СЕМИНАРСКИ РАД

ОПШТА ИСТОРИЈА РАНОГ

СРЕДЊЕГ ВЕКА
ТЕМА:НОРМАНСКА РУСИЈА

СТУДЕНТ:МИХАИЛО
БОГДАНОВИЋ

1
 Норманска Русија
Рана историја

Постоје 4 различите етапе у најранијем периоду руске историје.Најстаријa се тиче

Источних Словена,а не Руса чије се име појављује у 9.веку.Руска историја
отпочиње у периоду од средине 9. века до доласка на престо са Владимира 1 978.
године.Врхунац моћи Кијевска Русија ће достићи у време Владимира I ( 978.-
1015.) и Јарослава Мудрог (1019.- 1054.).Последња етапа је обележена опадањем
које је само привремено заустављено у време Владимира Мономаха (1113.- 1125.) и
његових синова, а коначан пад је изазвала инвазија Монгола 1237.
Прапостојбина Словена је обухватала области у Источној Европи, северно од
Карпата,између Лабе и Дњепра.Нису имали велику улогу током Велике
сеобе.Нападачи са истока и севера су заузимали и прелазили преко јужних руских
степа,док су Словени који су на том простору живели потпадали под њихову власт
и остали непознати спољном свету.Словени су чинили велики део западне Русије у
предхришћанском добу.У изворима до првог века наше ере називани су Венедима,а
до њиховог већег експонирања долази у 5. веку, када се померају ка југу, према
Црном мору и долазе у додир са Источним Римским царством.Писци 6. века
разликују 3 најбитније групе Словена:Венеде, Анте и Склавине.

Долазак Варјага

Могућност за трговину са Истоком коју су пружали велики водотокови Русије, пре

свега Волга и Дон, у 8. веку су открили шведски викинзи или Варјази.Током 9. века
исходиште њиховог кретања кроз земље Источних Словена постаје
Цариград.Отприлике у том периоду долази до стварања Кијевске
државе.Истовременост те 2 појаве је изазвала појаву ″норманско-антинорманског″
спора.
У прилог норманској тези говори ПРВИ РУСКИ ЛЕТОПИС из 12. века који је
једини и најзначајнији за тај период.У њему се налазе подаци о окупљању
новгородских Словена око тројице браће Варјага:Рјурика,Синеуса и Трувора.Они
су према ЛЕТОПИСУ били први руски кнежеви, исконски Руси, од којих су
Источни Словени преузели име и којима су донели ред и стабилност које ови сами
нису могли да успоставе.Даље казивање говори да је Кијевска Русија дело
Рјурикових потомака,и да су они једини легитимни владари Русије.
Супротна њој,антиноранистичка теорија објашњава постанак руске државе
самосталном еволуцијом привредних,друштвених односа код самих
источнословенских племена.Тај развој је поступно,још давно пре доласка
скандинавских ратничких и најамничких одреда у Русију довео до властитх
политичких структура,како се то догађало у историјском развитку и других
словенских и несловенских народа у Европи и ван ње.1
Установљено је да је ЛЕТОПИС писало више аутора током периода од око 100
година.Пошто је сваки поједини писац имао своје становиште,видљиви су разлози
1
Miroslav Brandt,Srednjovekovno doba povijesnog razvitka,Zagreb1980., 545-548

2
његове недоследности и противречности.Они и даље дају аргументе како за, тако и
против норманског становишта.2
У вези са расправом о идентитету Руса и порекло њиховог имена одлучујуће
сведочанство даје Константин Порфирогенит у спису DE ADMINIRTRANDO
IMPERIO.Истраживања су довела до закључка имена уствари скандинавска, из чега
произилази да су најстарији Руси били Варјази.Варјази су своје ново име
прихватили после доласка у Русију.

Стварање норманске Русије

Претпоставком да је долазак мањег броја Нормана, од примитивног друштва у

кратком временском периоду створио државу, долази до оспоравања првенства
друштвених и екомомских чинилаца у оваквом процесу.Предуслови за формирање
државе су постојали пре 9. века.Они подразумевају распадање племенског облика
организације, раслојавање друштва, сабирањ богатства и моћи у рукама локалног
племства.Долаза Варјага је убрзао процес организовања државе.
Први подаци о доласку скандинаваца (Варјага) у Русију садржани су у једном
новгородском летопису који је настао између 1054. и 1060.- ОСТРОМИРОВ
ЛЕТОПИС.Он саопштава да су средином 10. века на северне руске земље напали
ратници из Шведске. Успели су да словенска племена на источном Прибалтику и
око Иљменског језера приморају да им плаћају данак. 3После извесног времена је
дошло до побуне међу овим племенима и обуставе плаћања данка. Око 867. нова
скупина варјашких ратника је извршила напад и заузела град Ладогу. 870. њихов
заповедник Рјурик је прешао у Новгород.872.у Новгороду долази до устанка
против Варјага.Рјурик је успео да побуну угуши, убио је Водима који је покренуо
буну као и много његових присталица.У Остромировом летопису тај догађај је
приказан као договорени долазак на темељу позива који је веће град упутило
варјашким ратницима.Желели су да унајме кнеза који ће у име Већа управљати
њиховом земљом, а служиће и као војни заповедник.Летопис не приписује Рјурику
оснивање руске државе већ истиче да је језгро руске државности одавно формирано
на југу, у кијевској области, али и да су на северу пре доласка Швеђана постојале
политичке организације племена, а у Новгороду и установа Градског већа.
Записана руска историја започиње Асколдом и Диром, који су заузели Кијев, а
затим припремали напад на Цариград 860. године. 882. Олег, њихов супарник,
варјашки владар Новгорода после победе над Асколдом и Диром, уједињује север и
југ и проглашава Кијев за престоницу.
Спољна трговина која је и довела Варјаге у Русију, значајна је тема у извештајим
руских и неруских извора о делатности кијевских великих кнежева. Констанин
Порфирогенит описује њихове годишње зимске походе да би обезбедили робу за
трговину- крзно, восак и мед, као и робови. Такође говори о сакупљању и
опремању велике флоте моноксила у Кијеву током априла и маја, и ризично
путовањем Дњепром и дуж обале Бугарске до тржнице Цариграда. Летопис бележи
походе на Цариград 907., 941. и 944. којима су стекли право да продају своју робу у
граду и да за узврат, купују луксузне производе, а садржи и текстове руско-

2
ИСТОРИЈА РУСИЈЕ,приредили Д.Оболенски и Р.Оти,Београд 2003.
3
Miroslav Brandt,Srednjovekovno doba povijesnog razvitka,Zagreb1980., 549

3
византијских уговора из 911. и 944. Трговачки потенција Преслава на Дунаву је
подстакао 969. Свјатослава на неуспешан подухват да од њега направи нову руску
престоницу.
Власт Хазара на доњем току Волге је представљала препреку, па су руски велики
кнежеви Олег (882.-913) и Игор (913.-945.) покушали да заобиђу Хазаре и стекну
упоришта иза њих, у три похода на Азовско и Каспијско море. После другог
покушаја 913. Руси су успели да створе упориште у Тмутаракању, на источној
области Керчког мореуза. Из Тмутаракања 943. покренут копнени поход да би се у
Бардаји у Азербејџану створило још једно упориште на продор ка истоку. Подухват
се окончао безуспешно. Хазарско царство успео је да сруши Свјатослав 965./966.
У 10. веку данак, плен, и трговина су били основни извор прихода кнежева и
њихове пратње, али је могуће увидети клицу поседовања земље у додељивању
права појединцима у извесним областима.4 Поседовање већих површина земље од
стране племства подразумева организованију контролу сеоских подручја него што
је то био случај током 10. века. Контрола се развијала трајним насељавањем, као и
развојем постојаних органа власти управе. Чланови кнежеве пратње добијају
државне службе због којих одлазе у сеоска окружења. Током владавине великих
кнезова Олега и Игора чврста власт се одржала у ужем простору ДРЕВНЕ РУСИЈЕ
(Кијеву, Черњигову и Перејасловљу ), у Новгороду и главним градовима на
воденим токовима између њих. Свјатослав је за време своје владавине показивао
спремност да напусти Кијев и премести престоницу земље у неки град на Дунаву.
Велики кнез, као што његова титула казује, био је надређен бројним кнежевима
који су удруживали снаге за спољне походе и доносили заједничке одлуке о
стварима о општег значаја, као што су преговори о уговорима са Византијом.5
Важан фактор је представљала дружина – скуп људи изразито близак великом
кнезу, које је имала снажан утицај на њега и његове одлуке.

Почетак христијанизације Русије

Међу Источним Словенима је сигурно било хришћана још од њиховог најранијег

додира са Источним римским царством. Прво значајније покрштавање Руса се
одиграло у 9. веку, у време успешних византијских мисионарских активности међу
Словенима. Асколд и Дир су били први руски кнежеви који су крштени, а у Кијеву
је прво дочекан епископ послат из Цариграда, а касније и архиепископ. Све до тада
урађено по том питању је збрисано када је 882. Олег, паганин, заузео Кијев. Руски
велики кнежеви су схватили значај писмених хришћана и 944. им је допуштено да
врше службу божју у цркви Св. Илије у Кијеву.Имали су битну улогу у преговору
са Византијом из исте године.
Положај хришћана се још више побољшао од смрти великог кнеза Игора, када на
престо долази његова жена Олга, као регенткиња сина Свјатослава. Константин
Порфирогенит у свом делу DE CERIMONIIS AULAE BYZANTINAE наводи да је
она 957. у Цариграду прихватила хришћанство. Желела је да личним примером
подстакне покрштавање своје земље, а у Цариград је отпутовала у нади да ће од
Византије добити независност за руску националну цркву. Није постигла успех у

4
ИСТОРИЈА РУСИЈЕ,приредили Д.Оболенски и Р.Оти,Београд 2003
5
ИСТОРИЈА РУСИЈЕ,приредили Д.Оболенски и Р.Оти,Београд 2003

4
овој замисли, па се 959. обратила Отону I да се пошаљу епископ и свештеници у
Кијев. Отон I две године касније шаље бискупа са ограниченим овлашћењима.
Уследио је не баш топао пријем и бискуп је ускоро напустио Кијев. Што се више
приближавао моменат ступања на власт Олгиног сина Свјатослава, њен утицај све
више слаби, и она одустаје од покушаја да покрсти свој народ.

Владававина великог кнеза Свјатослава

Свјатослав 964. ступа на престо. Није се бавио ширењем хришћанства, али је успео
знатно да прошири своју територију. Мало времена је проводио у земљи, а 969. је
поделио овлашћења својим синовима. Јарополг добија на управу Кијев, а Олег
земњу Древљана. Становници Новгорода су морали да затраже да им се пошаље
кнез, и добили су за кнеза најмлађег сина Владимира. 965./966. срушио је Хазарско
царство, али њихову земљу није заузео. У периоду од 967. до 971. ратује заједно са
Византијом против Бугарске. Свјатослав је желео да се учврсти на Балкану.
Покушај стварања царства Јужних и Источних Словена, са престоницом у
Преславу на Дунаву се завршио неуспехом. Дошло је до сукоба са Византијом, где
је цар Јован Цимискије 971. поразио Свјатослава и приморао га да се одрекне свега
што је освојио. Свјатослав је погинуо 972. у нападу Печенега, док се повлачио
према Кијеву. Корист од ових похода је било ширење хришћанства у Русији, јер су
доведени бугарски и грчки хришћани као заробљеници или избеглице. Овим
походима је установљена и природна граница Русије. Од тог периода, руски
кнежеви су се ограничили на простор насељен Источним Словенима.

Владавина великог кнеза Јарополка

Јарополк преузима титулу свог оца, али нема података да ли су његова млађа браћа
прихватили право првородства. Јарополк је организовао убиство брата Олега, да би
га предухитрио и спречио своје збацивање са престола. На вест о Олеговој смрти,
Владимир путујеј из Новгорода у Скандинавију да би прикупио војску за рат
против Јарополка. Јарополк ратује са Печенезима, и био је први руски владар који
је узимао номаде у службу и насељавао их у пограничним областима. Водио је
пријатељску политику према Византију и Риму. Његова власт је наследно окончана
978. када се Владимир вратио из Скандинавије.

Владимир I и преобраћање Русије

Кијев, као своју престоницу, заштитио је подизањем нових градова, који су

служили као упоришта против Печенега. Створио је једноставан управни апарат
који се састојао од мреже провинцијских центара, на чије чело је поставио своје
синове. Ово је омогућило снажење кнежевина које су били слабо повезане са
центром у Кијеву. Веће последице током његове владавине, од непостојаног
политичког уређења, оставило је његово преобраћање Русије у хришћанство.
Владавину јеј започео обновом паганства у Кијеву и градњом пантеона источно
словенским боговима. Владимир је схватио значај религије као снаге која може да
повеже Источне Словене. Своја интересовања велики кнез и његова дружина су

5
показали ка околним религијама ( хришћанству, исламу и јудаизму ) и расправљали
о њима. Претходна дуга историја источног православног хришћанства у Русији је
пресудно утицало на избор. За војну помоћ коју је пружио Василију 2 988.,
византијском цару, Владимир је тражио руку његове сесте Ане. За узврат он и
његов народ су морали да прихвате хришћанство. Према Првом руском летопису
Владимир је крштен 989. у Херсону на Криму.Разрушен је пантеон посвећен
источнословенским боговима, и масовно покрштавање је почело. Први митрополит
је стигао у Русију из Византије између 989. и 992. Ојачало је политичко јединство
земље, помогло је афирмацији феудалног класног друштва на рачун остатака
родовске организације, учврстило ауторитет кијевског великог кнеза на врху
хијерархијске организоване власти и веома допринело писмености и културе.6

Владавина Владимировог сина Јарослава

Владимир умире 1015. и требало је да прође више од двадесет година пре него што
је кијевски велики кнез поново управљао целом Русијом. Владимира је прво
наследио син Свјатополк (1015.- 1019.) који је наредио да се погубе његова три
брата. Бориса и Гљеба успео је да уклони, иако су га они признавали за очевог
пуноправног наследника. Новгородски кнез Јарослав је успео да га победи и дође
на престо 1019. године. Јарослав се сукобио са братом Мстиславом
Тмутаракањским 1024. и доживо пораз. 1026.долази до договора између њих
двојице и деле Русију дуж Дњепра. Подела је трајала до 1036. када је Мстислав
умро, а Русија поново уједињена. Истовремено је са унутрашњим јачањем државе и
власти и ширењем државног подручја, Јарослав је ојачао и положај руске цркве.
Подигао је катедралну цркву у Кијеву, а у близини главног града је основао и први
манастир, који је убрзо постао центар културног деловања. На сабору руских
епископа 1051. за наследника преминулог митрополита Теопомпа изабран је руски
свештеник Иларион. Он је био први Рус који је добио ово звање, али је то учињено
без потврде цариградског патријарха. Убрзо Јарослав смењује Илариона у корист
Грка Јефрема, који се као митрополит спомиње око 1055.
Јарослав је заслужан за састављање првог руског законика Руска правда. Под
Јарославом Кијев је поново постао неоспорна престоница Русије, и највероватније
први пут седиште митрополије. Град се брзо ширио, изграђени су нови зидови и
ново утврђење- чувена Златна врата, као и величанствени сабор храм Св. Софија.

Јарослављеви наследници

Врхунац је држава доживела под Јарослављевом владавином, а њено опадање

отпочиње његовом смрћу 1054. године. Његов најстарији син Изјаслав је именован
за наследника у Кијеву, али су Русију као целину између себе поделили свих пет
Јарослављевих синова. Три најстарија брата Изјаслав, Свјатослав и Всеволод су
склопили савез против млађе браће и других руских кнежева. Њихову превласт је
ускоро угрозила нова велика опасност од најезде освајача из степе. Браћа су се на
реци Алти, притоци Дњепра, сукобили са Куманима 1068., али су тешко поражени
и приморани на повлачење. Због опасности од Кумана, градско веће и општа
6
Miroslav Brandt,Srednjovekovno doba povijesnog razvitka,Zagreb1980

6
скупштина Кијева су затражили да се народу раздели оружје. Кнежеви то одбијају
и долази до устанка. Побуњеници су ослободили заробљеног кнеза Всеслава
Полоцког и прогласили га за кијевског Великог кнеза. Уз помоћ пољског краља
Болеслава Храброг, Изјаслав 1069. поново осваја Кијев и гуши устанак. Због
наставка политичког превирања у држави браћа су 1072. објавила законски зборник
познат као Правда Јаросљавића (Закон Јарослављевих синова) , који је предвиђао
окрутне казне за сваки покушај напада на кнежевске службенике или имања.
Изјаслав је покушао да уз помоћ Пољске наметне првенство својој браћи, али су га
они збацили 1073. и кијевски кнез је постао Свјатослав. Три године касније
Свјатослав умире и земља улази у период тешких и крвавих борби које су окончане
тек 1113. када на кијевски престо ступа Владимир Мономах, син кнеза Всеволода.

Владимир Мономах

Кијевско веће је 1113. незадовољно начелником градске управе и његовим

потчињеним службеницима позвало Владимира Мономаха да заузме кијевски
престо. Први позив је одбио, због тога што је сматрао Кијев баштином потомака
његовог стрица Изјеслава. После другог позива, променио је мишљење и прихватио
кијевски престо. Мономах је био у прилици да управља великим бројем главних
кнежевина непосредно преко својих синова, али земља је била поново на окупу
само захваљујући личности и снази појединца. Цео живот је посветио ратовима,
којима је сломио Кумане и ставио до знања завађеним кнежевинама да ће сваки
покушај нарушавања система донети брзу освету. Руски кнежеви су морали да се
помире са чињеницом да то што имају у свом поседу део руске земље, за собом
повлачи обавезу да увек подрже великог кнеза, а у случају да то не учине биће
кажњени, а земља им одузета.Владимир Монимах је Русију видео као целину,
показивао је бригу за њен углед у иностранству и схватио је важност подршке свог
народа.Ове особине су очигледне у његовим Поукама, написаним као упутство
његовим синовима и наследницима, а сачуване у првом руском летопису.7

Привредни и друштвении односи у Русији

Након владавине Владиимира I, развој феудалних односа константно

напредује.Обликовање таквог поретка се вршило упорним преобраћањем старих
устројстава у све израженије облике самовласти кнежева и бојара над подручјима и
становништвом које је морало да признаје њихову власт.Основно становништво је
и у 11. веку слободно сељаштво, организовано у суседне општине које носе назив
ВРВ, а више њих представља МИР. У изворима се слободни сељаци називају
СМЕРДИМА. Баве се земљорадњом, узгајањем домаћих животиња, ловом и
риболом.По селима су могле да се нађу и занатлије, посебно ковачи и колари који
су радили по наруџбини за локално тржиште.
Средњи и велики земљопосед се не појављују као изграђен тип феудалног имања,
него се обликују из старих облика поседовања и права на приходе од рада на
земљи. На имањима родовско-племенске аристократије, која се растом својих
поседа претвара у земљопоседничку аристократију, формира се категорија
7
ИСТОРИЈА РУСИЈЕ,приредили Д.Оболенски и Р.Оти,Београд 2003, 87

7
произвођача који су због осиромашења морали да се запосле код велепоседника.
Сличан статус имају и ратни заробљеници.
Вотчина представља породични посед, неотуђиво имање кнезова и бојара.Поред ње
постоји и државна земља насељена државним сељаштвом које дажбине плаћа само
држави. Сличну организациону структуру каква је постојала на имањима световних
великаша имала су и црквена имања манастира и световног клера.8
Локална трговина у појединим руским градовима није имала веће значење докле
год су сеоске општине и бојарска имања сама намиривала највећи део својих
потреба. Развитком тржишта и претварањем робне размене у професионалну
трговинску, неопходно је било да се појави новац.Прво се појављује стари новац,
византијски златници и арпски и западноевропски сребрни новац. Од краја 10. века
кијевски кнежеви почињу да кују свој новац по узору на византијски.

Опадање

После владавине Владимира Мономаха и његових синова Мстислава и Јарополка

II, 1139. процес распарчавања који су они привремено зауставили се обнавља.
Ширење владарске породице је проузроковало да се у појединим областима
појачава политичка снага њених поданика. Градови су могли више да преговарују у
односима са кнежевима, и постало је уобичајено да им уговорима буду потврђена
права, што је ограничавало власт кнежева. Новгород је упадљим пример
независног града-државе. Место на коме се налазио и природне предности те
локације, његови грађани су у потпуности искористили. Великим кнежевима је
Новгогод био значајан због политичких и економских разлога. Сам град није
зависио од трговачких путева Дњепром, а такође није имао потребу за блискијим
везама са Кијевом. Захваљујући трговцима, у 12. веку Новгород постаје
најзначајнији центар руског извоза у Западну Европу. Прекретница је 1136. када су
грађани Новгорода збацили и затворили кнеза Вселевода Мстилавича. Кнежеви
града су сада преузимали престо на позив већа, које је могло и да их разреши те
дужности. Били су у обавези да потпишу уговор да је њихова власт ограничена,
грађанима загарантована права, и обезбеђено да администрација остане у рукама
Новгорођана. Најранији постојећи уговор датира из 1264.
Мишљење о превласти Кијева коначно је срушио унук Владимира Мономаха, кнез
Андреј Богољубски. Наследивши оца Јурија Доглоруког 1157. за своје седиште
изабрао град Владимир.Намеравао је да у Владимиру изгради престоницу која би
заменила Кијев. 1169. Андрејева војска је заузела Кијев, али га је он уступио
млађем брату Гљебу. Кијев се од овог није опоравио, иако су његови кнежеви
остали ″велики кнежеви″. Током владавине Андрејевих наследника Владимир-
Суздаљ је задржао и ојачао свој положај најјаче кнежевине у Русији. Раздељена и
ослабљена Русија је још увек могла да се супростави повременим нападима
Кумана, Мађара, тевтонаца и Пољака, али није могла да се одупре најезди Монгола
1237. године.

8
Miroslav Brandt,Srednjovekovno doba povijesnog razvitka,Zagreb1980

8
Литература:
- ИСТОРИЈА РУСИЈЕ,приредили Д.Оболенски и Р.Оти,Београд 2003
- Miroslav Brandt,Srednjovekovno doba povijesnog razvitka,Zagreb1980
- Wladyslaw Duczko, Vining Rus, Boston 2004.

Оцена : 10
Поени : 19