je funkcija u : ( a,b ) → ( c,d )

diferencijabilna u ta~ki x ∈ ( a,b ) , a funkcija f : ( c,d ) → R u ta-
~ki y = u ( x ) . Tada je sloèna funkcija f u : ( a,b ) → R diferenci-
jabilna u ta~ki x i vaì
( f u )′ ( x ) = ( f ( u ( x ) ) )′ = f ′ ( u ( x ) ) ⋅ u′ ( x ) .
(Izvod inverzne funkcije) Neka je funkcija f neprekidna i

strogo monotona u nekoj okolini ta~ke x0 . Ako f ima izvod
f ′ ( x0 ) ≠ 0 , tada wena inverzna funkcija f −1 ima izvod u ta~ki
y0 = f ( x0 ) i vaì
( f ( y ))′ = f ′ (1x ) ⋅
−1
0
0
Izvodi proizvoqnog reda defini{u se sa:
( ′
f ( ) ( x ) = f ( x ) , f ′′ ( x ) = ( f ′ ( x ) )′ ,..., f ( ) ( x ) = f ( ) ( x ) .
0 n n −1
)
124
20.2. Tabli~ni izvodi
изводи основних ф ункција изводи слож ених ф ункција

dy du
y = f ( x ) , y′ = f ′( x ) = u = u (x ) , u′ = u′(x ) =
dx dx
( c )′ = 0 ( c = const )
( x )′ = α x
α α −1
(α ∈ R ) ( u )′ = α u
α α −1
⋅ u ′ (α ∈ R )
⎛ 1 ⎞′ ⎛1 ⎞′
( x )′
1 1
= 1; ⎜ ⎟ = − 2 ⎜ ⎟ = − 2 ⋅u′
x
⎝ ⎠ x ⎝u ⎠ u
( ) ′
x =
1
2 x
( )u =
′ 1
2 u
⋅u′
( a )′ = a
x x
ln a ( 0 < a ≠ 1) ( a )′ = a
u u
⋅ u ′ ln a ( 0 < a ≠ 1)
( e )′ = e
x x
( e )′ = e
u u
⋅u′
( log a x )′ ( log a u )′
1 1
= (0 < a ≠ 1) = ⋅u′ (0 < a ≠ 1)
x ln a u ln a
( ln x )′ ( ln u )′
1 1
= = ⋅u′
x u
( sin x )′ = cos x ( sin u )′ = u ′ ⋅ cos u
( cos x )′ = − sin x ( cos u )′ = − u ′ ⋅ sin u

( tgx )′ ( tgu )′
1 1
= = ⋅u′
cos 2 x cos 2 u
( ctgx )′ = − 2 ( ctgu )′ = − 2 ⋅ u ′
1 1
sin x sin u
( arcsin x )′ = ( arcsin u )′ =
1 1
⋅u′
1 − x2 1− u2
( arccos x )′ = − ( arccos u )′ = −
1 1
⋅u′
1 − x2 1− u2
( arctgx )′ = ( arctgu )′ =
1 1
⋅u′
1 + x2 1+ u2
( arcctgx )′ = − ( arcctgu )′ = −
1 1
⋅u′
1 + x2 1+ u2
125
20.3. Primena izvoda
Ako funkcija f ima pozitivan (negativan) izvod u intervalu

( a,b ) , onda je f strogo rastu}a (strogo opadaju}a) u ( a,b ) .
Funkcija f : ( a,b ) → R u ta~ki x0 ∈ ( a,b ) postiè lokalni

maksimum (lokalni minimum) ako postoji okolina oko x0 u kojoj je
f ( x0 ) najve}a (najmawa) vrednost funkcije f . Lokalni maksimum i
lokalni minimum zovu se lokalni ekstremumi funkcije (sl. 108).
y y
f ( x0 )
max
min
f ( x0 )
0 x0 - ε x0 x0 + ε x
0 x0 - ε x0 x0 + ε x
Sl. 108
(Fermaova teorema) Ako f : ( a,b ) → R u ta~ki x0 ∈ ( a,b ) ima

lokalni ekstremum i ako je diferencijabilna u toj ta~ki, tada je
f ′ ( x0 ) = 0.
Ta~ke u kojima je izvod funkcije jednak nuli nazivaju se sta-
cionarne ta~ke te funkcije. Neka je x0 stacionarna ta~ka funkcije
f . Ako je f ′′ ( x0 ) > 0, tada funkcija f u x0 postiè lokalni mini-
( )
mum; ako je f ′′ x0 < 0 , tada f u x0 ima lokalni maksimum. U slu-
~aju da je f ′′ ( x0 ) = 0 , ispitivawe prirode ta~ke x0 vr{i se pomo}u

izvoda vi{eg reda ili ispitivawem monotonosti funkcije f .
126
Za odre|ivawe grani~nih vrednosti funkcija ~esto se
koristi slede}a teorema.
(Lopitalova teorema) Neka su funkcije f ,g: ( a,b ) → R
diferencijabilne i neka je g ′ ( x ) ≠ 0 za sve x ∈ ( a,b ) . Ako je
lim f ( x ) = lim g ( x ) = 0 (ili lim f ( x ) = lim g ( x ) = ∞ ) i ako postoji
x→a x→a x→a x→a
f ′( x)
lim
g′( x)
, tada je
x →a
f ( x) ⎛ 0 ∞ ⎞ f ′( x)
lim ⎜ , ⎟ = xlim ⋅
x →a g ( x ) ⎝ 0 ∞ ⎠ →a g ′ ( x )
(Lopitalova pravila)
127
Drugi deo
RE[ENI ZADACI SA PRIJEMNIH

ISPITA IZ MATEMATIKE
1. grupa 2000. god.
−2
⎛⎛ 1 3 9 ⎞ 7 ⎞
1. a) Izra~unati ⎜ ⎜ + : ⎟ :1 ⎟ + log 2 0 ,0625.
⎝ ⎝ 5 4 5 ⎠ 30 ⎠
y(x − y )
2
x
b) Uprostiti − 4 .
x +y
2 2
x − y4
2. Re{iti jedna~ine:
2 x + 1 x + 2 5x + 2
a) − = − 2 x,
5 4 3
⎧ x + 1, x < 2
b) ( f (x )) + f (x ) = 0, ako je f ( x ) = ⎨
2
⎩ x − 1, x ≥ 2.
3. Re{iti trigonometrijsku jedan~inu cos 2 x − 3 sin x cos x = −1 .
xlog2 x −3log2 x +1 < 8 .

2
4. Re{iti nejedna~inu
5. Na}i jedna~ine zajedni~kih tangenti parabole y 2 = 8 x i kru`nice

x2 + y2 = 2 .
6. Izra~unati obim i povr{inu jednakokrakog trapeza opisanog oko

kruga ako je duìna ve}e osnovice 3cm, a jedan wegov unutra{i
ugao je 60° .
7. Povr{ina prave kupe je 96π cm 2 , a duìna izvodnice je 10cm.

Izra~unati zapreminu kupe.
8. Zbir svih ~lanove beskona~ne geometrijske progresije je 16, a

zbir kvadrata ~lanova te iste progresije je 153,6. Na}i peti ~lan
i koli~nik te progresije.
9. Izra~unati cos 20° ⋅ cos 40° ⋅ cos 60° ⋅ cos 80° .

10. Od 5 oficira, 4 podoficira i 10 vojnika treba formirati grupu
od 4 osobe u kojoj }e biti bar po jedan oficir i podoficir. Na
koliko na~ina je to mogu}e u~initi?
131
1. grupa 2000. god. (re{ewa)
−2
⎛⎛ 1 3 9 ⎞ 7 ⎞
1.a) ⎜ ⎜ + : ⎟ : 1 ⎟ + log 2 0 , 0625 =
⎝ ⎝ 5 4 5 ⎠ 30 ⎠
−2 −2
⎛ ⎛ 1 3 5 ⎞ 30 ⎞ ⎛ 12 + 25 30 ⎞
= ⎜ ⎜ + ⋅ ⎟ ⋅ ⎟ + log 2 ( 0, 25 ) = ⎜
2
⋅ ⎟ + 2 ⋅ log 2 0,52 =
⎝⎝ 5 4 9 ⎠ 37 ⎠ ⎝ 60 37 ⎠
−2 −2
⎛ 37 30 ⎞ ⎛1⎞
= ⎜ ⋅ ⎟ + 2 ⋅ 2 ⋅ log 2 2−1 = ⎜ ⎟ + 4 ( −1) = 4 − 4 = 0 .
⎝ 60 37 ⎠ ⎝2⎠
x y ( x − y )2 x y ( x − y )2
− 4 = 2 − 2
b) 2
x + y2 x − y4 x + y2 (
x − y2 x2 + y2
=
)( )
x y ( x − y)
= 2 − =
x +y 2
(
( x + y ) x2 + y2 )
x ( x + y ) − y ( x − y ) x 2 + xy − xy + y 2 1
= = 2 =
(x + y ) ( x + y ) ( x + y ) ( x + y ) x + y
2 2 2
,
uz uslov x ≠ − y ∧ x ≠ y .
2.a) Ako se data jedna~ina pomnoì sa NZS ( 3, 4,5 ) , tj. sa 60 , dobija
se:
2x + 1 x + 2 5x + 2
− = − 2 x ⇔ 12 ( 2 x + 1) − 15 ( x + 2 ) = 20 ( 5 x + 2 ) − 120 x
5 4 3
⇔ 9 x − 18 = −20 x + 40
⇔ x = 2.
b) Ako je x < 2 , jedna~ina glasi (x + 1) + (x + 1) = 0 . Tada je
2
(x + 1)2 + (x + 1) = 0 ∧ x < 2 ⇔ x 2 + 3x + 1 = 0 ∧ x < 2

⇔ ( x = −1 ∨ x = −2) ∧ x < 2
⇔ x = −1 ∨ x = −2 .
Ako je x ≥ 2 , jedna~ina glasi (x − 1) + x − 1 = 0 . Tada je
2
(x − 1)2 + (x − 1) = 0 ∧ x ≥ 2 ⇔ x 2 − x = 0 ∧ x ≥ 2
⇔ ( x = 0 ∨ x = 1) ∧ x ≥ 2
⇔ x ∈ ∅ .(jedna~ina nema re{ewa)
132
Re{ewa jedna~ine su x = −1 ili x = −2 .
π
3. Za cos x = 0 ili sin x = 0 , tj. za x = k ⋅ , k ∈ Z jedna~ina je
2
nemogu}a. Daqe, data jedna~ina je ekvivalentna sa:
cos 2 x − 3 sin x cos x = −1
⇔ cos 2 x + 1 − 3 sin x cos x = 0
⇔ cos 2 x + sin 2 x + cos 2 x − 3 sin x cos x = 0
⇔ 2 cos 2 x + sin 2 x − 3 sin x cos x = 0
( дељењем са cos 2
x≠0 )
⇔ 2 + tg 2 x − 3tgx = 0
⇔ tgx = t ∧ t 2 − 3t + 2 = 0
⇔ tgx = t ∧ ( t = 2 ∨ t = 1)
⇔ tgx = 2 ∨ tgx = 1
π
⇔ x = arctg 2 + kπ , k ∈ Z ∨ x = + lπ , l ∈ Z .
4
xlog2 x −3log2 x +1 < 8 ima smisla za x > 0 . Ako uvedemo
2
4. Nejedna~ina
smenu log 2 x = t , onda je x = 2 t , pa dobijamo:
( )
t 2 −3t +1
2t <8
− 3t 2 + t
⇔ 2t < 23
3
⇔ t 3 − 3t 2 + t < 3
⇔ t 3 − 3t 2 + t − 3 < 0
⇔ t 2 ( t − 3) + ( t − 3) < 0
⇔ ( t − 3) ⋅ t 2 + 1 < 0 ( )
⇔ t < 3.
Prema tome, log 2 x < 3 , tj. log 2 x < log 2 23 , odakle sledi da je x < 8 i,
kako je x > 0 , skup re{ewa nejedna~ine je interval (0,8) .
133
5. Uslov dodira prave y = kx + n i kru`nice x2 + y2 = r 2 je
(1 + k )r
2 2
= n . Uslov dodira prave y = kx + n i parabole y = 2 px je
2 2
p = 2kn . Kako je r2 = 2 i p = 4, re{avawem sistema

(1 + k )⋅ 2 = n
2
⎫ 2
⎬ dobija se da je y
4 = 2kn ⎭
n = 2 i k = 1 ili n = −2 i k = −1 . 2
t2
Prema tome, jedna~ine traènih
zajedni~kih tangenti su: 0 2 x
t1
t1: y = x + 2 -2
t 2 : y = − x − 2.
Sl.1
6.
D b C Neka je E podno`je visine h iz
temena D (sl. 2). Tada je
r c
c
AE = x = c ⋅ cos 60° = .
h c 2
r Trapez je jednakokraki, pa je
a−b c a−b
x= , odnosno = , a
A x E a F x B 2 2 2
Sl.2 kako je trapez tangentni, to je
2c = a + b .
c a −b
Dakle, 2c = a + b , = i a = 3 , odakle je
2 2
2c = 3 + b ⎫ 6 − 2b = 3 + b ⎫ 3 = 3b ⎫ b = 1⎫
⎬⇒ ⎬⇒ ⎬⇒ ⎬.
c = 3−b ⎭ c = 3 − b ⎭ c = 3 − b ⎭ c = 2⎭
Visinu h dobijamo iz pravouglog trougla AED :

c 3 2 3
h = c ⋅ sin 60° = = = 3 . To zna~i da je obim trapeza
2 2
O = 2c + a + b = 2 ⋅ 2 + 3 + 1 = 8 cm, a povr{ina trapeza
a+b 3 +1
P= ⋅h = ⋅ 3 = 2 3 cm 2 .
2 2
134
7. Na osnovu formule za povr{inu kupe
P = B + M = π r 2 + π rs dobijamo da je
96π = π r (r + 10 ) , odnosno, da je
r 2 + 10r − 96 = 0 i r = 6cm . H s
Kako je H 2 = s 2 − r 2 , to je H = 8cm .
Zapreminu kupe izra~unavamo po formuli r
1 1
V = B ⋅ H , pa je V = π ⋅ 6 2 ⋅ 8 , tj. V = 96 π cm3 .
3 3 Sl.3
8. Prema uslovu zadatka je a1 + a1 q + a1 q 2 + … = 16 i q < 1 , jer

progresija ima sumu. Kvadrati ~lanova geometrijske progresije
obrazuju, tako|e, geometrijsku progresiju sa koli~nikom
q2 , 0 < q2 < 1 a1
2
i prvim ~lanom za koju je
a12 + a12 q 2 + a12 q 4 + … = 153,6 . Zbir svih ~lanova progresije izra~unava
a1 a a1
2
se po formuli S ∞ = , pa iz 1 = 16 и = 153, 6 sledi:
1− q 1− q 1 − q2
a1 = 16(1 − q ) ⎫
⎪ a1 = 16(1 − q ) ⎫
256(1 − q ) ⎬⇒ ⎬⇒
2
= 153, 6 ⎪ 256 (1 − q ) = 153, 6(1 + q )⎭
1− q2 ⎭
a1 = 12⎫
a1 = 16(1 − q ) ⎫ ⎪
⇒ ⎬⇒ 1 ⎬.
102,4 = 409,6q ⎭ q=
4 ⎪⎭
4
1 ⎛1⎞ 12 3
Dakle, q = i a 5 = a1 ⋅ q 4 = 12 ⋅ ⎜ ⎟ = = .
4 ⎝4⎠ 256 64
sin 2α
9. Znaju}i da je cos α = i sin (180° − α ) = sin α , dobijamo da
2 sin α
je
cos 20° ⋅ cos 40° ⋅ cos 60° ⋅ cos 80° =
135
sin 40° sin 80° sin120° sin160°
= ⋅ ⋅ ⋅ =
2 sin 20° 2 sin 40° 2 sin 60° 2 sin 80°
1 sin120 sin160
= ⋅ ⋅ = ⋅ ⋅
(
1 sin 180 − 60 sin 180 − 20

1
= .
) ( )

16 sin 60 sin 20 16 sin 60 sin 20 16
10. Mogu}e sastave grupa prikaìmo pomo}u skupova (jer redosled

nije bitan):
{O, O, O, P}, {O, O, P, P}, {O, P, P, P}, {O, P,V ,V }, {O, P, P,V }, {O, O, P,V } ,
gde O ozna~ava oficira, P podoficira i V vojnika.
⎛ 5⎞ 5⋅ 4⋅3
Od 5 oficira moèmo izabrati 3 oficira na ⎜ ⎟ = = 10
⎝ 3⎠ 1⋅ 2 ⋅ 3
na~ina. êtvrti ~lan grupe mora biti podoficir, za ~iji izbor
⎛ 4⎞ 4
imamo ⎜ ⎟ = = 4 mogu}nosti. Svakom izboru tri oficira od pet
⎝1⎠ 1
oficira odgovaraju ~etiri izbora podoficira, pa za ovu
kombinaciju imamo 10 ⋅ 4 = 40 mogu}a na~na formirawa grupe..
Sli~no rasu|ivawe primewuje se i u ostalim slu~ajevima. Ukupan
broj traènih na~ina je
⎛ 5 ⎞ ⎛ 4 ⎞ ⎛ 5 ⎞ ⎛ 4 ⎞ ⎛ 5 ⎞ ⎛ 4 ⎞ ⎛ 5 ⎞ ⎛ 4 ⎞ ⎛10 ⎞ ⎛ 5 ⎞ ⎛ 4 ⎞ ⎛10 ⎞
⎜ ⎟⋅⎜ ⎟ + ⎜ ⎟⋅⎜ ⎟ + ⎜ ⎟⋅⎜ ⎟ + ⎜ ⎟⋅⎜ ⎟⋅⎜ ⎟ + ⎜ ⎟⋅⎜ ⎟⋅⎜ ⎟ +
⎝ 3⎠ ⎝ 1 ⎠ ⎝ 2 ⎠ ⎝ 2⎠ ⎝1⎠ ⎝ 3 ⎠ ⎝1⎠ ⎝ 1 ⎠ ⎝ 2 ⎠ ⎝1⎠ ⎝ 2 ⎠ ⎝ 1 ⎠
⎛ 5 ⎞ ⎛ 4 ⎞ ⎛10 ⎞
+ ⎜ ⎟ ⋅ ⎜ ⎟ ⋅ ⎜ ⎟ = 40 + 60 + 20 + 900 + 300 + 400 = 1720 .
⎝ 2⎠ ⎝1⎠ ⎝ 1 ⎠
136
2. grupa 2000. god.
⎛ 15 4 12 ⎞ 1
1. a) Izra~unati ⎜ + − ⎟: .
⎝ 6 +1 6 − 2 3− 6 ⎠ 6 + 11
a 2 + b2 a2 b2
b) Uprostiti − + .
ab ab − b 2 a 2 − ab
a)
x − 1 3x − 1 2 x − 4 x + 1
2
+
4
=
3
+
6
, ( )2
(
b) x 2 − 4 x + 12 = 7 4 x − x 2 )
3.Re{iti trigonometrijsku jedna~inu
15 1
cos 6 x + sin6 x = cos 2 x − .
8 2
x +1
4. Re{iti nejedna~inu log3 ( 3 − x ) < log 1 .
3 4
5. Ta~ka A(3,0) polovi tetivu kru`nice x 2 + y 2 − 4 x + 2 y + 1 = 0 .
Odrediti jedna~inu prave kojoj pripada tetiva navedene kru`ni-
ce.
6. Stranice trougla su a = 13, b = 14 i c = 15 . Dve od wih (a i b)
su tangente kruga ~iji je centar na tre}oj stranici. Odrediti
polupre~nik kruga.
7. Izvodnica prave zarubqene kupe je s = 5cm, a polupre~ni-
ci osnova su R = 5cm i r = 2cm. U kupu je upisana pravilna zarub-
qena ~etvorostrana piramida tako da je dowa osnova piramide
upisana u dowu osnovu kupe, a gorwa osnova piramide u gorwu os-
novu kupe. Izra~unati zapreminu zarubqene piramide.
8. Odrediti duìne stranica trougla ako se zna da one obrazuju aritme-
ti~ku progresiju sa razlikom d = 4 i ako jedan unutra{wi ugao
trougla ima 120 ° .
⎧ x2 −1 , x ∈ ( −1,1)
⎪
9. Data je funkcija f ( x ) = ⎨ 1
⎪ ln x ,
2
x ∈ ( −∞ , −1] ∪ [1,∞ ) .
⎩ 2
a) Skicirati grafik funkcije f.
b) U zavisnosti od realnog parametra a, odrediti broj realnih
re{ewa jedna~ine f ( x ) = a .
137
10. Izra~unati grani~ne vrednosti:
log 2 2 + log 2 4 + + log 2 2n 3
1 + x2 − 1
a) lim , b) lim .
n →+∞ n2 x →0 x2
⎛ 15 4 12 ⎞ 1
1. a) ⎜ + − ⎟: =
⎝ 6 +1 6 − 2 3 − 6 ⎠ 6 + 11
( ) (
⎛ 15 ⋅ 6 − 1 4 6 + 2 12 3 + 6 ⎞
=⎜ ⎟
) ( ) ( )
⎜ 6 − 1 + 6 − 4 − 9 − 6 ⎟ ⋅ 6 + 11 =
⎝ ⎠
( ) ( ) (
= ⎡3 6 − 1 + 2 6 + 2 − 4 3 + 6 ⎤ ⋅ 6 + 11 =
⎣ ⎦ ) ( )
= ( 6 − 11 ⋅ )( )
6 + 11 = 6 − 121 = −115 .
a2 + b2 a2 b2 a2 + b2 a2 b2
− + = − + =
b (a − b ) a (a − b )
b)
ab ab − b 2 a 2 − ab ab
(a 2
)
+ b 2 (a − b ) − a 3 + b 3
=
a 3 + ab 2 − a 2 b − b 3 − a 3 + b 3
=
ab (a − b ) ab (a − b )
=
ab (b − a )
= −1 , uz uslov a ≠ 0, b ≠ 0 i a ≠ b .
ab (a − b )
=
2. a) Ako datu jedna~inu pomnoìmo sa NZS (2,3,4,6 ) ,tj. sa 12 ,

dobijamo:
x − 1 3x − 1 2 x − 4 x + 1
+ = + ⇔
2 4 3 6
⇔ 6 ( x − 1) + 3 ( 3 x − 1) = 4 ( 2 x − 4 ) + 2 ( x + 1) ⇔
⇔ 15x − 9 = 10 x − 14 ⇔ 5 x = −5 ⇔ x = −1 .
b) Ako uvedemo smenu x 2 − 4 x = t , dobijamo da je
138
(x 2
)2
( )
− 4 x + 12 = 7 4 x − x 2 ⇔ x 2 − 4 x = t ∧ t 2 + 7t + 12 = 0 ⇔
⇔ x − 4 x = t ∧ (t = −3 ∨ t = −4) ⇔ x 2 − 4 x = −3 ∨ x 2 − 4 x = −4 ⇔
2
⇔ x2 − 4 x + 3 = 0 ∨ x2 − 4 x + 4 = 0 ⇔ x = 3 ∨ x = 1∨ x = 2 .
3. Koriste}i identitete:
(
a 3 + b 3 = (a + b ) a 2 − ab + b 2 , )
= (a )2
a 4 − a 2b 2 + b 4 2
+ b2 − 3a 2 b 2 ,
2 sin x cos x = sin 2 x i
sin 2 x = 1 − cos 2 x ,
transformi{imo levu stranu jedna~ine na slede}i na~in:
cos 6 x + sin6 x = ( cos 2 x ) + ( sin 2 x ) =

3 3
( )(
= cos 2 x + sin 2 x cos 4 x − cos 2 x sin 2 x + sin 4 x = )
4 sin 2 x cos 2 x
( )
= 1 ⋅ ⎡ cos 2 x + sin 2 x − 3 cos 2 x sin 2 x ⎤ = 1 − 3 ⋅
2
=
⎣⎢ ⎦⎥ 4
3
4
3
(
= 1 − sin 2 2 x = 1 − 1 − cos 2 2 x .
4
)
Data jedna~ina sada ima oblik 1−

3
4
( 15
) 1
1 − cos 2 2 x = cos 2 x − ,
8 2
odakle se sre|ivawem dobija ekvivalentna jedna~ina, odnosno
2 cos 2 2 x − 5 cos 2 x + 2 = 0 . Uvo|ewem smene cos 2 x = t dobija se
1
jedna~ina 2t 2 − 5t + 2 = 0 , ~ija su re{ewa t = 2 ili t = . Jedna~ina
2
1
cos 2 x = 2 je nemogu}a, a jedna~ina cos 2 x = ima re{ewa
2
π
x=± + 2kπ , k ∈ Z .
6
139
x +1
4. Nejedna~ina log 3 ( 3 − x ) < log 1 ima smisla ako je 3 − x > 0
3 4
x +1
i > 0, odnosno ako je x ∈ (− 1,3) . Kako je log 1 a = − log n a bi}e
4 n
−1
x +1 x +1 ⎛ x +1⎞ 4
log 1 = − log3 = log3 ⎜ ⎟ = log3 .
3 4 4 ⎝ 4 ⎠ x +1
Osnova logaritma je ve}a od 1 , pa je logaritamska funkcija rastu}a ,
4
a nejedna~ina log3 ( 3 − x ) < log 3 se svodi na nejedna~inu
x +1
4 4
3− x < . Odavde dobijamo da je 3 − x − < 0 , odnosno
x +1 x +1
x 2 − 2x + 1
> 0 ili
(x − 1)2 > 0 . Re{ewa posledwe nejedna~ine su
x +1 x +1
svi brojevi ve}i od − 1 i razli~iti od 1 . Ako uzmemo u obzir da je
x ∈ (− 1,3) , kona~no re{ewe date nejedna~ine je x ∈ (− 1,1) ∪ (1, 3) .
5. Kanonski oblik jedna~ine kruga je (x − 2)2 + ( y + 1)2 = 4. Centar

kruga je ta~ka C (2,−1) , a polupre~nik je r=2. Jedna~ina prave l,
y 2 − y1
odre|ene ta~kama A i C, prema formuli y − y1 = (x − x1 ) ,
x 2 − x1
−1− 0
glasi y − 0 = (x − 3) , odnosno y = x − 3 . Prava l i prava p,
2−3
kojoj pripada tetiva, su ortogonalne {to sledi iz podudarnosti
trouglova PAC i QAC (sl. 4).
p l
Koeficijent pravca prave l je kl=1, P
a prave p je kp. Iz uslova ortogonalnosti
pravih k p ⋅ ⋅ kl = −1 sledi da je k p = −1 . A
r
Jedna~ina prave p kojoj pripada ta~ka A(3,0 ) ,
Q
C r
sa koeficijentom pravca k p = −1 je
y − 0 = −1 ⋅ ( x − 3) , odnosno y = − x + 3 .
Sl.4
6. Kako su poznate sve tri stranice trougla, wegovu povr{inu
moèmo izra~unati pomo}u Heronovog obrasca
140
a+b+c
P = s(s − a )(s − b )(s − c ) , pri ~emu je s=
poluobim
2
trougla ~ije su stranice a , b i c . U ovom zadatku je s = 21 , pa je
PABC = 21(21 − 13)(21 − 14)(21 − 15) = 84 . Na osnovu uslova zadatka ,
povr{inu trougla ABC moèmo dobiti i kao zbir povr{ina
trouglova AOC i BOC , gde je O centar upisanog polukruga(sl.5).
C Dakle, PABC = PAOC + PBOC ,
br ar
odnosno PABC = + ,
b 2 2
a r
r
odakle je (13 + 14) = 84 ,
r 2
56
pa je r = .
A c O B 9
Sl.5
7. Na osnovu Pitagorine teoreme (sl. 6) dobijamo da je

H = s 2 − (R − r ) , tj. H = 4 . Pre~nik dowe osnove zarubqene kupe
2 2
je 2 R , a kako je i dijagonala D dowe osnove upisane zarubqene pi-

ramide tako|e jednaka 2 R (sl. 7), to }e biti D = 2 R = 10 = a 2 , pa
je a = 5 2 . Sli~no se iz d = 2r = 4 = b 2 dobija da je b = 2 2 .
Povr{ine baza zarubqene piramide su :
B1 = a 2 = 50 cm 2 i B2 = b 2 = 8 cm 2 , pa je zapremina zarubqene
piramide V =
H
3
( 4
) (
B1 + B1 B2 + B2 = 50 + 50 ⋅ 8 + 8 = 104 cm 3 .
3
)
b r
s
H a+4
H R D x
a a
R-r
R R 60 120
a
a a y a−4
Sl.6 Sl.7 Sl.8
141
8. Neka su stranice trougla a, b = a − 4 i c = a + 4 . Sa slike 8 vidi
a 3 a
se da je x= i y= . Prema Pitagorinoj teorimi je
2 2
2
⎛a 3⎞ ⎛a ⎞
2
x + ( y + a − 4) = (a + 4 ) , pa je ⎜
⎜ ⎟ + ⎜ + a − 4 ⎟ = (a + 4)2 ,
2 2 2
⎟
⎝ 2 ⎠ ⎝2 ⎠
odakle se sre|ivawem dobija jedna~ina 2a 2 − 20a = 0 , ~ija su
re{ewa a = 0 ili a = 10 . Dakle, stranice trougla su a = 10 , b = 6
i c = 14 .
Do jedna~ine 2a 2 − 20a = 0 smo mogli do}i i na

drugi na~in. Na osnovu kosinusne teoreme vaì
(sl. 9):
(a + 4)2 = a 2 + (a − 4)2 − 2a (a − 4) cos120 . Kako −
1
120
2
1
je cos 120 = − (sl. 6), sre|ivawem prethodne
2
jedna~ine dobija se jedna~ina 2a 2 − 20a = 0 . Sl. 9
1
⎧ x, x ≥ 0
9. Kako je
1
( )
ln x 2 = ln x 2 2 = ln x 2 = ln x i x =⎨ ,
2 ⎩− x , x < 0
funkcija f bi}e zadata formulom
⎧ ln ( − x ) , x ≤ −1
⎪
f ( x ) = ⎨ x 2 − 1, x ∈ ( −1,1) .
⎪ ln x, x ≥ 1
⎩
Grafik funkcije f je prikazan na slici 10.
142
y
-e -1 0 1 e x
-1
Sl. 10
U istom koordinatnom sistemu, na slici 11, predstavqeni

su grafici funkcija
⎧ ln ( − x ) , x ≤ −1
⎪
g ( x ) = a, a ∈ R i ( )
f ( x ) = ⎪⎨− x 2 − 1 , x ∈ ( −1,1) .
⎪
⎪⎩ ln x, x ≥ 1
A a B
1
-e -1 0 1 e x
-1
Sl. 11
Apscise zajedni~kih ta~aka grafika funkcija f i g predstavqa}e

re{ewa date jedna~ine. Na slici 8 to su ta~ke A i B . To zna~i,
za a < 0 jedna~ina nema re{ewa, za a ∈ (1, ∞ ) ∪ {0} ima 2 re{ewa,
za a = 1 jedna~ina ima 3 re{ewa, za a ∈ (0,1) jedna~ina ima 4 re{ewa.
143
10. a) lim
log 2 2 + log 2 4 + ... + log 2 2n
= lim
log 2 2 ⋅ 4 ⋅ 8 ⋅ ....2n
=
( )
n →∞ n2 n →∞ n2
= lim
(
log 2 21+ 2+ ...+ n )= (1 + 2 + ... + n ) log 2 2 =
lim
n →∞ n2 n →∞ n2
n ( n + 1) 1
1+
2 n 2
+ n n = 1.
= lim 2
= lim 2
= lim
n ←∞ n n →∞ 2n n→∞ 2 2
( )
2
3 x2 + 1 + 3 x2 + 1 + 1
1 + x2 − 1
3 3
1 + x2 − 1
b) lim = lim ⋅ =
x2 x2
( )
2
x →0 x →0 3 x2 + 1 + x +1 +1
3 2
( )
3
3
x 2 + 1 − 13
= lim =
⎛ ⎞
( )
x →∞ 2
x ⎜ 3 x2 + 1
2
+ x + 1 + 1⎟
3 2
⎝ ⎠
x2 1
= lim =
⎛ ⎞
( ) 3
x →0 2
x2 ⎜ 3 x2 + 1 + 3 x 2 + 1 + 1⎟
⎝ ⎠
144
3. grupa 2000. god.
1. a) [ta je ve}e: 13% od 200 ili 30% od 90?

−1
a −2 + b −2 ⎛ a2 + b2 ⎞ a −1 − b −1
b) Uprostiti izraz ⋅ ⎜⎜ ⎟
⎟ : .
a −1 + b −1 ⎝ ab ⎠ a2 − b2
3 2 x
1+ x 5 − x 3 −
a) x −
4
4 +
4
3 =
3
2;
(
b) log 1 x 2 + 2 x = −1 . )
3
3. Dokazati identitet 3 + 4cos 2α + cos 4α = 8cos 4α .

( ) ( )
6 x −6
−x
4. Re{iti nejedna~inu 2 +1 x +1 ≤ 2 −1 .
5. Odrediti jedna~ine tangenti elipse x 2 + 4 y 2 = 100 povu~enih iz
ta~ke A(2,7) .
6. Dijagonale jednakokrakog trapeza su uzajamno normalne.
Izra~unati wegovu povr{inu ako je krak c = 2 5cm , a odnos
osnovica je 3:1.
7. Osnova piramide je trougao ~ije su stranice a = 12 cm, b = 16 cm

и c = 20 cm, a bo~ne ivice su jednake i imaju duìnu 26 cm .
Izra~unati zapreminu piramide.
8. Deveti ~lan aritmeti~ke progresije je pet puta ve}i od drugog

~lana, a pri deqewu trinaestog ~lana sa {estim ~lanom dobija se
koli~nik 2 i ostatak 5. O kojoj progresiji je re~?
9. Odrediti najmawu i najve}u vrednost funkcije
⎧ 2x , x ≤ 0
f (x ) = ⎨ 2 na segmentu [− 1,8] .
⎩− x + 8 x + 1, x > 0
10. Skicirati grafike funkcija:

x 1
a) y = 2 sinx ; b) y = cos ; v) y = log 2 2 x ; g) y = .
2 x
145
13 30
1.a) 200 ⋅ = 26 < 27 = 90 ⋅ .
100 100
1 1
−2 −2 −1 −1 −1 + 2
a +b ⎛ a2 + b2 ⎞ a −b a 2
b ab a2 − b2
b) ⋅ ⎜⎜ ⎟
⎟ : = ⋅ ⋅ =
a −1 + b −1 ⎝ ab ⎠ a2 − b2 1 1 a2 + b2 1 1
+ −
a b a b
b2 + a 2
= a 2 2
b ⋅ 2
ab
⋅
( a − b )( a + b )
=
b2 + a 2
⋅ 2
ab
⋅
( a − b )( a + b ) =
a+b a +b 2 b−a ab ( a + b ) a + b 2
− (a − b)
ab ab
= − ab , uz uslov ab ≠ 0, a ≠ −b, a ≠ b .
3 2 x
x 5− x 3−
1+
2. a) Ako jedna~inu x− 4 + 3 = 2 pomnoìmo sa
4 4 3
NZS (3,4 ) , tj. sa 12 , dobijamo ekvivalentnu jedna~inu
⎛ 3 ⎞ ⎛ 2 ⎞ ⎛ x⎞
12 x − 3⎜1 + x ⎟ + 3⎜ 5 − x ⎟ − 4⎜ 3 − ⎟ = 0
⎝ 4 ⎠ ⎝ 3 ⎠ ⎝ 2⎠
39
odakle sre|ivawem dobijamo da je x = 0 , odnosno da je x = 0 .
4
b) Jedna~ina ima smisla za x 2 + 2 x > 0 , tj. za x ≠ 0 i, kako je
−1
⎧ x, x ≥ 0 ⎛1⎞
x =⎨ , bi}e log 1 ( 2
)
x + 2 x = −1 ⇔ x + 2 x = ⎜ ⎟ ⇔
2
⎩− x , x < 0 3 ⎝3⎠
( ) (
⇔ x 2 + 2x − 3 = 0 ∧ x > 0 ∨ x 2 − 2x − 3 = 0 ∧ x < 0 ⇔ )
⇔ (( x = 1 ∨ x = −3) ∧ x > 0 ) ∨ ( x = 3 ∨ x = −1) ∧ x < 0 ⇔ x = 1 ∨ x = −1 .
3. Koriste}i formule cos 2α = cos 2 α − sin 2 α ,
sin 2α = 2 sin α cos α ,
sin 2 α + cos 2 α = 1 i
a4 + b4 = a2 + b2 ( )
2
− 2a 2 b 2 , dobijamo da je
146
3 + 4 cos 2α + cos 4α =
( )
= 3 + 4 cos 2 α − sin 2 α + cos 2 2α − sin 2 2α
= 3 + 4 ( cos α − sin α ) + ( cos α − sin α ) − ( 2 sin α cos α )

2 2
2 2 2 2
= 3 ( sin α + cos α ) + 4 ( cos α − sin α ) + cos α + sin α − 6 sin α cos α

2 2 2 2 4 4 2 2
= 7 cos α − sin α + ( cos α + sin α ) − 2 cos α sin α − 6 sin α cos α

2
2 2 2 2 2 2 2 2
= 7 cos 2 α − sin 2 α + 1 − 8 sin 2 α cos 2 α

= 7 cos 2 α − sin 2 α + sin 2 α + cos 2 α − 8 sin 2 α cos 2 α
= 8 cos 2 α − 8 sin 2 α cos 2 α
(
= 8 cos 2 α 1 − sin 2 α )
= 8cos 2 α cos 2 α
= 8cos 4 α .
4. Zadatak ima smisla ako je x ≠ −1 . Tada je :
6 x −6 x
( ) ( ) ( )
6 x −6
−x ⎛ 1 ⎞
2 +1 x +1 ≤ 2 −1 ⇔ 2 +1 x +1 ≤⎜ ⎟ ⇔
⎝ 2 −1⎠
6 x −6 x 6 x −6
⇔ ( 2 +1 ) x +1
⎛ 1
≤ ⎜⎜ ⋅
2 + 1⎞
⎟
⎟ ⇔ ( 2 +1 ) x +1 ≤ ( 2 +1 ⇔ )
x
⎝ 2 − 1 2 + 1 ⎠
( osnova eksponencijalne funkcije je ve}a od jedan )
6x − 6 6x − 6 − x 2 − x y
⇔ ≤x⇔ ≤0⇔
x +1 x +1 6
⇔
x2 − 5x + 6
≥0⇔
( x + 2 )( x + 3) ≥ 0 ⇔
x +1 x +1
0 1 2 3 x
(videti slike 12 i 13 i tablicu)
Sl. 12
147
⇔ x ∈ ( −1, 2] ∪ [3, +∞ ) .
y
1
x ( −∞, −1) ( −1, 2 ) ( 2,3) ( 3, +∞ )
-1
x − 5x + 6
2
+ + − +
0 x
x +1 − + + +
x2 − 5x + 6
− + − + Sl. 13
x +1
5. Neka je y = kx + n jedna~ina tangente elipse x 2 + 4 y 2 = 100 ,
x2 y2
~iji je kanonski oblik + = 1 . Uslov dodira ove elipse i
10 2 5 2
prave y = kx + n je 100k 2 + 25 = n 2 . Ta~ka A (2,7 ) pripada pravoj
y = kx + n , pa je 7 = 2k + n . Re{avawem sistema jedna~ina
3 25
100k 2 + 25 = n 2 ∧ 7 = 2k + n dobijamo da je k = i n= , ili da je
8 4
2 25
k=− i n= , pa su jedna~ine traènih tangenti:
3 3
t1 : 3 x − 8 y + 50 = 0 i t 2 : 2 x + 3 y − 25 = 0 .
6. Trouglovi ABO i CDO su sli~ni jer su im svi odgovaraju}i
uglovi jednaki, pa su im parovi odgovaraju}ih stranica proporcio-
nalni. Kako je AB : CD = OB : OC , tj. 3 : 1 = OB : OC ,bi}e
OB = 3OC . Ozna~imo duì OB , OC i BC redom sa y, x i c. (sl. 14)
148
D b C
O x
c c
y
A a B
Sl. 14
Trougao BOC je pravougli, pa je:
c2 = x2 + y2 ⇔ 2 5 ( ) 2
= x 2 + (3 x ) ⇔ x 2 = 2 ,
2
iz ~ega sledi da je x = 2 . Dijagonale jednakokrakog trapeza su
uzajamno normalne i jednake, pa , ako ozna~imo dijagonale AC i BD
sa d , sledi da je
PABCD =
d 2 (x + y )
= =
2
( 2 +3 2 ) = (4 2 )
2 2
= 16cm 2.
2 2 2 2
7. Iz podudarnosti trouglova VOB , VOC i VOA (sl. 15; podudarne su
po dve odgovaraju}e stranice i ugao naspram ve}e od wih)
zakqu~ujemo da se podno`je visine piramide nalazi u centru
opisanog kruga oko trougla ABC . Povr{ina baze moè se
izra~unati pomo}u Heronovog obrasca:
B = PABC = s (s − a )(s − b )(s − c ) = 24 ⋅ 12 ⋅ 8 ⋅ 4 = 96 cm 2 . Kako je
abc abc 12 ⋅ 16 ⋅ 20
PΔ = , to je R = = = 10cm.
4R 4 PΔ 4 ⋅ 96
149
V
V
d d
H d
d H
B c A
R
O B R O
a b
Sl. 16
Sl. 15
C
Visinu piramide (sl. 16) izra~unavamo pomo}u Pitagorine teoreme:
H = d 2 − R 2 = 26 2 − 10 2 = (26 − 10)(26 + 10) = 4 ⋅ 6 = 24 .

Sada moèmo izra~unati zapreminu piramide:
1 1
V = BH = ⋅ 96 ⋅ 24 = 768cm3 .
3 3
Napomena: Ako uo~imo da je bazni trougao pravougli, jer je
c
122 + 162 = 202 , moèmo koristiti formulu R = .
2
8. Neka je a1 prvi ~lan, a d razlika date aritmeti~ke progresije.
Prema uslovu zadatka sledi da je
a9 = 5 ⋅ a 2 ⎫ a1 + 8d = 5(a1 + d ) ⎫ 3d = 4a1 ⎫
⎬⇒ ⎬⇒ ⎬⇒
a13 = 2a 6 + 5⎭ a1 + 12d = 2a1 + 10d + 5⎭ 2d − 5 = a1 ⎭
150
3d = 4(2d − 5)⎫ d = 4 ⎫ y T
⎬⇒ ⎬ 17
a1 = 2d − 5 ⎭ a1 = 3⎭
.
− x 2 + 8x + 1
Prvih nekoliko ~lanova progresije
je 3, 7, 11, 15, 19, ... .
9. Funkcija y = 2 x je rastu}a i
f (− 1) = , f (0) = 1 . Koordinate
1
2 2x
1
temena parabole y = − x 2 + 8 x + 1
-1 0 4 8 x
b −D
su : xT = − = 4 i yT = = 17 . Sl. 17
2a 4a
Grafik funkcije prikazan je na slici 17. Najmawa vrednost funkci-
1
je je i postiè se u ta~ki x = −1 , a najve}a vrednost date funkci-
2
je je 17 i postiè se u ta~ki x = 4.
⎧2 sin x, sin x ≥ 0
10. a) y = 2 sin x = ⎨
⎩ −2 sin x, sin x < 0
y
2
2 sinx
1
sinx
0
x
π 2π
-1 − sinx
-2 −2sinx
2sinx
Sl. 18
151
b) Osnovni period funkcije y = cos
x je T = 2π = 2π = 4π .
2 ω 12
x 0 π 2π 3π 4π
x π 3π
0 π 2π
2 2 2
y 1 0 −1 0 1
Grafik funkcije prikazan je na slici 19.
1
2π
0 x
-1 π 3π 4π
Sl. 19
y
v) y = log 2 2 x, x > 0
2
1 1 1
x 1 2 4
4 2
y −1 0 1 2 3 0 1 2 x
–1 Sl. 20
y
1 1
−
⎧ 1 x x
⎪ , x>0 1
g) y=⎨ x
1
⎪− , x < 0
⎩ x –1 0 1 x
Sl. 21
152
4. grupa 2000. god.
2 −2 −2 −2
1. a) Izra~unati: 2 :2 .
b) Za a = 0,003 i b = 5,994 odrediti vrednost izraza

⎛ 1 6b ⎞ b(2a + b )
I (a, b ) = ⎜
1
− + 2 ⎟: 2 .
⎝ a − 3b a + 3b a − 9b ⎠ a − 9b
2 2
2 x + 1 3x − 2 4 x + 5 1
a) − = − ;
7 3 21 3
⎧log 2 x, x ≥ 1
b) ( f ( x )) + f ( x ) = 0 ako je f ( x ) = ⎨
2
.
⎩ x − 1, x < 1
3. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu sin 2 2 x + sin 2 3x = 1 .
4. Za koje vrednosti realnog parametra k jedna~ina

(k − 2)x 2 − 2kx + k − 1 = 0 ima pozitivna re{ewa?
5. Na krivoj 3 x 2 − 4 y 2 = 72 odrediti ta~ku najbliù pravoj
3x + 2 y + 1 = 0 .
6. U trouglu ABC je BC = 5, AC = 8, ∠BAC = 30° i ∠ABC < 90°.
Odrediti AB.
7. Izra~unati zapreminu prave zarubqene kupe ako su povr{ine

wenih osnova 25π cm 2 i 4π cm 2 , a povr{ina omota~a 35π cm 2 .
8. Hipotenuza jednakokrakog pravouglog trougla je 1. Nad wegovom

katetom, kao nad hipotenuzom, konstruisan je novi jednakokraki
pravougli trougao. Nad katetom novog trougla, kao nad
hipotenuzom, konstruisan je, opet, jednakokraki pravougli
trougao, itd. do beskraja. Koliki je zbir povr{ina svih tako
dobijenih trouglova (ukqu~uju}i i polazni)?
log y x + log x y = 2 ⎫
9. Re{iti sistem jedna~ina ⎬.
x 2 − y = 2⎭
10. U xOy -ravni za k ∈ R skicirati linije odre|ene jedna~inama:

a) y = x + k , b) x 2 + y y = 1 , v) y = kx 2 − 2kx + k + 1 .
153
1 1 1 1 1
−
2− 2 −2− 2
1. a) 2 :2 = 2 :2 = 2 ⋅2 = 2 = 2 .
4 4 4 4 2
a + 3b − ( a − 3b ) + 6b a 2 − 9b 2 12b
b) I ( a, b ) = ⋅ = =
a − 9b
2 2
b ( 2a + b ) b ( 2a + b )
12 b
= , a ≠ − , b ≠ 0.
2a + b 2
I (0,003 ; 5,994) =
12 12
= = 2.
2 ⋅ 0,003 + 5,994 6
2 x + 1 3x − 2 4 x + 5 1
2.a) Ako jedna~inu − = − pomnoìmo sa
7 3 21 3
NZS (7,3) ,tj. sa 21 , dobijamo ekvivalentnu jedna~inu
3(2 x + 1) − 7(3 x − 2) = 4 x + 5 − 7 , koja se sre|ivawem svodi na
jedna~inu − 19 x + 19 = 0 , a weno re{ewe je x = 1 .
b) 1° Za x ≥ 1 je f ( x ) = log 2 x .
log 22 x + log 2 x = 0 ⇔ log 2 x ( log 2 x + 1) = 0
⇔ log 2 x = 0 ∨ log 2 x = −1
1
⇔ x = 1∨ x = ,
2
pa je , zbog uslova x ≥ 1 , jedino re{ewe ove jedna~ine x = 1 .
2° Za x < 1 je f ( x ) = x − 1 .
(x − 1)2 + (x − 1) = 0 ⇔ ( x − 1) ( ( x − 1) + 1) = 0
⇔ x −1 = 0 ∨ x = 0
⇔ x = 1∨ x = 0 ,
pa je, zbog uslova x < 1 , jedino re{ewe ove jedna~ine x = 0.
Dakle, skup re{ewa date jedna~ine je {0,1} .
3. Koriste}i identitete:
154
1 − cos 2 x α +β α −β
sin 2 x = i cos α + cos β = 2 cos cos
2 2 2
dobija se:
1 − cos 4 x 1 − cos 6 x
sin 2 2 x + sin 2 3x = 1 ⇔ + =1
2 2
⇔ cos 4 x + cos 6 x = 0
⇔ 2 cos 5 x cos x = 0
⇔ cos 5 x = 0 ∨ cos x = 0
π π
⇔ 5x = + kπ , k ∈ Z ∨ x = + lπ , l ∈ Z
2 2
π π π
⇔x= +k , k∈Z ∨ x = + lπ , l ∈ Z .
10 5 2
4.Da bi re{ewa x1 i x2 jedna~ine ax 2 + bx + c = 0 bila pozitivna,

treba da budu ispuweni slede}i uslovi: x1 + x2 > 0 , x1 x2 > 0 i D ≥ 0 .
(1) x1 + x2 = − b = 2k
> 0 ,tj. 2k (k − 2 ) > 0 , 0 2
a k −2
pa je k ∈ (− ∞,0 ) ∪ (2, ∞ ) .
(2) x1 x2 = c = k − 1 > 0 ,tj. (k − 1)(k − 2) > 0 , 0 1 2

a k −2
pa je k ∈ (− ∞,1) ∪ (2, ∞ ) .
( 3) D = b2 − 4ac = 4k 2 − 4 ( k − 2 ) ( k − 1) ≥ 0 ,
4k 2 − 4k 2 + 12k − 8 ≥ 0 2
3
⎡2 ⎞
4(3k − 2) ≥ 0 ⇒ k ∈ ⎢ , ∞ ⎟ .
⎣3 ⎠
Presek skupova re{ewa uslova (1),(2) i (3) je traèno re{ewe i

nalazimo ga koriste}i sliku 22:
0 2
3
1 2
Sl. 22
155
Prema tome,
⎡2 ⎞
k ∈ ⎢ , ∞ ⎟ ∧ k ∈ (− ∞,0 ) ∪ (2, ∞ ) ∧ k ∈ (− ∞,1) ∪ (2, ∞ ) ⇔ k ∈ (2, ∞ ) .
⎣3 ⎠
x2 y2
5. Data kriva je hiperbola ~iji je kanonski oblik − = 1.
24 18
Dodirna ta~ka hiperbole i wene tangente, paralelene datoj pravoj
3
bi}e traèna ta~ka. Data prava ima koeficijent pravca k p = − .
2
3
Tangenta mora biti paralelna sa pravom p , pa je kt = − . Uslov
2
x2 y 2
dodira prave y = kx + n i hiperbole 2 − 2 = 1 je a 2 k 2 − b 2 = n 2 . Iz
a b
2
⎛ 3⎞
jedna~ine 24 ⋅ ⎜ −
⎟ − 18 = n dobija se da je n = 6 ili n = −6 .
2
⎝ 2⎠
Tangente hiperbole, paralelne pravoj p , imaju jedna~ine:
t1 : 3x + 2 y − 12 = 0 i t 2 : 3x + 2 y + 12 = 0 .
3 x 2 − 4 y 2 = 72 ⎫ 3 x 2 − 4 y 2 = 72 ⎫
Re{avawem sistema ⎬ i ⎬
3 x + 2 y − 12 = 0⎭ 3 x + 2 y + 12 = 0⎭
dobijaju se ta~ke P1 (6,−3) i P2 (− 6,3) . Prema formuli za rastojawe
ta~ke od prave sledi da je
3⋅ 6 − 2 ⋅3 +1 13 −3 ⋅ 6 + 2 ⋅ 3 + 1 11
d ( P1 , p ) = = i d ( P2 , p ) = = .
9+4 13 9+4 13
Dakle, ta~ka P2 (− 6,3) je traèna ta~ka.
a b 5 8
6. Na osnovu sinusne teoreme vaì = , tj. =
sin α sin β 1 sin β
2
(sl. 23). Na osnovu implikacije
156
4 π 16 3 C
sin β = ∧ 0 < β < ⇒ cos β = 1 − =
5 2 25 5 8 5
30 β
i na osnovu kosinusne teoreme vaì A c B
b 2 = a 2 + c 2 − 2ac cos β , odnosno Sl. 23
3
64 = 25 + c 2 − 2 ⋅ 5 ⋅ c ⋅ , odakle je c 2 − 6c − 39 = 0 . Re{avawem
5
kvadratne jedna~ine i uzimaju}i u obzir da je c > 0 , proisti~e da je
c = 3+ 4 3 .
7. Kako je poznato da je B1 = 4π cm 2 i B2 = 25π cm 2 , to se mogu

odrediti polupre~nici baza:
r12π = 4π ⇒ r1 = 2cm ,
r22π = 25π ⇒ r2 = 5cm .
Sada, iz M = 35π cm 2 moè se odrediti izvodnica zarubqene kupe:
π (r1 + r2 )s = 35π ⇒ s = 5cm .
Pomo}u Pitagorine teoreme (sl.2) nalazi se visina zarubqene kupe:
H = s 2 − (r2 − r1 ) = 25 − 9 = 4cm .
2
Na osnovu poznatog obrasca za zapreminu zarubqene kupe sledi da
je V =
H
3
( 4
) (
B1 + B1 B2 + B2 = 25π + 25π ⋅ 4π + 4π = 52π cm 3
3
)
1 a12 1
8. a + a = 1 ⇒ a1 =
2
1
2
1 , pa je P1 = = .
2 2 4
a1 1 a2 1 1
a22 + a22 = a12 ⇒ a2 = = , pa je P2 = 2 = = P1 ⋅ .
2 2 2 8 2
157
2
a2 1 a2 1 ⎛1⎞
a32 + a32 = a22 ⇒ a3 = = , pa je P3 = 3 = = P1 ⋅ ⎜ ⎟ .
2 2 2 2 16 ⎝2⎠
Indukcijom se moè dokazati da je niz P1 , P2 , P3 ,.......Pn ,.......
1
geometrijski niz sa koli~nikom q = . Kako je
2 1
a1
n a1
⎛1⎞
1− ⎜ ⎟
1⎛ 1⎞
S n = P1 + P2 + .....Pn = ⋅ ⎝ ⎠ = ⎜1 − n ⎟ ,
1 2 a2 a2
4 1− 1 2⎝ 2 ⎠ a3
2
Sl. 24
prelaskom na grani~nu vrednost, kada se n neograni~eno uve}ava,
1⎛ 1 ⎞ 1
dobijamo da je lim Sn = lim ⎜ 1− n ⎟ = .
n →∞ n→∞ 2 ⎝ 2 ⎠ 2
9. Sistem ima smisla za x > 0, y > 0, x ≠ 1 i y ≠ 1 .
1 ⎫
log y x + log x y = 2 ⎫⎪ log y x + = 2⎪ log 2y x + 1 = 2 log y x ⎫⎪
⎬ ⇒ log y x ⎬ ⇒ ⎬ ⇒
x2 − y = 2 ⎪⎭ ⎪ x2 − 2 = y ⎪⎭
x −2= y
2
⎭
( log
x − 1) = 0 ⎫⎪ log y x = 1 ⎫⎪
2
y
x= y ⎫
⇒ ⎬⇒ 2 ⎬⇒ 2 ⎬.
x2 − 2 = y ⎪⎭ x − 2 = y ⎪⎭ x − x − 2 = 0⎭
Iz druge jedna~ine se dobija da je x = 2 ili x = −1 . Prema uslovu
zadatka, jedino re{ewe sistema je x = 2, y = 2 .
158
10. a) Linije u xOy − ravni odre|ene jedna~inama y = x + k , k ∈ R su
prave paralelne sa pravom y = x , (sl. 25). y

1
0 1 x
Sl.25
b) Jedna~inu y = kx 2 − 2kx + k + 1 napi{imo u obliku
( )
y = k x 2 − 2 x + 1 + 1 , odnosno u obliku y = k ( x − 1) + 1 . Sada se vidi
2
da su linije odre|ene ovim jedna~inama parabole koje prolaze kroz
ta~ku M (1,1) za k ≠ 0 , i prava y = 1 , za k = 0 , (sl.26).
y
y
k>0 1
2
k=0 1
-1 0 1 x
0 1 2 x
k<0 -1
Sl. 26 Sl. 27
⎧ y, y ≥ 0
v) Kako je y = ⎨ , to jedna~ina x 2 + y y = 1 za y ≥ 0
⎩ − y , y < 0
glasi x 2 + y 2 = 1 , a linija koja joj odgovara je deo kru`nice u
159
prvom i drugom kvadrantu (sl. 27). Za y < 0 dobija se deo
hiperbole x 2 − y 2 = 1 u tre}em i ~etvrtom kvadrantu.
160
5. grupa 2000. god.
500 2000
1. a) [ta je ve}e: 64 ili 3 ?
3
−5 −
⎛⎛ 1 ⎞ 176 ⎞
4
⎜ ⎜ 4 − 1: 0,3 ⎟ : ⎟
b) Izra~unati ⎜⎝ 3 ⎠ 5 ⎟
.
⎜ 2 ⎛1 2 ⎞ ⎟
1 ⋅⎜ + ⎟
⎜⎜ 5 ⎝ 7 11 ⎠ ⎟⎟
⎝ ⎠
5 x − 2 13 x + 1 x − 5 x+2
a) − = + x, b) = x − 1.
3 7 2 2
3. Za koje vrednosti realnog parametra a jedna~ina sin 6 x + cos 6 x = a

ima realna re{ewa?
4. Re{iti nejedna~inu ( )
5 x − 3 x +1 > 2 5 x −1 − 3 x − 2 .
5. Odredtiti koordinate ta~ke B simetri~ne ta~ki A(1,−2) u odnosu

na pravu koja prolazi kroz ta~ke C (5,0) i D(8,−1).
6. Oko kruga polupre~nika 2cm opisan je jednakokraki trapez

povr{ine 20cm2. Odrediti duìne stranica tog trapeza.
7. Izvodnice prave kupe grade sa ravni osnove ugao od 60°. U kupu je

upisana lopta polupre~nika r. Izra~unati povr{inu i zapreminu
kupe.
8. Re{iti jedna~inu cosx + cos 2 x + cos 3 x + = 1.
x 4 + x 2 y 2 + y 4 = 481⎫
x 2 + xy + y 2 = 37 ⎭

a) y = x 2 − x , b) y = sin⎛⎜ x − x 2 ⎞⎟ , v) y = ln x .
⎝ ⎠
161
1. a) 64 500 = 8 2 ( ) 500
= 81000 < 91000 = 3 2 ( ) 1000
= 3 2000 .
3 3
−5 − −
⎛⎛ 1 ⎞ 176 ⎞ 4 ⎛ ⎛ 13 10 ⎞−5 5 ⎞ 4
⎜ ⎜ 4 − 1: 0,3 ⎟ : ⎟ ⎜⎜ − ⎟ ⋅ ⎟
b) ⎜ ⎝ 3 ⎠ 5 ⎟
= ⎜ ⎝ 3 3 ⎠ 176 ⎟
=
⎜ 2 ⎛1 2 ⎞ ⎟ ⎜ 7 25 ⎟
⎜⎜ 1 ⋅⎜ + ⎟ ⎟⎟ ⎜⎜ ⋅ ⎟⎟
⎝ 5 ⎝ 7 11 ⎠ ⎠ ⎝
5 77
⎠
3
−
⎛ 5 ⎞ 4 3 3 3
− − ⎛ 1⎞ ⎛ 4 1 ⎞3
⎜ ⎟ 3
⎛ 11 ⎞ ⎛ 1⎞
( )
4 4
= ⎜ 176 ⎟ =⎜ ⎟ =⎜ ⎟ = 16 4 = ⎜ 16 4 ⎟ = ⎜ 2 4 ⎟ = 23 = 8 .
⎜ ⎟ ⎜ ⎟
⎜⎜ 5 ⎟⎟ ⎝ 176 ⎠ ⎝ 16 ⎠ ⎝ ⎠ ⎝ ⎠
⎝ 11 ⎠
5 x − 2 13x + 1 x − 5
2. a) Ako jedna~inu − = + x pomnoìmo sa
3 7 2
NZS (2,3,7 ) , tj. sa 42, dobijamo da je
5 x − 2 13x + 1 x − 5
− = +x⇔
3 7 2
⇔ 14(5 x − 2) − 6(13x + 1) = 21( x − 5) + 42 x ⇔
⇔ 70 x − 28 − 78 x − 6 − 21x + 105 − 42 x = 0
⇔ −71x + 71 = 0
⇔ x =1.
b) Jedna~ina ima smisla za x + 2 ≥ 0 i x − 1 ≥ 0 , tj. za x ≥ 1 .
x+2 x+2
= x −1 ⇒ = x 2 − 2x + 1
2 4
⇒ 4x2 − 9x + 2 = 0
1
⇒ x = 2∨ x = .
4
Re{ewe jedna~ine je x = 2 .
3. Koristi}emo identitete:
( )
a 3 + b 3 = (a + b ) a 2 − ab + b 2 , a 4 + b 4 = a 2 + b 2 ( )2
− 2a 2 b 2 i
sin 2 x = 2 sin x cos x .
162
( ) ( )
3 3
Kako je sin6 x + cos 6 x = sin 2 x + cos 2 x =
( )(
= sin 2 x + cos 2 x sin 4 x − sin 2 x cos 2 x + cos 4 x = )
(
=1 ⋅ ⎡ sin 2 x + cos 2 x ) − 3 sin 2 x cos 2 x ⎤ =
2
⎣⎢ ⎦⎥
= 1 − 3 ( 2 sin x cos x ) = 1 − 3 sin 2 2 x ,
2
4 4
to se data jedna~ina svodi na jedna~inu 1 −
3 sin 2 2 x = a , tj. na
4
jedna~inu
3
( )
4 1 − a = sin 2 2 x , ~ija su re{ewa realna, ako je
0 ≤ (1 − a ) ≤ 1 . Iz 0 ≤ (1 − a ) dobijamo da je a ≤ 1 , a iz (1 − a ) ≤ 1
4 4 4
3 3 3
3 1 1
dobijamo da je 1 − a ≤ , odnosno da je a ≥ . Dakle, a ≤ 1 i a ≥ ,
4 4 4
⎡1 ⎤
pa je a ∈ ⎢ ,1⎥ .
⎣4 ⎦
4. Deqewem nejedna~ine (
5 x − 3 x +1 > 2 5 x −1 − 3 x − 2 ) sa 3 x ( 3 x >0)
x x x x
⎛5⎞ 2 ⎛5⎞ 2 ⎛5⎞ 2⎛5⎞ 2
dobijamo da je ⎜ ⎟ − 3 > ⋅ ⎜ ⎟ − , odnosno ⎜ ⎟ − ⎜ ⎟ > 3 − ,
⎝ 3⎠ 5 ⎝ 3⎠ 9 ⎝ 3⎠ 5 ⎝ 3⎠ 9
x x 3
⎛5⎞ 25 5 ⎛5⎞ ⎛5⎞
odakle je ⎜ ⎟ > ⋅ , ili ⎜ ⎟ >⎜ ⎟ .
⎝ 3⎠ 9 3 ⎝ 3⎠ ⎝ 3⎠
Osnova eksponencijalne funkcije j e ve}a od 1, pa je funkcija
rastu}a, iz ~ega proisti~e da je x > 3 .
5. Jedna~ina prave p , odre|ene dvema ta~kama je

y 2 − y1
y − y1 = (x − x1 ) ,
x 2 − x1
pa je za ta~ke C (5,0 ) i D(8,−1) jedna~ina odgovaraju}e prave
−1− 0
y−0 = ( x − 5) ,
8−5
163
1
odnosno x + 3 y − 5 = 0 . Koeficijent pravca prave p je k p = − .
3
Prava n koja prolazi kroz ta~ku A(1,−2 ) i normalna je na pravu p
ima jedna~inu y − (− 2 ) = k n ( x − 1) ,
1
pri ~emu je k n = − = 3 , pa
kp
jedna~ina prave n glasi: A
y + 2 = 3 ( x − 1) , odnosno y − 3 x + 5 = 0 . S
x + 3 y − 5 = 0⎫ B n
Re{avawem sistema ⎬
3x − y − 5 = 0⎭ p
dobija se ta~ka S (2,1) koja je presek Sl. 28
pravih n i p . Koordinate ta~ke B dobijaju se iz uslova da je S
x A + xB
sredi{te duì AB (sl. 28). Dakle, iz = x s dobija se da je
2
y A + yB
x B = 4 − 1 = 3 , a iz = y s da je y B = 2 + 2 = 4 . Traèna
2
ta~ka je ta~ka B(3,4 ) .
6. Neka su a i b osnovice, c krak i h visina trapeza, a

r polupre~nik kruga. Krug je upisan u trapez (sl. 29), pa je h = 2r .
Kako je r = 2cm , to je h = 4cm . Iz formule za povr{inu trapeza
a+b a+b
P= ⋅ h dobijamo da je 20 = ⋅ 4 , tj. da je a + b = 10. Trapez je
2 2
tangentni , pa je 2c = a + b . Na osnovu prethodnog zakqu~ujemo da je
c = 5cm . Kako je trapez jednakokraki,
a −b b
D C
to je AE = , gde je E podno`je
2
r
visine spu{tene iz temena D na
osnovicu AB . Prema Pitagorinoj c h c
teoremi , za trougao AED vaì: r
2
⎛a−b⎞
⎜ ⎟ = c − h = 25 − 16 = 9 ,
2 2
A a−b B
E F
⎝ 2 ⎠ 2
a
odnosno a − b = 6. Sl. 29
164
a + b = 10⎫
Re{avawem sistema ⎬ dobija se da je a = 8cm i b = 2cm .
a−b = 6 ⎭
7. Iz podudarnosti trouglova ADO i AEO (sl. 30) zakqu~ujemo da
je: ∠DAO = 30 i ∠AOD = 60 , pa je AO = 2r i R= =r 3.

(2r ) 3
2
Trougao ACB je jednakokraki sa uglom na osnovici od 60 , pa je
2R 3
s = AC = AB = BC = 2 R = 2r 3 i H = = R 3 = 3r . Dakle,
2
(
P = B + M = πR 2 + πRs = πR(R + s ) = π r 3 r 3 + 2r 3 = 9π r 2 cm 2 i)
1 1
V = BH = π r 2 3 ⋅ 3 ⋅ r = 3π r 3 cm 3 .
3 3
Napomena: C
r
tg 30 = ⇒R=r 3
R
s r
H
O
60 r
30
R
A R D B
Sl. 30
8. Jedna~ina cos x + cos 2 x + cos 3 x + .... = 1 ima smisla za x ≠ kπ , k ∈ Z .

Leva strana jedna~ine predstavqa zbir ~lanova beskona~ne
geometrijske progresije za koju je
a1 = cos x i q = cos x . Kako je q < 1 , bi}e
π 3
cos x + cos 2 x + cos 3 x + .... = cos x .
1 − cos x
Iz jedna~ine
cos x = 1 dobijamo da 0
12
1
1 − cos x
je cos x = 1 − cos x , odnosno 2 cos x = 1 , −π 3
1
ili cos x = . Re{avawem posledwe jedna~ine
2
Sl. 31
165
⎧ x, x ≥ 0
b) Kako je x2 = x , a x = ⎨ , to }e za x ≥ 0 biti
⎩− x , x < 0
( )
y = sin x − x 2 = sin ( x − x ) = sin ( x − x ) = sin 0 = 0 , dok za x < 0
imamo da je ( )
y = sin x − x 2 = sin ( x − x ) = sin ( x − ( − x ) ) = sin 2 x .
Grafik funkcije je prikazan na slici 33.
1
−3π 2 −π 2
−2π −π 0
x
-1
Sl. 33
v) Funkcija y = ln x ima smisla za x ≠ 0 .

⎧ ln x, x > 0
ln x = ⎨ ln x ≥ 0 za
⎩ln ( − x ) , x < 0
Kako je , to }e biti
x ∈ (− ∞,−1] ∪ [1, ∞ ) , a za x ∈ (− 1,0 ) ∪ (0,1) }e biti ln x < 0 (vidi

sliku 34).Sada moèmo detaqno zadati funkciju y = ln x . Dakle,
⎧ ln x, x ≥1
⎪ − ln x, 0 < x <1
⎪ 1
y = ln x = ⎨
⎪− ln ( − x ) , −1 < x < 0 -e -1 0 1 e x
⎪⎩ ln ( − x ) , x ≤ −1
Sl.34
Grafik funkcije je prikazan na slici 34.
167
6. grupa 2000. god.
500 2000
1. a) [ta je ve}e: 25 ili 2 ?
3
−
⎛ ⎛3 5 ⎞ 5 ⎞ 4
⎜ ⎜ − ⎟⋅ ⎟
⎜ ⎝ 5 13 ⎠ 7 ⎟
b) Izra~unati ⎜ −8 ⎟ .
⎜ ⎛1 6 − 2 : 0,7 ⎞ : 13 ⎟
⎜⎜ 7 ⎟
32 ⎟⎠
⎝⎝ ⎠
x + 3 2x − 1 7 x − 1 7
a) − = +1 , b) 2 x + 1 = x − 1.
4 2 3 12
3. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu cos 4 x + sin 4 x = cos 4 x.
4. Za koje vrednosti realnog parametra p jedna~ina

3 x 2 − 6 x − 2 log 4 p = 0 ima oba pozitivna re{ewa?
5. Odrediti jedna~inu kru`nice koja prolazi kroz ta~ke

A(2,6), B (7,1), C (5,5).
6. U trapsez sa kracima c = 13 i d = 15 upisan je krug polupre~nika 6.

Izra~unati duìne onovica tog trapeza.
7. Ta~kasti izvor svetlosti udaqen je 4m od centra lopte

polupre~nika 2m. Izra~unati povr{inu neosvetqenog dela lopte.
2
8. Zbir svih ~lanova beskona~ne geometrijske progresije je , a
3
4
zbir kvadrata ~lanova iste progresije je . Koja je to progresija?
3
2001 2001
⎛ 1 3 ⎞⎟ ⎛ 1 ⎞
9. Izra~unati ⎜ − + i + ⎜− − i 3 ⎟ (i je imaginarna
⎜ 2 2 ⎟⎠ ⎜ 2 2 ⎟⎠
⎝ ⎝
jedinica).
10. U xOy -ravni predstaviti skupove ta~aka odre|ene relacijama:
a) ( x − y )( y + 2 x − 4 ) ≤ 0 , (
b) ( y − 1) y − e x ≥ 0 ,)
( )(
v) y − x x 2 + y − 1 ≤ 0 .)
168
1. a) 25500 = 52( ) 500

= 51000 > 41000 = 22 ( ) 1000
= 22000 .
b)
3
− 3
⎛ 39 − 25 5 ⎞ 4 −
⎜ ⎟ ⎛ 14 1 ⎞ 4
⋅ ⎜ 13 ⋅ 7 ⎟ −
3
3
⎛ 1⎞
( )
−
⎜ 5 ⋅13 7 ⎟ =⎜ =⎜ ⎟
4
= 2 −4
= 8.
⎜ ⎛ 13 2 ⋅10 ⎞−8 32 ⎟ ⎟ 4
⎜⎜ ( −1)−8 ⋅ 32 ⎟⎟ ⎝ 16 ⎠
⎜⎜ ⎜ − 7 ⎟ ⋅ 13 ⎟⎟ ⎝ 13 ⎠
⎝⎝ 7 ⎠ ⎠
x + 3 2x − 1 7x − 1 7
2. a) Ako jedna~inu − = +1 pomnoìmo sa
4 2 3 12
NZS (2,3,4,12) , tj. sa 12, dobijamo ekvivalentnu jedna~inu
3( x + 3) − 6(2 x − 1) = 4(7 x − 1) + 19 . Sre|ivawem ove jedna~in dobija
se da je − 37 x = 0 , odnosno x = 0 .
b) Jedna~ina 2 x + 1 = x − 1 ima smisla ako je 2 x + 1 ≥ 0 i x − 1 ≥ 0 ,

1
tj. ako je x ≥ − i x ≥ 1 . Dakle, re{ewa traìmo za sve x ≥ 1 .
2
2x + 1 = x − 1 ⇔ 2x + 1 = x 2 − 2x + 1 ∧ x ≥ 1
⇔ x2 − 4x = 0 ∧ x ≥ 1
⇔ x( x − 4 ) = 0 ∧ x ≥ 1
⇔ (x = 0 ∨ x = 4) ∧ x ≥ 1
⇔x=4 .
3. cos 4 x + sin 4 x = cos 4 x ⇔

( )
2
⇔ cos 2 x + sin 2 x − 2 cos 2 x sin 2 x = cos 2 2 x − sin 2 2 x ⇔
1 3
⇔ 1 − sin 2 2 x = 1 − 2 sin 2 2 x ⇔ sin 2 2 x = 0 ⇔ sin 2 x = 0 ⇔
2 2
kπ
⇔ 2 x = kπ , k ∈ Z ⇔ x = , k ∈Z .
2
169
4. Jedna~ina 3 x 2 − 6 x − 2 log 4 p = 0 ima smisla za p > 0 . Prema
b 6 c −2 log 4 p
Vietovim formulama je x1 + x 2 = − = , a x1 x2 = = .
a 3 a 3
Zadatak se svodi na re{avawe sistema nejedna~ina
x1 + x2 > 0 , x1 ⋅ x2 > 0 , D ≥ 0 i p > 0 , tj.
6 ⎫
> 0⎪
3 log 4 p < 0 ⎫ 0 < p < 1⎫ 0 < p < 1⎫
⎪ 3 ⎪
−2 log 4 p ⎪ 3 ⎪⎪ − ⎪ 1 ⎪⎪
> 0 ⎬ ⇒ log 4 p ≥ − ⎬ ⇒ p ≥ 4 2 ⎬ ⇒ p ≥ ⎬.
3 ⎪ 2⎪ ⎪ 8 ⎪
36 + 24 log 4 p ≥ 0 ⎪ p>0
p > 0 ⎭⎪ ⎪ p > 0 ⎪⎭
⎪ ⎭
p>0 ⎭
⎡1 ⎞
Dakle, p ∈ ⎢ , 1⎟ .
⎣8 ⎠
5. Koordinate ta~aka A, B i C zadovoqavaju jedna~inu kruga

( 2 − p ) + ( 6 − q ) = r 2 ⎫⎪
2 2
(x − p )2 + ( y − q )2 = r 2 , pa je: ( 7 − p ) + (1 − q ) = r 2 ⎪⎬
2 2
.
⎪
( 5 − p ) + ( 5 − q ) = r 2 ⎪⎭
2 2
Re{avawem ovog sistema dobijamo da je p = 2, q = 1, r = 5 .

Jedna~ina kruga je ( x − 2 ) + ( y − 1) = 52 .
2 2
II na~in (sl. 35)

Odrediti jedna~ine simetrala s1 i s2 tetiva AC i BC . Presek
simetrala je ta~ka O - centar kruga. Polupre~nik kruga je rastojawe
5−6
ta~ke O od ta~ke A . Jedna~ina prave AC je: y − 6 = (x − 2) ,
5−2
odnosno y − 6 = −
1
(x − 2) . Koeficijent pravca prave AC je
3
1
k AC = − , pa }e koeficijent pravca prave s1 ( s1 je normalna na
3
AC ) biti 3 . Jedna~ina prave CB je:
170
1− 5
y −5 = (x − 5) , odnosno y − 5 = −2 (x − 5) . Koeficijent pravca
7−5
prave CB je k CB = −2 , pa }e koeficijent pravca prave s 2 ( s 2 je
1
normalna na CB ) biti . Prava s1 prolazi kroz sredi{te duì
2
⎛ 2 +5 6+ 5⎞ s1
AC , tj. kroz ta~ku M ⎜ , ⎟,
⎝ 2 2 ⎠ A
C
⎛ 7 11 ⎞ M s2
odnosno M ⎜ , ⎟ , a prava s 2 N
⎝2 2 ⎠ B
prolazi kroz sredi{te duì CB , O
⎛ 5 + 7 5 +1⎞
tj. kroz ta~ku N ⎜ , ⎟,
⎝ 2 2 ⎠
odnosno N (6,3) .
Jedna~ine pravih s1 i s 2 su :
Sl. 35
11 ⎛ 7⎞
s1 : y − = 3⎜ x − ⎟ ; s2 : y −3=
1
(x − 6) .
2 ⎝ 2⎠ 2
x
Presek pravih s1 : y = 3 x − 5 i s2 : y = dobijamo re{avawem
2
3x − y = 5 ⎫
sistema ⎬ . Iz druge jedna~ine je x = 2 y , pa se zamenom u
x − 2 y = 0⎭
prvu jedna~inu, dobija da je 3 ⋅ 2 y − y = 5 , odnosno da je y = 1 . Dakle,
koordinate ta~ke O su x = 2 i y = 1 . Duìna duì OA je
polupre~nik kruga, pa je r = (2 − 2)2 + (6 − 1)2 = 5 , a jedna~ina

traènog kruga je (x − 2)2 + ( y − 1)2 = 52 .
b
6. Kako je trapez tangentni , to }e zbir
osnovica biti jednak zbiru krakova, r
tj. a + b = c + d = 28 , a visina trapeza c d
h bi}e jednaka 2r (sl. 36). Duìne r
osnovica nalazimo re{avawem
sistema: x a y
Sl. 36
171
a+b =c+d ⎫ a + b = 28⎫
⎪ ⎪ a + b = 28
x 2 = c 2 − (2r ) ⎪ x = 5 ⎫ a = 21⎫
2
⎪
⎬ ⇒ ⎬ ⇒ ⎬⇒ ⎬.
y 2 = d 2 − (2r ) ⎪ y=9 a − b = b =
2
⎪ 14 ⎭ 7 ⎭
⎪
x + y + b = a ⎭ 14 + b = a ⎭ ⎪
7. Neka je R polupre~nik lopte, a h visina loptinog odse~ka i

x = R − h . Povr{ina lopte je PL = 4π R 2 . Povr{ina loptinog
odse~ka je Pod = 2π R h . Kako je ΔOBC ~ ΔOAB (trouglovi
OBC i OAB su pravougli i uglovi kod temena O su im jednaki ,
OC OB x 2
sl. 37), to je = , pa je = , B
OB OA 2 4
odnosno x = 1 m . Iz h = R − x R
sledi da je h = 1 m . x h
O C D A
Sada moèmo izra~unati povr{inu
neosvetqenog dela lopte:
Sl. 37
PNO = 4π R 2 − 2π Rh = 16π − 4π = 12π m 2 .
8. Zbir svih ~lanova geometrijske progresije postoji ako je q < 1 .

Kvadrati ~lanova takve geometrijske progresije tako|e ~ine
geometrijsku progresiju ~iji je koli~nik q ′ = q 2 , a prvi ~lan
′
a1 = a1 i zbir svih ~lanova te progresije je isto kona~an. Zato je
2
a1 2 ⎫ 2 ⎫
a1 + a1q + a1q + ... =
2 2 ⎫ = ⎪ a1 = 3 (1 − q ) ⎪
3 ⎪⎪ 1 − q 3 ⎪ ⎪
⎬⇒ ⎬⇒ 4 ⎬⇒
(1 − q ) 4 ⎪
2 2
4 a1 4
a12 + a12 q 2 + a12 q 4 + ... = ⎪ = ⎪ 9 = ⎪
3 ⎭⎪ 1 − q 2
3 ⎪⎭ 1 − q2 3⎭
172
2 ⎫
a1 = (1 − q ) ⎪⎪ a1 = (1 − q ) ⎪⎫
2
3
⇒ ⎬⇒ 3 ⎬.
1
3
(1 − 2q + q 2 ) = 1− q 2⎪
⎪⎭
4q − 2q − 2 = 0 ⎪⎭
2
1
Iz druge jedna~ine dobijamo da je q = 1 ili q = − . Prema uslovu
2
1
zadatka , q mora biti mawe od 1, pa je re{ewe zadatka q = − i
2
1 1 1
a1 = 1 . Prvih nekoliko ~lanova progresije je 1,− , ,− ,... .
2 4 8
9. Odredimo trigonometrijski oblik kompleksnih brojeva

1 3 1 3
z1 = − + i i z2 = − − i (sl. 38).
2 2 2 2
3 2
π 2π ⎛ 1 ⎞ ⎛⎜ 3 ⎞⎟
2
tgϕ1 = 2 = − 3, < ϕ1 < π , ϕ1 = , r1 = ⎜ − ⎟ + ⎜ =1
1 2 3 ⎝ 2 ⎠ ⎝ 2 ⎟⎠
−
2
3
− ⎛ ⎞
2
π π
2
3 4 ⎛ 1 ⎞ 3
tgϕ 2 = 2 = 3, π < ϕ2 < , ϕ2 = , r2 = ⎜ − ⎟ + ⎜⎜ ⎟ =1
−
1 2 3 ⎝ 2 ⎠ ⎝ 2 ⎟⎠
2
Primenom Muavrove formule dobija se:
2001
2π 2π ⎞ ⎛ 4π ⎛ 4π
2001
⎛ ⎛ ⎞ ⎞⎞
⎜ cos + i sin ⎟ + ⎜ cos ⎜ ⎟ + i sin ⎜ ⎟⎟ =
⎝ 3 3 ⎠ ⎝ ⎝ 3 ⎠ ⎝ 3 ⎠⎠
2001
2π 2π ⎞ ⎛ 2π ⎞ ⎛ 2π ⎞ ⎞
2001
⎛ ⎛
= ⎜ cos + i sin ⎟ + ⎜ cos ⎜ − ⎟ + i sin ⎜ − ⎟⎟ =
⎝ 3 3 ⎠ ⎝ ⎝ 3 ⎠ ⎝ 3 ⎠⎠
⎛ 2 ⋅ 2001π 2 ⋅ 2001π ⎞ ⎛ 2 ⋅ 2001π 2 ⋅ 2001π ⎞
= ⎜ cos + i sin ⎟ + ⎜ cos − i sin ⎟=
⎝ 3 3 ⎠ ⎝ 3 3 ⎠
= 2 cos ( 2 ⋅ 667π ) = 2 cos ( 667 ⋅ 2π ) = 2 ⋅1 = 2 .
173
y
z1
2π
3
4π
3
−1
2 0 x
− 2π
3
z2
Sl. 38
10. a) (x − y )( y + 2 x − 4) ≤ 0
⇔ (x − y ≤ 0 ∧ y + 2 x − 4 ≥ 0) ∨ (x − y ≥ 0 ∧ y + 2 x − 4 ≤ 0)
⇔ ( y ≥ x ∧ y ≥ −2 x + 4 ) ∨ ( y ≤ x ∧ y ≤ −2 x + 4 )
y y y
4 4 4
3 3 3
2 2 2
1 1 1
0 1 2 x 0 1 2 x 0 1 2 x
Sl. 39 Sl. 40 Sl. 41
Na slici 39 predstavqen je skup ta~aka za ~ije koordinate vaì

y ≥ x ∧ y ≥ −2 x + 4 , a na slici 40 je predstavqen skup ta~aka za ~ije
koordinate vaì y ≤ x ∧ y ≤ −2 x + 4 . Skup ta~aka koji zadovoqavaju
datu relaciju predstavqen je na slici 41.
b) ( y − 1) (y − e x ) ≥ 0 ⇔ (y − 1 ≥ 0 ∧ y − e x ≥ 0) ∨ (y − 1 ≤ 0 ∧ y − e x ≤ 0)
(
⇔ y ≥ 1 ∧ y ≥ ex ∨ y ≤ 1 ∧ y ≤ ex ) ( )
174
y y y
e e e
1 1 1
-1 0 1 x -1 0 1 x -1 0 1 x
Sl. 42 Sl. 43 Sl.44
Skup ta~aka za koje je y ≥ 1 predstavqen je na slici 42, skup ta~aka

za koje je y ≥ e x predstavqen je na slici 43, a wihov presek na slici
44.
y y y
e e e
1 1 1
-1 0 1 x -1 0 1 x -1 0 1 x
Sl. 45 Sl. 46 Sl. 47

Skup ta~aka za koje je y ≤ 1 predstavqen je na slici 45, skup ta~aka
za koje je y ≤ e x predstavqen je na slici 46, a wihov presek na slici
47.
y
-1 0 1 x
Sl.48
Unija skupova sa slika 44 i 47, tj. traèno re{ewe, prikazano je na
175
slici 48.
v) ( y − x )(x 2 + y − 1) ≤ 0 ⇔
( ) (
⇔ y − x ≤ 0 ∧ x2 + y − 1 ≥ 0 ∨ y − x ≥ 0 ∧ x2 + y − 1 ≤ 0 )
( ) (
⇔ y ≤ x ∧ y ≥ 1 − x2 ∨ y ≥ x ∧ y ≤ 1 − x2 . )
y y y
1 1 1
-1 0 1 x -1 0 1 x -1 0 1 x
y≤ x y ≥ 1− x2 y ≤ x ∧ y ≥ 1− x2
Sl.49 Sl.50 Sl.51
Na slici 51 predstavqen je presek skupova prikazanih na slikama 49

i 50.
y y
y
1
1 1
-1 0 1 x -1 0 1 x -1 0 1 x
y≥ x y ≤ 1− x2 y ≥ x ∧ y ≤ 1− x2
Sl.52 Sl.53 Sl.54
176
Na slici 54 predstavqen je presek skupova prikazanih na slikama
52 i 53.
-1 0 1 x
( y − x )(x 2 + y − 1) ≤ 0
Sl. 55
Na slici 55 prikazana je unija skupova predstavqenih na slikama 54
i 51, {to je i re{ewe zadatka.
17
7. grupa 2000. god.
500 3000
1. a) [ta je ve}e 49 ili 2 ?
2
−
⎛ ⎛ 1 3 ⎞ 10 ⎞ 3
⎜ ⎜ + ⎟⋅ ⎟
⎜ ⎝ 5 7 ⎠ 11 ⎟
b) Izra~unati ⎜ −4 ⎟ .
⎜ ⎛⎜ 2 2 − 1 : 0,6 ⎞⎟ : 7 ⎟
⎜ 3 108 ⎟⎠
⎝⎝ ⎠
3x − 2 2 x − 9 3 − 2 x 1
a) − = −6 , b) x −1 = x − 3 .
2 13 2 2
3. Dokazati identitet
sin 4 α + 2 sin α cos α − cos 4 α = cos 2α .
tg 2α − 1
4. Re{iti nejedna~inu log3− 2 x x 2 < 1 .
5. Odrediti ta~ku krive 3 x 2 − y 2 = 2 koja je najblià pravoj

y = 3x − 1 .
6. U jednakostrani~ni trougao stranice a tri podudarna kruga su
upisana tako da se me|usobno dodiruju i da svaki od wih dodiruje dve
stranice tog trougla. Odrediti polupre~nike tih krugova.
7. Prava kru`na kupa je opisana oko pravilne ~etvorostrane

piramide. Visina piramide je 7 cm , a zapremina 70 cm3 . Izra~unati
povr{inu i zapreminu kupe.
8. Odrediti zbir svih ~lanova beskona~ne opadaju}e geometrijske

progresije ako je zbir prvog i ~etvrtog ~lana 54, a zbir drugog i
tre}eg 36.
9. U zavisnosti od realnog parametra a odrediti broj realnih
re{ewa jedna~ine 2 x 3 − 9 x 2 = a .
10. Ne koriste}i se izvodima, izra~unati slede}e grani~e vrednosti:
a) lim
x +1 −1 , b) lim
cos x − cos 2 x , v) lim ⎛⎜
1 − 3 ⎞.
sin 3 x x →1 ⎝ 1 − x
⎟
x →0 x →0 x2 1 − x3 ⎠
178
1. a) 49 500 < 2 3000 , jer je

49500 = 7 2 ( ) 500
= 71000 < 81000 = 23 ( ) 1000
= 23000 .
2
−
2 − 2
⎛ ⎞ ⎛ ⎞ 3 −
⎜ ⎛ 1 3 ⎞ 10 ⎟
3
⎜ 22 10 ⎟ ⎛ 4 ⎞ 3
⎜ + ⎟⋅ ⋅ ⎜ ⎟
⎜ ⎝ 5 7 ⎠ 11 ⎟ ⎜ 35 11 ⎟
b) ⎜ −4 ⎟ =⎜ −4 ⎟ =⎜ 7 ⎟
⎜ ⎛⎜ 2 2 − 1 : 0,6 ⎞⎟ : 7 ⎟ ⎜ ⎛⎜ 8 − 5 ⎞⎟ ⋅ 108 ⎟ ⎜ 108 ⎟
⎜ 3 ⎜ ⎟
⎝⎝ ⎠ 108 ⎟⎠ ⎜ 3 3
⎝⎝ ⎠ 7 ⎟⎠ ⎝ 7 ⎠
2
−
⎛ 1 ⎞
( )
2
3 −
=⎜ ⎟ = 3−3 3
= 32 = 9 .
⎝ 27 ⎠
3x − 2 2 x − 9 3 − 2 x 1
2. a) Ako se jedna~ina − = − 6 pomnoì sa
2 13 2 2
NZS (2,13) , tj. sa 26 , sledi da je
3x − 2 2 x − 9 3 − 2 x 1
− = −6 ⇔
2 13 2 2
⇔ 13 (3 x − 2 ) − 2 (2 x − 9) = 13 (3 − 2 x ) − 13 ⋅ 13
⇔ 61x = −122
⇔ x = −2 .
b) Jedna~ina x − 1 = x − 3 ima smisla za x − 1 ≥ 0 i x − 3 ≥ 0 , tj.
za x ≥ 3 . Tada je
x −1 = x − 3 ⇔ x − 1 = x 2 − 6x + 9 ∧ x ≥ 3
⇔ x 2 − 7 x + 10 = 0 ∧ x ≥ 3
⇔ (x = 5 ∨ x = 2) ∧ x ≥ 3
⇔ x=5 .
sin 4 α + 2 sin α cos α − cos 4 α

3. =
tg 2α − 1
=
( sin 2
α − cos 2 α )( sin 2 α + cos 2 α ) + 2 sin α cos α
=
tg 2α − 1
179
− sin 2α + cos 2α
= sin α − cos α + sin 2α = − cos 2α + sin 2α =
2 2
=
tg 2α − 1 tg 2α − 1 sin 2α
1−
cos 2α
=
( − sin 2α + cos 2α ) cos 2α = cos 2α .
cos 2α − sin 2α
4. Nejedna~ina log3− 2 x x 2 < 1 ima smisla , ako je x ≠ 0, 3 − 2 x ≠ 1 i

⎛ 3⎞
3 − 2 x > 0 tj. ako je x ∈ (− ∞,0 ) ∪ (0,1) ∪ ⎜1, ⎟ .
⎝ 2⎠
1) Za x ∈ (− ∞,0) ∪ (0,1) osnova logaritma je ve}a od 1, pa je
logaritamska funkcija rastu}a. Prema tome,
log 3− 2 x x 2 < 1 ∧ x ∈ ( −∞ , 0 ) ∪ ( 0,1) ⇔

⇔ log 3− 2 x x 2 < log 3− 2 x ( 3 − 2 x ) ∧ x ∈ ( −∞ , 0 )
⇔ x 2 < 3 − 2 x ∧ x ∈ (− ∞,0) ∪ (0,1)
⇔ x 2 + 2 x − 3 < 0 ∧ x ∈ (− ∞,0) ∪ (0,1)
⇔ ( x − 1)( x + 3) < 0 ∧ x ∈ (− ∞,0) ∪ (0,1) -3 1
⇔ x ∈ (− 3,1) ∧ x ∈ (− ∞,0) ∪ (0,1)
⇔ x ∈ (− 3,0) ∪ (0,1) .
⎛ 3⎞
2) Za x ∈ ⎜1, ⎟ osnova logaritma je pozitivna i mawa od 1, pa je
⎝ 2⎠
logaritamska funkcija opadaju}a. Dakle, u ovom slu~aju je
⎛ 3⎞
( )
log3− 2 x x 2 < 1 ∧ x ∈ ⎜1, ⎟ ⇔ log3− 2 x x 2 < log3− 2 x ( 3 − 2 x ) ∧ x ∈ 1, 3
⎝ 2⎠ 2
⎛ 3⎞
⇔ x 2 > 3 − 2 x ∧ x ∈ ⎜1, ⎟
⎝ 2⎠
⎛ 3⎞
⇔ x 2 + 2 x − 3 > 0 ∧ x ∈ ⎜1, ⎟
⎝ 2⎠
⎛ 3⎞
⇔ ( x − 1)( x + 3) > 0 ∧ x ∈ ⎜1, ⎟
⎝ 2⎠ -3 1
180
⎛ 3⎞
⇔ x ∈ (− ∞,−3) ∪ (1, ∞ ) ∧ x ∈ ⎜1, ⎟
⎝ 2⎠
⎛ 3⎞
⇔ x ∈ ⎜1, ⎟
⎝ 2⎠
⎛ 3⎞
Skup re{ewa nejedna~ine je (− 3,0 ) ∪ (0,1) ∪ ⎜1, ⎟ .
⎝ 2⎠
x2 y2
5. Kanonski oblik hiperbole 3x − y = 2
2 2
je − = 1.
2 2
3
Koeficijent pravca date prave p je k p = 3 . Tangenta krive koja je
paralelna datoj pravoj dodiriva}e krivu u traènoj ta~ki. Zna~i,
x2 y2
kt = 3 . Uslov dodira prave t : y = kx + n i hiperbole h : 2 − 2 = 1 je
a b
2
a 2 k 2 − b 2 = n 2 , odakle sledi da je ⋅ 32 − 2 = n 2 , tj. n = 2 ili
3
n = −2 . Jedna~ine tangenti su: t1 : y = 3x − 2, i t 2 : y = 3x + 2, a
odgovaraju}e dodirne ta~ke su P1 (1,1) i P1 (− 1,−1) .
Primenom formule za rastojawe ta~ke od prave dobija se da je
3 ⋅1 − 1 − 1 3 ⋅ (− 1) + 1 − 1
d (P1 , p ) = < d (P2 , p ) =
1 3
= = .
9 +1 10 9 +1 10
Traèna ta~ka je P1 (1,1) .
6. Neka je x rastojawe od temena ugla

trougla do dodirne ta~ke kruga upisanog
u taj ugao . Tada je a = 2r + 2 x (vidi a a
x
sliku 56) . Kako je = ctg 30 , to je
r r
(
x = r 3 , pa je a = 2r 1 + 3 , odakle ) x
r
r r
r
je r =
a
, odnosno r =
a 3 −1 ( ) 30
( ) . x 2r x
2 3 +1 4 Sl. 56
181
7. Neka je H p visina i a osnovna ivica piramide, a H k visina i
r polupre~nik osnove kupe. Prema uslovu zadatka je H p = H k = 7cm ,
a kvadrat stranice a je upisan u krug polupre~nika r (sl.57). Iz
1 1
formule za zapreminu piramide V p = B p H p = a 2 ⋅ H p sledi da je
3 3
3V p 3 ⋅ 70 cm 3
a2 = , tj. a 2 = = 30 cm 2 .
Hp 7cm
H s
r
a D
r
r
Sl. 57 Sl. 58
Pre~nik kruga 2r je dijagonala kvadrata stranice a , pa je

2r = a 2 , iz ~ega se kvadrirawem dobija da je 4r 2 = 2a 2 . Kako je
a 2 = 30 , to je r 2 = 15 , pa je zapremina kupe
1 1 1
Vk = ⋅ Bk ⋅ H k = ⋅ π r 2 H k = ⋅ π ⋅15 ⋅ 7 = 35π cm3 . Prema Pitagorinoj
3 3 3
teoremi je s = r + H (sl. 58), odakle dobijamo da je s = 8cm .
2 2 2
Povr{ina kupe je Pk = π r ( r + s ) = π 15 ( 15 + 8 ) cm2 .
8. Prema uslovu zadatka vaì:

(
a1 (1 + q ) 1 − q + q 2 ) = 54 ⎫⎪
a1 + a1q = 54 ⎫⎪
3
⎬ ⇒
( )
a1 1 + q = 54 ⎫⎪
3
⎬⇒ a1q (1 + q ) 36 ⎪⎬ ⇒
a1q + a1q 2 = 36 ⎪⎭ a1q (1 + q ) = 36 ⎪⎭ ⎪
(
a1 1 + q 3 ) = 54 ⎪
⎭
182
36q 2 − 90q + 36 = 0 ⎫⎪
⇒ ⎬ . Iz prve jedna~ine dobijamo da je q = 2 ili
( )
a1 1 + q 3 = 54 ⎪
⎭
1 1
q = . Progresija je opadaju}a, pa je q = . Tada je a1 = 48 i
2 2
a 48
S∞ = 1 = = 96 .
1− q 1− 1
2
9. Analizira}emo krivu f ( x ) = x 2 (2 x − 9 ) .
1) D f = R , y f ( x ) = x2 ( 2 x − 9)
2) f ( x ) = 0 ⇔ x = 0 ∨ x =
9
,
2
0 3 9/2
⎛ 9⎞
3) lim f ( x ) = lim x3 ⎜ 2 − ⎟ = ∞ , x
x →∞ x →∞ ⎝ x⎠
⎛ 9⎞
lim f ( x ) = lim x3 ⎜ 2 − ⎟ = −∞ , g ( x) = a
x →−∞ x →−∞ ⎝ x⎠
4) f ′ ( x ) = 6 x 2 − 18 x = 6 x ( x − 3) ,
f ′( x) = 0 ⇔ x = 0 ∨ x = 3 . -27
( −∞, 0 ) ( 0,3) ( 3, ∞ )
Sl. 59
x
f ′( x) + − +
f ( x)
5) f ′′ ( x ) = 12 x − 18
f ′′ ( 0 ) = −18 , pa f ima lokalni maksimum f ( 0 ) = 0 .
f ′′ ( 3) = 18 , pa f ima lokalni minimum f ( 3) = −27 .
Grafik funkcije f prikazan je na slici 59.
Neka je g ( x ) = a . Grafik funkcije g je prava paralelna sa x -osom.
Apscise prese~nih ta~aka grafika funkcija f i g su re{ewa
jedna~ine. Prema tome,
183
1) za a > 0 ili a < −27 jedna~ina f ( x ) = g ( x ) ima jedno
re{ewe,
2) za a = 0 ili a = −27 jedna~ina ima dva re{ewa,
3) za − 27 < a < 0 jedna~ina ima tri re{ewa.
10. a)
lim
x +1 −1
= lim
( x +1 −1 )( x +1 +1 ) = lim x +1−1
=
x →0 sin 3x x →0 sin 3 x ( )
x +1 +1 x →0 sin 3 x ( )
x +1 +1
= lim
3x = 1 = 1,
x →0
sin 3x ( )
x +1 +1 ⋅3 2 ⋅3 6
jer je lim 3x = lim 1 = 1 = 1 .

x →0 sin 3 x x →0 sin 3 x 1
3x
x − 2x x + 2x
−2 sin ⋅ sin
cos x − cos 2 x 2 2 =
b) lim = lim
x →0 x2 x →0 x2
= lim
⎛ −x ⎞
−2 sin ⎜ ⎟ ⋅ sin
⎝ 2 ⎠
3x
2
= lim
2 (
−2 − sin x ⋅ sin 3x
2 )
= 2 =3.
x →0 x 2 x → 0 x
2 ⋅ ⋅ 3 x 2 2⋅ 2 2
2 2 3 3
v) lim ⎛⎜
1 − 3 ⎞ = lim x 2 + x + 1 − 3 = lim x 2 + x − 2 =
⎟
x →1 ⎝ 1 − x 1 − x3 ⎠ x →1 1 − x3 x →1 1 − x3
= lim
( x − 1)( x + 2 ) = − 3 = −1 .
( )(
x →1 1 − x 1 + x + x 2
) 3
184
8. grupa 2000. god.
7 ⎛ 3 ⎞ 1
1. a) Izra~unati 1 : 2,7 + 2,7 : 1,35 + ⎜ 4,2 − 1 ⎟ ⋅ 0,4 : 2 .
20 ⎝ 40 ⎠ 2
⎛ (a − b )2 ⎞ ⎛ a b ⎞ a3 − b3
b) Uprostiti ⎜ + 3 ⎟⋅⎜ − ⎟ : .
⎜ ab ⎟ ⎝ b a ⎠ a 2b 2
⎝ ⎠
a) x + 2 − 2 x − 1 = 1 ; b) f ( f ( x )) = 3 ako je f ( x ) = x 2 − 2 x .
3. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu

5 sin 2 x − 4 sin x cos x − cos 2 x = 4.
4. Za koje vrednosti realnog parametra p nejednakost
x 2 + px − 2
<2
x2 − x +1
vaì za svaki realni x ?
5. Odrediti ta~ku krive y 2 = 8 x koja je na najkra}em odstojawu od

prave y = x + 4 . Koliko iznosi to odstojawe?
6. Duìna osnovice jednakokrakog trougla je 60cm, a polupre~nik

upisanog kruga 15cm. Izra~unati povr{inu ovog trougla.
7. Na}i visinu trostrane jednakoivi~ne piramide zapremine V.
8. Zbir prvog i sedmog ~lana aritmeti~ke progresije je 2, a razlika

izme|u {estog i drugog ~lana je 8. Koliko ~lanova progresije treba
sabrati da bi wihov zbir bio 16?
3x ⋅ 2 y = 576 ⎫⎪
⎬.
log 2 ( y − x ) = 4 ⎪⎭
9. Re{iti sistem jedna~ina
10. U xOy -ravni za k ∈ R skicirati linije odre|ene jedna~inama:

a) y = kx − 1 , b) x 2 − y y = 1 , v) y = kx 2 + 2kx + k + 1 .
185
7 ⎛ 3 ⎞ 1
1.a) 1 : 2, 7 + 2, 7 :1,35 + ⎜ 4, 2 − 1 ⎟ ⋅ 0, 4 : 2 =
20 ⎝ 40 ⎠ 2
27 10 270 100 ⎛ 42 43 ⎞ 4 2 1 168 − 43 4
= ⋅ + ⋅ + ⎜ − ⎟⋅ ⋅ = + 2 + ⋅ =
20 27 100 135 ⎝ 10 40 ⎠ 10 5 2 40 25
5 125 4 5 1
= + ⋅ = + =3 .
2 40 25 2 2
⎛ (a − b )2 ⎞ ⎛ a b ⎞ a3 − b3
b) ⎜ + 3 ⎟⋅⎜ − ⎟ : =
⎜ ab ⎟ ⎝ b a ⎠ a 2b 2
⎝ ⎠
a 2 − 2ab + b 2 + 3ab a 2 − b 2 a 2b 2
= ⋅ ⋅ =
ab ab (
( a − b ) a 2 + ab + b2 )
=
(a 2
)
+ ab + b 2 ( a − b )( a + b )
= a + b , uz uslov da je a ≠ b, ab ≠ 0 .
( )
a 2 + ab + b 2 ( a − b )
2. a) Kako je
⎧ 1
⎧ x + 2, x ≥ −2 ⎪⎪ 2 x − 1, x ≥ 2
x+2 =⎨ 2x − 1 = ⎨
⎩− ( x + 2 ), x < −2
i ,
⎪− (2 x − 1), x < 1
⎪⎩ 2
jedna~inu x + 2 − 2 x − 1 = 1 }emo re{avati u svakom od tri
⎡ 1⎞ ⎡1 ⎞
intervala: ( −∞, −2 ) , ⎢ −2, ⎟ i ⎢ , +∞ ⎟ . Dakle,
⎣ 2 ⎠ ⎣2 ⎠
1) x < −2 ∧ (− ( x + 2)) − (− (2 x − 1)) = 1 ⇔ x ∈ (− ∞,−2) ∧ x − 4 = 0 ⇔
⇔ x ∈ (− ∞,−2) ∧ x = 4 ⇔ x ∈ ∅ ,
1 ⎡ 1⎞
2) − 2 ≤ x < ∧ x + 2 + 2 x − 1 = 1 ⇔ x ∈ ⎢− 2, ⎟ ∧ x = 0 ⇔ x = 0 ,
2 ⎣ 2⎠
1 ⎡1 ⎞
3) x ≥ ∧ x + 2 − 2 x + 1 = 1 ⇔ x ∈ ⎢ , ∞ ⎟ ∧ x = 2 ⇔ x = 2 .
2 ⎣2 ⎠
Skup re{ewa jedna~ine je {0,2} .
186
b) Kako je f ( x ) = x 2 − 2 x , to je f ( f ( x )) = f 2 ( x ) − 2 f ( x ) , pa je
f 2 (x ) − 2 f (x ) = 3 ⇔ f 2
(x ) − 2 f (x ) − 3 = 0 ⇔
2 + 4 + 12 2 − 4 + 12
⇔ f (x ) = ∨ f (x ) =
2 2
⇔ f ( x ) = 3 ∨ f ( x ) = −1 ⇔
⇔ x 2 − 2x − 3 = 0 ∨ x 2 − 2x + 1 = 0 ⇔
⎛ 2 + 4 + 12 2 − 4 + 12 ⎞
⇔ ⎜⎜ x = ∨x= ⎟ ∨ ( x − 1)2 = 0
2 2 ⎟
⎝ ⎠
⇔ x = 3 ∨ x = −1 ∨ x = 1
Skup re{ewa jedna~ine f ( f ( x )) = 3 je {− 1,1,3} .
3. 5 sin 2 x − 4 sin x cos x − cos 2 x = 4 ⇒

(
⇒ 5 sin 2 x − 4 sin x cos x − cos 2 x = 4 sin 2 x + cos 2 x ⇒ )
⇒ sin 2 x − 4 sin x cos x − 5 cos 2 x = 0 ⇒ tg 2 x − 4tgx − 5 = 0 ⇒
4 + 16 + 20 4 − 16 + 20
⇒ tgx = ∨ tgx = ⇒
2 2
⇒ tgx = 5 ∨ tgx = −1 ⇒
π
⇒ x = arctg 5 + kπ , k ∈ Z ∨ x = − + lπ , l ∈ Z .
4
4. Trinom x 2 − x + 1 je pozitivan za svako x ∈ R , jer je a = 1 > 0 i

D = 1 − 4 < 0 , pa je
x 2 + px − 2 − x2 + ( p + 2) x − 4
<2⇔ < 0 ⇔ − x2 + ( p + 2) x − 4 < 0 ⇔
x2 − x + 1 x2 − x + 1
⇔ x 2 − ( p + 2) x + 4 > 0 .
Da bi kvadratni trinom x 2 − ( p + 2 ) x + 4
–6 2
bio pozitivan za svaki realni broj,
mora biti D = ( p + 2 ) − 16 < 0 ,
2 Sl. 60
odnosno p 2 + 4 p − 12 < 0 , tj. ( p + 6 )( p − 2 ) < 0 (sl. 60).
187
Re{ewa ove nejedna~ine su svi brojevi iz intervala (− 6,2 ) .
5.
y l t
p Traèna ta~ka je dodirna
d ta~ka parabole y 2 = 8 x i
4
P tangente te parabole koja
2 je paralelna datoj pravoj l
−4 −2 (sl. 61).
0 x l : y = x + 4 ⇒ kl = 1
2
t : y = kx + n ⇒ k = 1
Uslov dodira parabole
y 2 = 2 px i prave y = kx + n
je p = 2kn .
p 4
Sl. 61 Dakle, n = = =2.
2k 2 ⋅ 1
Jedna~ina tangente je y = x + 2 .
y = x + 2⎫
Re{avawem sistema ⎬ dobijaju se koordinate x = 2 , y = 4
y 2 = 8x ⎭
dodirne ta~ke P. Rastojawe ta~ke P(2,4) od prave l : x − y + 4 = 0 je,
prema formuli za rastojawe ta~ke od prave,
1 ⋅ 2 + ( −1) ⋅ 4 + 4 2−4+4 2
d= = = = 2.
12 + ( −1)
2 1+1 2
α r 15 1
6. Kako je, prema slici 62, tg = = = ,
2 a 30 2
2
to je prema formuli za tangens h
1 α b
2tg 2⋅
dvostrukog ugla tgα = 2 = 2 = 4. r
α 1 3 α 2
1 − tg 2 1−
2 4 a
Sl. 62
188
h ah 60 ⋅ 40
Iz = tgα sledi da je h = 40cm , pa je PΔ = = = 1200cm 2 .
a 2 2
2
II na~in
Neka je AB=a osnovica, AC=BC=b krak i CD=h visina koja
odgovara osnovici (sl. 63) i neka je O centar upisanog kruga.Iz
sli~nosti trouglova OCE i BCD sledi da je
a b − 30 h
x : r = h : , odnosno = , pa je 2(b − 30) = h .
2 15 30 C
Povr{inu trougla ABC izra~una}emo na dva na~ina:
ra br 15 ⋅ 60
( I ) PΔ = +2 = + b ⋅15 = 450 + 15b h x
2 2 2
b
(II )PΔ = ah = 60 ⋅ 2(b − 30) = 60(b − 30) r
E
2 2 O
Re{avawem jedna~ine 450 + 15b = 60(b − 30)
30
r
dobijamo da je 45b = 2250 , odnosno b = 50cm , D α 2
pa je PΔ = 450 + 15 ⋅ 50 = 1200cm 2 . A a 30 B
Sl. 63
a 3
7. Neka je a ivica date piramide (sl. 64). Kako je h = i
2
2
⎛1 ⎞ 8 8 a 2 3 2a 2 a 2
H = h − ⎜ h ⎟ , to je H 2 = h 2 = ⋅
2 2
= , odnosno H = .
⎝3 ⎠ 9 9 4 3 3
Na osnovu formule za zapreminu piramide dobijamo da je
1 1 a 2 3 2a 2 3 12V
V = BH = ⋅ = a , iz ~ega sledi da je a 3 = , tj.
3 3 4 3 12 2
12V 3
a=3 = 6 2V . a
2
a
h H h a H
Sada se moè izraziti a
visina H preko
zapremine V :
1 a
h a
3 Sl. 64
189
a 2 2 24V V
H= = ⋅ 3 6 2V = 3 = 23
3 3 3 3 3.
8. Prema uslovu zadatka vaì:
a1 + a7 = 2⎫ a1 + a1 + 6d = 2 ⎫ 2a1 + 6d = 2⎫ a1 = −5⎫
⎬⇒ ⎬⇒ ⎬⇒ ⎬.
a6 − a2 = 8⎭ a1 + 5d − a1 − d = 8⎭ 4d = 8 ⎭ d =2 ⎭
Kako je zbir prvih n ~lanova aritmeti~ke progresije

n
Sn = ⎡ 2a1 + ( n − 1) d ⎤⎦ , n ∈ N ,
2⎣
n
to je 16 = ⎡⎣ −10 + ( n − 1) 2 ⎤⎦ , iz ~ega sledi da je n 2 − 6n − 16 = 0 ,
2
odnosno n = 8 ili n = −2 . Dakle, treba sabrati osam ~lanova date
progresije da bi wihov zbir bio 16.
9. Zadatak ima smisla ako je y − x > 0 . Tada je
⎫⎪ 3 ⋅ 2 = 576 ⎫⎪ 3x ⋅ 24+ x = 576 ⎫⎪

x y
3x ⋅ 2 y = 576
⎬⇒ 4⎬⇒ ⎬⇒
⎭ ( )
log 2 ( y − x ) = 4 ⎭⎪ y − x = 2 ⎪ y = 4 + x ⎪⎭
3x ⋅ 2 x ⋅ 24 = 576 ⎪⎫ 6 x ⋅ 16 = 576⎫ 6 x = 36 ⎫ x = 2 ⎫
⇒ ⎬ ⇒ ⎬⇒ ⎬⇒ ⎬.
y = 4+ x ⎪⎭ y = 4 + x ⎭ y = 4 + x ⎭ y = 6⎭
k<0 y k>0
10.a) Grafici funkcija y = kx − 1, k ∈ R
su prave ravni xOy koje prolaze kroz
0
ta~ku A ( 0, −1) , pri ~emu y-osa ne A x
k=0
pripada ovom pramenu pravih (sl. 65).
−1
190
⎧ y, y ≥ 0
b) Kako je y =⎨ , to je
⎩− y, y < 0
x2 − y y = 1 ∧ y ≥ 0 ⇔ x2 − y2 = 1 ∧ y ≥ 0 , i
x2 − y y = 1 ∧ y < 0 ⇔ x2 + y 2 = 1 ∧ y < 0 .
Odgovaraju}a linija je prikazana na slici 66.
−1 0 1 x
−1
Sl. 66
v) Jedna~inu y = kx 2 + 2kx + k + 1, k ∈ R napi{imo u obliku

y = k ( x + 1) + 1 .
2
Grafici ovih linija su parabole koje imaju teme u ta~ki T ( −1,1) ,

kada je k ≠ 0 , a za k = 0 , to je prava y = 1 (sl. 67).
y
k>0
k=0 T 1
−1 0 x
k<0
Sl. 67
191
9. grupa 2000. god.
1 1
−
( −2 )
−2
− 81−2 + 3
2
1. a) Izra~unati +9 2 log 2 3
.
⎜ 3 − (a + b )
⎛ 2
⎞ ⎛ b a ⎞ a3 + b3
b) Uprostiti ⎟⋅⎜ − ⎟ : .
⎜ ab ⎟ ⎝ a b ⎠ a 2b 2
⎝ ⎠
1 4x − 1
a) 3x − 1 − 2 − x = 1 , b) = .
1 + x + x + x3 +
2
2
3. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu cos 2 x + sin 2 x = cos x .
1 2x
4. Re{iti nejedna~inu > .
x + 1 2x − 1
5. Odrediti ta~ku krive 2 x 2 + y 2 = 3 koja je na najkra}em odstojawu

od prave 2 x − y + 4 = 0 .
6. Kroz proizvoqnu ta~ku u datom trouglu povu~ene su prave para-
lelne stranicama i tako dobijena tri mawa trougla ~ije su povr-
{ine P1, P2 i P3. Kolika je povr{ina datog trougla?
7. U pravu kru`nu kupu sa polupre~nikom osnove r = 4cm i visinom

H = 6 cm upisan je vaqak maksimalne zapremine. Izra~unati tu za-
preminu.
8. Tre}i ~lan aritmeti~ke progresije je 9, a razlika izme|u sedmog i

drugog ~lana je 20. Koliko ~lanova progresije treba sabrati da bi
wihova suma bila 91?
x + xy + y = 14 ⎫
x 2 + xy + y 2 = 84⎭
10. U xOy-ravni predstaviti skupove odre|ene relacijama:

( )
a) x 2 + y ⋅ ( y − x + 1) ≤ 0 , b) ( y − ln x ) ⋅ ( x − 1) ≥ 0 ,
v) (x 2
)
+ y 2 − 1 ⋅ (y + x ) ≤ 0 .
192
1
−1 −1
( −2 ) = −2 + 1 − 81 4 + 3
−2−2 log 2 3 log 2
2
1. a) +9 2
− 81 +3 = 3
( )
1
=2+
1 − 34 − 4 +2 = 2+ 1 − 1 +2 = 4.
3 3 3
( )
⎛ ( a + b )2 ⎞ b a a3 + b3
b) ⎜ 3 − ⎟⋅ − : =
⎜ ab ⎟ a b a2b2
⎝ ⎠
= 3ab − a − 2ab − b ⋅ b − a ⋅ a3 b 3 =
2 2 2 2 2 2
ab ab a + b
=
( )
− a 2 − ab + b 2 ( b − a )( b + a )
= a − b , uz uslov ab ≠ 0, a ≠ −b .
(a + b) (a 2
− ab + b 2 )
⎧ 1
⎪⎪ 3x − 1, x ≥ 2 − x, x ≤ 2
3 ⎧⎪
3x − 1 = ⎨ , i 2− x = ⎨
⎪⎩− ( 2 − x ) , x > 2
2. a) Kako je ,
⎪− ( 3x − 1) , x < 1
⎪⎩ 3
jedna~inu 3 x − 1 − 2 − x = 1 }emo re{avati posebno u slede}im
⎛ 1 ⎞ ⎡1 ⎤
intervalima: ⎜ −∞, ⎟ , ⎢ , 2 ⎥ i ( 2, +∞ ) .
3 3 ⎝ ⎠ ⎣ ⎦
⎡ ⎤ ⎡ ⎤
⎢⎣ x < 3 ∧ (− 3 x + 1 − 2 + x = 1)⎥⎦ ⇔ ⎢⎣ x < 3 ∧ 2 x = −2⎥⎦ ⇔ x = −1
1 1
I)
⎡1 ⎤ ⎡1 ⎤
II) ⎢ ≤ x ≤ 2 ∧ (3 x − 1 − 2 + x = 1)⎥ ⇔ ⎢ ≤ x ≤ 2 ∧ 4 x = 4⎥ ⇔ x = 1
⎣3 ⎦ ⎣3 ⎦
III) [x > 2 ∧ (3x − 1 − (− 2 + x ) = 1)] ⇔ [x > 2 ∧ 2 x = 0] ⇔ x ∈ ∅
Prema tome, skup re{ewa date jedna~ine je {−1,1} .
193
b) Kako zbir ~lanova beskona~ne geometrijske progresije postoji
samo za q < 1 , a kvadratni koren postoji za nenegativne brojeve, to
}e, s obzirom na to da leva strana ne moè biti 0 , jedna~ina
1 4x − 1
= imati smisla za 4 x − 1 > 0 i x < 1 , tj.
1+ x + x + x +
2 3
2
1 1
za < x < 1 . Kako je q = x pozitivno, to }e biti S∞ = , pa vaì:
4 1− x
4x − 1 4x − 1
⇒ 4(1 − x ) = 4 x − 1
1 1
= ⇒ =
2
1 + x + x + x + .....
2 3
2 1 2
1− x
5 1
⇒ 4 x 2 − 12 x + 5 = 0 ⇒ x = ∨ x = .
2 2
1
Prema uslovu zadatka, re{ewe jedna~ine je samo x = .
2
3. cos 2 x + sin x = cos x ⇔ cos x − sin x + sin x = cos x
2 2 2 2
⇔ cos 2 x − cos x = 0
⇔ cos x ( cos x − 1) = 0
⇔ cos x = 0 ∨ cos x = 1
π
⇔ x = + kπ, k ∈ Z ∨ x = 2lπ, l ∈ Z .
2
1 2x 1
4. Nejedna~ina > ima smisla za x ≠ −1 i x ≠ .
x + 1 2x − 1 2
1 2x 1 2x −2 x 2 − 1
> ⇒ − >0⇒ >0⇒
x +1 2x −1 x +1 2x −1 ( x + 1)( 2 x − 1)
⇒
(
− 2 x2 + 1 ) ⎛ 1⎞
> 0 ⇒ ( x + 1)( 2 x − 1) < 0 ⇒ x ∈ ⎜ −1, ⎟ .
( x + 1)( 2 x − 1) ⎝ 2⎠
5. Traèna ta~ka je dodirna ta~ka elipse 2 x 2 + y 2 = 3 i wene

tangente koja je paralelna datoj pravoj p : 2 x − y + 4 = 0 .
194
Koeficijent pravca tangente jednak je koeficijentu pravca prave
p . Eksplicitni oblik jedna~ine prave p je y = 2 x + 4 , iz ~ega
sledi da je k p = 2 , pa je i kt = 2 . Iz kanonskog oblika jedna~ine
x2 y2 3
elipse e : + = 1 nalazimo da je a 2 = i b 2 = 3 , pa iz uslova
3 3 2
2
x2 y2
dodira n = a k + b prave y = kx + n i elipse 2 + 2 = 1 , gde je
2 2 2 2
a b
k = 2 , dobijamo da je n = 9 . Jedna~ine tangenti su:
2
t1 : y = 2 x + 3 i t2 : y = 2x − 3 .
2 x 2 + y 2 = 3⎫ 2 x 2 + y 2 = −3⎫
Re{avawem sistema ⎬ i ⎬ dobijamo
2 x − y = 3⎭ 2 x − y = −3⎭
dodirne ta~ke P1 (− 1,1) i P2 (1,−1) . Rastojawa ovih ta~aka do prave
p : 2 x − y + 4 = 0 su:
2 ⋅ (− 1) − 1 + 4 2 ⋅1 + 1 + 4
d (P1 , p ) = i d (P2 , p ) =
1 7
= = .
4 +1 5 4 +1 5
Dakle, ta~ka P1 (− 1,1) je ta~ka elipse koja je najblià datoj pravoj p
6.
C
A2
B2
B1 M A1
A C1 C2 B
Sl. 68
195
Trouglovi MB1 B2 , A1 MA2 i C 2 C1 M su sli~ni trouglu ABC (sl. 68),
jer su im svi odgovaraju}i uglovi jednaki kao uglovi sa paralelnim
kracima. Ako je CB = a , B2 M = a1 , A2 A1 = a2 i A1B = a3 , prema
uslovu zadatka sledi da je a1 + a 2 + a3 = a .
Povr{ine sli~nih trouglova se odnose kao kvadrati odgovaraju}ih
stranica, pa je
P1 a12 P ⋅ a12 a
= 2 ⇒ P1 = ⇒ P1 = 1 P (1)
P a a 2
a
P2 a2 2 P ⋅ a2 2 a
= 2 ⇒ P2 = ⇒ P2 = 2 P (2)
P a a 2
a
P3 a32 P ⋅ a32 a
= 2 ⇒ P3 = ⇒ P3 = 3 P (3)
P a a 2
a
⎛ a + a 2 + a3 ⎞
Iz (1), (2) i (3) se dobija da je P1 + P2 + P3 = P ⎜ 1 ⎟,
⎝ a ⎠
iz ~ega sledi da je P = ( P1 + P2 + P3 . )2
7. Neka je H1 visina vaqka upisanog u kupu (sl. 69). Prema uslovu

zadatka, visina kupe je H = 6 cm , a polupre~nik osnove kupe je
r = 4 cm. Na osnovu sli~nosti trouglova osen~enih na slici 69,
6 − H1 H1 24 − 6r1
sledi da je = ⇒ H1 = . Zapremina vaqka je
r1 4 − r1 4
funkcija od r1 , tj. V = f (r1 ) i
⎛ 3 ⎞ ⎛ 3⎞
Vv = B1H1 = π r12 H1 = π r12 ⎜ 6 − r1 ⎟ = π r13 ⎜ − ⎟ + 6 π r12 .
⎝ 2 ⎠ ⎝ 2⎠
9 8
Iz f ′ ( r1 ) = − r12π + 12 r1π i f ′ ( r1 ) = 0 ⇔ r1 = 0 ∨ r1 =
2 3
8
sledi da funkcija f prima svoju maksimalnu vrednost za r1 = ,
3
64 128π
pa je Vmax = π ⋅ ⋅2 = cm3 .
9 9
196
6 − H1
r1
s
H
H1
4 − r1
r
r
Sl. 69
8. Zbir prvih n ~lanova aritmeti~ke progresije izra~unava se po

n
formuli S n = [2a1 + (n − 1)d ], n ∈ N . Kako je po uslovu zadatka
2
a7 − a 2 = 20⎫ a1 + 6d − a1 − d = 20⎫ 5d = 20⎫ d = 4 ⎫

⎬⇒ ⎬⇒ ⎬⇒ ⎬,
a3 = 9 ⎭ a1 + 2d = 9 ⎭ a1 + 2d = 9 ⎭ a1 = 1⎭
n
to je 91 = ⎡⎣ 2 ⋅1 + ( n − 1) 4 ⎤⎦ , odnosno 2n 2 − n − 91 = 0 . Re{ewa
2
27
jedna~ine su n = 7 ili n = − . Dakle, treba uzeti 7 ~lanova
4
progresije da bi wihov zbir bio 91.
9. Sistem ima smisla za xy ≥ 0 . Kako je

(14 − x − y )
2
= 142 + x 2 + y 2 − 2 ⋅14 ⋅ x − 2 ⋅14 ⋅ y + 2 xy
= 196 + x 2 + y 2 − 28 x − 28 y + 2 xy ,
xy = 14 − x − y ⎫⎪ xy = 196 + x 2 + y 2 − 28 x − 28 y + 2 xy ⎫⎪
to je ⎬⇒ 2 ⎬⇒
x 2 + xy + y 2 = 84⎪⎭ x + xy + y = 84 ⎪⎭
2
197
x 2 + xy + y 2 = 28 ( x + y ) − 196 ⎫⎪ 28 ( x + y ) = 196 + 84 ⎫⎪
⇒ ⎬ ⇒ ⎬⇒
x 2 + xy + y 2 = 84 ⎪⎭ x + xy + y = 84
2 2
⎪⎭
x + y = 10 ⎫⎪ x = 10 − y ⎫⎪
⇒ ⎬ ⇒ ⎬⇒
x 2 + xy + y 2 = 84 ⎪⎭ (10 − y ) + y 2 + (10 − y ) y = 84 ⎪⎭
2
x = 10 − y ⎫⎪
⎬.
⇒ y 2 − 10 y + 16 = 0 ⎪⎭
Re{avawem druge jedna~ine sistema dobijamo da je y = 8 ili y = 2 .

Skup re{ewa sistema je {(8,2), (2,8)} .
II na~in:
x 2 + xy + y 2 = ( x + y ) − xy , to }e dati sistem biti
2
Kako je
x + y + xy = 14 ⎫⎪
ekvivalentan sistemu: ⎬ . Uvo’|ewem smene
(x + y )2 − xy = 84⎪⎭
a = x + y , b = xy dobija se da je
a + b = 14 ⎪⎫ a + b = 14 ⎫⎪ a + b = 14 ⎫ a = 10 ⎫
⎬ ⇒ ⎬⇒ ⎬⇒ ⎬.
a 2 − b 2 = 84 ⎪⎭ ( a − b )( a + b ) = 84 ⎭⎪ a − b = 6 ⎭ b = 4 ⎭
Prelaskom na stare promenqive , jednostavno se dolazi do re{ewa

sistema.
10.a) (x 2
+y ) ( y − x + 1) ≤ 0 ⇔
( ) (
⇔ x2 + y ≤ 0 ∧ y − x + 1 ≥ 0 ∨ x2 + y ≥ 0 ∧ y − x + 1 ≤ 0 )
( ) (
⇔ y ≤ − x2 ∧ y ≥ x − 1 ∨ y ≥ − x2 ∧ y ≤ x − 1 . )
198
y y
y
0 1 0 1 0 1
x x x
y=x 2
-1 -1 -1
y = x −1
y ≤ − x2 y ≥ x −1 y ≤ − x2 ∧ y ≥ x − 1
Sl. 70 Sl. 71 Sl. 72
Presek skupova prikazanih na slikama 70 i 71 predstavqen je na

slici 72.
y y
y
0 1
-1 0 1 0 1 x
x x
-1
-1
-1
y ≥ − x2 y ≤ x −1 y ≥ − x2 ∧ y ≤ x − 1
Sl. 73 Sl. 74 Sl. 75

slici 75.
199
y
0 1
x
-1
( y ≤ −x 2
) (
∧ y ≥ x − 1 ∨ y ≥ − x2 ∧ y ≤ x − 1 )
Sl. 76
Unija skupova prikazanih na slikama 72 i 75 ,tj. kona~no re{ewe,
prikazano je na slici 76.
b)
( y − ln x )( x − 1) ≥ 0 ⇔ ( y − ln x ≥ 0 ∧ x − 1 ≥ 0 ) ∨ ( y − ln x ≤ 0 ∧ x − 1 ≤ 0 )
⇔ ( y ≥ ln x ∧ x ≥ 1) ∨ ( y ≤ ln x ∧ x ≤ 1)
y y x =1 y
1 1 1
y = ln x
1 e 0 1 e x 0 1 e x
0 x
y ≥ ln x x ≥1 y ≥ ln x ∧ x ≥ 1
Sl. 77 Sl. 78 Sl. 79

slici 79.
y y
y
1 1
1
0 1 e x e 0 1 e x
0 1 x
x ≤1 y ≤ ln x y ≤ ln x ∧ x ≤ 1
Sl. 80 Sl. 81 Sl. 82
200
slici 82.
0 1 e x
( y ≥ ln x ∧ x ≥ 1) ∨ ( y ≤ ln x ∧ x ≤ 1)
Sl. 83
Unija skupova prikazanih na slikama 79 i 82 predstavqena je na

slici 83, {to je i kona~no re{ewe zadatka.
v)
(x 2
)
+ y2 −1 ( y + x ) ≤ 0 ⇔
( ) (
⇔ x2 + y 2 − 1 ≤ 0 ∧ y + x ≥ 0 ∨ x2 + y 2 − 1 ≥ 0 ∧ y + x ≤ 0 )
( ) (
⇔ x2 + y 2 ≤ 1 ∧ y ≥ − x ∨ x2 + y 2 ≥ 1 ∧ y ≤ − x )
y y
y
x + y =1
2 2
0 0 1 0 1
1 x x x
–1 –1 y=x –1
y = −x
x2 + y2 ≤ 1 y≥− x x2 + y2 ≤ 1 ∧ y ≥ − x
Sl. 84 Sl. 85 Sl. 86

slici 86.
201
y y y
0 x 0 1 0 1
1 x x
-1 -1 -1
x2 + y2 ≥ 1 y≤− x x2 + y2 ≥ 1 ∧ y ≤ − x
Sl. 87 Sl. 88 Sl. 89

slici 89.
y
0 1
x
-1
(x 2
) (
+ y ≤ 1 ∧ y ≥ − x ∨ x2 + y2 ≥ 1 ∧ y ≤ − x
2
)
Sl. 90
Unija skupova prikazanih na slikama 86 i 89 predstavqena je na

slici 90, {to je i kona~no re{ewe zadatka.
202
π π
(sl. 31) dobija se da je x = + 2kπ , k ∈ Z ili x = − + 2lπ , l ∈ Z .
3 3
9. Koristi}emo identitet x 4 + y 4 = x 2 + y 2 ( )
2
− 2x 2 y 2 .
x 4 + x 2 y 2 + y 4 = 481⎫⎪ ( )
x 2 + y 2 − x 2 y 2 = 481⎫⎪
2
⎬⇒ 2 ⎬⇒
x 2 + xy + y 2 = 37 ⎪⎭ x + y 2 + xy = 37 ⎪⎭
(37 − xy )2 − x 2 y 2 = 481⎫⎪ 1369 − 74 xy + x 2 y 2 − x 2 y 2 = 481⎫⎪

⎬⇒ 2 ⎬⇒
x 2 + y 2 = 37 − xy ⎪⎭ x + y 2 = 37 − xy ⎪⎭
xy = 12 ⎫ y=
12 ⎫
⎪
x2 ( ) 2
− 25 x 2 + 144 = 0 ⎫
⎪
⇒ 2 ⎬⇒ x ⎬⇒ 12 ⎬ .
x + y = 25⎭
2
y= ⎪
x + 144 − 25 x = 0⎪⎭
4 2
x⎭
Iz prve jedna~ine, uvo|ewem smene x 2 = t , dobijamo se jedna~ina

t 2 − 25t + 144 = 0 ~ija su re{ewa t1 = 16 i t 2 = 9 , odakle sledi da je
x ∈ {4,−4,3,−3}. Kako je y = , to }e skup re{ewa datog sistema biti
12
x
{(4,3), (− 4,−3), (3,4), (− 3,−4)} .
⎧ x, x ≥ 0 y
10. a) Kako je x = ⎨ , to je
⎩− x , x < 0
y = x 2 − x = x 2 − x = x( x − 1) , za x ≥ 0 , i
y = x 2 − x = x 2 − (− x ) = x 2 + x = x( x + 1) ,
za x < 0 . Grafik je prikazan na slici 32.
-1 0 1 x
Sl. 32
166
10. grupa 2000. god.
1
−
⎛ 1 ⎞ 2
⎜ 3 ⎛ 1 ⎞−1 7 2 1 ⎟
1. a) Izra~unati 2% broja ⎜ + ⎜ ⎟ : + : ⎟ .
⎜ 7 ⎝ 2 ⎠ 2 3 18 ⎟
⎝ ⎠
⎛ 1 1 ⎞ ⎛ a + 1 ⎞⎟
b) Uprostiti ⎜⎜ + ⎟⎟ : ⎜1 + .
⎜ a − 1 ⎟⎠
⎝ a + a +1 a − a −1 ⎠ ⎝
6 − log ( x + x )
2
x = 0,121212… , = 2.
1
a) b) 3 3
11
3. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu cos x − cos 6 x + cos 5 x = 1 .
4. Za koje vrednosti parametra a ∈ R realni koreni x1 i x2 jedna~ine

x x
x 2 + ax + 1 = 0 zadovoqavaju uslov 1 + 2 < 7 .
x 2 x1
5. Odrediti ta~ku krive 2 x 2 + y 2 = 3 koja je najvi{e udaqena od
prave y = −2 x + 4 .
6. Tri kruga polupre~nika r me|usobno se dodiruju u ta~kama M, N i
P. Izra~unati povr{inu krivolinijskog trogula MNP.
7. Izra~unati povr{inu i zapreminu kupe upisane u jednakoivi~nu

~etvorostranu piramidu duìne ivice 2 cm .
8. Zbir prva tri ~lana aritmeti~ke progresije je 18, a zbir slede}a

tri ~lana je 0. Odrediti zbir prvih dvadeset ~lanova te progresije.
9. Date su realne funkcije:

x2 x2
f1 (x ) = x , f 2 (x ) = , f 3 (x ) = , f 4 ( x ) = 2log2 x i f 5 ( x) = x 2 .
x x
Ispitati da li me|u datim funkcijama ima jednakih, a zatim skici-
rati grafik funkcije f (x ) = f 3 (x ) − f 1 (x ) .
10. Odrediti sve prirodne brojeve koji su deqivi brojem 8, ~iji je

zbir cifara jednak 7, a proizvod cifara jednak 6.
203
1
−
 1  2
1 −1
 3  1  −1 7 1  3 2 1 
−
2  1 1
1.a)  +   : + 2 :  =  + 2 ⋅ + ⋅ 18  =  4 2  = 2−1 = .
 7  2  2 3 18  7 7 6    2
 
1 2 1
⋅ = = 0,01 .
2 100 100
b) Zadatak ima smisla za a > 0, a + 1 > 0 ∧ a − 1 > 0 tj. za a > 1 .

⎛ 1 1 ⎞ ⎛⎜ a +1 ⎞
⎟=
⎜ + ⎟ : ⎜1 +
⎝ a + a +1 a − a −1 ⎠ ⎝ a − 1 ⎟⎠
⎛ a − a +1 a + a −1 ⎞ ⎛ a −1 + a +1 ⎞
= ⎜⎜ + ⎟:⎜ ⎟=
⎝ a − (a + 1) a − (a − 1) ⎟⎠ ⎜⎝ a −1 ⎟
⎠
= ( a +1 − a + a + a −1 ⋅ ) a −1
a −1 + a +1
= a −1 .
6 600 600
2. a) x = 0,121212... ⇔ x = 12,1212... ⇔ x = 12 + 0,1212... ⇔
11 11 11
600 6 ⎛ 600 6 ⎞ 594 12 ⋅ 11
⇔ x = 12 + x ⇔ x⎜ − ⎟ = 12 ⇔ x = 12 ⇔ x =
11 11 ⎝ 11 11 ⎠ 11 594
2
⇔x= .
9
II na~in
6 12 12 12
x = 2 + 4 + 6 + ...
11 10 10 10
Na desnoj strani jedna~ine je beskona~na geometrijska progresija, za
12
12 1 a 2
koju je: a1 = 2 , q = 2 < 1 i S∞ = 1 = 10 , pa je
10 10 1− q 1− 1
102
204
2
x = lπ , l ∈ Z (naime, za l = 5k , k ∈ Z dobijaju se svi brojevi iz skupa
5
x = 2s π , s ∈ Z ).
4. Koreni x1 i x2 kvadratne jedna~ine x 2 + ax + 1 = 0 su realni, ako

je D = a 2 − 4 ⋅1 ⋅1 ≥ 0 tj. ako je ( a − 2 )( a + 2 ) ≥ 0 , odnosno
a ∈ (− ∞,−2] ∪ [2, ∞ ) (sl. 91).
Prema Vietovim formulama je x1 + x2 = −a i x1 x2 = 1 .
-2 2
Kako je
x1 x2 (x + x2 ) − 2 x1 x2 < 7 , to je
+ <7⇔ 1
2
Sl. 91
x2 x1 x1 x2
a 2 − 2 ⋅1 -3 3
< 7 , odnosno a 2 − 9 < 0 , tj. ( a − 3)( a + 3) < 0 ,
1
pa je a ∈ ( −3,3) (sl. 92). Sl. 92
Dakle, a ∈ ((− ∞,−2] ∪ [2, ∞ )) ∩ (− 3,3) , odnosno, a ∈ (− 3,−2] ∪ [2,3) .
−3 −2 0 2 3
5. Videti 5. zadatak 9. grupe 2000. godine.
P1 (1,1) , d1 (P1 , p ) =
1
Re{ewe: t1 : y = −2 x + 3 ,
5
P2 (− 1,−1) , d 2 (P2 , p ) =
7
t 2 : y = −2 x − 3 ,
5
Najudaqenija ta~ka elipse od date prave je ta~ka P2 (− 1,−1) .
6. Centri krugova su temena jednakostrani~nog trougla stranice

2r (sl. 93). Povr{inu krivolinijskog trougla MNP dobijamo kada
od povr{ine trougla O1O2O3 oduzmemo povr{ine podudarnih
kru`nih ise~aka O1MN , O2 NP i O3 PM . Prema tome,
206
( 2r )
2
3 π ⋅ r 2 ⋅ 60
PMNP = PO1O2 O3 − 3PO1 MN = − 3⋅ = O3
4 360
4r 2 3 π ⋅ r 2 P
= − = M
4 2
π r2 ⎛ π⎞ O1 N O2
=r 3 −
2
= r2⎜ 3 − ⎟ .
2 ⎝ 2⎠
Sl. 93
7. Baza piramide je kvadrat stranice a = 2 cm , a baza upisane kupe je
a
krug upisan u taj kvadrat, pa je polupre~nik r = = 1 cm (sl. 96).
2
Visina piramide H i visina kupe se poklapaju. Kako je piramida
jednakoivi~na, wene bo~ne ivice su jednake osnovnim. Iz pravouglog
trougla (sl. 94 i sl. 95) ~ija je jedna kateta visina piramide, druga
kateta polovina dijagonale baze i hipotenuza bo~na ivica
piramide, na osnovu Pitagorine teoreme, nalazimo da je
2
⎛a 2⎞ a2 a 2
H = a − ⎜⎜
2 2
⎟ , tj. H 2 =
⎟ , odnosno H = = 2 . Visina h
⎝ 2 ⎠ 2 2
bo~ne strane piramide je izvodnica s kupe ,pa, kako je bo~na strana
a 3 2 3
jednakostrani~ni trougao, to je h = = = 3 . Sada moèmo
2 2
da izra~unamo povr{inu i zapreminu kupe:
B = π r 2 = π cm 2 ; M = π r s = π ⋅1 ⋅ 3 = π ⋅ 3 ⋅ cm 2
(
P = B + M = π 1 + 3 cm2 , ) 1 1
V = BH = ⋅ π ⋅ 2 cm3 .
3 3
a 2
a 2
a hh H
a a
H r O
r
a
a 2 a
a 2
Sl. 94 Sl. 95 Sl. 96
207
8. Neka je a1 prvi ~lan , a d razlika date aritmeti~ke progresije.
Prema uslovu zadatka je
a1 + a2 + a3 = −18⎫ a1 + ( a1 + d ) + ( a1 + 2d ) = −18⎫⎪
⎬ ⇒ ⎬ ⇒
a4 + a5 + a6 = 0 ⎭ ( a1 + 3d ) + ( a1 + 4d ) + ( a1 + 5d ) = 0 ⎪⎭
3a1 + 3d = −18⎫ 3a1 + 3d = −18⎫ a1 = −8⎫

⇒ ⎬ ⇒ ⎬ ⇒ ⎬
3a1 + 12d = 0 9d = 18 ⎭ d =2 ⎭
208
y
f4 ( x ) = 2
log 2 x
= x, x > 0.
Grafik funkcije f 4 prikazan na slici 100.

0 x
Sl. 100
f5 (x ) = x 2 = x , x ∈ R .
Grafik funkcije f5 prikazan na slici 101. 0 x

Sl. 101
Me|u datim funkcijama nema jednakih.
⎧ 0, x > 0
f (x ) = f 3 (x ) − f1 (x ) = ⎨ . 2
⎩ − 2 x, x < 0
Grafik funkcije f dat je na slici 102.

-1 0 x
Sl. 102
10. Posledwa cifra traènog prirodnog broja n mora biti parna,

jer je n = 8 ⋅ k , k ∈ N paran broj.
Posledwa cifra ne moè biti 8, jer je zbir cifara 7, a ne moè
biti ni 0, jer je proizvod cifara 6.
Jedine mogu}nosti su: 16, 1132, 1312 i 3112.
Kako 1132 nije deqiv sa 8, re{ewe zadatka su brojevi : 16, 1312 i
3112.
209
1. grupa 2001. god.
1. Izra~unati:
−1
⎛ 3 1 ⎞
2 1
1 ⎛1 2⎞ − −
log 1 4
a) ⎜⎜ 3 : 7 − 5,25 : 10 + ⎜ − ⎟ : 0,2 ⎟⎟ , b) (− 2 ) 2
+8 3
−4 2
+2 2
.
⎝ 4 2 2 ⎝2 5⎠ ⎠
2 x + 3 5 x − 2 7 − 3x log 1 ( x 2 + x )
a) + = , b) 3 3
= 1⋅
5 3 2 6
4
3. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu: tgx + ctgx = .
3
()
log 0 ,2 2 x −1
3 x+2
4. Re{iti nejedna~inu > 1.
5
5. Na krivoj x2 + 2y2 = 9 odrediti ta~ku najbliù pravoj

x − 4 y − 10 = 0 .
6. Izra~unati povr{inu paralelograma ~iji je obim 20cm , o{tar

ugao 30 , a visine se odnose kao 2 : 3 .
7. Visina H i izvodnica s prave kupe odnose se kao 3 : 5 , a wena

zapremina je 128π cm3 . Izra~unati povr{inu kupe.
8. Re{iti jedna~inu sin x − sin 2 x + sin 3 x − ... =

1.
3
9. U zavisnosti od realnog parametra k odrediti broj realnih re-

{ewa jedna~ine x 3 − 3 x 2 = k .
10. Izra~unati grani~ne vrednosti:

x −1 − 2 , tgx − sin x
a) lim ⎛⎜
1 − 3 ⎞, b) lim v) lim ⋅
x →1 ⎝ 1 − x
⎟ x−5
1 − x3 ⎠ x →5 x →0 x3
210
−1
⎛ 3 1 1 ⎛1 2⎞ ⎞
1. a) ⎜ 3 : 7 − 5, 25 :10 + ⎜ − ⎟ : 0, 2 ⎟ =
⎝ 4 2 2 ⎝2 5⎠ ⎠
−1
⎛ 15 15 21 21 1 2 ⎞
=⎜ : − : + : ⎟ =
⎝ 4 2 4 2 10 10 ⎠
−1 −1
⎛ 15 2 21 2 1 10 ⎞ ⎛1 1 1⎞
=⎜ ⋅ − ⋅ + ⋅ ⎟ =⎜ − + ⎟ = 2.
⎝ 4 15 4 21 10 2 ⎠ ⎝2 2 2⎠
()
−2
log 1 1
( ) ( )
−2 −1 log 1 4 −2 −1
( −2 )
2
b) +8 3
−4 2
+2 2
= −2 + 2 3 3
− 2 2 2
+2 2
2
=
1 1 1
= 2 + 2 − 2 − 2 −1 + 2 − 2 = 2 + − + = 2.
4 2 4
2.a) Pomnoìmo levu i desnu stranu jedna~ine sa NZS ( 2,3,5 ) = 30 .

2 x + 3 5 x − 2 7 − 3x
+ = ⇔ 6 (2 x + 3) + 10 (5 x − 2 ) = 15 (7 − 3 x )
5 3 2
⇔ 12 x + 18 + 50 x − 20 = 105 − 45x
⇔ 107 x − 107 = 0
⇔ x = 1.
b) Jedna~ina ima smisla za x ≠ 0 . Tada je
−1 log 13 ( x + x )
( ) ⎞⎟⎠
2
log 1 ( x 2 + x ) ⎛
3 3
= 1 ⇔⎜ 1 =1
6 ⎝ 3 6
⇔ (1)
log 1 ( x 2 + x )
−1
=1
3
3 6
1 1
⇔ =
x + x 6
2
211
2
⇔ x2 + x = 6 ⇔ x + x − 6 = 0
⇔ t2 + t − 6 = 0 ∧ t = x
⇔ (t = 2 ∨ t = −3) ∧ t = x
⇔ (t = 2 ∧ t = x ) ∨ (t = −3 ∧ t = x ∧ x > 0 )
⇔ x = 2∨ ⊥
⇔ x = 2 ∨ x = −2 .
π
3.Jedna~ina ima smisla za x ≠ kπ , k ∈ Z ∧ x ≠ + lπ , l ∈ Z .Tada je:
2
4 1 4
tgx + ctgx = ⇔ tgx + =
3 tgx 3
4
⇔ tg 2 x + 1 − tgx = 0
3
4
⇔ tgx = t ∧ t 2 − t +1 = 0
3
⇔ tgx = t ∧ 3t 2 − 4t + 3 = 0
⎛ 3⎞
⇔ tgx = t ∧ ⎜⎜ t = 3 ∨ t = ⎟
⎟
⎝ 3 ⎠
3
⇔ tgx = 3 ∨ tgx =
3
π π
⇔x= + lπ , l ∈ Z ∨ x = + sπ , s ∈ Z .
3 6
2x − 1
4. Nejedna~ina ima smisla za > 0, odnosno za
x+2
( 2 x − 1)( x + 2 ) > 0 ,
⎛1 ⎞
tj. za x ∈ (− ∞,−2 ) ∪ ⎜ , ∞ ⎟ , (sl. 103). -2 1/2
⎝2 ⎠ Sl. 103
212
() () ()
log 0 ,2 2 x −1 log 0 ,2 2 x −1 0
3 x+2 x+2
>1⇒ 3 > 3 (osnova eksponencijalne
5 5 5
funkcije je
iz intervala ( 0,1) )
⇒ log 0 ,2 2 x − 1 < 0 (osnova logaritamske funkcije

x+2
je iz intervala ( 0,1) )
2x − 1
⇒ >1
x+2
2x − 1
⇒ −1 > 0
x+2
x−3
⇒ >0
x+2
⇒ ( x − 3)( x + 2) > 0 3
-2
⇒ x ∈ (− ∞,−2) ∪ (3, ∞ ) .
Sl. 104
Re{ewe nejedna~ine je presek skupova
(− ∞,−2) ∪ ⎛⎜ 1 , ∞ ⎞⎟ i (− ∞,−2) ∪ (3, ∞ ) .

⎝2 ⎠
-2 0 1
2 3
Dakle, skup re{ewa date nejedna~ine je skup ( −∞, −2 ) ∪ ( 3, +∞ ) .
x2 y2
5. Kanonski oblik elipse x 2 + 2 y 2 = 9 je + = 1 . Dodirna ta~ka
9 9
2
elipse i wene tangente, paralelne datoj pravoj bi}e traèna ta~ka.
1
Data prava x − 4 y − 10 = 0 ima koeficijent pravca k p = . Tangenta
4
1
je paralelna sa pravom p , pa je k t = . Uslov dodira prave
4
x2 y2
y = kx + n i elipse + =1 je a2k 2 + b2 = n2 . Dakle,
a2 b2
213
1 9 9 9
9⋅ + = n 2 , pa je n = ili n = − . Jedna~ine tangenti elipse,
16 2 4 4
paralelnih datoj pravoj su:
1 9
t1 : y =
x+ ili x − 4 y + 9 = 0
4 4
1 9
t2 : y = x − ili x − 4 y − 9 = 0 .
4 4
x 2 + 2 y 2 = 9⎫ x 2 + 2 y 2 = 9⎫
Re{avawem sistema ⎬ i ⎬ dobijaju se
x − 4 y + 9 = 0⎭ x − 4 y − 9 = 0⎭
dodirne ta~ke P1 ( −1, 2 ) i P2 (1,−2 ) , a na osnovu formula za pastojawe
ta~ke od prave sledi da je
− 1 − 8 − 10 1 + 8 − 10
d (P1 , p ) = d (P2 , p ) =
19 1
= i = .
1 + 16 17 1 + 16 17
Ta~ka P2 (1,−2) date elipse je najblià pravoj p .
6. Kako je O = 2a + 2b , to je 2(a + b ) = 20 , pa je a + b = 10 .
ha 1 hb 1
Iz = sin 30 ⇒ ha = b ⋅ i = cos 60 ⇒ hb = a ⋅ , (sl. 105)
b 2 a 2
b a
dobija se da je ha : hb = : = b : a = 2 : 3 ili 3b = 2a .
2 2
a + b = 10⎫
Re{avawem sistema ⎬ dobija se da je a = 6 i b = 4 , pa je
2a − 3b = 0 ⎭
a
ha = 2 i hb = 3 .
b ha
30 b
Povr{ina paraleloggrama je :
60 a
P = a ⋅ ha = b ⋅ hb = 12 cm 2 . hb
Sl. 105
214
3s
7. Kako je H : s = 3 : 5 , to je H = pa
5
}e na osnovu Pitagorine teoreme biti
9s 2 H s
r 2 = s 2 − H 2 , odnosno r2 = s2 − ,
25
16 r
tj. r 2 = s 2 ⋅ . Iz formule za zapreminu
25
1 2
kupe V = r π H , prema datim podacima Sl. 106
3
1
dobija se da je 128 π = π r 2 H , odnosno 3 ⋅ 128 = r 2 H ,
3
16 3s s 16
3
tj. 3 ⋅ 128 = s 2 ⋅ ili 128 = , iz ~ega sledi da je s 3 = 8 ⋅ 125 ,
25 5 125
tj. s = 10 . Sada nalazimo da je H = 6 i r = 8 . Povr{ina kupe je
P = B + M = π r (r + s ) = π ⋅ 8 ⋅ 18 = 144π cm 2 .
8. Leva strana jedna~ine predstavqa zbir svih ~lanova

beskona~ne geometrijske progresije ( an ) za koju je a1 = sin x i
q = − sin x . Ako je q = − sin x < 1 , onda je taj zbir kona~an, pa }e na
a1 sin x ⋅
osnovu formule S∞ = biti sin x − sin 2 x + sin3 x − =
1− q 1 + sin x
Prema uslovu zadatka je
sin x = 1 , odakle
1 + sin x 3
1
dobijamo da je sin x = , a re{ewa ove 1/2
2
jedna~ine (sl. 107) su svi brojevi oblika
0 1
π 5π
x= + 2kπ , k ∈ Z ili x = + 2lπ , l ∈ Z .
6 6
Sl. 107
215
9.Analizira}emo krivu f ( x ) = x 3 − 3x 2 .
1) D f = R
y
2) f ( x ) = 0 ⇔ x ( x − 3) = 0
2
⇔ x = 0∨ x = 3 0 2 3
( 3x ) = +∞
3) lim f ( x ) = lim x 3 1 −
x →+∞ x →+∞
x
lim f ( x ) = lim x (1 − 3 ) = −∞
3
f ( x ) = x 3 − 3x 2
x →−∞ x →−∞ x
-4
4) f ′( x ) = 3 x 2 − 6 x
f ′( x ) = 0 ⇔ 3 x ( x − 2 ) = 0 Sl. 108
⇔ x = 0∨ x = 2
Prvi izvod funkcije je pozitivan za x ∈ (− ∞,0 ) ∪ (2,+∞ ) , a
negativan za x ∈ (0,2 ) , pa je funkcija rastu}a u intervalima
(− ∞,0) i (2,+∞ ) , a opadaju}a u intervalu (0,2). (sl. 108)
y f ( x ) = x 3 − 3x 2
5) f ′′( x ) = 6 x − 6
f ′′ ( 0 ) = −6 ⇒ f max ( 0 ) = 0 0 2 3
f ′′ ( 2 ) = 6 ⇒ f min ( 2 ) = −4 x
g (x ) = k
-4
Sl. 109
Prava g ( x ) = k je paralelna sa x -osom.
Apscise prese~nih ta~aka grafika funkcija f i g su re{ewa
jedna~ine.
Sada je jasno (sl. 109) da jedna~ina x 3 − 3 x 2 = k , k ∈ R ima:
216
1) jedno re{ewe, ako je k ∈ ( −∞, −4 ) ∪ ( 0, ∞ ) ,
2) dva re{ewa, ako je k ∈ {− 4,0},
3) tri re{ewa, ako je k ∈ (− 4,0) .
10. a) − 1 , (videti VII grupu iz 2000. god.)
b) lim
x −1 − 2
= lim
( x −1 − 2 )( x −1 + 2 )=
x →5 x−5 x →5
( x − 5) ( x −1 + 2 )
x −1 − 4 1
= lim = ⋅
x →5
( x − 5) ( x −1 + 2 ) 4
в) lim
tgx − sin x
= lim
(
sin x 1 − 1
cos x )
= lim sin x ⋅ 1 −2 cos x =
x →0 x 3 x → 0 x⋅x 2 x →0 x x cos x
2 sin 2 x 2 sin x ⋅ sin x
= lim sin x ⋅ 2 = lim sin x ⋅ 2 2 =
x →0 x x 2 cos x x→0 x 2 ⋅ x ⋅ 2 ⋅ x ⋅ cos x
2 2
sin x
= lim sin x ⋅ lim 2 ⋅ lim 1 = 1⋅1⋅1 ⋅ 1 = 1
x →0 x x →0 x x→0 2 cos x 2 2
2
( lim sin x = 1
x →0 x )
217
2. grupa 2001. god.
1. a) Koje su od slede}ih jednakosti ta~ne:

( i ) sin1 = sin1 ( ii ) (− 2)2 (iii )
−2
, =2 , 2 −2 = 16 ,
π
(iv ) log ( −2 ) + log ( −3) = log 6 , (v ) arcsin1 = ?
2
2
b) Izra~unati ⎛⎜ 7 − 2 6 − 7 + 2 6 ⎞⎟ .
⎝ ⎠
5x − 4 x + 2 3x − 4
a) − = , b) x2 − 3 + x2 = 5.
3 4 2
3. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 2 sin x sin 3 x = 1 .
3 x−2 x +1
⎛1⎞ ⎛1⎞
4. Re{iti nejedna~inu ⎜ ⎟ ≤⎜ ⎟ .
⎝4⎠ ⎝2⎠
5. Odrediti ta~ku B simetri~nu ta~ki A( 2,−3) u odnosu na pravu
x + 2y −1 = 0 .

povr{ine 20 cm 2 . Odrediti duìne stranica trapeza.
7. Povr{ina omota~a prave pravilne trostrane piramide i

povr{ina wene osnove odnose se kao 3 : 1 . Odrediti kosinus
ugla pod kojim je strana piramide nagnuta prema osnovi.
8. Zbir prva 4 ~lana rastu}eg aritmeti~kog niza je 26, a proizvod

drugog i tre}eg ~lana je 40. O kojem nizu je re~?
2π 4π
9. Izra~unati cos + cos ⋅
5 5
10. Date su funkcije:
−1
x2 x2 − x ⎛1⎞
f1 (x ) = , f 2 ( x ) = x 2 , f 3 ( x ) = eln x , f 4 ( x ) = , f 5 (x ) = ⎜ ⎟ .
x x −1 ⎝x⎠
Ispitati da li me|u wima ima jednakih , a zatim skicirati
grafike za f 1 + f 5 i f 1 ⋅ f 5 .
218
2π π
1.a) (i) Data jednakost nije ta~na, jer sin 1 = sin = sin ≠ sin1 .
360 180
(ii) Jednakost (− 2)2 = 2 je ta~na, jer (− 2)2 = −2 = 2.
1
−2 −2 −
(iii) Jednakost 2 −2 = 16 nije ta~na, jer 2 − 2 = 2 4 ≠ 2 4 = 16 .
(iv) Jednakost log( −2 ) + log( −3 ) = log 6 nije ta~na, jer izraz na
levoj strani nije definisan.
π π π
(v) Jednakost arcsin1 = je ta~na, jer je sin = 1 ⇔ arcsin 1 = .
2 2 2
( )=
2
b) 7−2 6 − 7+2 6
( ) ( )=
2 2
= 7−2 6 −2 7−2 6 ⋅ 7+2 6 + 7+2 6
= 7 − 2 6 − 2 49 − 4 ⋅ 6 + 7 + 2 6 = 14 − 2 25 = 4 .
2.a) Ako se data jedna~ina pomnoì sa NZS (3,4,2 ) ,tj. sa 12 , dobija se:
4(5 x − 4 ) − 3( x + 2) = 6(3x − 4) ⇔ 20 x − 16 − 3x − 6 − 18 x + 24 = 0
⇔ −x + 2 = 0
⇔ x = 2.
b) x 2 − 3 + x 2 = 5 ∧ x 2 − 3 ≥ 0 ∧ x 2 − 5 ≥ 0
⇔ x 2 − 3 = 25 − 10 x 2 + x 4 ∧ 3 ≤ x 2 ≤ 5
⇔ x 4 − 11x 2 + 28 = 0 ∧ 3 ≤ x 2 ≤ 5
⇔ t 2 − 11t + 28 = 0 ∧ t = x 2 ∧ 3 ≤ x 2 ≤ 5
⇔ x2 = 4
⇔ x = 2 ∨ x = −2 .
3. 2 sin x sin 3 x = 1 ⇔ 2 ⋅
1
2
( cos ( −2 x ) − cos 4 x ) = 1
⇔ cos 2 x − cos 4 x = 1
⇔ cos 2 x = 1 + cos 4 x
⇔ cos 2 x = 2 cos 2 2 x
219
⇔ cos 2 x(1 − 2 cos 2 x ) = 0
y
1
⇔ cos 2 x = 0 ∨ cos 2 x =
2
π π
⇔ 2 x = + kπ , k ∈ Z ∨ 2 x = ± + 2lπ , l ∈ Z 0 12 1 x
2 3
π π π
⇔x= +k + lπ , l ∈ Z .
,k ∈ Z ∨ x = ± Sl. 110
4 26
⎧ x + 1, x ≥ −1
4.Uzimaju}i u obzir da je x + 1 = ⎨ i da je osnova
⎩ − x − 1, x < −1
eksponencijalne funkcije iz intervala (0,1) , pa je ona opadaju}a
(sl. 111), sledi da je
3 x−2 x +1 6 x−4 x +1
⎛1⎞ ⎛1⎞ ⎛1⎞ ⎛1⎞ y
⎜ ⎟ ≤⎜ ⎟ ⇔⎜ ⎟ ≤⎜ ⎟ 0 < a <1
⎝4⎠ ⎝2⎠ ⎝2⎠ ⎝2⎠ 1
ax
⇔ 6x − 4 ≥ x + 1 0 x
Sl. 111
⇔ (6 x − 4 ≥ x + 1 ∧ x ≥ −1) ∨ (6 x − 4 ≥ − x − 1 ∧ x < −1)
⇔ (5 x − 5 ≥ 0 ∧ x ≥ −1) ∨ (7 x − 3 ≥ 0 ∧ x < −1)
 
⇔ ( x ≥ 1 ∧ x ≥ −1) ∨  x ≥ ∧ x < −1
3
-1 0 1
 7 -1  0
3/7
⇔ x ∈ [1, ∞ ) ∨ x ∈ ∅
⇔ x ∈ [1, ∞ ) .
5. Ta~ka B bi}e na pravoj n koja je normalna na datu pravu p ,

prolazi kroz ta~ku A , a presek prave p i prave n je sredi{te duì
1 1
AB (sl. 112). Eksplicitni oblik prave p je y = − x + , iz ~ega
2 2
1
se dobija da je k p = − . Koeficijent pravca normale n na datu
2
220
1
pravu je k n = − = 2 . Kako prava n prolazi kroz ta~ku A ,
kp
jedna~ina prave n bi}e y + 3 = 2 ( x − 2 ) ili 2 x − y − 7 = 0 .
Presek pravih p i n nalazimo re{avawem

sistema jedna~ina: A
S
x + 2y −1 = 0 ⎫ x + 2 y − 1 = 0⎫ x=3 ⎫ B n
⎬⇒ ⎬⇒ ⎬
2 x − y − 7 = 0⎭ − 5y − 5 = 0 ⎭ y = −1⎭
p
Sl. 112
Sredi{te duì AB je ta~ka S (3,−1) . Ako sa x i y ozna~imo
koordinate ta~ke B , bi}e prema formulama za sredi{te duì:
2+ x −3+ y
=3 i = −1 , iz ~ega sledi da je x = 4 i y = 1 .
2 2
Dakle, traèna ta~ka je ta~ka B(4,1) .
6. Videti 6. zadatak iz 2000-te godine.

V
7. U pravouglom trouglu VOS (sl.113) je:
OS 1 a 3
cos α = , OS = ⋅ , VS = h.
VS 3 2
Kako za bazu i omota~ date piramide h H
2
a 3 ah
vaè formule B = i M =3 ,
4 2 α
prema uslovu zadatka }e biti S O
3ah a 3 2
M : B = 3 : 1 , odnosno : = 3 :1 .
2 4 Sl. 113
3ah a 2 3 a
Odavde dobijamo da je = , tj. h = .
2 4 2
a 3
3
Dakle, cos α = 6 = .
a 3
2
221
8. Neka je a1 prvi ~lan , a d > 0 razlika rastu}eg aritmeti~kog
niza. Prema uslovu zadatka bi}e a1 + a 2 + a3 + a 4 = 26 i
a 2 ⋅ a3 = 40 . Za ~lanove aritmeti~kog niza vaì da je
an = a1 + ( n − 1) d , n ∈ N , na osnovu ~ega iz prethodnih jedna~ina
( ) (
a1 + a1 + d + a1 + 2d + a1 + 3d = 26 ⎫⎪) ( )
⎬ , koji je
( )( )
dobijamo sistem
a1 + d ⋅ a1 + 2d = 40 ⎪
⎭
4a1 + 6d = 26 ⎫
ekvivalentan sistemu ⎬ . Iz prve jedna~ine je
a1 + 3a1d + d 2 = 40⎭
2
13 − 3d
a1 = , {to ,zamenom u drugu, daje jedna~inu 9 − d 2 = 0. Kako je
2
d > 0 , jedino re{ewe sistema je d = 3, a1 = 2 . Dakle,
a1 = 2, a 2 = 5, a3 = 8 , itd.
9. Koriste se formule:
α +β α −β y
1) cos α + cos β = 2 cos cos ,
2 2 π
2) 2 sin α cos α = sin 2α , 5
6π ⎛ π⎞ π 0 x
3) sin = sin ⎜ π + ⎟ = − sin (sl. 114),
5 ⎝ 5⎠ 5 6π
5
3π ⎛ 2π ⎞ 2π
4) sin = sin ⎜ π − ⎟ = sin (sl. 115). Sl.114
5 ⎝ 5 ⎠ 5
3π y 2π
Dakle, dobijamo da je 5 5
2π 4π 2π 4π
+ −
2π 4π 5 5 5 5 =
cos + cos = 2 cos cos x
5 5 2 2 0
3π ⎛ π⎞ 3π π
= 2 cos cos ⎜ − ⎟ = 2 cos cos =
5 ⎝ 5⎠ 5 5
Sl. 115
222
3π 3π π π
cos sin 2 cos sin
=2 5 5 ⋅ 5 5 =
3π π
sin 2 sin
5 5
6π 2π ⎛ π⎞ 2π
sin sin sin ⎜ − ⎟ sin
= 5 5 = 1⋅ ⎝ 5⎠ 5 1
=− .
3π π 2 2π π 2
2 sin sin sin sin
5 5 5 5
10. Funkcije f : A → B i g : C → D su jednake ako i samo ako je

( f , A, B ) = (g , C , D ) .
2
x2 x y
f1 ( x ) = = = x , x ≠ 0 , odnosno
x x
⎧ x, x > 0 0 x
f1 ( x ) = ⎨ .
⎩ − x, x < 0 Sl. 116
Grafik funkcije f1 prikazan je na slici 116.
f 2 ( x ) = x 2 = x , x ∈ R , odnosno y
⎧ x, x ≥ 0
f2 ( x ) = ⎨ .
⎩ − x, x < 0 0 x
Grafik funkcije f 2 prikazan je na slici 117. Sl. 117
y
f3 ( x ) = eln x = x, x > 0 .
Grafik funkcije f3 prikazan je na slici 118. 0 x

Sl. 118
223
x 2 − x x( x − 1)
f 4 (x ) =
y
= = x, x ≠ 1 .
x −1 x −1
1
0
Grafik funkcije f 4 prikazan je na slici 119.
1 x
Sl. 119
−1
⎛1⎞
f 5 (x ) = ⎜ ⎟ = x, x ≠ 0 . y
⎝ x⎠
Grafik funkcije f5 prikazan je na slici 120.
0 x
Sl. 120
Me|u datim funkcijama nema jednakih.
( f1 + f 5 )(x ) = f1 (x ) + f 5 (x ) = x + x, x ≠ 0 , y
odnosno
0, x < 0
(f 1
+ f5 ) ( x ) = ⎧⎨2 x, x > 0 . 2
⎩
0 1 x
Grafik funkcije f1 + f5 prikazan je
na slici 121. Sl.121
y
4
( f1 ⋅ f 5 )(x ) = f1 (x ) ⋅ f 5 (x ) = x ⋅ x , x ≠ 0,
odnosno
⎧ x2 , x > 0
1 ⋅ f (f
5 )( x ) = ⎨ 2 -2 0 2 x
⎩− x , x < 0
Grafik funkcije f1 ⋅ f5 prikazan je na
slici 122.
-4
Sl. 122
224
3. grupa 2001. god.
1. Izra~unati:
⎛ ⎛ 2 ⎞ −2 4 ⎛ 1 3 3 ⎞ ⎞ ⎛ 1 2 ⎞ 7− 5 7+ 5
a) ⎜ ⎜ ⎟ − − ⎜ − : ⎟ ⎟ : ⎜ − ⎟ ; b) + ;
⎜⎝ 3 ⎠ 5 ⎝ 2 2 8 ⎠ ⎟⎠ ⎝ 8 5 ⎠ 7+ 5 7− 5
⎝
1
v) ( −0 ,5 ) + log 2 .
−4
2x + 5 2 − 5x x + 1
a) − = ; b) x−3 + x = 9.
3 7 6

cos 2 x + 3 sin 2 x + 2 3 sin x cos x = 1 .
log 1 x 2 − 4 ≥ log 1 ( 2 x − 1) .
3 3
5. Na pravoj x + y + 2 = 0 odrediti ta~ku podjednako udaqenu od

ta~aka A(1,−2) i B(3,6) .
6. Podno`je visine koja odgovara hipotenuzi pravouglog trougla

deli tu hipotenuzu na odse~ke duìna 25,6cm i 14,4cm .
Izra~unati povr{inu kruga upisanog u taj trougao.
7. U sferu polupre~nika R upisan je vaqak maksimalne zapremine.

Koliki je polupre~nik osnove tog vaqka?
8. Odrediti opadaju}i aritmeti~ki niz kod kojeg je zbir drugog i

petog ~lana − 1 , a proizvod ~etvrtog i {estog ~lana 16 .
y
⎫
3 x
− 2 2
= 7 ⎪.
9. Re{iti sistem jedna~ina ⎬
32 x − 2 y = 77 ⎪⎭
10. U xOy - ravni skicirati linije ~ije su jedna~ine:

−x (
ln x 2 − 2 x )
a) y = kx + k + 1 , k ∈ R ; b) y = 2 ; v) y = e .
225
3. grupa 2001. god. ( re{ewa)
⎛ ⎛ 2 ⎞ −2
4 ⎛ 1 3 3 ⎞⎞ ⎛ 1 2 ⎞
1. a) ⎜ ⎜ ⎟ − −⎜ − : ⎟⎟ :⎜ − ⎟ =
⎜ 5 ⎝ 2 2 8 ⎠ ⎟⎠ ⎝ 8 5 ⎠
⎝⎝ 3 ⎠
⎛ ⎛ 3 ⎞2 4 ⎛ 1 3 8 ⎞ ⎞ ⎛ 5 16 ⎞
=⎜⎜ ⎟ − − ⎜ − ⋅ ⎟⎟ :⎜ − =
⎜ ⎝ 2 ⎠ 5 ⎝ 2 2 3 ⎠ ⎟ ⎝ 40 40 ⎟⎠
⎝ ⎠
⎛9 4 ⎛1 ⎞ ⎞ ⎛ 11 ⎞ ⎛ 45 16 10 80 ⎞ ⎛ 40 ⎞
= ⎜ − − ⎜ − 4⎟⎟ : ⎜ − ⎟ = ⎜ − − + ⎟⋅⎜ − ⎟ =
⎝4 5 ⎝2 ⎠ ⎠ ⎝ 40 ⎠ ⎝ 20 20 20 20 ⎠ ⎝ 11 ⎠
99 ⎛ 40 ⎞
= ⋅ ⎜ − ⎟ = −18 .
20 ⎝ 11 ⎠
7− 5 7+ 5 7− 5 7− 5 7+ 5 7+ 5
b) + = ⋅ + ⋅ =
7+ 5 7− 5 7+ 5 7− 5 7− 5 7+ 5
( ) ( )
2 2
7− 5 7+ 5 7 − 2 35 + 5 7 + 2 35 + 5
= + = + = 12.
( 7 ) −( 5) ( 7 ) −( 5)
2 2 2 2
2 2
−4
−4 1 ⎛ 1⎞
v) ( −0 ,5 ) + log 2 = ⎜ − ⎟ + log 2 2−1 =
2 ⎝ 2⎠
= ( −2 ) − log 2 2 = 24 − 1 = 16 − 1 = 15 .
4
2. a)Ako datu jedna~inu pomnoìmo sa NZS (3,7,6) = 42 , dobijamo da je

2x + 5 2 − 5x x + 1
− = ⇔ 14(2 x + 5) − 6(2 − 5 x ) = 7( x + 1)
3 7 6
⇔ 28x + 70 − 12 + 30 x = 7 x + 7
⇔ 51x + 51 = 0
⇔ x = −1 .
b) Jedna~ina ima smisla za x − 3 ≥ 0 i 9 − x ≥ 0 , tj. za 3 ≤ x ≤ 9 .
x −3 + x = 9 ⇔ x −3 = 9− x ∧ x ≥ 3∧ x ≤ 9
⇔ x − 3 = 81 − 18 x + x 2 ∧ 3 ≤ x ≤ 9
⇔ x 2 − 19 x + 84 = 0 ∧ 3 ≤ x ≤ 9
⇔ ( x = 12 ∨ x = 7 ) ∧ 3 ≤ x ≤ 9
⇔ x =7.
226
3. cos 2 x + 3 sin 2 x + 2 3 sin x cos x = 1
(
⇔ cos 2 x + sin 2 x + 2 sin 2 x + 2 3 sin x cos x − sin 2 x + cos 2 x = 0 )
(
⇔ 2 sin x sin x + 3 cos x = 0 )
⇔ sin x = 0 ∨ sin x + 3 cos x = 0
(
⇔ sin x = 0 ∨ tgx = − 3 ∧ cos x ≠ 0 )
⎛ 2π π ⎞
⇔ x = kπ , k ∈ Z ∨ ⎜ x = + lπ , l ∈ Z ∧ x ≠ + sπ , s ∈ Z ⎟
⎝ 3 2 ⎠
2π
⇔ x = kπ , k ∈ Z ∨ x = ,l ∈ Z .
3
π
Za cos x = 0 data jedna~ina bila bi nemogu}a. Na primer, za x =
2
π 1
dobili bismo da je sin = , {to je neta~no.
2 3
1
4. Logaritamska funkcija sa osnovom je opadaju}a. Dakle,
3
( )
log 1 x 2 − 4 ≥ log 1 ( 2 x − 1) ⇔
3 3
⇔ x − 4 ≤ 2 x −1∧ x2 − 4 > 0 ∧ 2 x −1 > 0

2
⎛ 1⎞ ⎛1 ⎞
⇔ x − 2 x − 3 ≤ 0 ∧ x ∈ (− ∞,−2 ) ∪ (2, ∞ ) ∧ x ∈ ⎜ − ∞,− ⎟ ∪ ⎜ , ∞ ⎟
2
⎝ 2⎠ ⎝2 ⎠
⇔ −1 ≤ x ≤ 3 ∧ x ∈ (− ∞,−2) ∪ (2, ∞ )
⇔ x ∈ [− 3,3] ∧ x ∈ (− ∞,−2) ∪ (2, ∞ )
-3 3
-2 -1 0 1 2
⇔ x ∈ [− 3,−2) ∪ (2,3] .
Napomena:
2
1) x = x2, x ∈ R ,
2
2) x − 2 x − 3 ≤ 0 ⇔ x = t ∧ t 2 − 2t − 3 ≤ 0
227
⇔ x = t ∧ ( t + 1)( t − 3) ≤ 0
f (t )
⇔ x = t ∧ t ∈ [− 1,3] (sl. 123)
⇔ −1 ≤ x ≤ 3
-1 0 3 t
⇔ x ≥ −1 ∧ x ≤ 3
⇔ x ∈ (− ∞, ∞ ) ∧ x ∈ [− 3,3]
Sl. 123
⇔ x ∈ [− 3,3] .
5. I na~in: (Vidi sliku 124.)
Traèna ta~ka M je presek simetrale s duì AB i date prave p .
Sredi{te duì AB je ta~ka S (2,2 ) ~ije koordinate dobijamo kao
poluzbirove odgovaraju}ih koordinata krajwih ta~aka duì A i B .
Simetrala s sadrì ta~ku S i normalna je na pravoj l koja je
odre|ena ta~kama A i B .
6 − (− 2 ) 1
Iz uslova k l ⋅ k s = −1 i k l = dobijamo da je k s = − . Dakle,
3 −1 4
jedna~ina prave s je y − 2 = − ( x − 2 ) , odnosno x + 4 y − 10 = 0 .
1
4
x + 4 y − 10 = 0⎫
Re{avawem sistema jedna~ina ⎬ dobijamo koordinate
x + y + 2 = 0⎭
ta~ke M : x = −6, y = 4 .
II na~in: (Vidi sliku 125.)
Proizvoqna ta~ka P na pravoj p ima koordinate x P = x i
y P = −2 − x . Iz uslova d (P, A) = d (P, B ) dobijamo da je:
(x − 1)2 + (− 2 − x + 2)2 = (x − 3)2 + (− 2 − x − 6)2 odakle sledi da je
x = −6 . Dakle, ta~ka P ima koordinate: x = −6 , y = 4 .
p p y
M x
0 x
l
A S B −2− x P( x,−2 − x )
Sl. 124 Sl. 125
228
6. Neka je D podno`je visine iz temena B (sl. 126) na hipote-
nuzu AC, AD = 14,4 cm i DC = 25,6 cm i neka je r polupre~nik upisa-
nog kruga datog trougla. Tada iz sli~nosti trouglova ADB i ABC sle-
di da je AB : AD = AC : AB , odnosno AB 2 = AD ⋅ AC , a iz sli~nosti
trouglova BCD i ABC sledi da je BC : DC = AC : BC , odnosno
BC 2 = DC ⋅ AC .
B
r
Kako je r
AC = AD + DC = 40cm , y
r r
AB = AD ⋅ AC = 24cm i x
h r
BC = DC ⋅ AC = 32cm ,
A x D E y C
AB + BC + AC
to je s = = 48cm . Sl. 126
2
AB ⋅ BC
Povr{inu trougla moèmo izra~unati na dva na~ina: PΔ =
2
tj. PΔ = 384cm 2 ili PΔ = r ⋅ s . Iz toga proisti~e da je r = 8cm , a
povr{ina kruga je P = r 2π , odnosno P = 64π cm 2 .
II na~in:
Iz sli~nosti trouglova ABD i BCD sledi da je BD : AD = DC : BD ,
odnosno BD 2 = AD ⋅ DC , odakle dobijamo da je
BD = AD + DC = 19, 2cm. Kako je BC = BD + DC i AB = AD + BD 2 ,
2 2 2 2 2
to je BC = 32cm i AB = 24 cm.
III na~in:
Kada se odrede stranice AB i BC , prema oznakama sa slike
( AE = x, EC = y ) bi}e:
x + r = 24 ⎫ x + r = 24 ⎫
⎪ ⎪
y + r = 32 ⎬ ⇒ x + y + 2r = 56⎬ ⇒ r = 8cm
x + y = 40⎪⎭ x + y = 40 ⎪
⎭
229
7. Neka je r polupre~nik osnove vaqka, a H visina vaqka upisanog u
sferu polupre~nika R ( R je konstanta). Primenom Pitagorine
teoreme izrazimo H u funkciji od r (sl. 127) .
2 r
⎛H ⎞
⎜ ⎟ = R −r
2 2
⎝ 2⎠ H
R
H H 2
= R 2 − r 2 (jer je H > 0 )
2
H = 2 R2 − r2
Sl. 127
Zapremina vaqka je funkcija od r, tj.
V = V (r ) = B ⋅ H = r 2π ⋅ 2 R 2 − r 2 .
⎡ −2 r ⎤ ⎡ r3 ⎤
V ′ ( r ) = 2π ⎢ 2r R 2 − r 2 + r 2 ⎥ = 2π ⎢ 2r R 2 − r 2 − ⎥=
⎣⎢ 2 R 2 − r ⎦⎥ ⎣⎢ R 2 − r 2 ⎥⎦
( ) −r
2
2r R2 − r 2 3
2rR 2 − 3r 3
= 2π ⋅ = 2π ⋅ ⋅
R2 − r 2 R2 − r 2
R 6
V ′ ( r ) = 0 za r = .
3
⎛ 4 R 2 rπ − 6r 3π ⎞′
V ′′ ( r ) = ⎜ ⎟⎟ =
⎜
⎝ R2 − r 2 ⎠
−2 r
( 4R π − 18r π )
2 2
(
R 2 − r 2 − 4 R 2 rπ − 6r 3π ⋅ ) 2 R2 − r 2 ⋅
=
R2 − r 2
⎛R 6⎞ R 6
Budu}i da je V ′′ ⎜
⎜ 3 ⎟⎟ < 0 , za r=
3
vaqak }e imati
⎝ ⎠
maksimalnu zapreminu.
230
8. Neka je a1 prvi ~lan i d < 0 razlika opadaju}eg aritmeti~kog
niza. Tada vaì:
a 2 + a5 = −1⎫ a1 + d + a1 + 4d = −1⎫ 2a1 + 5d = −1 ⎫

⎬⇒ ⎬⇒ 2 ⎬⇒
a 4 ⋅ a 6 = 16 ⎭ (a1 + 3d )(a1 + 5d ) = 16⎭ a1 + 8a1 d + 15d 2 = 16⎭
− 1 − 5d ⎫
a1 = ⎪ − 1 − 5d ⎫
2 ⎪ a1 = ⎪
⇒ 2 ⎬⇒ 2 ⎬⇒
⎛ − 1 − 5d ⎞ − 1 − 5d
⎜ ⎟ +8 d + 15d = 16⎪
2
5d − 6d − 63 = 0⎪⎭
2
⎝ 2 ⎠ 2 ⎪⎭
a1 = 7 ⎫
⇒ ⎬.
d = −3⎭
Traèni opadaju}i niz je: 7,4,1,−2,−5,... .
y
9. Uvedimo smene: 3 = u i 2 = v .Tada }e biti:
x 2
u−v = 7 ⎫ u−v = 7 ⎫ u − v = 7 ⎫ u − v = 7⎫
⎬⇒ ⎬⇒ ⎬⇒ ⎬⇒
u − v = 77⎭ (u − v )(u + v ) = 77⎭
2 2
u + v = 11⎭ 2u = 18 ⎭
v = 2⎫
⇒ ⎬.
u = 9⎭
Dakle,
3x = 9 ⎫ 3 x = 32 ⎫ x = 2⎫
⎪ ⎪ y k>0
y ⎬⇒ y ⎬⇒ ⎬.
2 = 2⎪⎭
2
2 = 2 ⎪⎭
2 1 y = 2 ⎭
10. a) Jedna~inu y = kx + k + 1, k ∈ R M 1 k=0

napi{imo u obliku
y − 1 = k ( x + 1), k ∈ R -1 x
0
Sve prave ovog skupa prolaze kroz
k<0
ta~ku M (−1,1) . Prava x = −1 je jedina
prava date ravni koja prolazi kroz
ta~ku M , ali nije iz zadatog skupa(sl. 128). Sl. 128
231
b)
2−x y 2x Grafik funkcije
− x ⎧2 − x , x ≥ 0
2 y=2 =⎨ x
⎩ 2 , x< 0
1 prikazan je na slici 129.
-2 -1 0 1 2 x
Sl. 129
y
v)
0 2 x
Sl. 130
ln( x 2 − 2 x )
Funkcija y = e definisana je za x 2 − 2 x > 0 i vaì:
y=e
(
ln x 2 − 2 x ) = x2 − 2 x = x ( x − 2) , x ( x − 2) > 0 .
Grafik funkcije prikazan je na slici 130.
232
4. grupa 2001. god.
1. a) Izra~unati 5% broja A , ako je
1 −1
−4
⎛1⎞ ⎛ 1 ⎛ 2 ⎛ 5 ⎞⎞⎞
⎛ 7 ⎞2
A= ⎜ ⎟ − (256 ) : ⎜⎜ − ⎜⎜ : ⎜ − ⎟ ⎟⎟ ⎟⎟ .
+ ⎜2 ⎟
0 , 25
⎝2⎠ ⎝ 9⎠
⎝ 5 ⎝ 3 ⎝ 3 ⎠⎠⎠
a −b
3 3
a3 + b3
b) Uprostiti − .
ab ab
a+b− a −b+
a+b a −b
5x − 3 7 x − 4 x − 1 −3 x 2 − 4
= 1 ( x ∈ R) .
4
a) − = ; b) 2 x
2 3 4
3. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu: cos 2 x − cos 8 x + cos 6 x = 1 .
4. Re{iti nejedna~inu (
log 1 x 2 − 4 x + 3 ≥ −3 . )
2
5. Odrediti jedna~ine tangenti krive 2 x 2 + y 2 = 6 konstruisanih

iz ta~ke A( 4,−1) .
6. Izra~unati povr{inu trapeza ako su duìne wegovih osnovica

44cm i 16cm a krakova 25cm i 17cm .
7. Izra~unati zapreminu prave zarubqene kupe ako su povr{ine

wenih osnova 64π cm 2 i 4π cm 2 , a povr{ina omota~a 100π cm 2 .
8. Na}i rastu}i aritmeti~ki niz u kome je zbir prva tri ~lana 27, a
zbir wihovih kvadrata 275 .
(x )
+ y 2 y−x = 1 ⎫ 2
2
⎪
⎬.
( )
x −y
2
9 x +y =6
2
⎪
⎭
10. U xOy - ravni predstaviti skupove odre|ene relacijama:
a) (x 2 − y )( x − y + 1) ≥ 0 ; (
b) (x 2 + y 2 − 4 ) y − x < 0 ; )
v) ( x − 4 )( y − 1)( y − ln x ) > 0 .
233
1. a) Ozna~imo dati broj sa A . Tada je :

1 −1
−4
⎛1⎞ ⎛ 25 ⎞ 2 ⎛ 1 ⎛ 2 ⎛ 5 ⎞⎞⎞
− (256 )
1
A=⎜ ⎟ 4 +⎜ ⎟ : ⎜⎜ − ⎜⎜ : ⎜ − ⎟ ⎟⎟ ⎟⎟ =
⎝2⎠ ⎝ 9 ⎠ ⎝ 5 ⎝ 3 ⎝ 3 ⎠⎠⎠
1
1 2⋅ −1
⎛5⎞ ⎛1 2 3⎞
( )
2
= 2 − 16
4 2 4
+⎜ ⎟ :⎜ + ⋅ ⎟ =
⎝3⎠ ⎝5 3 5⎠
−1
5 ⎛3⎞ 5 5
= 16 − 4 + : ⎜ ⎟ = 12 + : = 12 + 1 = 13
3 ⎝5⎠ 3 3
5 5 65
A ⋅ 5% = A = 13 = = 0,65 .
100 100 100
a 3 − b3 a 3 + b3
b) − =
ab ab
a+b− a−b+
a+b a −b
( a − b ) ( a 2 + ab + b2 ) ( a + b ) ( a 2 − ab + b2 )
= − =
( a + b ) − ab ( a − b ) + ab
2 2
a+b a−b
=
(a 2
− b2 ) (a 2
+ ab + b 2 ) − (a 2
− b2 ) (a 2
− ab + b 2 )=
a + ab + b
2 2
a − ab + b
2 2
= a 2 − b2 − a 2 + b2 = 0
pod uslovom da je a ≠ ±b .
2. a) Ako datu jedna~inu pomnoìmo sa NZS (2,3,4) = 12 , dobijamo da
5x − 3 7 x − 4 x − 1
je − = ⇔ 6(5 x − 3) − 4(7 x − 4 ) = 3( x − 1)
2 3 4
⇔ 30 x − 18 − 28x + 16 = 3x − 3
⇔ −x + 1 = 0
⇔ x = 1.
234
−3 x 2 − 4
= 1 ⇔ 2 x −3 x − 4 = 2 0
4 4 2
x
b) 2
⇔ x 4 − 3x 2 − 4 = 0
⇔ t 2 − 3t − 4 = 0 ∧ t = x 2
⎛ 3 + 9 + 16 3 − 9 + 16 ⎞
⇔ ⎜⎜ t = ∨t = ⎟ ∧ t = x2
⎟
⎝ 2 2 ⎠
⇔ (t = 4 ∨ t = −1) ∧ t = x 2
⇔ x2 = 4 (jer je x ∈ R )
⇔ x = 2 ∨ x = −2 .
3. cos 2 x − cos 8 x + cos 6 x = 1 ⇔ cos 2 x + cos 6 x − (1 + cos 8 x ) = 0

⇔ 2 cos 4 x cos 2 x − 2 cos 2 4 x = 0
⇔ 2 cos 4 x ( cos 2 x − cos 4 x ) = 0
⇔ 2 cos 4 x ( 2 sin 3x sin x ) = 0
⇔ cos 4 x = 0 ∨ sin 3 x = 0 ∨ sin x = 0
π
⇔ 4 x = + kπ ∨ 3 x = lπ ∨ x = sπ , k , l , s ∈ Z
2
π kπ lπ
⇔x= + , k∈Z ∨ x = , l∈Z .
8 4 3
lπ
(Re{ewa oblika x = sπ , s ∈ Z ukqu~ena su u skup x = , l ∈ Z za
3
l = 3s, s ∈ Z .)
4.
3
⎧ x 2 − 4 x + 3, x ≥ 0
⎪
⎪
⎪ 1 3
⎪
f (x ) = x 2 − 4 x + 3 = ⎨
⎪ 3
⎪
⎪
⎪ 2
⎩ x + 4 x + 3, x < 0 -3 -1
235
Data nejedna~ina ima smisla ako je x − 4 x + 3 > 0 .
2
[( ) (
x 2 − 4 x + 3 > 0 ⇔ x ≥ 0 ∧ x 2 − 4x + 3 > 0 ∨ x < 0 ∧ x 2 + 4x + 3 > 0 )]
⇔ ( x ≥ 0 ∧ x ∈ (− ∞,1) ∪ (3, ∞ )) ∨ ( x < 0 ∧ x ∈ (− ∞,−3) ∪ (− 1, ∞ ))
⇔ x ∈ [0,1) ∪ (3, ∞ ) ∨ x ∈ (− ∞,−3) ∪ (− 1,0)
⇔ x ∈ (− ∞,−3) ∪ (− 1,1) ∪ (3, ∞ )
Neka je (− ∞,−3) ∪ (− 1,1) ∪ (3, ∞ ) = D
−3
⎛1⎞
(
log 1 x − 4 x + 3 ≥ −3 ⇔ log 1
2
) ( )
x − 4 x + 3 ≥ log 1 ⎜ ⎟ ∧ x ∈ D
2
2 2 2 ⎝2⎠
(osnova logaritma mawa od 1)
−3
⎛1⎞
⇔ x −4x +3≤ ⎜ ⎟ ∧ x∈D
2
⎝2⎠
(( ) (
⇔ x − 4x + 3 ≤ 8 ∧ x ≥ 0 ∨ x 2 + 4x + 3 ≤ 8 ∧ x < 0 ∧ x ∈ D
2
))
(( ) (
⇔ x 2 − 4x − 5 ≤ 0 ∧ x ≥ 0 ∨ x 2 + 4x − 5 ≤ 0 ∧ x < 0 ∧ x ∈ D ))
0 0
-1 5 -5 1
⇔ ( x ∈ [− 1,5] ∧ x ∈ D ∧ x ≥ 0) ∨ ( x ∈ [− 5,+1] ∧ x ∈ D ∧ x < 0)

⇔ x ∈ [0,1) ∪ (3,5] ∨ x ∈ [− 5,−3) ∪ (− 1,0)
⇔ x ∈ [− 5,−3) ∪ (− 1,1) ∪ (3,5] .
5. Kanonski oblik jedna~ine elipse 2 x 2 + y 2 = 6 je
x2 y2 x2 y2
+ = 1 . Uslov dodira prave y = kx + n i elipse 2 + 2 = 1 je
3 6 a b
a k + b = n , pa je 3k + 6 = n . Ta~ka A(4,−1) pripada pravoj
2 2 2 2 2 2
3k 2 + 6 = n 2 ⎫
y = kx + n , pa je − 1 = 4k + n . Re{avawem sistema ⎬
− 1 − 4k = n ⎭
236
dobijamo da je (k1 , n1 ) = ⎛⎜ 5 ,− 33 ⎞⎟i (k 2 , n2 ) = (− 1,3) . Jedna~ine
⎝ 13 13 ⎠
traènih tangenti su: t1 : −5 x + 13 y + 33 = 0 i t 2 : x + y − 3 = 0 .
6. Neka je AB = 44cm, DC = 16cm, AD = 17cm, CB = 25cm , F podno-
`je visine h iz temena D i E ta~ka osnovice AB takva da je
DE || CB (sl.131). Tada je DE = 25cm i AE = 28cm . Kako su poznate
sve tri stranice trougla AED , wegovu povr{inu nalazimo
primenom Heronovog obrasca. Poluobim trougla AED je 35cm , pa je
PAED = 35 ⋅ (35 − 17 ) ⋅ (35 − 25) ⋅ (35 − 28) = 35 ⋅ 18 ⋅ 10 ⋅ 7 = 210cm 2 .

AE ⋅ DF
S druge strane je PAED = , iz ~ega sledi da je
2
DF = h = 15cm . Povr{ina trapeza je D C
a+b 44 + 16 A F E B
PABCD = ⋅h = ⋅ 15 = 450cm 2 . Sl. 131
2 2
7. Neka je r polupre~nik gorwe baze B2 , a R polupre~nik dowe ba-

ze B1 zarubqene kupe (sl. 132). Tada iz B1 = R 2π i B1 = 64π dobi-
jamo da je R = 8cm , a iz B2 = r 2π i B2 = 4π dobijamo da je r = 2cm .
Povr{ina omota~a zarubqene kupe izra~unava se po formuli
M = π s ( r + R ) , pa, kako je M = 100π , odavde dobijamo da je
s = 10 cm . Visinu zarubqene kupe izra~unavamo primenom Pitago-
rine teoreme. Prema podacima sa slike imamo da je
H 2 = s 2 − (R − r ) , odnosno H = 8cm .
2
Sada moèmo izra~unati zapreminu zarubqene kupe:
237
r V =
H
3
(
B1 + B1 B2 + B2 , tj. )
s
( )
H 8
H
V= 64π + 64π ⋅ 4π + 4π = 224 π cm3 .
R-r 3
R
Sl. 132
8. Neka je d > 0 (jer je niz rastu}i) i a1 = a − d , a 2 = a i a 3 = a + d .
Tada:
a1 + a 2 + a3 = 27 ⎫ a − d + a + a + d = 27 ⎫
⎬ ⇔ ⎬⇔
a12 + a 22 + a32 = 275⎭ (a − d )2 + a 2 + (a + d )2 = 275⎭
3a = 27 ⎫ a=9 ⎫ a=9 ⎫
⎬ ⇔ ⎬ ⇔ ⎬.
3a 2 + 2d 2 = 275⎭ 3 ⋅ 81 + 2d 2 = 275⎭ d 2 = 16⎭
Kako je d > 0 , bi}e a = 9 i d = 4 . Prvih nekoliko ~lanova niza

glasi: 5,9,13,17,21,...
(x +y ) 2 y − x = 1 ⎫⎪
2
2
9. ⎬⇔
( )
x 2 + y = 6 x − y ⎪⎭
2
9
x2 + y = 2x −y ⎫⎪ x 2 + y = 2 x − y ⎫⎪
2 2
⇔
−y −y x2 − y
⎬ ⇔
x2 − y
⎬⇔
9 ⋅ 2x = 2x ⋅3 ⎪ 3 =3 ⎪⎭
2 2
2
⎭
x2 + y = 2x
2−y
⎫⎪ x 2 + y = 4⎫ 2x 2 = 6⎫ x 2 = 3⎫
⇔ ⎬ ⇔ ⎬ ⇔ ⎬ ⇔ ⎬.
x2 − y = 2 ⎪⎭ x 2 − y = 2⎭ x 2 − y = 2⎭ y =1 ⎭
Re{ewa sistema su ure|eni parovi ( 3,1) i (− 3 ,1 . )

10. a) (x 2
− y )( x − y + 1) ≥ 0
⇔ (x 2
− y ≥ 0 ∧ x − y + 1 ≥ 0 ) ∨ (x 2 − y ≤ 0 ∧ x − y + 1 ≤ 0 )
(
⇔ y ≤ x2 ∧ y ≤ x + 1 ∨ y ≥ x2 ∧ y ≥ x + 1 ) ( )
238
y y y
1 1 1
-1 0 1 x -1 0 1 x -1 0 1 x
y≤x 2
y ≤ x +1 y ≤ x ∧ y ≤ x +1
2
Sl. 133 Sl. 134 Sl. 135

Na slici 133 osen~en je skup ta~aka ravni xOy za ~ije
koordinate vaì y ≤ x 2 .Ovaj skup se naziva podgraf grafa (ili
grafika ) funkcije y = x 2 . Na slici 134 je prikazan podgraf grafa
funkcije y = x + 1 , a na slici 135 je prikazan presek ova dva skupa.
y y y
1 1 1
-1 0 1 x -1 0 1 x -1 0 1 x
y ≥ x2 y ≥ x +1 y ≥ x2 ∧ y ≥ x +1
Sl. 136 Sl. 137 Sl. 138
Na slici 136 osen~en je skup ta~aka ravni xOy za ~ije koordinate

vaì y ≥ x 2 . Ovaj skup se naziva nadgraf grafa (ili grafika)
funkcije y = x 2 . Na slici 137 je prikazan nadgraf grafa funkcije
y = x + 1 , a na slici 138 je prikazan presek ova dva skupa.
Kona~no re{ewe, unija skupova prikazanih na slikama 135 i 138, je
prikazano na slici 139.
239
y
-1 0 1 x
(y ≤ x 2
∧ y ≤ x + 1) ∨ ( y ≥ x 2 ∧ y ≥ x + 1)
Sl. 139
b) (x 2
+ y 2 − 4 )( y − x ) < 0
⇔ (x 2
+ y 2 − 4 < 0 ∧ y − x > 0 ) ∨ (x 2 + y 2 − 4 > 0 ∧ y − x < 0 )
⇔ (x 2 + y 2 < 22 ∧ y > x ) ∨ (x 2 + y 2 > 22 ∧ y < x )

Na slici 142 prikazan je presek skupova osen~enih na slikama 140 i
141, a na slici 145 prikazan je presek skupova osen~enih na slikama
143 i 144. Kona~no re{ewe, unija skupova prikazanih na slikama 142
i 145, prikazan je na slici 146.
y y
y
0 2 x 0 2 x 0 2 x
x 2 + y 2 < 22 y> x x 2 + y 2 < 22 ∧ y > x

Sl. 140 Sl. 141 Sl. 142
240
y y y
0 2 x 0 2 x 0 2 x
x 2 + y 2 > 22 y< x x 2 + y 2 > 22 ∧ y < x

Sl. 143 Sl. 144 Sl. 145
y
0 2 x
(x 2
+ y 2 < 2 2 ∧ y > x ) ∨ (x 2 + y 2 > 2 2 ∧ y < x )
Sl. 146
Granice osen~ene oblasti ozna~ene su isprekidanom linijom i ne
pripadaju traènoj oblasti, jer relacija kojom je opisan traèni
skup sadrì znak stroge nejednakosti.
v) Funkcija y = ln x je definisana za x > 0 .
( x − 4 ) ( y − 1) ( y − ln x ) > 0 ⇔
⇔ ⎡⎣( ( x − 4 ) ( y − 1) > 0 ∧ y − ln x > 0 ) ∨ ( ( x − 4 ) ( y − 1) < 0 ∧ y − ln x < 0 ) ⎤⎦
{
⇔ ⎡⎣( ( x > 4 ∧ y > 1) ∨ ( x < 4 ∧ y < 1) ) ∧ y > ln x ⎤⎦ ∨
∨ ⎡⎣( ( x < 4 ∧ y > 1) ∨ ( x > 4 ∧ y < 1) ) ∧ y < ln x ⎤⎦ }

241
y y
y
1 1 1
0 1 e 4 x 0 1 e 4 x 0 1 e 4 x
(x < 4 ∧ y < 1) ∨ (x > 4 ∧ y > 1) y > ln x

Sl. 147 Sl. 148 Sl. 149
y y
y
1 1 1
0 1 e 4 x 0 1 e 4 x 0 1 e 4 x
(x > 4 ∧ y < 1) ∨ (x < 4 ∧ y > 1) y < ln x

Sl. 150 Sl. 151 Sl. 15 2
Na slici 149 prikazan je presek skupova osen~enih na

slikama 147 i 148, a na slici 152 prikazan je presek skupova
osen~enih na slikama 150 i 151. Kona~no re{ewe, unija skupova
prikazanih na slikama 149 i 152, prikazan je na slici 153.
y
0 1 e 4 x
Sl. 153
242
5. grupa 2001. god.
3
1. a) Izra~unati od razlike kvadrata brojeva A i B , ako je
4
1
− −2
⎛ ⎛ 2 3 ⎞2 1 ⎞ 3 1 ⎛1⎞ ⎛ 4 5⎞
A = ⎜ ⎜1 + ⎟ : ⎟ : i B= ⎜ ⎟ − ⎜ 5 −1 + : ⎟ ;
⎜ ⎝ 5 5 ⎠ 2 ⎟ 10 ⎝2⎠ ⎝ 3 3⎠
⎝ ⎠
b) Uporediti brojeve (i ) 49100 i 2 600 ; (ii ) 8 33 i 4 50 .
a)
2 − 3x 1 − 3x x + 2
8
−
7
=
4
; (
b) x 2 − x )2
+ 12 + 8 x = 8 x 2 .
1
3. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu sin x + cos x = .
sin x
x +3 2 x −3
⎛1⎞ ⎛1⎞
4. Re{iti nejedna~inu ⎜ ⎟ ≤⎜ ⎟ .
⎝2⎠ ⎝4⎠
5. Odrediti jedna~inu tetive parabole y 2 = 20 x koja prolazi kroz

ta~ku A(2,5) i podeqena je tom ta~kom na dva jednaka dela.
6. Stranice trougla ABC su AB = 28 , BC = 25 i AC = 17 .

Odrediti polupre~nike opisanog i upisanog kruga tog trougla.
7. Izra~unati zapreminu prave zarubqene kupe ~ija je povr{ina

omota~a jednaka zbiru povr{ina baza, a polupre~nici baza su
r = 3 cm i R = 6 cm .
1
8. Re{iti jedna~inu log 4 x − log 42 x + log 43 x − = .
3
9. U zavisnosti od realnog parametra k odrediti broj realnih
re{ewa jedna~ine x 3 + 3 x 2 − 4 = k .
10. Razmatramo ~etvorocifrene brojeve u dekadnom zapisu.

a) Koliko ih ukupno ima?
b) Koliko wih u zapisu ima samo jednu cifru 1?
v) Koliko ih je deqivo sa 25?
243
5. grupa 2001. god.(re{ewa)
1. a) Kako je
1 1
− −
⎛⎛ 2 3 ⎞ 1 ⎞ 2 3
1 ⎛⎜ ⎛ 7 3 ⎞ ⎞ 2 3 −
1
1
A = ⎜ ⎜1 + ⎟ : ⎟ : = ⎜ + ⎟ ⋅ 2⎟ ⋅ 10 = 8 3
⋅ 10 = ⋅ 10 = 5 i
⎜⎝ 5 5 ⎠ 2 ⎟ 10 ⎜⎝ ⎝ 5 5 ⎠ ⎟ 2
⎝ ⎠ ⎠
−2
⎛1⎞ ⎛ 4 5⎞ ⎛1 4 3⎞ ⎛1 4⎞
B = ⎜ ⎟ − ⎜ 5 −1 + : ⎟ = 4 − ⎜ + ⋅ ⎟ = 4 − ⎜ + ⎟ = 3 , to je
⎝2⎠ ⎝ 3 3⎠ ⎝5 3 5⎠ ⎝5 5⎠
4
(
3 2
A − B 2 ) = (5 2 − 3 2 ) = (25 − 9 ) = ⋅ 16 = 12 .
3
4
3
4
3
4
b) (i ) 49100 = 7 2 ( ) < (8 )
100 2 100
= 8 200 = 2 3 ( ) =2200 600
;
(ii ) 833 = (2 ) = 2 < 2
3 33 99 100
= 2 2⋅50 = (2 ) = 4
2 50 50
.
2. a) Ako datu jedna~inu pomnoìmo sa NZS (8,7,4 ) ,odnosno sa 56 ,

dobijamo da je
2 − 3x 1 − 3x x + 2
− = ⇔ 7(2 − 3x ) − 8(1 − 3x ) = 14( x + 2)
8 7 4
⇔ −11x − 22 = 0 ⇔ x = −2 .
(
b) x 2 − x ) 2
(
+ 12 + 8 x = 8 x 2 ⇔ x 2 − x − 8 x 2 − x + 12 = 0 ) 2
( )
⇔ x 2 − x = t ∧ t 2 − 8t + 12 = 0
⇔ x 2 − x = t ∧ (t = 6 ∨ t = 2)
⇔ x2 − x = 6 ∨ x2 − x = 2
⇔ x2 − x − 6 = 0 ∨ x2 − x − 2 = 0
⇔ x = 3 ∨ x = −2 ∨ x = 2 ∨ x = −1 .
3. Jedna~ina ima smisla za sin x ≠ 0 , odnosno za x ≠ kπ , k ∈ Z .
1
sin x + cos x = ⇒ sin 2 x + sin x cos x = 1
sin x
⇒ sin 2 x + sin x cos x = sin 2 x + cos 2 x
⇒ ( sin x − cos x ) cos x = 0
⎛π ⎞
⇒ sin x − sin ⎜ − x ⎟ = 0 ∨ cos x = 0
⎝2 ⎠
244
π ⎛ π⎞
⇒ 2 cos sin ⎜ x − ⎟ = 0 ∨ cos x = 0
4 ⎝ 4⎠
π π
⇒ x− = kπ , k ∈ Z ∨ x = + lπ , l ∈ Z
4 2
π π
⇒x= + kπ , k ∈ Z ∨ x =
+ lπ , l ∈ Z .
4 2
⎧ x + 3, x ≥ −3
4.Uzimaju}i u obzir da je x + 3 = ⎨
⎩− ( x + 3), x < −3
i da je osnova
eksponencijalne funkcije iz intervala (0,1) , pa je funkcija

opadaju}a(sl. 154), sledi da je
y
0 < a <1
x +3 2 x −3 x +3 2⋅(2 x −3 )
⎛1⎞ ⎛1⎞ ⎛1⎞ ⎛1⎞ 1
⎜ ⎟ ≤⎜ ⎟ ⇔⎜ ⎟ ≤⎜ ⎟ ax
⎝2⎠ ⎝4⎠ ⎝2⎠ ⎝2⎠
0 x
⇔ x + 3 ≥ 4x − 6 Sl. 154
⇔ ( x + 3 ≥ 4 x − 6 ∧ x ≥ −3) ∨ (− ( x + 3) ≥ 4 x − 6 ∧ x < −3)

⇔ (− 3x ≥ −9 ∧ x ≥ −3) ∨ (− 5 x ≥ −3 ∧ x < −3)
⎛ ⎞
⇔ ( x ≤ 3 ∧ x ≥ −3) ∨ ⎜ x ≤ ∧ x < −3 ⎟
3
⎝ 5 ⎠
-3
0 3 –3 0 35
⇔ x ∈ [− 3,3] ∨ x ∈ (− ∞,−3) ⇔ x ∈ (− ∞,3] .
5. Neka su M ( x1 , y1 ) i N ( x 2 , y 2 ) prese~ne ta~ke prave l ~ija je jedna-

~ina y=kx+n, i parabole p, ~ija je jedna~ina y 2 = 20 x . Sredi{te du-
y1 + y 2
ì MN je ta~ka A ( 2 ,5 ) , pa je = 5 (sl. 155). Ako izrazimo x iz
2
jedna~ine prave i tu vrednost uvrstimo u jedna~inu parabole, dobija-
20 20n
mo kvadratnu jedna~inu y 2 − y+ = 0 . Prema Vietovim for-
k k
245
20
mulama, za re{ewa y1 i y 2 ove jedna~ine vaì y1 + y 2 = . Dakle,
k
20
= 10 , tj. k=2. Kako ta~ka A(2,5) pripada pravoj y=2x+n, bi}e
k
2 ⋅ 2 + n = 5 , tj. n=1. Jedna~ina traène prave je y=2x+1.
l
y C
N
b a
A r
M R
0 x A c B
Sl. 156
Sl. 155
a+b+c
6. Poluobim trougla je = 35 . Povr{inu trougla
s=
2
moèmo na}i pomo}u Heronovog obrasca P = s(s − a )(s − b )(s − c ) .
Dakle, PΔ = 35 ⋅ ( 35 − 17 ) ⋅ ( 35 − 25) ⋅ ( 35 − 28 ) = 210 , pa iz PΔ = rs
abc
(sl. 156) sledi da je 210 = 35r, odnosno r = 6, a iz PΔ = sledi
4R
85
da je R = ⋅
6
7. Povr{inu omota~a zarubqene kupe dobijamo prema obrascu
M = π s ( r + R ) .Prema uslovu zadatka je M = B1 + B2 , odnosno
( ) ( )
M = π r 2 + R 2 . Dakle, π r 2 + R 2 = π s ( r + R ) , iz ~ega dobijamo da
246
je s = 5cm . Primenom Pitagorine teoreme (sl. 157) nalazimo
visinu : H = s 2 − (R − r ) = 4cm . Zapremina zarubqene kupe je
2
V =
H
3
(
B1 + B1 B2 + B2 , odnosno) H
H
s
R-r
R
V =
4
3
(
9π + 9π ⋅ 36π + 36π = 84π cm 3 . ) Sl. 157
8. Leva strana jedna~ine je zbir beskona~no mnogo ~lanova

geometrijskog niza za koji je a1 = log 4 x i q1 = − log 4 x , pri ~emu je
x ≠ 0.
log 4 x
Za − log 4 x < 1 zbir svih ~lanova niza postoji i S∞ = ⋅
1 + log 4 x
Prema uslovu zadatka vaì:
log 4 x 1 1
1
= ⇒ log 4 x = ⇒ x = 4 2 ⇒ x = 2 ∨ x = −2 .
1 + log 4 x 3 2
9. Neka je f ( x ) = x 3 + 3 x 2 − 4 . y
f (x ) = x3 + 3x 2 − 4
Analizirajmo ovu funkciju i
skicirajmo wen grafik.
1) D f = R . 1 x
-2 0
2) f (1) = 0 ⇒ ( x − 1) f ( x ) .
f ( x ) = ( x − 1)( x + 2 ) ;
2
-4 Sl. 158
f ( x ) = 0 ⇔ x = 1 ∨ x = −2 .
247
⎛ 3 4⎞
x →∞
( )
3) lim x 3 + 3 x 2 − 4 = lim x3 ⎜ 1 +
x →∞
⎝
− ⎟=∞ .
x x3 ⎠
⎛ 3 4⎞
x →−∞
( )
lim x3 + 3 x 2 − 4 = lim x3 ⎜1 + − 3 ⎟ = −∞ .
x →−∞
⎝ x x ⎠
4) f ′( x ) = 3 x 2 + 6 x = 3 x( x + 2 ) ;
f ′( x ) = 0 ⇔ x = 0 ∨ x = −2 .
Prvi izvod funkcije f pozitivan je za x ∈ (− ∞,−2 ) ∪ (0, ∞ ) , a
negativan za x ∈ (− 2,0 ) , pa je funkcija f rastu}a u intervalima
(− ∞,−2) i (0, ∞ ) , a opadaju}a u intervalu (− 2,0) .
5) f ′′( x ) = 6 x + 6
f ′′ ( 0 ) = 6 ⇒ f min ( 0 ) = −4 .
f ′′ ( −2 ) = −6 ⇒ f max ( −2 ) = 0 .
Grafik funkcije f je prikazan na slici 158.

Neka je g ( x ) = k , k ∈ R . Grafik funkcije g je prava paralelna
sa Ox -osom, a apscise prese~nih ta~aka grafika funkcija f i g su
re{ewa jedna~ine f ( x ) = k , k ∈ R (sl. 159). Prema tome, jedna~ina

f ( x ) = k ima:
1) jedno re{ewe, ako je k ∈ (− ∞,−4 ) ∪ (0, ∞ ) , y
2) dva re{ewa, ako je k ∈ {0,−4},
3) tri re{ewa, ako je k ∈ (− 4,0) . f (x ) = x 3 + 3 x 2 − 4

-2 0 1 x
g (x ) = k
-4
Sl. 159
248
10. a) êtvorocifreni brojevi na mestu hiqada mogu imati bilo koju
cifru iz skupa {1,2,3,4,5,6,7,8,9}, a na mestu stotina, desetica ili
jedinica bilo koju cifru iz skupa {0,1,2,3,4,5,6,7,8,9} . Dakle,
razli~itih ~etvorocifrenih brojeva ima 9 ⋅ 10 ⋅ 10 ⋅ 10 = 9000 .
b) Cifra 1 moè biti samo na jednom od ~etiri dekadna mesta, a
ostale tri cifre mogu biti iz skupa {2,3,4,5,6,7,8,9} ili iz skupa
{0,2,3,4,5,6,7,8,9}. Dakle, ~etvorocifrenih brojeva koji u dekadnom
zapisu imaju samo jednu cifru 1 ima
1 ⋅ 9 ⋅ 9 ⋅ 9 + 8 ⋅ 1 ⋅ 9 ⋅ 9 + 8 ⋅ 9 ⋅ 1 ⋅ 9 + 8 ⋅ 9 ⋅ 9 ⋅ 1 = 2673 .
v) Neka je abcd ~etvorocifren broj sa dekadnim ciframa a,b,c i d,
pri ~emu a nije 0.
abcd = a ⋅1000 + b ⋅100 + c ⋅10 + d

= (a ⋅ 10 + b ) ⋅ 100 + c ⋅ 10 + d
= (a ⋅ 10 + b ) ⋅ 4 ⋅ 25 + c ⋅ 10 + d
Broj abcd bi}e deqiv sa 25 ako je c ⋅10 + d jedan od brojeva 100, 75,
50 ili 25, tj. ako se broj abcd zavr{ava sa 00, 25, 50 ili 75. Za svaku
od te ~etiri mogu}nosti cifra a moè uzeti vrednosti iz skupa
{1,2,3,4,5,6,7,8,9} a cifra b iz skupa {0,1,2,3,4,5,6,7,8,9}.
Dakle, ~etvorocifrenih brojeva koji su deqivi sa 25 ima
4 ⋅ 9 ⋅ 10 = 360 .
249
Tre}i deo
ZADACI SA PRIJEMNIH ISPITA IZ

MATEMATIKE
(sa kona~nim re{ewima i uputstvima)
1. grupa 1997. god.
⎛ 2 1⎞ 7
⎜1,75 : − 1,75 ⋅ 1 ⎟ :
1. Izra~unati: ⎝
8 ⎠ 12
: (6,79 : 0,7 + 0,3) .
3
⎛ 17 ⎞
⎜ − 0,0325 ⎟ : 400
⎝ 80 ⎠
2. Re{iti jedna~inu 2 x + 14 − x − 7 = x + 5 .
sin 160°
= 2.
( )
3. Dokazati jednakost
sin 100° cos 4 40° − sin 4 40°
4. Re{iti sistem jedna~ina:
( )
log x 2 + y 2 = 1 + log 13 ( log x = log10 x )
log ( x + y ) = log ( x − y ) + 3 log 2.
5. Odrediti ta~ku parabole y 2 = 4 x koja je najblià pravoj

x − y +3 = 0.
6. Izra~unati povr{inu paralelograma ako su mu stranice 15cm i

34cm i jedna dijagonala 35cm.
7. Osnovne ivice pravilne trostrane zarubqene piramide su a i b,

(a > b), a bo~ne ivice zaklapaju sa ve}om osnovom ugao α. Izra~u-
nati zapreminu te zarubqene piramide.
8. Aritmeti~ka progresija ima 20 ~lanova. Suma ~lanova na parnim

mestima je 250, a na neparnim mestima 220. Odrediti dva sredwa
~lana progresije.

10. Ne koriste}i se izvodima, izra~unati:

x3 + x − 2 , sin 5 x
a) lim b) lim ⋅
x →1 x − x 2 − x + 1
3 x →0 sin 3 x
253
1. 250
2. x = 11
3. sin 160 = sin 20 = 2 sin 10 cos 10

sin 100 = cos 10
cos 2 40 − sin 2 40 = cos 80 = sin 10
4. x = 9, y = 7
5. M (1,2)
6. P = 504cm 2
7. V = (a − b 3 )tgα
1 3
12
8. a10 = 22, a11 = 25
6
9. r = R
3
10. a) lim+ f ( x ) = +∞ , lim f ( x ) = −∞

x →1 x →1−
5
b) L =
3
254
2. grupa 1997. god.
⎛⎛ 7 5⎞ ⎛7 7 ⎞ 9 ⎞
⎜ ⎜ 40 30 − 38 12 ⎟ :10 ,9 + ⎜ 8 − 30 ⎟ ⋅111 ⎟ ⋅ 4 , 2
1. Izra~unati ⎝⎝ ⎠ ⎝ ⎠ ⎠ ⋅
0 , 08
2. Re{iti nejedna~inu x 2 − x + x > 1 .
3. Odrediti realne brojeve x i y tako da vaì

( 4 + 3i ) x − ( 2 − i ) y − 10i = 0 .
1
4. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu sin x + cos x + tgx = ⋅
cos x
5. Odrediti ta~ku elipse x 2 + 4 y 2 = 20 koja je najblià pravoj

x+ y −7 = 0.
6. Zbir kateta pravouglog trougla je 32cm. Ako se mawa kateta uve}a

za 4cm, a ve}a umawi za 5cm, tada se povr{ina trougla ne mewa.
Odrediti stranice tog trougla.
7. Metalnu {upqu loptu, ~iji je spoqa{wi pre~nik 2r = 18cm , a

debqina d = 2cm , treba pretopiti u masivnu loptu. Koliki je wen
polupre~nik?
8. Re{iti jedna~inu log3 (3 − 2 ⋅ 3x +1 ) = 2 + 2 x .
9. Odrediti geometrijski niz a1 , a 2 , a 3 , … za koji vaì:

a1 + a2 + a3 + a4 + a5 = 31
a2 + a3 + a4 + a5 + a6 = 62.

a) f ( x) = kx + 1, (k ∈ R ) , b) f ( x ) = x x − 1 , v) f (x ) = log 22 x .
255
1. 70 2. x ∈ (− ∞,−1) ∪ (1, ∞ )
3. x = 2 , y = 4 4. x = kπ , k ∈ Z
5. A(4,1) 6. a = 12cm , b = 20cm , c = 4 34cm
7. r = 3 386 8. x = −1
9. a1 = 1 , q = 2
10. (sl. 1) a) b) y
y k>0
k=0
−1 0 1 x
1
−1
0 x
k<0
(y-osa ne pripada skupu
traènih pravih)
v)
y
.
0 1 2 3 4 x
Sl. 1
256
3. grupa 1997. god.
7 1 3
1. Izra~unati: a) 1 : 2,7 + 2,7 : 1,35 + (0,4 : 2 ) ⋅ ( 4,2 − 1 )
20 2 40
9 1 22
b) − +
5− 7 7 + 5 7+ 5
2. Re{iti jedna~inu 2x − 4 + x + 2 = 3 .
3. Odrediti realni parametar k tako da re{ewa jedna~ine

(k − 1)x 2 + (k − 5)x − (k + 2) = 0 zadovoqavaju uslov 1
+
1
> 2.
x1 x 2
4. Ako su α , β i γ unutr{wi uglovi nekog trougla, onda je:

sin 2 α + sin 2 β + sin 2 γ − 2 cos α cos β cos γ = 2 . Dokazati!
x2 y2
5. Odrediti jedna~ine tangenti hiperbole − = 1 , koje su
15 6
paralelne pravoj x + y − 7 = 0 .

povr{ine 20cm 2 . Odrediti stranice tog trapeza.
7. Na odstojawu d od centra lopte polupre~nika R (R < d ) , nalazi

se svetla ta~ka S . Koliki deo povr{ine lopte osvetqava ta~ka S ?
8. Re{iti jedna~inu 3 log x 4 + 2 log 4 x 4 + 3 log16 x 4 = 0 .
9. Duìne ivica kvadra ~ija je dijagonala D = 6 m , a povr{ina

P = 72m 2 , obrazuju geometrijski niz. Odrediti duìne ivica.
10. Skicirati grafike slede}ih funkcija:

a) f ( x ) = x − 2 − x , b) f ( x ) = x − x ,
1
v) f ( x ) = log 2 x 2 .
2
257
1
1. a) 3 b) 6
2
2. Data jedna~ina nema re{ewa.
3. k ∈ (− 9,−2)
4. −
5. y = − x + 3, y = − x − 3
6. a = 8cm, b = 2cm, c = 5cm
d −R
7. Po = ⋅ Pl
2d
1 1
8. x1 = i x2 =
2 8
9. a = b = c = 2 3 m
10. (sl. 2) b) y
a)
y
2 –1 0 1 x
1 y
–1 0 1 2 x v) 2
1
–2 –4 –2 2 4 x
Sl. 2
258
4. grupa 1997. god.
⎛ 3 3⎞ 5
⎜6 − 3 ⎟⋅5
⎝ 5 14 ⎠ 6 (0,6)0 − (0,1)−1
(21 − 1,25) : 2,5
1. Izra~unati: a) b) −1 3 −1
.
⎛ 3 ⎞ ⎛ 3⎞ ⎛ 1⎞
⎜ 3 ⎟ ⋅⎜ ⎟ + ⎜− ⎟
⎝ 2 ⎠ ⎝ 2⎠ ⎝ 3⎠
2. Odrediti realni parametar a tako da re{ewa jedna~ine
x1 x2
x 2 + ax + 1 = 0 zadovoqavaju uslov + < 7 , ( x1 , x 2 ∈ R ) .
x 2 x1
3x ⋅ 5 y − 225 = 0
log1997 ( x − y + 1) = 0.
4. Ako su α , β i γ unutra{wi uglovi nekog trougla, onda je:

cos 2 α + cos 2 β + cos 2 γ + 2 cos α cos β cos γ = 1 . Dokazati!
x2 y2
5. Odrediti jedna~ine tangenti hiperbole − = 1 koje su
15 6
paralelene pravoj x − y = 0 .
6. Stranice trougla su 25cm , 24cm i 7cm . Izra~unati polupre~nik

upisanog i opisanog kruga tog trougla.
7. Na kojoj udaqenosti od centra neprozirne lopte polupre~nika

1
4m treba da bude svetlosni izvor koji osvetqava povr{i lopte?
3
π 3π 1
8. Dokazati jednakost cos + cos =
5 5 2
9. Zbir prva tri ~lana geometrijskog niza je 91. Ako tim ~lanovima
dodamo redom 25, 27 i 1 dobi}emo tri broja koji obrazuju
aritmeti~ki niz. Odrediti sedmi ~lan datog geometrijskog niza.
10. Ne koriste}i se izvodima, izra~unati:

8 x3 − 1 2 − 1 + cos x
a) lim 2 ; b) lim ⋅
x→ 6 x − 5 x + 1 x →0 sin 2 x
1
2
259
1. a) 2,5 b) − 1,5
2. Videti re{ewe 4. zadatka 10. grupe iz 2000. g.
3. x = 2, y = 2
4. −
5. y = x + 3, y = x − 3
6. r = 3cm, R = 12,5cm
7. 12m
2π π 4π
2 sin 2 sin sin
2π π 2π 5 ⋅ cos π ⋅ 5 = 5 =1
8. 2 cos cos = 2 ⋅ cos ⋅
5 5 5 2 sin 2π 5 2 sin π π 2
2 sin
5 5 5
7 1
9. 1o g 7 = 5103 za g1 = 7 i q = 3 2o g 7 = za g1 = 63 i q =
81 3
2
10. a) 6 b)
8
260
5. grupa 1997. god.
1. Izra~unati:
( ) ( )
−1 −1
⎛3 ⎞ ⎛ 1 ⎞ −1 −1
a) 1 − ⎜ − 0,25 ⎟ : ⎜1 − 1,125 ⎟ , b) ⎛⎜ 2 + 3 + 1⎞⎟ + ⎛⎜ 2 − 3 + 1⎞⎟ .
⎝ 2 ⎠ ⎝ 4 ⎠ ⎝ ⎠ ⎝ ⎠
x+3 x+2
2. Re{iti nejedna~inu < .
x + 2 x +1
⎛1⎞
3. Odrediti funkciju f ako je f ( x) + 3 f ⎜ ⎟ = x 2 , ( x ≠ 0) .
⎝ x⎠
sin α + cos α 1 + 2 cos 2 α 2
− = ⋅
( )
sin α − cos α cos α tg α − 1 1 + tgα
2 2
5. Odrediti jedna~ine onih tangenti kru`nice

x + y − 10 x − 4 y + 25 = 0 koje prolaze kroz koordinatni po~etak
2 2
(slika!).
6. Uglovi trougla ~ine aritmeti~ku progresiju. Koliki su ti uglovi
3 +1
ako je zbir wihovih kosinusa jednak ?
2
7. Kanal za vodu duga~ak je 5m i moè prihvatiti 1440l vode.
Popre~ni presek kanala je jednakokraki trapez (sa kra}om
osnovicom pri dnu) ~iji je krak 52cm, a visina 48cm. Koliko litara
vode prihvata kanal do polovine svoje visine?

log 4 x − log 2 y = 0
x 2 − 5 y 2 + 4 = 0.
9. U numerisani red od 12 sedi{ta treba da sedne {est devojaka i
{est mladi}a. Na koliko razli~itih na~ina oni mogu da se raspore-
de tako da nikoje dve osobe istog pola ne sede jedna pored druge?
10. U Oxy - ravni skicirati linije ~ije su jedna~ine:

a) x + y = 1 , b) x 2 − y 2 = k , (k ∈ R ) .
261
1. a) − 9 b) 1 2. x ∈ (− ∞,−2 ) ∪ (1, ∞ )
3 − x4
3. f ( x ) = 4. −
8x 2
20 π π π
5. y = 0, y = x 6. , ,
21 6 3 2
7. 600l
8. (4,2 ) i (1,1)
9. 2 ⋅ (6!) = 1036800
2
10. (sl. 3)
a) b) 1)
y
y = x+1 y y= x
y = −x − 1 1
1
−1 0 1 x 0 1 x
−1 y = −x + 1 y = −x
y = x −1 k=0
b) 2) b) 3)
y y
k −k
x x
0 k
0 −k
k>0 k<0
Sl. 3
262
6. grupa 1997. god.
1. Izra~unati:
−1
(
a) 225 −2 −2
): (225 ),
( −2 ) − 2
⎛ 3+2
b) ⎜
⎜ 3 +1 −
1 ⎞⎟ ⎛⎜ 3 + 2
⋅
3 + 3 ⎟⎠ ⎜⎝ 3 + 3
+
1 ⎞⎟
3 + 1 ⎟⎠
.
⎝
x−2 1
2. Re{iti nejedna~inu > .
x + 3x − 4 3
2
⎛1⎞
3. Odrediti funkciju f ako je f ( x) + 2 f ⎜ ⎟ = x, ( x ≠ 0) .
⎝ x⎠
sin 4 α + cos 4 α − 1 = 2 ⋅
sin 6 α + cos 6 α − 1 3
5. Date su prave p1 : 2 x − 3 y − 3 = 0 i p 2 : 2 x + 3 y − 9 = 0 .
a) Izra~unati povr{inu trougla koji odre|uju prave p1 i p2 i
y-osa.
b) Odrediti jedna~inu prave p koja prolazi kroz presek pravih p1
i p2 i normalna je na pravoj p1.
6. Izra~unati povr{inu trapeza ako su mu osnovice a = 8 i b = 4 , a

unutra{wi uglovi na ve}oj osnovici 450 i 300.
7. Ako su a, b i c duìne ivica, a P povr{ina kvadra, tada vaì

2k 2
implikacija a + b + c = k ⇒ P ≤ . Dokazati!
3
8. Re{iti jedna~inu 2 ( log 2 − 1) + log 5 ( x

) (
+ 1 = log 51− x
)
+5 .
( log x = log x )10
9. Tri broja obrazuju aritmeti~ki niz i wihov zbir je 15. Ako prvom
dodamo 1, drugom 4 i tre}em 19, onda se dobijaju brojevi koji ~ine
geometrijsku progresiju. Odrediti te brojeve.
10. Skicirati linije u ravni ~ije su jedna~ine:

a) 4 x 2 − y 2 = k , (k ∈ R ) , b) y = x 2 − 1 , v) y = 10− log x .
( log x = log x )10
263
2. x ∈ (− 4,1)
1
1. a) b) 1
15
2 − x2
3. f ( x ) =
2
4.
3x 3
5. a) PΔ = 6 b) y = 1, x = 3 6. P = 12 3 − 1 ( )
7. P = 2(ab + ac + bc ) 8. x = 9
( a − b) + ( a − c ) + (b − c ) ≥ 0
2 2 2
( a + b + c ) = a 2 + b2 + c 2 + 2 ( ab + ac + bc )
2
9. a1 = 2, a 2 = 5, a 3 = 8 za d = 3
a1 = 26, a 2 = 5, a3 = −16 za d = −21
10. (sl. 4)
y y
y −k
a) y = −2x y = 2x k
2
k 2 −k 2
0 x 0 x
−1 0 1 x
k=0 k>0 k<0
b) y v) y
1 4
3
x 2
−1 0 1 1
0 1 2 3 4 x
−1
Sl. 4
264
7. grupa 1997. god.
3 + 4 , 2 : 0 ,1
⋅
( )
1.a) Odrediti broj ~ijih je 12% jednako 4,2% broja
1 : 0 ,3 − 7 ⋅ 0 ,125
3
1
− −2
b) Izra~unati (−2) 2 + 9 2 − 16 − 2 .
2. Za koje vrednosti realnog parametra k jedna~ina

3 x − 6 x − 2 log 4 k = 0 ima:
2
a) realna re{ewa,
b) oba pozitivna re{ewa?
log1997 x log x
⎛4⎞ ⎛4⎞
1
25
3. Re{iti jedina~inu ⎜ ⎟ +⎜ ⎟ 1997
= ⋅
⎝3⎠ ⎝3⎠ 12
4. Odrediti ona re{ewa jedna~ine cos x sin 7 x = cos 3 x sin 5 x koja se

nalaze u [0, π ] .
5. Date su ta~ke A(−2,5), B (2,−3) i prava l : 3 x + 4 y − 19 = 0 . Odrediti
jedna~inu kruga koji sadrì ta~ke A i B i dodiruje pravu l, a zatim
odrediti koordinate zajedni~ke ta~ke prave l i traènog kruga.
6. Duìna osnovice jednakokrakog trougla je 30cm, a polupre~nik

upisanog kruga 7,5cm. Izra~unati povr{inu ovog trogula.
7. Izra~unati zapreminu prave zarubqene kupe ako su povr{ine we-

nih osnova 25 π cm 2 i 4 π cm 2 i povr{ina omota~a 35 π cm 2 .
x 4 + x 2 y 2 + y 4 = 481⎪⎫
x 2 + xy + y 2 = 37 ⎪⎭
9. Odrediti prirodan broj n ako se zna da je zbir 1 + 2 + 3 + + n

trocifren broj ~ije su sve cifre jednake.
265
10. Date su realne funkcije:
1 1
f1( x ) = log x , f 2 ( x ) = log x 2 , f3 ( x ) = , f 4 ( x ) = log 2 x ,
2 log x 10
log 2 x
f5 ( x ) = ⋅
log 2 10
a) Ispitati da li me|u datim funkcijama ima jednakih. Odgovor
obrazloìti.
b) Skicirati grafike funkcija f2 i f4 ( log x = log10 x ) .
11
2. a) k ≥
1 b) k ∈ ⎡ 1 ,1⎞
1. a) 126 b)
8 ⎢8 ⎟
6 ⎣ ⎠
1
3. x1 = 1997, x 2 =
1997
π π 3π 5π 7π
4. x1 = 0, x 2 = , x3 = π , x 4 = , x5 = , x6 = , x7 =
2 8 8 8 8
5. ( x + 2 ) + y 2 = 25 ili (x + 22)2 + ( y + 10)2 = 625

2
P(1,4) P(− 7,9 )

6. 300cm 2 7. V = 52π cm 3
8. Rs = {(3,4 ), (− 3,−4 ), (4,3), (− 4,−3)} 9. n = 36
10. (sl. 5) a) f1 = f 5
y
b)
y
1 1
x x
−10 −1 0 1 10 0 1 10
Sl. 5
266
1. grupa 1998. god.
5 ⎛ ⎛5 2 ⎞⎞ 1
1. a) Izra~unati 1 : ⎜ 1, 7: ⎜ : − 3,75 ⎟ ⎟ − ⋅
12 ⎝ ⎝2 9 ⎠⎠ 8
( ) ⋅ (2 − 3 )
−1 −1 −2
b) Uprostiti ⎛⎜ 2 + 3 ⎞⎟ .
⎝ ⎠
2+ x
a)
14
− =
3 5
− ;
3x − 12 x − 4 8 − 2 x 6
( )
b) log 1 x 2 + x = −1 .
2
sin 2 α − tg 2α
3. Dokazati identitet = tg 6α .
cos 2 α − ctg 2α
4 x −6 3 x−4
⎛1⎞ ⎛1⎞
4. Re{iti nejedna~inu ⎜ ⎟ ≥⎜ ⎟ .
⎝3⎠ ⎝9⎠
5. Kvadrat i jednakostrani~ni trougao imaju jednake obime.
Povr{ina trougla je 4 3 . Kolika je dijagonala kvadrata?
6. Na}i povr{inu prave kru`ne kupe koja je opisana oko lopte

pre~nika 2 R , a ~ija je visina dva puta ve}a od pre~nika lopte.
7. Na krivoj 3 x 2 − 4 y 2 = 72 odrediti ta~ku najbliù pravoj

3x + 2 y + 1 = 0 .
8. Zbir prvih pet ~lanova aritmeti~kog niza je 25, a wegov drugi
~lan je 3. Koliki je zbir prvih dvadeset ~lanova tog niza?

x 4 + x 2 y 2 + y 4 = 481
x 2 + xy + y 2 = 37.
10. U xy -ravni predstaviti skupove ta~aka odre|ene relacijama:
a) (x 2 + y 2 − 1)( x − y ) ≤ 0 ; b) ( y − 1)( y − ln x ) ≥ 0 ; v) x + y = 1 .
267
1
1. a) A = 3 b) B =
16
2. a) x = 5 b) x1 = 1, x2 = −1
1
sin 2 α − tg 2α
=
sin 2 α
⋅
1−
cos 2
α = tg α ⋅
2 (
sin 2 α − sin 2 α )
= tg 6α
( )
3.
cos α − ctg α
2 2
cos α 1 −
2 1 cos α − cos α
2 2
sin 2 α
⎡7 ⎞
4. x ∈ ⎢ ,+∞ ⎟
⎣5 ⎠
5. b = 4, d = 3 2
6. P = 8 R 2π
7. P(− 6,3)
8. S 20 = 400
9. Rs = {(3,4 ), (− 3,−4 ), (4,3), (− 4,−3)}
10. (sl. 6)
a) b) v)
y
y 1
y
1
lnx
1 x
1 x
–1 0 1
0
0 1 2 e x
–1
Sl. 6
268
2. grupa 1998. god.
1. Izra~unati:
1
−
3 7 ⎛ 8 ⎞ ⎛ log 1 15 ⎞ 4
b) ⎜ 3 3 + ( ) ⎟ .
2
a) 5,81 : 2 + 1 ⋅ ⎜1,4 − 3 ⎟ , −11
40 8 ⎝ 25 ⎠ ⎜ ⎟
⎝ ⎠
3 2 8 + 9x
a) = − , b) x 2 + x − 2 = 0 .
1 − 6 x 6 x + 1 36 x − 1
2
⎛ π α ⎞ 1 − sin α
3. Dokazati identitet tg ⎜ + ⎟ =1.
⎝ 4 2 ⎠ cos α
3x − 1
4. Re{iti nejedna~inu log
2x +1
<0. log x = log10 x ( )
5. Odrediti ta~ku B simetri~nu ta~ki A(1,2) u odnosu na pravu
2x − y + 5 = 0 .
6. Stranice trougla su 5 cm, 6 cm i 9 cm . Izra~unati polupre~nike

upisanog i opisanog kruga tog trougla.
7. Pravougli trapez sa osnovicama a = 10cm i b = 2cm rotira oko

maweg kraka. Izra~unati povr{inu i zapreminu nastalog tela ako je
visina trapeza h = 15cm .
8. Odrediti sumu svih ~lanova beskona~ne opadaju}e geometrijske

progresije ako je poznato da je suma prvog i ~etvrtog ~lana 54, a suma
drugog i tre}eg 36.
9. U zavisnosti od realnog parametara a odrediti broj realnih

re{ewa jedna~ine x 3 − 6 x 2 + a = 0 .
10. Ispitati da li me|u funkcijama :

x2 − x x2
f1 ( x ) = e , f 2 ( x ) = x
ln x 2
, f3 ( x ) = ln e , f 4 ( x ) =
x
, f5 ( x ) = ,
x −1 x
ima jednakih, a zatim skicirati grafike funkcija
f ( x ) = f 2 ( x ) + f 3 ( x ) i g ( x ) = f 2 ( x ) ⋅ f 3 ( x ).
269
4 1 1
1. a) − b) 2. a) x = b) x1 = 1, x2 = −1
5 2 3
π α π α
⎛π α ⎞ 1 − sin α sin 4 cos 2 + cos 4 sin 2 1 − sin α
3. tg ⎜ + ⎟ = ⋅ =
⎝ 4 2 ⎠ cos α π α π α 2α 2α
cos cos − sin sin cos − sin
4 2 4 2 2 2
2⎛ α α⎞
⎜ cos + sin ⎟ 1 − sin α 1 − sin α
2 ⎝ 2 2⎠
= ⋅ = = 1.
2⎛ α α ⎞ ⎛ cos α − sin α ⎞ ⎛ cos α + sin α ⎞ 1 − sin α
⎜ cos − sin ⎟ ⎜⎝ 2
⎟⎜
2 ⎠⎝ 2 2⎠
⎟
2 ⎝ 2 2⎠
⎛1 ⎞
4. x ∈ ⎜ ,2 ⎟ 5. B(− 3,4 )
⎝3 ⎠
27 2
6. r = 2cm, R = cm 7. P = 780π cm 2 , V = 1650π cm 3
8
8. S ∞ = 96 9. Jedna~ina ima:
1) jedno re{ewe za a > 0
2) dva re{ewa za a ∈ {− 32,0}
3) tri re{ewa za a ∈ (− 32,0 )
4) nema re{ewa za ostale
vrednosti a
10. (sl. 7) Me|u datim funkcijama nema jednakih.
⎧ 2 x, x ≥ 0 ⎧⎪ x 2 , x ≥ 0
f 2 ( x ) + f3 ( x ) = ⎨ f 2 ( x ) ⋅ f3 ( x ) = ⎨
⎩0, x < 0 ⎪⎩− x , x < 0
2
y
y
2 1
x
−1 0 1
0 1 x −1
Sl. 7
270
3. grupa 1998. god.
⎛ 1 1⎞ 1 3 ⎛ 2 4 ⎞ 1 5
1. a) Izra~unati ⎜1 − + ⎟ : 1 − ⋅ ⎜ − ⎟ − ⋅ 4 ;
⎝ 2 3 ⎠ 2 4 ⎝ 5 15 ⎠ 10 9
⎡⎛ ( a + b ) 2 ⎞ ⎛ ( a + b )2 ⎞ ⎤ a 3 − b3
b) Uprostiti ⎢⎜ − 4⎟⋅⎜ − 1⎟ ⎥ : ⋅
⎢⎣⎜⎝ ab ⎟ ⎜ ab
⎠ ⎝
⎟⎥
⎠⎦
ab
x − 5 x −1 x − 3 x − 4 x2 − x
a) + = + ; b) 2 = 4.
2 8 4 3
3. Odrediti ona re{ewa jedna~ine sin x + cos x = 1 + sin 2 x koja se
⎡ π π⎤
nalaze u intervalu ⎢− , ⎥ .
⎣ 2 2⎦
2x
log 1
x−3
4. Re{iti nejedna~inu 2 2
< 1.
5. Na krivoj x + 4 y = 20 odrediti ta~ku najbliù pravoj x + y = 7 .
2 2
6. Oko kruga polupre~nika 2 cm opisan je jednakokraki trapez

povr{ine 20 cm 2 . Odrediti duìne stranica trapeza.

8. Re{iti jedna~inu x ⋅ 3 x ⋅ 3 x ⋅ 3 x … = 8 .
π 2π 5π
9. Izra~unati cos cos cos ⋅
9 9 9

1 −x
a) f (x) = log 2 x 2 ; b) f ( x) = e ; v) f (x) = 2− log2 x .
2
271
a−b
1. a) 0 b)
ab
2. a) x = 13 b) x = −2 ∨ x = 2
π π
3. x = − , x = 0, x =
4 2
4. x ∈ (− ∞,−3) ∪ (3,+∞ )
5. P(4,1)
6. Osnovice su a = 8 cm, b = 2 cm, a krak c = 5 cm .
R 6 1
7. r = 8. x = 4 9. −
3 8
10. (sl. 8) a) f ( x ) = log 2 x

y
log 2 ( −x) 1 log 2 x
−2 −1 0 1 2 x
b) f ( x ) = e v) f ( x ) = (x > 0)
−x 1
x
e− x y
ex
y
1
0 x
0 x
Sl. 8
272
4. grupa 1998. god.
⎛ ⎛3 ⎞ ⎛ 1 ⎞⎞
1. Izra~unati: a) 5% broja ⎜⎜1 − ⎜ − 0,25 ⎟ : ⎜1 − 1,125 ⎟ ⎟⎟ : (−0,03) ;
⎝ ⎝2 ⎠ ⎝ 4 ⎠⎠
−
1 log 1 4
( −3 )
−2
− 16−2 + 2
2
b) +4 2 2
.
1 2( x + 3) 3x 2( x − 7)
a) 14 − = − ; b) x 2 − x − 2 = 0
2 5 2 3
⎛π ⎞
cos ⎜ − x ⎟
3. Na}i ona re{ewa jedna~ine ⎝2 ⎠ = 1 − 1 koja se nalaze
1 + cos x x
cos 2
2
u intervalu [0,3π ] .
4. Re{iti nejedna~inu log x x + 12 > 1 .
5. Na krugu x 2 + y 2 − 2 x − 4 y = 20 na}i ta~ku A najbliù pravoj
3 x + 4 y + 34 = 0 i izra~unati odstojawe ta~ke A od te prave.
6. Izra~unati povr{inu jednakokrakog trapeza ako su mu duìne os-
novica 39 cm i 21cm a kraka 41cm .
7. Odrediti prostornu dijagonalu zarubqene pravilne ~etvorostra-
ne piramide ako su povr{ine wenih osnova B1 = 8, B2 = 2 i zapremi-
na V = 28 .
8. U zavisnosti od realnog parametra a odrediti broj realnih re{e-
wa jedna~ine x −2 = a.
9. Ako brojevi a1 ≠ 0, a 2 ≠ 0, … , a n ≠ 0 obrazuju aritmeti~ku progresi-
1 1 1 n −1
ju, tada je + +…+ = . Dokazati!
a1a 2 a 2 a3 a n −1 a n a1a n
10. Ne koriste}i se izvodima, izra~unati slede}e grani~ne vredno-
sti:
sin 5 x tgx − sin x
a) lim ; b) lim ⋅
x →0 x +1 −1 x →0 x3
273
13
1. a) A = 300, 5% A = 15 b)
4
2. a) x = 7 b) x = −2 ∨ x = 2
π 5π
3. x = 0, x = , x = 2π , x =
2 2
4. x ∈ (1,4) 5. A(− 2,−2 ), d = 4
6. P = 1200cm 2 y
2
7. D = 3 5
y=a
8. (sl. 9) Jedna~ina ima:
0 re{ewa za a < 0 0 2 x
−2
2 re{ewa za a = 0 ∨ a > 2
4 re{ewa za a ∈ (0,2 ) −2
3 re{ewa za a = 2
Sl. 9
1 a −a 1 a − a2 1 a − an −1
9. ⋅ 2 1+ ⋅ 3 + ... + ⋅ n =
a2 − a1 a2 ⋅ a1 a3 − a2 a3 ⋅ a2 an − an −1 an ⋅ an −1
1⎛ 1 1 1 1 1 1 ⎞ 1 a − a n −1
= ⎜⎜ − + − + ... + − ⎟⎟ = ⋅ n 1 =
d ⎝ a1 a2 a2 a3 an −1 an ⎠ d a1an a1an
1
10. a) 10 b)
2
274
1. grupa 1999. god.
1. Izra~unati:
−1
⎛ −
1
− ⎞
1
⎛ 1⎞ 3 ⎛1 1⎞ ⎛ 9 ⎞ ⎛ 16 ⎞ 2⎟
b) ⎜ ⎜ 1 + ⎟ − ⎜ 1 −
2
a) ⎜1 − ⎟ ⋅ − ⎜ − ⎟ : 0,4 ; ⎟ .
⎝ 2⎠ 2 ⎝ 2 3⎠ ⎜ ⎝ 16 ⎠ ⎝ 25 ⎠ ⎟
⎝ ⎠
2x − 3 2 − x x + 1
a)
5
+
3
=
10
; ( )
b) log 4 x 2 + x =
1
2
⋅
3. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu sin x + 3 cos x = 1 .
3 x −2
⎛1⎞ x −1 1
4. Re{iti nejedna~inu ⎜ ⎟ > ⋅
⎝2⎠ 4
5. Na pravoj 2 x − y − 2 = 0 odrediti ta~ku podjednako udaqenu od
ta~aka A(1,6) i B (3,4) .
6. Na}i obim jednakokrakog trapeza opisanog oko kruga ako je ve}a
osnovica 12cm i o{tar ugao 60 .
7. Trougao sa temenima A(0,1) , B (0,4) i C (2,−2) rotira oko y-ose.
Izra~unati povr{inu i zapreminu tako nastalog tela.
8. Tri broja obrazuju geometrijski niz ~iji je zbir 65. Ako se sredwi
~lan uve}a za 10, niz postaje aritmeti~ki. Odrediti niz.
9. Ispitati da li me|u realnim funkcijama

1 x −1 1 1
f1 ( x ) = , f2 ( x ) = 2 , f3 ( x ) = e − ln x , f 4 ( x ) = , f5 ( x ) = log2 x
x x −x x2 2
ima jednakih.
10. Odrediti najmawi prirodan broj deqiv brojem 7 koji prilikom

deqewa brojevima 2, 3, 4, 5 i 6 daje ostatak 1.
275
1 15
1. a) b) −
3 13
2. a) x = −1 b) x = ±1
3. x = −
π + 2kπ , k ∈ Z ∨ x = π + 2lπ , l ∈ Z
6 2
⎛ 4⎞
4. x ∈ ⎜ 0, ⎟
⎝ 5⎠
5. M (5,8)
6. O = 32cm
(
7. P = 2π 2 10 + 13 , ) V = 4π
8. (5,15, 45) ili (45,15, 5)
9. f 3 = f 5
10. n = 301
276
2. grupa 1999. god.
1 1
1 1
⎛ 81 ⎞ 2 ⎛ 1 ⎞ 2
1. a) Izra~unati + −⎜ ⎟ +⎜ ⎟ ;
16 2 27 3
⎝4⎠ ⎝2⎠
300 200
b) [ta je ve}e: 2 ili 3 ? Obrazloìti.
x −x 2
x + 1 x 2x − 1 1 ⎛1⎞
a) − = − ; b) ⎜ ⎟ = 64 .
3 2 6 2 ⎝2⎠
3 cos 2 x − sin 2 x − sin 2 x = 0 .
x( log x ) −3 log x +1
> 1000 . ( log x = log x )
2
4. Re{iti nejedna~inu 10
5. Odrediti jedna~ine tangenti konstruisanih iz ta~ke A(2,0) na

x2 y2
hiperbolu − =1.
8 9
6. Zbir kateta pravouglog trougla je 17, a duìna wegove hipotenuze
je 13. Kolika je povr{ina trougla?
7. Prava x + y − 1 = 0 gradi sa koordinantnim osama trougao. Na}i po-

vr{inu i zapreminu tela koje nastaje rotacijom trougla oko date
prave.
2 +1 1 1 1
8. Izra~unati + + + +… .
2 −1 2 − 2 2 4+2 2
1
v) f ( x ) =
x
a) f ( x) = x + 3 − x ; b) f ( x) = e ; ln x 2 .
2
10. Ne koriste}i se Lopitalovim pravilom, izra~unati:
x2 − 4 x + 3 1 + sin x − 1 − sin x
a) lim ; b) lim ⋅
x →3 x 3 − 5 x 2 + 7 x − 3 x →0 tgx
277
1. a) 3 b) 3 200
2. a) x = 2 b) x = ±3
π
3. x = arctg (− 3) + lπ , l ∈ Z ∨ x = + kπ , k ∈ Z
4
4. x > 1000
3 3
5. y = x − 3, y = − x + 3
2 2
6. P = 30
2
7. P = π 2 , V = π
6
8. S = 3 2 + 4
9. (sl. 10)
a) b) v)
y y y
5 e− x ex
1
3 –e 1 e x
–1 0
1
0 3 4 x 0 x
Sl. 10
1
10. a) b) 1
2
278
3. grupa 1999. god.
1
−
⎛ 4 3 ⎛ 3 ⎞− 4 ⎞ 2
1. a) Izra~unati ⎜⎜ : + ⎜ ⎟ ⎟⎟ ;
⎝9 4 ⎝2⎠ ⎠
b) Cigla je te{ka kilogram i pola cigle. Koliko je te{ko pet
cigala?
5x + 3 7 x − 6 x + 1 5x + 2
a)
2
+
4
=
7
−
14
; ( )
b) log 1 x 2 − x = −1 .
2
1
3. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu sin x + cos x = ⋅
sin x
− x2 + 7x − 7
4. Re{iti nejedna~inu < 1.
2x − 1
5. Odrediti ta~ku na elipsi x2 + 4y2 = 4 najbliù pravoj

2 x − 3 y + 30 = 0 .
6. Izra~unati povr{inu trapeza ~ije su paralelne stranice 44cm i

16cm, a neparalelne 17cm i 25cm.
7. Trougao sa temenima A(1,0), B (4,0) i C (−2,2) rotira oko x-ose.

Na}i povr{inu i zapreminu tako nastalog tela.
8. Re{iti jedna~inu x x x x… = 4 .

Odrediti polupre~nik osnove vaqka u funkciji od R.
10. U xy-ravni predstaviti skupove ta~aka odre|ene relacijama:

( )
a) x 2 + y 2 − 4 ⋅ ( y − x − 2 ) ≥ 0 ; ( )
b) y − e x ⋅ ( y − 1) ≥ 0 .
279
9
1. a) b) 10kg
8
2. a) x = 0 b) x = ±2
3. Videti re{ewe 3. zadatka 5. grupe 2001. godine.
⎛1 ⎞
4. x ∈ ⎜ , 2 ⎟ ∪ ( 3, +∞ )
⎝2 ⎠
⎛ 8 3⎞
5. P⎜ − , ⎟
⎝ 5 5⎠
6. P = 450 cm 2
(
7. P = 2π 2 10 + 13 , V = 4π)
8. x = 2
R 6
9. r =
3
10. (sl. 11)

a) b)
y
y ex
2
e
1
0 2 x
0 1 x
Sl. 11
280
4. grupa 1999. god.
−2 −2
1. a) Izra~unati 16 ( −2) : 16 −2 ;
b) [ta je ve}e: 25% od 200 ili 30% od 180?
3x − 2 x + 1 2 − x 2 x2 − x
a) + = − ; b) 3 = 9.
4 2 3 3
3. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu cos x − cos 2 x = sin 3 x .
x−2
4. Re{iti nejedna~inu ≥ 2.
x − 3x + 2
2
5. Na}i jedna~ine tangenti kruga x 2 + y 2 − 6 x − 8 y + 15 = 0 koje su

normalne na pravu y = 3 x .
6. Osnovica jednakokrakog trougla je 30cm, a polupre~nik upisanog

kruga 7,5cm. Kolika je povr{ina ovog trougla?
7. Izra~unati zapreminu prave zarubqene kupe ~ija je povr{ina

omota~a jednaka zbiru povr{ina baza, a polupre~nici baza su r = 3 i
R = 6.
8. Re{iti jedina~inu log 2 x + log 22 x + log 23 x + … = 1 .
9. U zavisnosti od realnog parametra a odrediti broj realnih

re{ewa jedna~ine x 3 − 3 x + a = 0 .
10. Od 5 inèwera, 4 matemati~ara i 3 tehni~ara treba formirati

ekspertski tim od 4 ~lana u kojem }e biti bar po jedan inèwer i
matemati~ar. Na koliko na~ina je to mogu}e u~initi?
281
1. a) 4 b) 30% od 180
2. a) x = 0 b) x = ±2
3. x =
2kπ , k ∈ Z ∨ x = − π + 2lπ , l ∈ Z ∨ x = π + sπ , s ∈ Z
3 2 4
⎡1 ⎞
4. x ∈ ⎢ ,1⎟
⎣2 ⎠
5. x + 3 y = 25, x + 3 y = 5
6. PΔ = 300 cm 2
7. H = 4cm, V = 84π cm3
8. x = 2
9. (sl. 12)
Jedna~ina ima:
2 1) tri re{ewa, ako je a ∈ (− 2,2)
2) dva re{ewa, ako je a = 2 ∨ a = −2
− 3 −1 0 1 3) jedno re{ewe, ako je a > 2 ∨ a < −2

3
−2
Sl. 12
10. Na 390 na~ina
282
1. grupa 2002. god.
1
−
⎛ ⎛4 1⎞ ⎞ 2
⎜ 0,8 : ⎜ 5 ⋅1 4 ⎟ ⎛ 1 2 ⎛ 1 1 ⎞ ⎞ ⎟
1. a) Izra~unati ⎜ ⎝ ⎠ : : − − : 0, 4 ⎟ .
⎜ ⎜ ⎟ ⎟
⎜ 0, 64 − 1 ⎝ 2 3 ⎝ 2 3⎠ ⎠⎟
⎜ 25 ⎟
⎝ ⎠
b) Uporediti brojeve 2 i 3 3 .
2+ x
(
log3 x 2 + x )
3 14 5 ⎛1⎞ 1
a) + − = , b) ⎜ ⎟ = ⋅
x − 4 8 − 2 x 3x − 12 6 ⎝ 3⎠ 2
3. Ako su α , β и γ unutra{wi uglovi trougla, tada je

tgα + tgβ + tgγ = tgα ⋅ tgβ ⋅ tgγ , (α , β , γ ≠ 90°) . Dokazati!
3x 2 − 17 x + 18
4. Re{iti nejedna~inu ≤2 .
x 2 − 5x + 4
5. Odrediti ta~ku B simetri~nu ta~ki A ( 5, −1) u odnosu na pravu
koja prolazi kroz ta~ke M 1 (1, 2 ) i M 2 ( −1, 6 ) .
6. Duìna mawe katete pravouglog trougla je 30 cm , a nad ve}om
katetom kao nad pre~nikom konstruisan je krug ~ija je prese~na
ta~ka sa hipotenuzom (a koja nije teme trougla) udaqena od
temena pravog ugla 24 cm . Izra~unati obim tog kruga.
7. Oko lopte opisana je prava kupa ~ija je izvodnica jednaka pre~ni-
ku osnove. Odrediti odnos povr{ina lopte i kupe.
8. Tri broja ~iji je zbir 19 ~ine gemetrijski niz. Ako se posledwi
broj smawi za 1 , dobija se aritmeti~ki niz. Koji su to brojevi?
9. Odrediti sve kompleksne brojeve z = x + iy za koje je
( 5 − 3i )( 2 + i ) = z ( z + 1) ( z je konjugat od z ).
10. U xy -ravni predstaviti skupove ta~aka odre|ene relacijama:

a) x + y ≤ 1 ; b) ( y − sin x )(1 − y ) ≥ 0 ; v) ( y − x 2 )( x 2 + 4 y 2 − 4) ≥ 0 .
283
1
1. а) б) 2 < 3 3
2
2. а) x = 5 б) x ∈ {−1,1}
tgα + tgβ
3. tgα + tgβ + tgγ = tgα + tgβ − tg (α + β ) = tgα + tgβ − =
1 − tgαtgβ
tgα + tgβ
= tgα tgβ (− ) = tgα tgβ tgγ
1 − tgαtgβ
4. x ∈ (1,2] ∪ (4,5]
5. B(1,−3)
6. O = 40π cm
7. PL : PK = 4 : 9
8. a = 4, b = 6, c = 9 или a = 9, b = 6, c = 4
9. z1 = −4 − i, z2 = 3 − i
y
10. (сл.13) б)
1
0 π
x
а) y
–1
1
в) y
–1 1
0 x 1
–2 2
–1 0 x
Сл. 13
–1
284
2. grupa 2002. god.
1
−
⎛⎛ 2 ⎞ 4 ⎞ 2
⎜ ⎜1, 08 − 25 ⎟ : 7 17 ⎟
1. a) Izra~unati ⎜ ⎝ ⎠ : ⎟ .
⎛ ⎞
⎜ 6 − 3 ⋅1 2 7 ⎟
5 1
⎜⎜ 9 ⎟ ⎟
⎝⎝ 4⎠ 7 ⎠
10 7
b) Uporediti brojeve 32 i 128 .
2. a) Odrediti parametar a tako da jedna~ina
2( x + a ) x x 2 − 4a
= + 2
x+2 x−2 x −4
ima beskona~no mnogo re{ewa i na}i ta re{ewa.
b) Re{iti jedna~inu x + 1 + 2 x + 3 = 1.
1 + cos α + cos 2α + cos 3α

3. Dokazati identitet = 2 cos α .
cos α + 2 cos 2 α − 1
4. Re{iti nejedna~ine:
2
a) x − 4 ≤ , b) log 1 ( x − 2 ) > −1 .
1− x 2
5. Odrediti ta~ku na krugu x + y 2 − 2 x + 4 y − 5 = 0 najbliù ta~ki

2
A ( 3, 4 ) . Kako glasi jedna~ina tangente kruga u traènoj ta~ki?

6. Osnovica jednakokrakog trougla je 48cm , a polupre~nik upisanog
kruga 8cm . Izra~unati obim i povr{inu tog trougla.
7. U sferu polupre~nika 6 upisan je vaqak maksimalne zapremi-
ne. Izra~unati povr{inu i zapreminu tog vaqka.
8. Odrediti rastu}i geometrijski niz a1 , a 2 , a 3 ,... za koji je
a1 − a 2 + a 3 = 14 i a 2 + a5 = 168 .
9. Re{iti sistem jedna~ina:
3 y − 2 2 x = 17
y
2 + 3 = 17 .
x 2
10. U xy -ravni predstaviti skupove odre|ene relacijama:
a) x ( y − 1)( y − e x ) ≥ 0 , b) ( y − 1)( y − x ) ≥ 0 , v) x 2 − 2 xy + y 2 < 1 .

2
285
17
1. a) b) 3210 > 128 7
7
2. a) a = 3 ; x ∈ R \ {−2, 2} = ( −∞, −2 ) ∪ ( −2, 2 ) ∪ ( 2, +∞ )
б) x = −1 .
2 cos 2 α + cos α + cos 3α 2 cos 2 α + 2 cos α cos 2α

3. = =
cos α + cos 2α cos α + cos 2α
2 cos α ( cos α + cos 2α )
= = 2 cos α .
cos α + cos 2α
4. а) x ∈ (− ∞,1) ∪ [2,3] , б) 2 < x < 4
M (2,1) ,
1 5
5. y =− x+ .
3 3
6. O = a + 2b = 108 cm , P = ah = 432 cm 2 .
2
7. P = 8π (1 + 2 ) , V = 8 2π .
8. 2,6,18,54,...
9. x = 3 , y = 4 .
10. (сл. 14)
. а) б) в)
y
y
y 1
1 1 –1
x
0 1
0 x 0 x
–1
–1
Сл. 14
286
3. grupa 2002. god.
( ) + log
1
−
( −3 )
−2
− −16−2
2
1.a) Izra~unati +8 3
1 8.
2
1 1 1
b) Uprostiti : − .
a+
1
a+
1 b( abc + a + c )
b+
1 b
c
2 x − 3 x + 2 3x x − 4
a) + − = , b) 20 − ( x 2 − 3x ) 2 = 8(3x − x 2 ) .
2 6 4 3
2
sin x cos 3 x − sin3 x cos x = ⋅
8
x2 − 4
4. Re{iti nejedna~inu ≥ 2.
x 2 − 3x + 2
5.Odrediti jedna~ine tangenti hiperbole x2 − 2 y2 = 7
konstruisanih iz ta~ke M (1, −2 ) .
6. Osnovice trapeza su 5cm i 3cm , a uglovi na ve}oj osnovici 30°
i 45 . Izra~unati povr{inu trapeza.
7. U poluloptu polupre~nika R = 5 cm upisana je pravilna trostra-
na prizma ~ija je visina H = 3 cm (jedna baza prizme je u osnovi
polulopte). Izra~unati povr{inu i zapreminu te prizme.
8. Re{iti jedna~inu 2 x + 4 x + 8 x + ... = 1 + 2 .
9. Cifre jednog trocifrenog broja obrazuju rastu}i aritmeti~ki
niz. Ako se ovaj broj podeli zbirom svojih cifara, dobija se ko-
li~nik 30 i ostatak 6. Ako se broju doda 198 , dobija se broj napi-
san istim ciframa, ali obrnutim redom. O kom broju je re~?
10. Skicirati grafike slede}ih funkcija: a) f ( x ) = x2 − 2x + 1 ,
b) f ( x ) = kx 2 + 2kx + k − 1 ( k ∈ R ) , v) f (x ) = sin 2 x 2 . ( )
287
1. а) 1 б) 1
2. а) x = −2 б) x ∈ {− 2,1,2, 5}
π kπ 3π lπ
3. x = + , x= + , (k , l ∈ Z )
16 2 16 2
4. x ∈ (1,2) ∪ (2,4]
5. (t1 ) : 3 x − 2 y − 7 = 0 , (t 2 ) : 5 x + 6 y + 7 = 0
6. P = 4( 3 − 1) cm 2
1
7. P = 60 3 cm 2 , V = 36 3 cm3 8. x = −
2
9. 456
10. (сл. 15)

а) б) y
y k>0
–1
0 x
1
–1 k=0
0 1 x
k<0
в) y
1
π π
−
2 2 x
0
–1
Сл. 15
288
4. grupa 2002. god.
⎛ 1 1 1 ⎞ 7 5 + 25
1.a) Izra~unati ⎜ + − ⎟ : 20 ⋅
⎝ 5 − 2 3+ 5 5− 5 ⎠
⎛ 2ab ⎞ ⎛ a − b ⎛ 2b ⎞⎞
3 3
b) Uprostiti ⎜ 2 + 1 ⎟ : ⎜
⎜ ⋅
3 ⎜
+ 1⎟ ⎟⎟ .
⎝ a − ab + b ⎠ ⎝ a + b ⎝ a − b ⎠⎠
2 3
2.Re{iti jedna~ine:
5 x + 7 5 x + 3 11x + 17 x 4 − 13 x 2 + 36
− = = 0.
( )
a) , b)
x +1 x − 2 2 + x − x2 log x 2 − 3
3. Za koje vrednosti realnog parametra a jedna~ina
sin 4 x + cos 4 x = a
ima re{ewa? Za najve}u dozvoqenu vrednost parametra a re{iti je-
dna~inu.
x −1
log 1
x+2
4. Re{iti nejedna~inu 2 < 4. 2
5. Odrediti ta~ku hiperbole 4 x 2 − y 2 = 15 najbliù pravoj

8x − y − 1 = 0 .
6. Katete pravouglog trougla su 3cm i 4 cm . Odrediti polupre~ni-
ke upisanog i opisanog kruga tog trougla.
7. Izra~unati povr{inu i zapreminu prave zarubqene kupe ako je
wena visina H = 8 cm i ako se izvodnica s i polupre~nici osno-
va R i r odnose kao 5:4:1.
8. Pedeset brojeva ~ini aritmeti~ku progresiju. Zbir ~lanova na
neparnim mestima je 50, a na parnim 25. Odrediti prvi i drugi
~lan progresije.
x + xy + y = 7 ,
x 2 + xy + y 2 = 21 .
x3
10. Ispitati da li me|u realnim funkcijama: f1 ( x ) = ,
x
x2 − x
1
ln x
f 2 ( x) = , f 3 ( x ) = e 2 , f 4 ( x ) = 4 x 2 , f 5 ( x ) = x ima
x −1
jednakih i skicirati grafik funkcije f 4 .
289
1. а) 2 б) 1
2. а) x ∈ R \ {−1, 2} = ( −∞, −1) ∪ (1, 2 ) ∪ ( 2, +∞ ) , б) x ∈ {−3,3}
1 kπ
3. ≤ a ≤ 1 ; re{ewe za a = 1 je x = ,k ∈ Z
2 2
⎛ 2⎞
4. x ∈ ( −∞, −2 ) ∪ ⎜ −2, ⎟ ∪ ( 2, +∞ )
⎝ 5⎠
5. M (2,1)
6. R = 2,5cm , r = 1cm
7. P = 168π cm 2 , V = 224 π cm3
8. a1 = 26, a2 = 25
9. {(1,4), (4,1)}
10. f1 ( x) = f 3 ( x) ; f4 ( x ) = 4 x2 = x (сл.16)
y
2
–4 –1 0 1 4 x
Сл. 16
290
5. grupa 2002. god.
1
log 2
270 − 1 ⎛1⎞
− ( −2 ) + ( − 0 , 5 ) + ⎜ ⎟
70 −4 2
1. a) Izra~unati .
2 +1
35
⎝2⎠
⎛ 1 2 x ⎞ 3− x
b) Uprostiti ⎜ − 2 + 2 ⎟: ⋅
⎝ 1 − x x −1 x − 2x + 1 ⎠ x + 1
a) 2 x − 1 − x + 2 = x − 3 , b) 4+ x +2 = x.
3. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 2 sin 2 x − sinxcosx − cos 2 x = 1 .
1− x x
4. Re{iti nejedna~inu ( 5+2 ) x +1
≤ ( 5 −2 ) 6
.
5. Na elipsi x 2 + 4 y 2 = 20 odrediti ta~ku najvi{e udaqenu od

prave x + y − 7 = 0 .
6. Oko kruga polupre~nika 6 cm opisan je jednakokraki trapez ~ija
je duìna kraka 13cm . Izra~unati duìne osnovica tog trapeza.
7. Osnova prave prizme je paralelogram ~ije su stranice 9 cm i
10 cm , a jedna dijagonala 17cm . Izra~unati zapreminu prizme ako je
wena povr{ina 334 cm 2 .
8. Tri broja ~iji je zbir 15 ~ine aritmeti~ku progresiju. Ako
prvom dodamo 4, od drugog oduzmemo 1 i tre}em dodamo 3, dobijamo
geometrijsku progresiju. Koji su to brojevi?
9. Odrediti vrednost realnog parametra a tako da sistem

x + y + 2x ≤ 1
2 2
x− y+a =0
ima jedinstveno re{ewe.
10. Za okruglim stolom sedi 12 qudi, pri ~emu niko od wih ne

govori sa susednim osobama. Na koliko na~ina moèmo odabrati 5
osoba, a da me|u wima ne bude onih koji me|usobno ne govore?
291
б) ( x − 1)
−2
1. a) 17
2. x ∈ {0,1} б) x = 5
π
3. x = arctg 2 + kπ ∨ x = − + lπ , ( k , l ∈ Z )
4
4. x ∈ ( −∞, −1) ∪ [ 2,3]
5. M ( −4, −1)
6. a = 18cm, b = 10cm
7. V = 360 cm3
8. −3,5,13 ili 12,5, -2
9. a ∈ {−1,3}
10. Na 36 na~ina
292
6. grupa 2002. god.
2
−3 −
⎛⎛1 ⎞ 5⎞
3
⎜⎜ : 0,1 − 3 : 7 ⎟ : ⎟
1.a) Izra~unati ⎜ ⎝ 7 ⎠ 2⎟ .
⎜ ⎛ 7 2 ⎞ 144 ⎟
⎜⎜ ⎜ 9 − 5 ⎟ ⋅ 17 ⎟⎟
⎝ ⎝ ⎠ ⎠
b) Uporediti brojeve 1002 − 1001 i 1001 − 1000 .
log 1 ⎛⎜ x − x ⎞⎟
2
x 2( x + 3) x2 ⎝ ⎠ 1
a) − =− 2 , b) 2 2
= ⋅
x−2 x+2 x −4 20
1 − 8cos 2α − cos 4α
3. Dokazati identitet = 2.
sin 2 2α + 4sin 2α − 4
2x − 3 3 − 2x
4. Re{iti nejedna~inu < .
x x ( x + 1)
5. Ta~ka P ( 5, −2 ) je sredi{te tetive parabole y 2 = 8 x . Odrediti je-
dna~inu prave kojoj pripada ta tetiva.
6. Izra~unati povr{inu jednakokrakog trapeza ~ije su osnovice
10 cm i 6 cm , a ugao na ve}oj osnovici 75 0 .
7. Jednakostrani~ni trougao stranice a rotira oko prave koja sadr-
ì jedno wegovo teme i paralelna je naspramnoj stranici trougla.
Izra~unati povr{inu i zapreminu nastalog obrtnog tela.
8. Za koje vrednosti realnog parametra a jedna~ina
2 x − 4 x + 8 x − 16 x + ... = a
ima re{ewa?
π 2π 5π
9. Izra~unati cos ⋅ cos ⋅ cos ⋅
9 9 9
10. Ne koriste}i se izvodima, izra~unati slede}e grani~ne vredno-
sti:
a) lim
x →+∞
( )
x 2 + x − x , b) lim
x 2 − 3x + 2
x →1 x 3 − x 2 − 3 x + 3
, v) lim
x →0
cos3 x − cos5 x
x2
⋅
293
1. a) 4 b) 1002 − 1001 < 1001 − 1000
2. a) x ∈ ∅ (nema re{ewa) b) x ∈ {−5, 5}
1 − 8cos 2α − cos 4α 1 − cos 4α − 8cos 2α

3. = =
sin 2 2α + 4 sin 2α − 4 4sin 2α cos 2α + 4 sin 2α − 4
2 sin 2 2α − 8cos 2α 8sin 2α cos 2α − 8cos 2α
= = =2
(
4sin 2α cos 2α + 4 sin 2α − 1 )
4sin 2α cos 2α − 4cos 2α
⎛ 3⎞
4. x ∈ (− 2,−1) ∪ ⎜ 0, ⎟
⎝ 2⎠
5. y = −2 x + 8
(
6. P = 16 2 + 3 cm 2 )
a 3π
7. P = 2a 2 3 π , V =
2
⎛ 1⎞
8. a ∈ ⎜ 0, ⎟
⎝ 2⎠
2π 4π 10π π
sin sin sin − sin
9. A = 9 ⋅ 9 ⋅ 9 = 1⋅ 9 = −1
π 2π 5π 8 π 8
2sin 2sin 2sin sin
9 9 9 9
1 1
10. a) b) v) 8
2 2
294
7. grupa 2002. god.
1
−
⎛ ⎞ 3
⎜ ⎛ 5 1 ⎞ 14 ⎟
⎜ ⎜ − ⎟⋅ ⎟
⎝ 7 6 ⎠ 23
1. a) Izra~unati ⎜ −1 ⎟ .
−2
⎜⎛1 ⎛3⎞ ⎞ 1 ⎟
⎜⎜ ⎜⎜ : 0, 2 + ⎜ ⎟ ⎟⎟ : ⎟⎟
⎝⎝9 ⎝2⎠ ⎠ 9 ⎠
b) [ta je ve}e : 5% od 300 ili 4% od 400?
2. a) Odrediti parametar a ∈ R tako da jedna~ina
2( x + a ) x x2
− = 2
x+2 x−2 x −4
nema re{ewa.
( x + 2 )2 −3 x + 2
b) Re{iti jedna~inu 2 = 0,25 .
3. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu sin x − cos6 x − sin5x = 1 .
4. Odrediti realni parametar k tako da je
(∀x ∈ R ) kx 2 + ( k − 1) x − 1 + k > 0 .
5. Odrediti jedna~ine tangenti elipse x 2 + 4 y 2 = 16 normalnih na
pravu 3x − 2 y + 18 = 0 .
6. Duìne stranica trougla su 27cm , 29cm i 52cm . Izra~unati po-
lupre~nike upisanog i opisanog kruga tog trougla.
7. Na kom odstojawu od centra lopte polupre~nika R treba da bude
ta~kasti svetlosni izvor koji osvetqava jednu ~etvrtinu povr{i-
ne lopte?
8. Odrediti opadaju}i aritmeti~ki niz a1 , a 2 , a 3 ,... za koji je
a1 + a 2 + a3 + a 4 + a5 = −5 i a 4 ⋅ a5 = 28 .
9. U xy -ravni skicirati linije odre|ene jedna~inama:
a) y = sinx , b) 2 x − ln y 2 = 0 , v) x 2 − 2kx + y 2 = 0 ( k ∈ R ) .
10. Razmatramo petocifrene brojeve (u dekadnom zapisu).

a) Koliko je me|u wima parnih u ~ijem zapisu nema ponavqawa
cifara?
b) Koliko je onih ~ije nikoje dve susedne cifre nisu jednake?
v) Koliko ih je deqivo sa 25?
295
5 4
1. а) 3 б) ⋅ 300 = 15 < ⋅ 400 = 16
100 100
⎧3 ⎫
2. а) a ∈ ⎨ ,3⎬ б) x ∈ {− 4,−3,−1, 0}
⎩2 ⎭
π kπ π 3π 2mπ
3. x = + , x= + 2lπ , x= + ; k , l, m ∈ Z
6 3 2 10 5
4. k ∈ (1,+∞ ) 5. 2 x + 3 y − 10 = 0 , 2 x + 3 y + 10 = 0
6. r = 5cm , R = 37,7cm 7. d = 2 R
8. 5,2,−1,−4,−7
9. (сл.17) y
a)
1
−2π −π 0 π 2π x
–1
k<0 y k>0
б) y в)
1
0 x
0 x
–1
Сл. 17 k=0
10. а) 9 ⋅ 8 ⋅ 7 ⋅ 6 + 4 ⋅ 8 ⋅ 8 ⋅ 7 ⋅ 6 = 13776
б) 9 ⋅ 9 ⋅ 9 ⋅ 9 ⋅ 9 = 59049
в) 4 ⋅ 9 ⋅ 10 ⋅ 10 = 3600
296
8. grupa 2002. god.
1
−
⎛ ⎛ 3 1 ⎞ 7 ⎛ 1 1 5 ⎞ 18 ⎞ 2
1.a) Izra~unati ⎜⎜ − ⎟ : + ⎜ + : ⎟⋅3 ⎟ .
⎝ ⎝ 5 4 ⎠ 10 ⎝ 2 3 7 ⎠ 29 ⎠
−1
⎛ 1
⎞
⎜ x2 +1 : 1 ⎟ : 1 ⋅
⎜ ⎟
b) Uprostiti
⎜ x + x 2 + 1 x 2 −1 ⎟ x −1
1 3 2
⎝ ⎠
a) x − 1 − 3 − x = 3x − 13 , b) 8 (2 x − 1) + 7(2 x − 1) − 1 = 0 .
6 3
3. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 4 − 5sinx − 2cos 2 x = 0 .
1 x 2 − 5x + 6
4. Re{iti dvostruku nejedna~inu ≤ < 1.
9 x 2 − 5x + 4
5. Odrediti ta~ku krive x 2 + y 2 = 5 najvi{e udaqenu od prave

x + 2 y − 10 = 0 .
6. Centar upisanog kruga jedanakokrakog trougla deli visinu koja
odgovara osnovici tog trougla na odse~ke duìne 5cm i 3cm ,
ra~unaju}i od temena. Izra~unati obim i povr{inu tog trougla.
7. Pravilna trostrana prizma upisana je u vaqak. Polupre~nik

osnove vaqka je R = 6cm , a dijagonala osnog preseka vaqka je
D = 13cm . Izra~unati povr{inu i zapreminu prizme.
8. Re{iti jedna~inu 2 x − 4 x + 8 x − 16 x + ... = 2 − 1 .

1 − 2 log 9 x = log3 9 y
2 x −1 ⋅ 8 − y = 2 .
10. Na polici je pore|ano 12 kwiga. Na koliko na~ina moèmo

odabrati 5 kwiga, tako da me|u wima ne budu nikoje dve koje su
bile jedna do druge?
297
1
1. a) b) x + 1
2
⎧3 ⎫
2. a) x = 5 b) x ∈ ⎨ ,0⎬
⎩4 ⎭
π 5π
3. x = + 2kπ , x = + 2lπ ; (k , l ∈ Z )
6 6
5
4. x =
2
5. M (− 1,−2 )
6. O = 32cm, P = 48cm 2
7. P = 144 3 cm 2 , V = 135 3 cm3
1
8. x = −
2
1
9. x = 2, y =
6
10. Na 56 na~ina
298
9. grupa 2002. god.
1. Koji su od slede}ih iskaza ta~ni:

( i ) cos13 > cos12 , ( ii ) ( −2)( −3) = − 2 ⋅ − 3 , ( iii ) log 1 6 > log 1 5 ,
2 2
π
( iv ) log ( −3) = 2 log 9 , ( v ) arcsin
4
je realan broj?
3
Odgovore ukratko obrazloìti.
2
⎛ 8+2 7 − 2 7 − 8 ⎞⎟ .
b) Izra~unati ⎜
⎝ ⎠
2. Re{iti jedana~ine:
7 x − 6 3x + 6 6 − 7x
a)
3
+
2
= 5x +
6
, (
b) 56 − x 2 − 5 x )
2
= 10(5 x − x 2 ) .
3. Re{iti trigonometrijsku jedan~inu
sin 2 x (1 + tgx ) = 3 sin x ( cos x − sin x ) + 3 .
4. Odrediti realni parametar k tako da kvadratna funkcija
f ( x ) = (k + 2 )x 2 + 2 x + k + 2
bude negativna za sve vrednosti x ∈ R .
5. Na pravoj x + 2 y + 6 = 0 odrediti ta~ku podjednako udaqenu od
ta~aka A ( 3, −1) i B ( 5, −3) .
6. Povr{ina jednakokrakog tangentnog trapeza je 156 cm 2 , a visina
12cm . Odrediti duìne stranica tog trapeza.
7. Izra~unati zapreminu prave zarubqene kru`ne kupe ako su povr-

{ine wenih osnova 64 π cm 2 i 9 π cm 2 i povr{ina omota~a
143 π cm 2 .
8. Odrediti aritmeti~ki niz ~iji je zbir prvih ~lanova uvek jednak
trostrukom kvadratu broja tih ~lanova.
9. U zavisnosti od realnog parametra a odrediti broj realnih re-

{ewa jedna~ine
x 5 − 5x = a .
10. Koliko ima ~etvorocifrenih brojeva kod kojih se samo jedna

cifra pojavquje 2 puta?
299
1. а) ( i ) ⊥ , ( ii ) ⊥ , ( iii ) ⊥ , ( iv ) , ( v ) ⊥ ; б) 4
2. а) x ∈ R = ( −∞, +∞ ) б) x ∈ {− 2,1,4,7}
π π
3. x = + kπ , x = ± + lπ ; (k , l ∈ Z )
4 3
4. k ∈ (− ∞,−3)
5. M (2,−4 )
6. a = 18cm, b = 8cm, c = 13cm
7. 388π cm3
8. 3, 9, 15, 21,...
9. Једначина има:
1) једно решење за a > 4 ∨ a < −4 ;
2) два решења за a ∈ {− 4,4} ;
3) три решења за a ∈ (− 4,4 )
10. 3888
300
−1 −1
⎛⎛ ⎛ a a ⎞ 4a ⎞ 1 ⎞
1.a) Uprostiti ⎜ ⎜ 6a + ⎜ − ⎟ : ⎟ : ⎟ .
⎜⎝ ⎝ a − 2 a + 2 ⎠ a 4 − 2a 3 + 8a − 16 ⎠ a + 2 ⎟
⎝ ⎠
b) Bazen se napuni vodom iz 4 cevi za 21 sat. Za koliko sati se
napuni tre}ina bazena vodom iz 7 cevi?
1 2 3x − 7 x 4 − 10 x 2 + 9
a) + = 2 , b) =0.
x − 3 x − 1 x − 4x + 3 x−2
2sin 2 x − 3sinxcosx + cos 2 x = 1 .
log 1 9 − 2 x > x − 3 .
2
5. Na elipsi 2 x 2 + y 2 = 22 odrediti ta~ku najbliù pravoj

3x + y + 15 = 0 .
6. U kvadratu stranice a sme{tena su 4 podudarna kruga. Svaki od
wih dodiruje dve susedne stranice kvadrata i dva od tri preosta-
la kruga. Izra~unati povr{inu krivolinijskog ~etvorougla odre-
|enog lukovima sva ~etiri kruga.
7. Izra~unati zapreminu kose kru`ne kupe ~ija je najduà izvodnica

s1 = 6 3 cm , najkra}a s2 = 6 cm , a ugao koje one zaklapaju je 30° .
8. Odrediti rastu}i aritmeti~ki niz a1 , a 2 , a 3 ,... za koji je
a 2 + a5 = 14 i a3 ⋅ a 4 = 45 .
9. Za koje vrednosti realnog parametra a jedna~ina x2 − x = a
ima maksimalan broj re{ewa?
10. Od 5 u~enika, 6 studenata i 3 profesora treba izabrati peto-
~lanu delegaciju u kojoj }e biti bar po jedan student i profesor.
Na koliko na~ina je to mogu}e u~initi?
301
1. а) a + 2 б) Za ~etiri сата
2. а) x ∈ R \ {1,3} = ( −∞,1) ∪ (1,3) ∪ ( 3, ∞ ) ; б) x = 3

π
3. x = kπ , x = + lπ ; (k , l ∈ Z )
3
(
4. x ∈ ( −∞ , 0 ) ∪ 3,log 2 9 )
5. M (− 3,−2)
a
4
a2
6. (sl. 18) P= (4 − π ) a
16
Sl. 18
7. V = 9 3π cm 3
8. − 3,1,5,9,13,...
⎛ 1⎞
9.(sl. 1 9) Шест решења за a ∈ ⎜ 0, ⎟
⎝ 4⎠
1
4
y=a
–1 0 1 x
Sl. 19
10. Na 1485 na~ina
302
1. grupa 2003. god.
⎛ 1 1 57 1 ⎞ 7+ 2
1. a) Izra~unati ⎜ − − ⋅ ⎟: .
⎝ 7− 3 7 + 2 20 5 3 − 3 2 ⎠ 40
−1
⎛1 ⎞
b) Uporediti brojeve 3
124 i log 1 3 + ⎜ :3 ⎟ .
3 ⎝2 ⎠
2. Re{iti jedna~ine :
3x − 5 5 x − 8 x − 1 3 − 2 x
b) ( x + 1) + 7 ( x + 1) − 8 = 0 .
6 3
a) − + = ;
4 3 6 4
1
cos x + sin x − ctgx = ⋅
sin x
4. Za koje su vrednosti realnog parametra m re{ewa jedna~ine
mx 2 − 2 ( m − 2 ) x + m − 3 = 0
istog znaka ?
5. Na pravoj x + y − 4 = 0 odrediti ta~ku podjednako udaqenu od
ta~aka A (1,3) i B ( 3,7 ) .
6. Duìna dijagonale jednakokrakog trapeza je 12 cm , a ugao izme|u
dijagonale i osnovice tog trapeza je 30 . Izra~unati povr{inu
trapeza .
7. Sfera sa centrom u vrhu kupe i polupre~nika jednakog visini
kupe deli omota~ kupe na dva dela jednakih povr{ina. Odrediti
ugao izme|u izvodnice i visine kupe.
8. Odrediti rastu}i aritmeti~ki niz a1 , a2 , a3 ,… za koji je
a1 + a2 + a3 + a4 + a5 = 5 i a2 ⋅ a4 = −8.
9. Uspravni stub, koji se nalazi na horizontalnom terenu, posmatra

se iz ta~ke na povr{ini zemqe. Sa rastojawa od 8m vidi se pod
dva puta ve}im uglom nego sa rastojawa od 25m . Kolika je visina
stuba?
10. U xOy - ravni predstaviti skupove odre|ene relacijama:

a) 4 ≤ x 2 + y 2 ≤ 2 ( x + y ) ; b) ( x + y )( y − log 2 x ) ≥ 0.
303
−1
⎛1 ⎞
1. a) 2 b) 124 < log 1 3 + ⎜ : 3 ⎟ = 5 = 3 125
3
3 ⎝2 ⎠
2. a) x = 2 b) x ∈ {− 3,0}
π
3. x = + kπ , k ∈ Z
2
4. m ∈ (− ∞,0] ∪ (3,4]
5. M (− 4,8) 6. P = 36 3cm 2
7. α = 45 8. (− 5,−2,1,4,7,...)
9. (сл. 20)
x
= tgα
25 x
x 2tgα ⇒ x = 15m
= tg 2α = α 2α
8 1 − tg 2α
8
25
Сл. 20
10. (сл. 21)
a) b)
2 y
1
–2 2
0 1 2 x
–2
Сл. 21
304
2. grupa 2003. god.
1
−1
1. a) Izra~unati ( −2) 6
+ log 1 16 − 125 3 + 3:4−2 .
2
−1
b 2 ⎛ b+3 ⎞
b) Uprostiti − 2 ⋅⎜ 2 ⎟ .
ab − 2a 2
b + b − 2ab − 2a ⎝ b + 4b + 3 ⎠
2. a) Odrediti parametar a ∈ R tako da jedna~ina
x+a x 1
− = 2
x − 1 x − 2 x − 3x + 2
nema re{ewa.
b) Re{iti jedna~inu 5− x −7 = x .
cos 2 x − cos 4 x + cos 6 x = 0.
x −1
log
⎛ 2 ⎞ 2 x+2
⎜ ⎟ > 1.
⎝3⎠
5. Odrediti jedna~ine tangenti krive x 2 − 2 y 2 = 8 paralelnih
pravoj x − y − 4 = 0 . Skicirati odgovaraju}u sliku.
6. Izra~unati povr{inu trougla ako duìne wegovih stranica
obrazuju aritmeti~ku progresiju sa razlikom d = 2 i ako je
jedan unutra{wi ugao trougla 120 .
7. Pravougli trapez sa osnovicama 10cm i 2cm i povr{ine 90cm2
rotira oko ve}e osnovice Izra~unati povr{inu i zapreminu
nastalog tela.
8. Odrediti opadaju}u geometrijsku progresiju kod koje je zbir
prvog i ~etvrtog ~lana 35 , a drugog i tre}eg 30.
9. Data je funkcija
(
⎧ −4 x 2 + x ,
⎪⎪
)
x≤ 0
( )
f ( x ) = ⎨ 8 x 2 − 3x , 0 < x ≤ 3
⎪ 93 − x, x > 3.
⎪⎩
Skicirati grafik funkcije f i koriste}i se wim, odrediti
broj realnih re{ewa jedna~ine f ( x ) = a ( a ∈ R ) .
305
10. Ne koriste}i se izvodima, izra~unati slede}e grani~ne
vrednosti:
x − 1 ; b) lim cos x − cos 7 x ; v) lim 1 + x − 1 − x ⋅
3
a) lim
x →1 x 2 + 3 x − 4 x →0 x2 x →0 x
1. a) 5, b) 1 a под условом да је a ≠ 0, b ≠ −1, b ≠ −3 и b ≠ 2a

2. a) a = 1 ∨ a = −2 , b) x = −4
π kπ π
3. x = ∨ x = ± + lπ
+ (k , l ∈ Z )
8 4 6
4. x ∈ (1, +∞ )
t1 : x − y − 2 = 0
5.
t2 : x − y + 2 = 0
6. (sl. 22)
( a + 2) = a 2 + ( a − 2 ) − 2a ( a − 2 ) cos120 a+2
2 2
a–2
a=5 120
a
P = 1 a ( a − 2 ) sin120 = 15 3 Sl. 22
2 4
R 2π ⋅ 8
7. VT = VV + VK = R 2π ⋅ 2 + = 1050π cm3
3
P = PBV + PM V + PM K = 540π cm 2
8. 27, 18, 12, 8, ...
y
9. Jedna~ina ima(sl.23): 1
4 re{ewa za −2 < a < 0 –1 3 x
3 re{ewa za a = 0 ∨ a = −2 0
y=a
2 re{ewa za a < −2 ∨ 0 < a < 1
–2
1 re{ewe za a = 1
0 re{ewa za a > 1 Sl. 23
1 5
10. a) , b) 24, v)
10 6
306
3. grupa 2003. god.
1
log
350 − 4 −
1
⎛1⎞ 33
1. a) Izra~unati − ( −3)50
+ ( 0 ,125 ) 3 +⎜ ⎟ .
325 + 2 ⎝3⎠
⎛ 1 − 3 + x ⎞ : x 2 − 10 x ⋅
b) Uprostiti ⎜2− x ⎟ x+2
⎝ x2 − 4 x2 − 4 x + 4 ⎠
x + a − 2 x = 8 + x2
x − 1 x + 2 2 − x − x2
ima beskona~no mnogo re{ewa i navesti ta re{ewa.
b) Re{iti jedna~inu x + 4 x = 12.
sin 2 x + sin 4 x = 2 cos x ( 2 sin 2 3 x − 1) .
x 2 − 4 x − 3 ≤ 1.
x2 + x + 1
5. Odrediti jedna~ine tangenti elipse x 2 + 2 y 2 = 9 konstruisanih
iz ta~ke M ( 9 , 0 ) .
6. Tetiva kruga je za 2 mawa od pre~nika, a odstojawe centra kruga
od tetive je za 2 mawe od polupre~nika kruga. Odrediti duìnu
tetive, obim i povr{inu kruga.
7. U pravilnu trostranu prizmu upisana je lopta koja dodiruje sve
bo~ne strane i osnove prizme. Na}i odnos povr{ina lopte
prizme.
8. Re{iti jedna~inu
3x − 9 x + 27 x − = 1
2 ( )
3 −1 .
9. Ispitati da li me|u funkcijama: f1 ( x ) = x + 1, f 2 ( x ) = 1 + x 2 ,

x2 − 2x − 3
f3 ( x ) = , f4 ( x ) = 2log2 ( x +1) , f5 ( x ) = x2 + 2 x + 1 ima jednakih,
x −3
a zatim skicirati grafik funkcije f ( x ) = f 2 ( x ) ⋅ f 5 ( x ) .
10. Koliko se ~etvorocifrenih brojeva deqivih sa 3 moè
formirati od cifara 0,1,2,3,4 i 5, ako nijedan broj nema jednakih
cifara?
307
1
1. a) 3 b) −
x (x − 2)
2
2. a) za a = −4 skup re{ewa je R \ {− 2,1} b) x = 81

⎧π π 2lπ π 2mπ 7π 2nπ ⎫
3. x ∈ ⎨ + kπ , + ,− + , + , k , l , m, n ∈ Z ⎬
⎩2 6 3 18 3 18 3 ⎭
⎡ 4 1⎤
4. x ∈ ⎢− ,− ⎥ ∪ [2, ∞ ) 5. t1 : y = ( x − 9 ) , t 2 : y = − ( x − 9 )
1 1
⎣ 5 2⎦ 4 4
6. t = 8, O = 10π , P = 25π 7. PL : PPR = 2π : 9 3
1
8. −
2
9. (sl. 24) y
f1 ( x ) = x + 1 , x ∈ R
f 2 (x ) = 1 + x , x ∈ R
1
f 3 ( x ) = x + 1 , x ∈ R \ {3}
f 4 ( x ) = x + 1 , x > −1 –1 0 1 x
f 5 (x ) = x + 1 , x ∈ R
Me|u datim funkcijama
nema jednakih.
Sl. 24
⎧ x 2 − 1, x ≤ −1
⎪⎪
f ( x ) = (1 + x ) ⋅ x + 1 = ⎨ 1 − x , − 1 < x ≤ 0
2
⎪
⎪⎩( x + 1) , x > 0
2
(vidi sliku 24)
10. Zbir cifara mora biti deqiv sa 3. êtvorocifrenih brojeva

formiranih od cifara skupa {1,2,4,5} bez ponavqawa cifara
ima 4!=24. êtvorocifrenih brojeva formiranih od cifara
skupova {0,1,2,3} , {0,1,3,5}, {0,2,3,4} и {0,3,4,5} bez ponavqawa cifa-
ra ima 4 ⋅ (3 ⋅ 3 ⋅ 2 ⋅ 1) = 72 .
Dakle, traènih brojeva ima 24 + 18 ⋅ 4 = 96 .
308
4. grupa 2003. god.
1. a) Ispitati ta~nost slede}ih iskaza:

( i ) Ako je svaki pravougaonik kvadrat, onda je 3<2;
π −3 −3
( ii ) {2} ⊂ {1,{2}} , ( iii ) tg <1, ( iv ) = , ( v ) log 2 3 < log 4 8 .
5 −2 −2
Odgovore ukratko obrazloìti.
( ).
2
b) Izra~unati 6+2 5 − 2 5−6
x − 2 x − 1 = 2 + 2 x − x2 , b) x − 10 x + 9 = 0.
4 2
log ( 2 − x )
a)
x − 2 x +1 x2 − x − 2
3. Re{iti jedna~inu
2
9cos 2 x + 9cos x
= 4.
x 2 − 2 x − 3 < 3x − 3 .
5. Na}i jedna~inu kruga ~iji je centar u ta~ki A ( 5, 4 ) i koji spoqa
dodiruje krug x 2 + y 2 − 4 x − 5 = 0 .
6. Jedan ugao trougla je 120 , a stranica naspram tog ugla ima
duìnu 2 7cm. Odrediti duìne preostale dve stranice ako je
povr{ina trougla 2 3 cm 2 .
7. Ta~kasti svetlosni izvor udaqen je 8m od centra lopte polupre-
~nika 4m . Na}i odnos povr{ina osvetqenog i neosvetqenog de-
la lopte.
8. Tri broja ~iji je zbir 38 ~ine opadaju}u geometrijsku progresiju.
Ako se od prvog broja oduzme 2, dobija se aritmeti~ka progresija.
Koji su to brojevi?
log x y − 4 log y x = 3
xy = 32 .
10. Ukrotiteq zveri treba da izvede na cirkusnu arenu u koloni 5
lavova i 4 tigra, a da pritom nikoja dva tigra ne budu jedan za
drugim. Na koliko na~ina on to moè u~initi?
309
1. а) (i ) (ii ) ⊥ (iii ) (iv ) ⊥ (v ) ⊥; б) 4
2. а) x = 1 б) x ∈ {− 3,−1}
π kπ
3. x = + (k ∈ Z )
4 2
4. x ∈ (2,5)
5. ( x − 5) + ( y − 4) = 4
2 2
6. a = 4cm, b = 2cm
7. (сл. 25)
x R
= , x = 2, h = R− x = 2
R d R h A
x
Posv = 2π Rh = 16π O d
Pneosv = 4 R π − Posv = 48π
2
Posv : Pneosv = 1 : 3
Сл. 25
8. 18,12,8
9. { (2,16) }
⎛6⎞
10. Ukupan broj na~ina je 5!⋅ ⎜ ⎟ ⋅ 4! = 120 ⋅15 ⋅ 24 = 43200
⎝ 4⎠
310
5. grupa 2003. god.
3
−2 −
⎛⎛ 3 ⎞ 3 ⎞ 5
⎜ ⎜ 2 − 1 : 0,7 ⎟ ⋅ ⎟
1. a) Izra~unati ⎜⎝ 7 ⎠ 160 ⎟ .
⎜ −1 ⎟
⎜ 2 ⎛4 7⎞ ⎟
⎜ 1 :⎜ − ⎟ ⎟
⎝ 25 ⎝ 3 9 ⎠ ⎠
b)Tri radnika su zaradila 3780 dinara. Prvi radnik je radio 5
sati, drugi radnik 6 sati, a tre}i radnik 7 sati. Kako treba da
podele zaradu?
2. Re{iti jedna~ine
(
log 2 x 2 − 2 х )
a) 2 − 1 = 2 x + 6 ; b) ⎛⎜ ⎞⎟
1 1
= ⋅
x − 4 x + 1 x − 3x − 4 ⎝2⎠ 3
cos x + cos 5 x + cos 9 x = 0.
4. Odrediti vrednosti realnog parametra m tako da re{ewa
jedna~ine
mx 2 − 2 ( m + 2 ) x + m − 1 = 0
budu pozitivna.
5. Na elipsi 2 x 2 + 3 y 2 = 14 odrediti ta~ku najvi{e udaqenu od
prave x + 3 y − 8 = 0.
6. U trapez sa kracima 15cm i 13cm i ve}om osnovicom 21cm
upisan je krug. Izra~unati povr{inu trapeza.
7. Izra~unati povr{inu i zapreminu kru`nog vaqka upisanog u
pravu trostranu prizmu ~ije su osnovne ivice a = 9 cm, b = 10cm
i c = 17 cm, a visina H = 10 cm.
8. Odrediti beskona~nu opadaju}u geometrijsku progresiju kod koje
je drugi ~lan 4, a suma svih wenih ~lanova je 3 sume kvadrata
16
tih ~lanova.
x − xy + y = 6
x 2 + xy + y 2 = 84.
10. U xOy -ravni predstaviti skupove odre|ene relacijama
a) ( 9 x 2 + y 2 − 9 )( x2 + y 2 − 4 ) ≤ 0; (
b) x y − e x ) ( x + y − 1) ≥ 0.
311
1. а) 8 б) 1050, 1260, 1470
2. а) x ∈ R \ {− 1,4} б) x ∈ {− 3, 3}
π kπ lπ π
3. x = + ∨ x= ± (k , l ∈ Z )
10 5 2 6
4. m ∈ (1, ∞ ) 5. M (− 1, − 2 )
6. P = 168 cm 2 7. P = 48π cm 2 , V = 40π cm 3
⎛ 1 1 ⎞
8. ⎜ 8, 4, 2,1, , , ⎟ 9. (x, y ) ∈ {(2,8), (8,2)}
⎝ 2 4 ⎠
10.(сл. 26)
а) б)
y
3
y
2
e
–2 –1 0 1 2 x
1
–2
0 1 x
–3
Сл. 26
312
6. grupa 2003. god.
3
−
⎛ ⎛1 1⎞ 3 ⎞ 2
⎜ ⎜ 4 + 5 ⎟: 8 ⎟
1. a) Izra~unati ⎜ ⎝ ⎠ ⎟ .
⎜ ⎛ 2 5 − 1:1,4 ⎞ ⋅ 5 2 ⎟
⎜⎜ 7 ⎟ ⎟
⎝⎝ ⎠ 5⎠
b) Koliki su unutra{wi uglovi trougla ako se odnose kao
7:14 :15 ?
2. Re{iti jedna~ine
a) 3 − x = 5 + 8 x − x 2 ; b) x − 1 + 3x − 2 = 1 .
x − 5 x + 2 x 2 − 3 x − 10
sin 2 x + sin 2 x + 5 cos 2 x = 2 .
x−2
log 2
⎛1⎞ x +1
⎜ ⎟ < 3.
⎝2⎠
5. Ta~ka A ( 2 ,1) je sredi{te tetive parabole y 2 = 4 x . Odrediti
jedna~inu prave kojoj pripada ta tetiva.
6. Duìne stranica trougla su 13 cm, 14 cm i 15 cm. Odrediti
polupre~nike upisanog i opisanog kruga tog trougla.
7. Izra~unati zapreminu zarubqene kupe ako je wena povr{ina
216π cm 2 , razlika polupre~nika osnova 5 cm , a izvodnica 13 cm.
8. Ako tri broja istovremeno obrazuju aritmeti~ku i geometrijsku
progresiju, onda su oni jednaki. Dokazati!
9. Dokazati jednakost
tg 5 ⋅ tg 55 ⋅ tg 65 = 2 − 3.
10. U xOy -ravni predstaviti skupove odre|ene relacijama
( )
a) xy x 2 + y − 1 ≤ 0 ; b) ( x 2 + y 2 − 2 y ) ( x + y − 1) ≤ 0 ;
v) ( 2 sin x + 3)( y + ln x )( y − x ) ≥ 0 .
313
1. а) 27 б) α = 35 , β = 70 , γ = 75
2. а) Nema re{ewa б) x = 1
π
3. x = arctg 3 + kπ ∨ x = − + lπ (k , l ∈ Z )
4
⎛ 5⎞ ⎛7 ⎞
4. x ∈ ( −∞, −1) ∪ ⎜ −1, ⎟ ∪ ⎜ , +∞ ⎟
⎝ 4⎠ ⎝2 ⎠
5. y = 2 x − 3 6. R = 8,125 cm H
7. (sl. 27) V = 388π cm 3
R–r
a+c
8. b = ∧ b = ac ⇒ a = b = c
2
2
sin5 sin55 sin65 Sl. 27
9. tg 5 ⋅ tg 55 ⋅ tg 65 = =
cos5 cos55 cos 65
⎛ 1⎞
sin5 ( cos10 − cos120 ) sin5 ⎜ cos10 + ⎟
1
= 2 = ⎝ 2⎠
=
cos5 ( cos10 + cos120 ) cos5 ⎜ cos10 − ⎟ ⎛
1 1⎞
2 ⎝ 2⎠
1
sin5 cos10 + sin5
2
1
( sin15 − sin5 ) + sin5
1
= 2 2 = tg15 = 2 − 3
1
cos5 cos10 − cos5
2
1
2
( cos15 + cos5 ) − cos5
1
2
10.(сл. 28)
a) б) в)
y
y y
1 1
–1 1 x –1 0 1 x 0 1 e x
0
–1
Sl. 28
314
7. grupa 2003. god.
1
−
⎛ ⎛2 1 7⎞ 1 ⎞ 3
⎜ ⎜ + : ⎟⋅4 ⎟
⎜ ⎝7 2 8⎠ 2 ⎟
1. a) Izra~unati ⎜ −5 ⎟ .
⎛ 1 ⎞
⎜ 3 − 1:0 , 4 : ⎟ 7
⎜⎜ 2 ⎟ ⎟
⎝⎝ ⎠ 8⎠
b) Koliki su spoqa{wi uglovi trougla ako se oni odnose kao
7:11:12 ?
2 x − x + a = x 2 + 21
x + 3 x − 2 x2 + x − 6
ima beskona~no mnogo re{ewa i na}i ta re{ewa.
b) Re{iti jedna~inu 2 − x + x + 3 = 3.
5 ( sin 6 x − sin 4 x ) = 4 sin x ( cos 2 5 x + 1) .
log 1 ( x 2 − 4 ) ≥ log 1 3 x .
2 2
5. Na krivoj y = 8 x odrediti ta~ku najbliù pravoj x − y + 4 = 0 .

2
Skicirati odgovaraju}u sliku.

6. Duìna sredwe linije trapeza je 10 cm . Ona deli trapez na
delove ~ije se povr{ine odnose kao 5 : 3. Odrediti duìne
osnovica trapeza .
7. Izra~unati povr{inu i zapreminu pravilne ~etvorostrane
piramide ~ija je visina 8 cm, a povr{ina dijagonalnog preseka
48 2 cm 2 .
8. Nenulti brojevi a1 ,a2 ,a3 ,… obrazuju aritmeti~ku
progresiju. Dokazati da je 1 + 1 + + 1 = n ⋅
a1a2 a2 a3 an an+1 a1an+1
9. Odrediti sve kompleksne brojeve z = x + y i za koje je
( 2 − 3 i )( 3 + 11i ) = 13z ( z − 1) , ( z je konjugat od z ).
Za x > 0 izra~unati i ( 2 − z )2003 .
10. U xOy -ravni skicirati linije odre|ene jedna~inama:
315
a) y = cos 2 x ; ( )
b) xe y = 1 ; v) y = k x 2 + 1 − 2 ( kx − 1) , (k ∈ R).
2
1. а) б) α 1 = 84 , β1 = 132 , γ 1 = 144
3
2. а) a = −7, x ∈ R \ {− 3,2} б) x = 1 ∨ x = −2
π 2lπ
3. x = kπ ∨ x = ± + (k,l ∈ Z ) 4. x ∈ [− 4,−2) ∪ (2,4]
15 5
5. P (2,4 ) 6. a = 15 cm, b = 5 cm 7. V = 384 cm 3 , P = 384 cm 2
1 1 1 a2 − a1 1 a3 − a2 1 an +1 − an
8. + + = + ++ =
a1a2 an an +1 d a1a2 d a2 a3 d an an +1
1⎛ 1 1 1 1 ⎞ 1⎛ 1 1 ⎞ 1 a1 + nd − a1 n
= ⎜ − + − − ⎟= ⎜ − ⎟= =
d ⎝ a1 a2 a2 an +1 ⎠ d ⎝ a1 an +1 ⎠ d a1an +1 a1an +1
9. z1 = 2 − i , z 2 = −1 − i , (2 − z )2003 = −i
10.(sl. 29)
a) y
π 0 π x
−
2 2
y
k>0
б) y в)
k=0
2
0 1 e x
–1 0 1 x
k<0
Sl. 29
316
8. grupa 2003. god.
2
−
⎛ ⎛ 3 2 ⎞ 45 ⎞ 3
⎜ ⎜ 5 − 7 ⎟ ⋅ 11 ⎟
1. a) Izra~unati ⎜ ⎝ ⎠ ⎟ .
⎜ ⎛ 1:0 ,3 − 1 1 ⎞ : 7 ⎟
⎜⎜ ⎟
3 ⎠ 36 ⎟⎠
⎝⎝
log 27 3
b) Uporediti brojeve 2log4 2 i 3 .
2. Re{iti jedna~ine
a) 2 x − 1 − 2 − x = x + 1 ; b) 3 + x + 1 = 3x .
8 sin 2 x − 5 sin 2 x + 14 cos 2 x = 6 .
( ) ( )
6 −x
3+ 2 x +1 ≤ 3− 2 .
5. Odrediti jedna~ine tangenti kruga x2 + y2 − 2 x + 4 y = 0
konstruisanih iz ta~ke M ( −4 ,3) .
6. Visina koja odgovara hipotenuzi pravouglog trougla deli tu
hipotenuzu na odse~ke duìna 16 cm i 9 cm . Na}i povr{inu
kruga upisanog u taj trougao.
7. Bo~ne ivice pravilne zarubqene trostrane piramide nagnute
su prema ravni osnove pod uglom od 45 . Izra~unati zapreminu
te piramide ako su wene osnovne ivice a = 4 cm i b = 2 cm .
8. Tri broja ~ine rastu}u geometrijsku progresiju. Uve}avawem
drugog ~lana za 8, data progresija postaje aritmeti~ka. Ako u
novoj progresiji tre}i ~lan uve}amo za 64, dobijamo
geometrijsku progresiju. Koji su to brojevi?
9. U zavisnosti od realnog parametra a , odrediti broj realnih
re{ewa jedna~ine
ax3 − 3ax − 1 = 0 .
10. Koliko ~etvorocifrenih brojeva deqivih sa 5 moèmo
formirati od cifara 0, 1, 2, 5, 6 i 7, a da nijedan od tih brojeva
nema istih cifara?
317
1. а) 4 б) 2 log 4 2 = 2 = 6 8 < 6 9 = 3 3 = 3log 27 3

2. а) x ∈ {−1} ∪ [ 2, +∞ ) б) x = 1
π
3. x = + kπ ∨ x = arctg 4 + lπ (k, l ∈ Z ) ; 4. x ∈ [ −3, −1) ∪ [ 2, +∞ )
4
2 x + y + 5 = 0⎫
6. P = 25π cm 2
x + 2 y − 2 = 0⎬⎭
5.
14
7. V = cm 3 8. 4, 12, 36
3
9.(sl. 30) Једначина има:
1 ⎛ 1⎞
1) два решења за = ±2 ⎜a = ± ⎟
a ⎝ 2⎠
1 ⎛ ⎛ 1 ⎞ ⎛ 1 ⎞⎞
2) три решења за −2< <2 ⎜⎜ a ∈ ⎜ − ∞,− ⎟ ∪ ⎜ , ∞ ⎟ ⎟⎟
a ⎝ ⎝ 2 ⎠ ⎝ 2 ⎠⎠
1 1 ⎛ ⎛ 1 ⎞ ⎛ 1 ⎞⎞
3) једно решење за > 2 ∨ < −2 ⎜⎜ a ∈ ⎜ − ,0 ⎟ ∪ ⎜ 0, ⎟ ⎟⎟
a a ⎝ ⎝ 2 ⎠ ⎝ 2 ⎠⎠
4) нула решења за a=0
y y = x 3 − 3x
2
1
y= , a≠0
a
− 3 –1 0 1 3 x
–2
Sl. 30
10. ⎛⎜ 5 ⎞⎟ ⋅ 3!= 60 ( 0 на крају)
⎝ 3⎠
⎛⎜ 4 ⎞⎟ ⋅ 3!= 24 (5 на крају, а 0 не учествује)
⎝ 3⎠
⎛⎜ 4 ⎞⎟ ⋅ (3! − 2) = 24 (5 на крају и 0 учествује)
⎝ 2⎠
Укупно има 108 таквих бројева.
318
9. grupa 2003. god.
1
−
⎛ 5 ⎛1 7⎞ ⎛ 1 1⎞ ⎞
⎜ − : ⎜ + ⎟ − 0, 25 − ⎜1 + ⎟ : ( -1:0,5 ) ⎟ .
2
1. a) Izra~unati
⎝ 8 ⎝2 6⎠ ⎝ 4 2⎠ ⎠
⎛ ⎛ x x ⎞ 2x ⎞ 1
b) Uprostiti ⎜ 3x + ⎜ − ⎟: 4 3 ⎟⋅ ⋅
⎝ ⎝ x −1 x +1 ⎠ x − x + x −1 ⎠ x +1
(x ) − 3 = 2x ( x − 2) .
2
a) 3 x − 1 − 2 − x = x + 5 ; b) 2
− 2x
( )
8 sin6 x + cos 6 x − 3 cos 4 x = 5 .
4. Odrediti vrednosti realnog parametra m tako da je
( ∀x ∈ R) ( 2m −1) x2 + ( m + 2) x + m −1< 0 .
5. Odrediti ta~ku B simetri~nu ta~ki A ( 3,5 ) u odnosu na pravu
2x + y − 6 = 0 .
6. U trapez sa kracima 6 cm i 10 cm upisan je krug. Sredwa linija
trapeza deli trapez na dva dela ~ije se povr{ine odnose kao
11: 5. Odrediti duìne osnovica trapeza.
7. Izra~unati povr{inu i zapreminu kupe ako je wena izvodnica za

1cm duà od visine, a pre~nik osnove je 1 dm .
8. Re{iti jedna~inu
1
2 x + 4 x + 8 x + 16 x + = ⋅
15
log 2 ( x + y ) − log3 ( x − y ) = 1
x2 − y2 = 2 .
10. Igra~ igra 5 razli~itih igara, pri ~emu u svakoj igri obavezno
osvaja tri, ~etiri ili pet poena. Na koliko na~ina on moè
osvojiti ukupno 20 poena?
319
9. grupa 2003. (re{ewa)
1. а) 2 б) x + 1
2. а) x ∈ {− 2 , 4} б) x ∈ {− 1,1, 3}
( )
3. 8 sin 6 x + cos 6 x − 3cos 4 x =
⎛ 3 ⎞
= 8 ⎜ ⎛⎜ sin 2 x + cos 2 x ⎞⎟ − 3sin 4 x cos 2 x − 3sin 2 x cos 4 x − 3cos 4 x ⎟ =
⎜⎝ ⎠ ⎟
⎝ ⎠
⎛ 3 ⎞ ⎛ 3 ⎞
= 8 ⎜1 − sin 2 2 x − 3cos 4 x ⎟ = 8 ⎜1 − (1 − cos 4 x ) − 3cos 4 x ⎟ = 5
⎝ 4 ⎠ ⎝ 8 ⎠
4. m ∈ (− ∞,0 )
5. B(− 1,3)
6. a = 14 cm, b = 2 cm
7. P = 90π cm 2 , V = 100π cm3
8. x = −4
⎧⎛ 3 1 ⎞⎫
9. ⎨⎜ , ⎟⎬
⎩⎝ 2 2 ⎠⎭
5! 5!
10. Ukupan broj na~ina je 1 + + = 1 + 20 + 30 = 51
3! 2!2!
320
1
−
⎛ 4 ⎛ 11 ⎞ ⎛7 5⎞ −1 ⎞ 2
1. a) Izra~unati ⎜ 2 : ⎜ − 0 , 8 −
⎟ ⎜ − 1 ⎟ − ( 0,9 ) ⎟ .
⎝ 5 ⎝5 ⎠ ⎝3 9⎠ ⎠
⎛⎛ x x ⎞ 6x ⎞ 1
b) Uprostiti ⎜⎜ − ⎟: 4 + 9x ⎟ ⋅ ⋅
⎝ ⎝ x − 3 x + 3 ⎠ x − 3x + 27 x − 81 ⎠ x+3
3
2. a) Odrediti sve vrednosti parametra a ∈ R za koje jedna~ina

x 2 x + a 3 − x2
− = 2
x −1 x x −x
nema re{ewa.
1 1
b) Re{iti jedna~inu ( x − 1) 2 − ( x − 1) 4 = 2 .
(
4 ( sin 4 x − sin 2 x ) = sin x 4 cos 2 3x + 3 ⋅ )
x +log x + 2
( log x = log10 x ) .
2
xlog < 0,01
5. Na krivoj x 2 + y 2 = 10 odrediti ta~ku najvi{e udaqenu od prave
x + 3 y − 12 = 0 i izra~unati tu udaqenost. Skicirati
odgovaraju}u sliku.
6. Izra~unati povr{inu jednakokrakog trougla ~ija je osnovica
duìne 30 cm , a polupre~nik upisanog kruga 10 cm.
7. Izra~unati zapreminu pravilne ~etvorostrane zarubqene
piramide ~ija je dijagonala D = 9 cm , a osnovne ivice a = 7 cm i
b = 5 cm.
8. Tri broja ~iji je zbir 6 obrazuju rastu}u aritmeti~ku progresiju.
Ako se prvom broju doda 5, a drugom i tre}em po 1, dobija se
geometrijska progresija. Koji su to brojevi?
9. Oko sfere polupre~nika R opisana je prava kupa minimalne
zapremine. Odrediti wenu visinu.
10. U xOy - ravni skicirati linije odre|ene jedna~inama:
a) y = cos x, b) y=e
(
ln x − x 2 ), v) kx 2 + y 2 = k (k ∈ R) .
321
1. а) 3 б) x + 3 2. а) a ∈ {2,3} ; б) 17
π 2 mπ ⎛ 1⎞
3. x = kπ ∨ x = ± + (k , m ∈ Z ) 4. x ∈ ⎜ 0, ⎟
9 3 ⎝ 10 ⎠
5. M (− 1,−3) , d =
22
6. P = 540 cm 2
10
7. V = 109 cm 3
8. − 4 , 2 , 8
9. Vmin = V ( 4 R ) , H = 4 R
y
10. (Сл. 31)
а) 1
−5π 3π π 0 π 3π 5π x
− −
2 2 2 2 2 2
–1
y
б)
–1 1
0 x
y
k
в) y
1
−k
–1 0 1 x 1
–1 –1 1
x
0
− k
–1
k>0
− −k
y
0 x k<0
k=0
Сл. 31
322
LITERATURA
[1] @. Ivanovi} , S. Ogwanovi}: Matematika 1, Zbirka re{enih za-

dataka za I razred gimnazija i tehni~kih {kola, "Krug", Beograd
1995.
[ 2] @. Ivanovi}, S. Ogwanovi}: Matematika 2, Zbirka re{enih za-
dataka za II razred gimnazija i tehni~kih {kola, "Krug", Beo-
grad 1997.
[3] S. Ogwanovi}, @. Ivanovi}, L. Milin: Matematika 3, Zbirka
re{enih zadataka za III razred gimnazija i tehni~kih {kola,
"Krug", Beograd 1992.
[ 4] S. Ogwanovi}, @. Ivanovi}: Matematika 4, Zbirka zadataka i
testova za IV razred gimnazija i tehni~kih {kola, »Krug«, Beo-
grad 1999.
[ 5] Vene T. Bogoslavov: Zbirka re{enih zadataka za IV razred gi-
mnazija i tehni~kih {kola, Zavod za uxbenike i nastavna sred-
stva, Beograd 1999.
[ 6] S. Ogwanovi}: Matematika 4+, Re{eni zadaci sa prijemnih ispi-
ta na univerzitetima u Srbiji 1995–2000, "Krug", Beograd 2001.
[7] \. Dugo{ija, @. Ivanovi}: Matematika 5, Re{eni zadaci iz ma-
tematike sa prijemnih ispita na univerzitetima u Srbiji,
Dru{tvo matemati~ara Srbije, Beograd 1991.
[8 ] \. Vukomanovi}, D. Georgijevi}, A.Zoli} i dr.: Zbirka zadataka
i testova iz matematike za pripremawe prijemnog ispita za
upis na tehni~ke i prirodno-matemati~ke fakultete, Zavod za
uxbenike i nastavna sredstva, Beograd 2000.
[9] V. T. Vodnev, A. F. Naumovi~, N. F. Naumovi~: Osnovn∫e maтema-
тi~eskie formul∫ , Minsk ′′V∫{eŸ{a® {kola″ 1988.
[10] N. P.Antonov, M.Â. V∫godskiŸ, V. V. Nikitin, A. I. Sankin:
Sbornik zada~ пo Ìlemenтarnoй maтemaтike, Moskva, 1962.
323
LIKOVNO RE[EWE KORICA
Hr~ek @eqko
KOREKTOR
Milena Pavlovi}
OBRADA TEKSTA NA RAÛNARU

Sneàna Aran|elovi}-Radmanovi}
[tampa: VIZ – Sekcija za {tampawe i umnoàvawe – Beograd

Zbirka Za Prijemni Ispit Iz Matematike

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zbirka Za Prijemni Ispit Iz Matematike

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

\URI[I] DU[AN BRKI] NADA

1. Logika i skupovi. Relacije i funkcije................................................15

1. grupa 2000. god. (tekst zadataka) ..........................................................131

1. grupa 1997. god. ........................................................................................253

Osnovna namena ove zbirke je da se kandidati za Vojnu akademiju

1.1. Iskazi i logi~ke operacije

Iskazi su re~enice koje su ili ta~ne ili neta~ne.

Polaze}i od iskaznih slova i primewuju}i kona~an broj puta

Ako je A ∩ B = ∅, onda za skupove A i B ka`emo da su disjunktni.

Ure|eni par ( a, b ) dobijamo ako elemente dvo~lanog skupa

Relacija sa jednog skupa u neki drugi skup je svaki podskup

Funkcija (preslikavawe) f sa skupa A u skup B , u oznaci

Skup A se zove domen (oblast definisanosti) funkcije f i ~esto

Preslikavawe f : A → B je na (surjekcija) ako svaki element

Funkcija je bijekcija ako je i 1 − 1 i na.

2.1. Realni brojevi

Skup (poqe) realnih brojeva ozna~avamo sa R . Wegovi va`-

N = {1, 2 ,3,...} − skup prirodnih brojeva,

Za a,b ∈ R ( a < b ) defini{u se intervali:

Jednakost razlomaka je data sa:

Za operacije sa razlomcima va`i:

Apsolutna vrednost broja x ∈ R je

Za apsolutnu vrednost va`e slede}e osobine:

Stepenovawe celobrojnim izlo`iocem je definisano sa:

Za korenovawe va`e slede}e osobine:

Osnovne osobine stepenovawa su:

Pribli`an broj (pribli`na vrednost) nekog ta~nog broja je

koji nije mawi od apsolutne gre{ke broja x* , tj. za koji je

zove se granica relativne gre{ke broja x* .

Pri odre|ivawu pribli`nog broja za dati decimalni broj

(1) Ako je n + 1 -va decimala mawa od 5, onda prvih n decimala osta-

2.2. Kompleksni brojevi

Skup (poqe) kompleksnih brojeva ozana~avamo sa C. Alge-

Po{to su kompleksni brojevi definisani kao ure|eni paro-

Celobrojni stepeni imaginarne jedinice odre|eni su sa:

Koli~nik realnih brojeva a i b ( b ≠ 0 ) , tj. broj

Jednakost dveju razmera, tj. jednakost oblika

Jedan posto broja a ∈ R je broj

pa se pojedine veli~ine ra~unaju po formulama:

Neka su m i n dati fiksirani brojevi ( m,n ≠ 0 ) , a x i y

3. POLINOMI I RACIONALNI ALGEBARSKI IZRAZI

Polinom (polinomna funkcija) stepena n je svaka funkcija

Dva polinoma su jednaka ako su istog stepena i ako su im od-

Faktorisani oblik polinoma Pn je

pri ~emu su α1 , α 2 ,...,α s sve razli~ite nule tog polinoma vi{estru-

Za polinome P i Q postoje jednozna~no odre|eni polinomi

Ako kod polinoma jedne promenqive u izrazima za neki ste-

(1 ≤ k ≤ r ) nekom drugom promenqivom y, z ,... , dobijamo polinome

Racionalni algebarski izrazi su izrazi u kojima u~estvuju

4.1. Linearna jedna~ina

Osnovni oblik linearne jedna~ine po nepoznatoj x je

4.2. Sistemi linearnih jedna~ina

Sistem od dve linearne jedna~ine sa dve nepoznate je konjunk-

⎧a11 x1 + a12 x2 + ... + a1n xn = b1

pri ~emu su:

Elementarne transformacije sistema linearnih jedna~ina

Primenom elementarnih transformacija sistem linearnih

4.3 Linearne nejedna~ine

Osnovni oblici linearnih nejedna~ina po nepoznatoj x su:

Pri re{avawu nejedna~ina koristimo se osnovnim svojstvima

5. KVADRATNE JEDNA^INE I NEJEDNA^INE

5.1. Kvadratne jedna~ine

Osnovni oblik kvadratne jedna~ine po nepoznatoj x je