^ekamo da nam ukinu vize.

^ekamo jo{ od
vremena kad je Pluton bio planeta a mi `iveli u
krnjoj Jugoslaviji. ^ekamo i bunimo se. Smeta
nam, tesno nam je, a i svi se sla`u da se bunimo sa
razlogom. Me|utim, polako postaje besmisleno
da i dalje samo ~ekamo i da se bunimo. I pank
je umro onda kada je svima postalo jasno da je
sistem truo. Sad treba biti konstruktivan. U
trenutku kada se kona~no na|emo na "beloj
{engen [indlerovoj listi", jedna druga barijera
putovanjima }e postati o~iglednija a to je -
nedostatak novca. Nije da sada ne znamo da
nemamo para, samo o tome ne razmi{ljamo
dok ma{tamo o putovanju bez viza.

Ne dopustimo da nas mogu}nost putovanja

zatekne nespremne. Postoje razni na~ini da se
putuje sa skromnim bud`etom. Neko sa 300
eura provede vikend u Pragu a neko obi|e
~itav svet. Ovaj priru~nik smo sastavili sa ide-
jom da prikupimo i podelimo iskustva i trikove
za u{tedu pri odlasku na put i da vas
inspiri{emo na sli~ne poduhvate. A koliko }e
vas put na kraju iza}i, zavisi od toga koliko }ete
sami biti radikalni i domi{ljati.
Biti kod ku}e bez para, sve i da nije
svakodnevnica, bedak je. Nemati para na putu i
snalaziti se, to je avantura. Ili kao {to bi rekao
jedan pesnik, samo da nije bio bogat: Samo
oni koji rizikuju da putuju jeftino, mogu saznati
koliko jeftino se mo`e putovati.

Ne}emo vas ube|ivati da treba putovati. Tisa ili

reka Gang - nebitno je, svako novo mesto krije
neistra`ene potencijale, druga~ije pri~e i deo
nas samih. Ko na putu vidi samo ono {to je
o~ekivao i vrati se istih pogleda na svet, d`aba
je i odlazio.

Prepustimo se druga~ijem i novom, budimo

otvoreni prema kulturama i ljudima kod kojih
smo i koje sre}emo. A sprijateljiti se sa lokalnim
stanovni{tvom zna~i i tro{iti manje ili bar tro{iti
tamo gde treba.

Na put treba krenuti kad god se mo`e, ali }e

verovatno jeftinije biti ako idete van letnje ili
prazni~ne sezone, kada su cene sme{taja i pre-
voza manje. Tada ima manje turista i gu`ve, {to
je vrednost samo po sebi, a i lokalno
stanovni{tvo ra|e i iskrenije poma`e putnicima.
Zato treba izbegavati Rim za Uskrs, Veneciju u
vreme karnevala ili bilo koji drugi lokalni povod
koji okuplja horde turista.

Geografski gledano, kako na ~itavom svetu

tako i u Evropi, jug je siroma{niji i jeftiniji od
severa, a ~esto i veseliji i prisniji. Ali i tu va`i da
treba i}i gde god se uka`e prilika. ^ak i za
vreme sezone, lako }ete na}i jeftin ili besplatan
sme{taj u gradovima koji nemaju puno
turisti~kih atrakcija, {to ne zna~i da nemaju
ni{ta drugo da ponude.

Svemu se mo`e pristiputi organizovano ili flek-

sibilno. No, grafit u Delfima ka`e "ni~eg previ{e"
pa tako i na putu treba imati plan od kojeg se
odustaje. Rana anticipacija odlaska u neko
mesto omogu}ava pronala`enje jeftinijeg
prevoza i pove}ava {anse da se na|e besplatan
sme{taj. S druge strane, prepu{tenost samom
putu }e vas voditi do mesta u kojima o
sme{taju i hrani ne}ete morati ni da brinete.

Mo`ete zna~ajno u{tedeti i ako ste fleksibilni u

pogledu datuma leta ili puteva kojima `elite i}i,
o uslovima u kojima mo`ete spavati i da ne
govorimo.
Kao i sve drugo {to treba da znate u `ivotu, i to
da treba biti obave{ten rekla vam je jo{ u~iteljica.
A da se obave{tenost debelo isplati nau~ili su
nas berzanski {pekulanti.

Iznala`enje jeftinih na~ina da se smestite,

prevezete, prehranite i provedete klju~ je
u{tede pri putovanju. A va{ najve}i saveznik -
Internet. Bilo da ho}ete da utvrdite dobro mesto
za stopiranje iz Be~eja u pravcu Stokholma ili
da se upoznate sa hodnicima i postavkom
Luvra u 3 dimenzije, pogledajte na Netu.

Mo`ete na}i jeftine avio karte, skontati koja vam

vozna karta najvi{e odgovara, na}i besplatan ili
jeftin sme{taj, povezati se sa lokalnim
stanovni{tvom grada u koji idete ili bar saznati
gde da potra`ite ekipu koja vas mo`e zanimati
jednom kada do|ete. A obavezno pogledajte i
kakve popuste mo`ete ostvariti tamo gde ste se
uputili ako pre puta nabavite omladinsku,
studentsku, novinarsku ili neku drugu karticu.
Iako nikada nismo sasvim svoji, samo nam je
daleko od ku}e dozvoljeno da budemo potpuno
izgubljeni. Pa tako, jednom na putu, ne
ustru~avajte se da za sve pitate lokalce.
Za savete kako jeftino `iveti u odre|enom
gradu (a ~esto i bilo kojem), obratite se
alternativnim ekipama koje vise po underground
mestima (koja naj~e{}e vi{e nisu pod zemljom)
ili se okupljaju u skvotovima.

Kona~no, razmenjujte iskustva sa drugim put-

nicima koje sre}ete po hostelima, vozovima i
ulicama. Iskustvo govori i da je uvek dobro na
put poneti neki bedeker. Ovi vodi~i su specijali-
zovani za odre|enu zemlju ili regiju i za svako
pokriveno mesto izlistavaju ponudu sme{taja,
restorana, klubova, turisti~kih atrakcija i drugih
mesta koja mogu biti zanimljiva, a sadr`e i sve
neophodne mape. Me|u ljudima koji putuju sa
skromim bud`etom, najcenjeniji su oni sa etiketom
Lonely Planet. Ko{taju oko 15 eura a po pravilu
se isplate.
Pravi ma|ioni~ari putuju samo sa {e{irom, mi
smrtnici sa rancem na le|ima. Nemogu}e je
dovoljno naglasiti koliko treba biti izbirljiv pri
pakovanju za put, pogotovo kada se planira
pro}i jeftino. Psova}ete svaku stvar vi{ka,
poimence, dok budete tumarali po gradu
tra`e}i sme{taj, ili dok na cesti ~ekate prevoz.
Uverite se i da je va{ eventualni saputnik dobro
spakovan, da ne biste svoju mudrost platili
no{enjem tu|eg prtljaga.

Uostalom, sa {to manje stvari se krene na put,

sa vi{e se ~ovek vrati. Da ne spominjemo i to
da se tako dalje stigne. Mislite da je Gandi
imao rezervnu plahtu za ogrtanje kada je po{ao
na Mar{ soli?

Pranje ve{a, ru~no ili u ve{erajima, mo`e vas

spasiti velikih zamora na putu i reumati~ne
starosti. Mnogo je zna~ajnije imati jedan par
udobnuh patika nego ~etiri para cipela za
razli~ite prilike. A ponesite i jedan par papu~a,
ako su bile dobre Cezaru i vama }e poslu`iti.
Ako niste sigurni da }ete isklju~ivo spavati u
hostelima ili privatnom sme{taju, dosta je izvesno
da }e vam zatrebati vre}a za spavanje.
Omiljeno oru`ije {vajcarske armije i izvi|a~a -
{vajcarski no`i}, jo{ jedna je korisna stvar~ica
~iji zna~aj ne treba posebno obja{njavati.

Kako vam je pri putu imunitet pod dodatnim

udarom, a strina apotekarka daleko, nije lo{e
opskrbiti se stvarima koje vam mogu zatrebati,
ali ni tu ne treba preterivati. I tamo gde ste se
uputili ima apoteka. Lekove nosite u originalnom
pakovanju, da ne pomislile da ste diler droge, a
proverite i koje lekove mo`ete da unesete, da
ne pomisle da ste diler ilegalnih lekova.
Jeftino putovanje ~esto podrazumeva
oslanjanje na dobrotu potpunih stranaca a to
povla~i sumnju u sigurnost. No, ako ste baksuz
ionako }e vam pasti slika na glavu dok sedite u
stanu. Treba imati avanturisti~ki duh. To nar-
avno ne zna~i da ne treba poneti i katanac za
razne lokere koje mo`ete koristiti u hostelima i
sli~nim sme{tajima.

Pre svega, ne dr`ati sav novac na jednom

mestu. U nov~aniku treba da vam je suma za
taj dan koju }ete laka srca predati d`eparo{u
sa no`em. Ostatak novca dobro {tekujte.
Postoje kai{evi, kao i razna druga ode}a, u
koju mo`ete staviti novac tako da je skroz
neprimetan. A nije lo{e da umesto da svo svoje
bogatstvo nosite sa sobom i razvrstavate po
raznim {tekovima, imati platnu karticu kojom
mo`ete podizati novac.

Dokumenta tako|e treba ~uvati oprezno, ako ni

zbog ~ega drugog a ono da vam slu`benik
konzulata ne bi rekao "nije ni ~udo {to ste ga
izgubili". Najprakti~nije je ako torbicu za paso{
ve`ete oko struka i ubacite je u pantalone ili
suknju ili bermude, ali svakako ne u kupa}e ga}e.
Procedura dobijanja putnog lista, ako ve} izgu-
bite paso{, mo`e biti lak{a ako posedujete
kopiju paso{a. Od koristi je i biometrijska li~na
karta, koja vam nekad mo`e omogu}iti da
pre|ete granicu na putu ka ku}i. Sve to nar-
avno dr`ati na odvojenim mestima.

Ako kojom nesre}om zavr{ite upoznavaju}i

zdravstveni sistem umesto kulture mesta u
kojem ste, svakako }e vam se isplatiti i
posedovanje putnog osiguranja.
Jo{ od vremena kada je prvi ~ovek uzjahao a
drugi ga upitao: "Je l' ima mesta i za mene?",
stopiranje je najrasprostranjeniji na~in
besplatnog prevoza, dostupan svima. Stopiranje
nije za svakoga. Treba imati strpljenja dok se stoji
na cesti i razumevanje za beskrajne ispovesti
dobre du{e koja vam je stala. Pored zen ve{tina
treba se naoru`ati mapom, nekom hranom i
te~no{}u, kao i ode}om i obu}om u kojoj se
mo`e dugo izdr`ati na cesti.

Generalno je pravilo da }e vam pre stati ako ste

`ensko nego ako niste, da su ve}e {anse da
ustopirate nekoga danju i van letnje sezone, da
se na jugu Evrope ljudi ra|e opredeljuju da
pokupe stranca na putu nego oni na severu, i
da je za Smederevo bolje stopirati na
smederevskom putu nego na zrenjaninskom.
Pri stopiranju najva`niji je izbor mesta. Kad
kre}ete na put, obavezno se prvo dokopajte
izlaska iz grada, i to onog u pravcu mesta ka
kom ste se uputili. Najbolja mesta su ona gde
ste vidljivi i gde se kola po prirodi stvari
zaustavljaju pa voza~ ima vi{e vremena da
odlu~i da vas pokupi. Zapamtite - benzinske
pumpe i naplatne rampe!

U zemljama Evropske unije }e vam retko ko

stati na otvorenom putu, a benzinske pumpe su
zahvalne i jer ljude mo`ete direktno pitati dokle
idu i da li vas mogu prevesti, {to je mnogo
efektivniji pristup od palca u vazduhu. Ako idete
na duge staze, dr`ite se autoputa - zamolite
va{eg dobro~initelja da vas ostavi na poslednjoj
pumpi pre nego se isklju~i sa autoputa, jer
povratak iz njegovog malog sela mo`e biti
mukotrpan.

Pri stopiranju kola u pokretu, neki stoperi

preporu~uju isticanje znaka koji indicira pravac
va{eg kretanja, kako bi zaigrali na savest
voza~a koji ide na tu stranu. Ako koristite
znakove, nije lo{e slu`iti se {irim (ali uvek lako
prepoznatljivim) geografskim pojmovima (npr.
skra}enica za zemlju u koju idete pre nego
grad). Drugi smatraju da to su`ava broj
potencijalnih kola koja bi stala i prevezli vas do
slede}e raskrsnice, gde imate ve}e {anse da
uhvatite prevoz do va{eg kona~nog odredi{ta,
ako uop{te imate takvo odredi{te.

Stoperi sa sta`om isti~u i zna~aj dopadljivosti

i/ili izazivanja sa`aljenja na prvi pogled, ali mi
se va{im izgledom i dostojanstvom ne}emo
baviti.

Na Internetu postoji mnogo servisa koji spajaju

ljude koji putuju sami kolima i one kojima
trebaju ljudi koji putuju sami kolima, odnosno -
prevoz. Poput sli~nih servisa za provodad`isanje,
i ovde mo`ete pogledati postoje}u ponudu ili
ostaviti va{a potra`ivanja. Za razliku od
savr{enog partnera, mnogo je lak{e na}i
savr{en prevoz do `eljene destinacije.

Neki }e vam naplatit deo benzina a nekima je

to samo lek protiv dosade na duga~kom putu
pa vam ne}e naplatiti ni{ta. Ta informacija, kao
i sve druge relevantne, stoje pored svake
vo`nje pa je lako sna}i se na svakom ovakvom
portalu. Ve}ina zemalja ili regiona ima lokalne
portale za virtualno stopiranje pa ne postoji
jedan i najbolji, ve} vam savetujemo da istra`ite
prema va{im potrebama. Potra`ite "rideshare
Europe" (ili neku drugu geografsku odrednicu)
na Internetu.
>>

www.hitchhikers.org
www.ride4cents.org
Nekada se jeftino letelo samo kada vam neko
plati. Danas postoje stotine jeftinih aviopre-
voznika koji }e vas za male pare prevesti do
`eljenog odredi{ta. Za razliku od standardnih,
low cost kompanije u cenu karte uklju~uju
samo let i neophodne takse, a mogu}nost
automatskog povezivanja letova, obrok i napici,
duty free ponuda, ljubazni osmesi osoblja i
druge sekundarne usluge, naj~e{}e su
izba~eni.

Karte za ove letove se kupuju na Internetu pa je

neophodno imati platnu karticu kojom mo`ete
izvr{iti ovaj tip transakcije. Iako jeftini, i ovi letovi
podrazumevaju silne takse za aerodrom i
prate}e usluge, pa ponekad ~ak i taksu na
samo pla}anje i to razli~itu za razli~ite kartice.
A neki posebno napla}uju dodatne usluge kao
{to su torbe i osiguranje, tako da kad poredite
cene razli~itih karata, proverite da li su sve
takse uklju~ene.
Kako sistem za odre|ivanje kona~ne cene karte
uzima u obzir mno{tvo varijabli (broj slobodnih
mesta u avionu, dan u nedelji, deo dana,
sezonske nepoznanice i sli~no), sam sistem je
postao samomisle}e bi}e ~iju }ud niko ne
poznaje do kraja. Ipak, mo`e se re}i da {to
ranije kupite kartu - izvesnije je da }e ona biti
jeftinija. Po`eljno je da se karte kupe 2 meseca
ranije, a za leto planirajte ~ak i 3-4 meseca
unapred.

Pri iznala`enju {to jeftinije karte treba biti strpljiv

i provesti sate i sate dok vam o~i dva put ne
nateknu od buljenja u ekran. Tra`i se najpo-
voljnija karta a dolaze u obzir sve mogu}e i
nemogu}e kombinacije. Za{to jeftini aviopre-
voznici ne lete i za Srbiju pitamo se mi, ali ni u
tom slu~aju ne bi trebali isklju~iti iz pretrage sve
aerodrome u regionu.

Pored fleksibilnosti u pogledu mesta poletanja,

treba primeniti isti princip i pri izboru mesta gde
se sle}e. Naravno, uzmite u obzir i tro{kove
prevoza od grada iz kojeg polazite, odnosno do
grada u koji idete. Nekada }e vas let sa
presedanjem, koji ~esto morate sami da skontate,
iza}i jeftinije nego direktan let. A ba{ zato {to
ga sami re`irate, proverite da li vam treba viza
za aerodrom u kojem presedate (npr. London)
jer vam se lako mo`e desiti da provedete no} u
imigracionoj policiji na aerodromu, {to je d`aba
sme{taj, primeti}ete vi, ali je ekipa smor.

Ako niste vezani za fiksne datume letova treba

istra`iti i da li je karta jeftinija par dana ranije ili
kasnije, ~esto se tako mo`e u{tedeti i duplo.
Tako|e, karte su naj~e{}e jeftinije utorkom,
sredom i ~etvrtkom. A neke kompanije nude i
dodatno povoljne letove ako u oba pravca letite
ovim nepopularnim danima.
www.attitudetravel.com/lowcostairlines

Sve jeftine avio kompanije imaju stran-

ice na internetu, a postoje i sajtovi koji
upore|uju ponude razli~itih komapnije.
Mnoge kompanije promovi{u neke
www.flylowcostairlines.org

letove nude}i ih jo{ jeftinije nego ina~e.

Dovoljno je da potra`ite "low cost
www.skyscanner.net

flights".
<<
Za balkanske vozove va`i da su spori kako bi
odavali utisak veli~ine zemlje, a prati ih i
romanti~ni sentiment zbog raznolikog sveta koji
mo`ete upoznati i spoznaja do kojih mo`ete
do}i na dugom proputovanju. Tako je jedan
Mom~ilo u vozu shvatio da nije votka rakija.
Evropski vozovi su ipak br`i i skuplji, mada i
dalje okupljaju mno{tvo razli~itog sveta.

Lokalni i spori vozovi ko{taju manje od

me|unarodnih i brzih pa treba kombinovati i biti
strpljiv. Nekada }ete mo}i da izlazite iz voza,
dokupljujete kartu i vratiti se u isti voz, a nekada
}ete se dovesti do granice jednim vozom pa
nju pre}i drugim, ili nekako druga~ije, pa
nastaviti lokalnim vozom. U nekim zemljama,
vozovi su jeftiniji od autobusa (npr. Italija) a u
drugima obrnuto (npr. [panija), dok su neki
skuplji i od regularnih aviona (npr. Nema~ka).

Neke nacionalne `eleznice nude povlastice koje

za odre|enu nadoknadu (oko 20 eura)
omogu}avaju jeftinije karte. A ono {to voz ~ini
posebno zanimljivim su razli~ite karte koje vam
omogu}avaju da odre|eni vremenski period
koristite bilo koji voz u nekom regionu.
Najprakti~nija lokalna karta tog tipa je Balkan
Flexipass koja va`i na balkanskim `eleznicama i
to tokom jednog meseca u okviru kojeg mo`ete
putovati odre|eni broj dana.

Ako idete u drugom pravcu i planirate da

obi|ete vi{e gradova, onda treba uzeti u obzir
Inter Rail Global Pass. Ova karta vam
omogu}ava da koristite bilo koji voz u Evropi u
odre|enom vremenskom periodu, neprekidno
ili sa razli~itim kombinacijama dana. Naj~e{}e
morate kupiti doplatnu kartu, ~ija cena zavisi od
tipa voza. Zbog toga vam i ovde ~esto mo`e
biti jeftinije da do odre|ene destinacije stignete
izokola, lokalnim vozovima, nego direktnom
linijom. U nekim vozovima imate mogu}nost da
u{tedite vo`njom u kolima za pse, ionako ste
navikli da saputnici u vozu laju o svemu i
sva~emu. Vi{e o globalnom i lokalnim Inter Rail
kartama mo`ete na}i na Netu.
Uvek tra`ite vozove koji imaju sedi{ta druge
klase. A preporu~ljivo je da ve}e distance
prelazite no}u, jer time {tedite na sme{taju i
dobijate ~itav dan da na|ete {to povoljnije
preno}i{te tamo gde ste se uputili, ako to niste
re{ili unapred. Ako jeste, onda sami vidite {ta
}ete u~initi sa celim jednim danom. >>

www.interrailnet.com
www.sbb.ch/en/
Kao {to je ve} re~eno, autobuski prevoz ~esto
mo`e biti jeftinije od voza. Ako polazite iz Srbije
potra`ite gasterbajterske autobuse. Oni
saobra}aju na linijama kao {to je Crna Trava -
Hamburg, a u ve}im gradovima ~esto ne staju
na glavnoj autobuskoj stanici, pa nije lako dobiti
informaciju o njihovim polascima i cenama, te se
morate potruditi i potra`iti na Internetu ili se
raspitati kod ljudi ~ija je rodbina u emigraciji.
Pored vela misti~nosti i jeftinijih karata, ovi auto-
busi naj~e{}e nude i neponovljivu
doma}insku atmosferu. Odlazak u svet,
www.studentagency.cz/index.en.html

onako, po na{ki.

U Evropi postoje mno{tvo autobuskih

kompanija koje imaju pristupa~ne
me|unarodne vo`nje. Sve zavisi od toga
gde ste se uputili.
<<
www.eurolines.com

Ako na put idete autom, tu }e biti

neminovnih tro{kova. [tedi se ako vas ide
vi{e, ako idete magistralnim putevima
(tamo gde se autoputevi napla}uju), ako
spavate u kolima ili barem kampujete. Treba

www.viamichelin.com
se raspitati kako funkcioni{u putevi tamo
gde ste se uputili, da vam se ne desi da
pla}ate kaznu jer niste znali da se vinjeta
kupuje na prvoj benzinskoj pumpi (npr.
Austrija) ili ne{to tome sli~no. >>

U Evropi, re~ne brodove uglavnom koriste

nema~ki penzioneri i oni nikako ne spadaju
u jeftine vidove prevoza. Ipak, na
Mediteranu postoji vi{e brodskih linija koje

en.wikipedia.org/wiki/Way_of_St._James
su krajnje prakti~ne i mogu vam u{tedeti i
vreme i novac.

Ako na daleki put po|ete oslanjaju}i se

samo na sopstvene transportne kapacitete,
vama ne manjka avanturisti~kog duha.
Jedino vam, pored dobre mape, mo`emo
preporu~iti neku ozbiljniju literatura od ove.
Dug je put pred vama. A ako vam se ukrste
putevi sa nekim hodo~a{}em, kao {to je Put
svetog Jakova, eto vama gostoprimstva
raznih dobrih ljudi na putu. >>
Odlazak u svet je ujedno i idealna prilika da se
"ponovo pove`ete" sa svojima. Slede}i put kad
vam baba bude pri~ala o porodi~nom stablu,
slu{ajte pa`ljivo i vidite dokle geografski se`u
grane tog stabla. Javite se dalekoj familiji,
pozivajte se na rodnu grudu i askur|ela, na
muke porodi~ne i krv ro|enu. Svako je slab na
svoju krv, a putnik na udoban krevet i obilat
obrok u "tu|ini".

Taktika sa davno zaboravljenim poznanicima i

opskurno ste~enim prijateljima na raznim
Internet dru{tvenim mre`ama je ne{to bla`a.
Pi{ite im da dolazite, da nemate puno para i da
tra`ite jeftin sme{taj i pitajte ih da li i vi njima
nedostajete kao oni vama. Tako|e, valja
obznaniti prijateljima gde ste se uputili, neko
uvek ima nekog, negde...
Ono {to nije po{lo za rukom proleterima svih
zemalja, jeste putnicima. Dodu{e, nisu se ni oni
svi ujedinili na jednom mestu ali stvar
funkcioni{e. Na Internetu mo`ete prona}i
dru{tvene mre`e putnika na kojima oni koji su
trenutno kod ku}e nude gostoprimstvo u svom
stanu a oni na putu ga tra`e. Ovo je i odli~an
na~in da odmah upoznate lokalce koji }e vam
pokazati grad i uputiti u stvari koje vas zanimaju, i
jo{ va`nije - u one koje niste znali da vas mogu
zanimati.

Prvo morate otvoriti svoj profil u kojem je

po`eljno da ostavite {to vi{e podataka o sebi
kao i sliku, kako bi se predstavili potencijalnom
doma}inu. Najva`niji deo va{eg profila ne
pi{ete sami ve} va{i prijatelji, ljudi koje ste
ugostili kao i ljudi kod kojih ste ve} boravili.
Ove reference vas predstavljaju u dobrom ili
lo{em svetlu i u odnosu na to olak{avaju ljudima
koje pitate za sme{taj da se odlu~e da li }e vas
ugostiti.
Ovi portali su jednostavni za kori{}enje.
Izaberete mesto u koje `elite da idete i vidite
koji ~lanovi nude sme{taj, {to mo`e biti krevet,
kau~ ili mesto na podu. Tu su i druge rele-
vantne informacije za pronala`enje idealnog
doma}ina. Kada se opredelite za nekoga,
po{aljete mu zahtev za sme{tajem u kojem se
ukratko predstavite i objasnite za{to dolazite u
njegov grad.

Zahtev treba poslati na vi{e adresa, a i u okviru

vi{e ovakvih mre`a, kako bi pove}ali {anse da
vas neko primi. Tako|e, mo`ete se uklju~iti u
lokalnu grupu unutar jedne od ovih mre`a i tu
postaviti zahtev za sme{tajem.

Generalno govore}i, lak{e je na}i doma}ina

van sezone i u gradovima za koje vlada manje
interesovanje. No, ako se po~ne sa
www.hospitalityclub.org
www.couchsurfing.com

tra`enjem na vreme, uspeh je izvesniji.

Ka`u da to pravilo va`i i za smisao `ivota.

Lep gest je poneti svom doma}inu

poklon, a nemojte zaboraviti i da sami
primate druge putnike u svoju ku}u.
<<
Zlobnici ka`u da su skvotovi za one koji mogu
higijenske standarde da zamene ideologijom.
Skvotova ipak ima raznih ali generalno
govore}i, nisu za svakoga. Bilo kako bilo, ove
alternativne skupine ljudi, koje nastanjuju
napu{tene objekte, ku}e i stanove, rado primaju
goste. Naj~e{}e je ~arobna re~ to da vas je
neko preporu~io.

Raspitajte se na ulici, u alternativnim klubovima

ili poznatijim gradskim skvotovima u kojima se
odr`avaju koncerti i izlo`be, gde su lokalni
skvotovi. Idite tamo i ljubazno zamolite da
ostanete par dana kod njih. Obi~no odlu~uje
"gazda" skvota ili se o va{oj molbi glasa, a
ishod je, za razliku od molbi upu}enih dr`avnim
institucijama, naj~e{}e pozitivan.

U skvotu treba po{tovati pravila skvota a treba i

nastojati da se sprijateljite sa ljudima koji tu
`ive. To je preduslov da vas ne izbace, a pri
tom }ete lako pokupiti i kontakte za skvotove u
drugim gradovima. Drugim re~ima, jednom kad
u|ete u skvot - u{li ste.
squat.net Skvotovi su najrasprostranjeniji u Barseloni,
Berlinu, Amsterdamu, Oslu, ali ih u su{tini
ima u skoro svakom ve}em gradu,
pogotovo na zapadu Evrope.
<<

Drugi vid komuna, sa ne{to druga~ijim

ure|enjem i ube|enjima, u kojoj }e vam rado
ponuditi sme{taj su - verske zajednice. Mnogi
mladi katolici, naro~ito u Italiji i Nema~koj, `ive
u komunama i pru`aju pomo} ljudima koji im
se obrate. Gledajte samo da stignete u neko
pristojno doba, da ne bi bilo "ko udara tako
pozno u dubini no}nog mira..."
 www.eurocampings.co.uk/en/europe
Iako kampovanje u nekom velegradu ne
pru`a romanti~an pogled na zvezdano nebo
iznad nas, a jo{ manje na moralne zakone u
nama, kampovanje ostaje dobar na~in za
jeftino no}enje. Ve}ina evropskih gradova
ima dobre kampove u kojima su mesto za
{ator i boravak po osobi jeftiniji od kreveta u
hostelu. Imaju svu potrebnu infrastrukturu a
~esto nude i prevoz do centra, po{to se po
pravilu nalaze na obodu grada. Ipak, gledajte
da ne birate kampove sa bazenima i drugim
ponudama koje vam nisu nu`ne. >>

Ako postavite {ator u prirodi, retko ko }e vam

zameriti. Me|utim u urbanim javnim prostorima,
situacija je ne{to druga~ija. Osim ako ne proglasite
da ste se ulogorovali na centralni gradski trg da
bi protestvovali protiv politike aktuelne administracije,
{ator }e vam ukloniti bez pardona, a pritom
verovatno i naplatiti kaznu za naru{avanje izgleda
grada ili reda i mira. Zato uvek mo`ete kampovati u
ne~ijem dvori{tu. Potrebno je samo ljubazno
zamoliti vlasnika ku}e, odnosno dvori{ta da tu
postavite {ator. Da li treba da napominjemo da
tom prilikom ne bi bilo zgodno da palite logorsku
vatru?

A ako posedujete ciradu za auto, i metalnu

konstrukciju kojom mo`ete da je poduprete,
mo`ete svoj {ator kamuflirati u uobi~ajni urbani
prizor. Za urbano kampovanje je potrebno
ciradu malo prepraviti tako da se otvara kao
{atorsko krilo a treba se navi}i i na ideju da se
tra`i dobro parking a ne kamping mesto.
Mo`ete postavite mali {ator a iznad njega
konstrukciju i ciradu ili spavati direktno ispod
cirade. Autor ovog koncepta upozorava da
izbegavate ciradu por{ea, takvu su mu ukrali.
Hosteli naj~e{}e okupljaju mlade ljude koji su
na du`em proputovanju. A gde su mladi, tu je
haos, pa ovakva mesta dosta li~e na
studentske domove, {to stvara odli~nu atmosferu.
Centralna prostorija je obi~no namenjena za
dru`enje gostiju a tu je i zajedni~ka kuhinja. U
hostelima se obi~no mogu ~uti razne pri~e i
iskustva drugih ljudi, a ~esto se mo`ete i dobro
skontati sa nekim. To je i idealno prilika da
upoznate nekoga sa kim }ete nastaviti putovanje
ili koga }ete posetiti na slede}em putovanju.

Sme{taj mo`e biti u dvokrevetnoj sobi sa

kupatilom ili u spavaonici sa 25 kreveta i
zajedni~kim kupatilom za ~itav sprat. Naravno,
cena korespondira sa komforom. Kako su
hosteli orjenitsani na mlade, skoro svi svoju
ponudu izlistavaju na Internetu pa se tu mo`e
uporediti {ta koji nudi i kako ga ocenjuju korisnici.

Hostele treba rezervisati unapred, posebno ako

idete u sezoni ili u vreme praznika, ili u gradove
 koji su popularne destinacije, a pogotovo

www.europeanhostels.com
www.hostelscentral.com ako idete u te gradove u vreme praznika.
<<
www.hostelworld.com

Pri izboru hostela treba paziti na

njegovu lokaciju. Hosteli na periferiji su
jeftiniji, ali treba uzeti u obzir i cenu
lokalnog transporta. Lako vam se mo`e
desiti i da sve {to ste u{tedeli na
mostu, odlaskom u jeftiniji hostel,
potro{ite ve} prvog dana na }upriji,
poku{avaju}i da se domognete kreveta kasno
uve~e. Ako ve} planirate da se no}u provodite,
obratite pa`nju da li je va{ `eljeni hostel
otklju~an non stop.

A ose}aj koji ste imali kada su Vas terali da se

iselite iz studentskog doma preko leta lako }ete
zaboraviti kad u nekom drugom gradu na|ete
studentski dom koji se leti pretvara u jeftini hostel.

U nekim gradovima mo`ete prona}i i

neugledne hotele koji nude jeftiniji sme{taj od
hostela. Takve obi~no nije lako prona}i ali ih je
lako prepoznati i vredi se raspitati. A ako pitate,
mogu vas pustiti i da odremate u ~ekaonici
hotela, bio on oronuo ili ne.
U nekim gradovima, naj~e{}e primorskim
(npr. Lisabon), mnogi `itelji iznajmljuju sobe u
okviru svoje ku}e i ovo se ~esto mo`e pokazati
kao najpovoljnija varijanta za udoban sme{taj.
Ovakav sme{taj se re|e nalazi preko Interneta
ali }e vas potencijalni doma}ini sa~ekati ve} na
`elezni~koj stanici, a mo`ete i pro{etati gradom
i raspitati se. Tako|e, za razliku od hotela i
hostela, i ako ste tome skloni, ovde se mo`ete
cenjkati za cenu no}enja.
Spavanje po parkovima, pla`ama i `elezni~kim
stanicama nije trajno re{enje ali no} ili dve se
daju izdr`ati. ^ekaonice na `elezni~kim stanicama
su posebno zahvalne, kada su otvorene celu
no}, jer imaju krov i toplije je nego napolju.

Na nekim pla`ama postoje nadstre{nice i tu{evi

za one koji tu spavaju dok je na drugim mestima
to zabranjeno. Tako vam se mo`e desiti da vas
probudi policija, a negde postoje i velike bu~ne
ma{ine koje preme}u, i kao ~iste, pesak pa,
ako ste ~vrstog sna, mogu i vas lako po~istiti.
Raspitajte se kakva je situacija sa
spavanjem na pla`i u mestu u kojem bi zano}ili
i obavezno stavite neki najlon ispod vre}e za
spavanje, bubrega vam va{ih.

Javni parkovi su uglavnom dostupni samo budnima

a ~esto ima i sumnjivih tipova, pa no}enje
~esto podrazumeva skrivanje od obe strane
zakona. Malo zvu~i ko holivudski akcioni film,
ali ko voli...
U svakoj od ovih varijanti potrebno je svoje
stvari dodatno obezbediti. Pored stavljanja
dokumenata i novca na jako nedostupno
mesto, treba nekako za{titi i ~itav prtljag, zagrliti
ga, vezati se ili srasti za njega.
Zemunski alas ka`e - a alas zna - da bi obrok
bio ukusan, potrebno je da ste gladni i u
dobrom dru{tvu. Ako se pritom jede biftek u
sosu od badema - lepo, ako ne - opet lepo.
Restorani u evropskim gradovima su naj~e{}e
skupi ali koliko ~esto jedete po restoranima kod
ku}e? Najjednostavnije da se jede jeftino je biti
svoj kuvar.

Cene u evropskim supermarketima - u manjim

ve}e, u ve}im ni`e - pristupa~ne su za na{e
razumevanja cena hrane. Pritom, nemojte
insistirati na leskova~koj paprici i somborskoj
feti, vidite koje su namirnice u datoj prodavnici
pristupa~ne i prilagodite va{ izbor. Ako odsedate
po hostelima, najverovatnije }ete imati i pristup
zajedni~koj kuhinji (a nekad i doru~ak). No ako
sa sobom nosite kuvalo, spoji}ete dve uvek
po`eljne stvari - jeftino i kuvano. A neki autori
idu i dalje i tvrde da sve to mo`e biti i
urnebesno zabavno.
Kad se odlu~ite da ipak probate lokalnu kuhinju,
dr`ite se restorana po periferiji, tu je pravi duh,
hrana je obilnija, neretko i ukusnija, a svakako
jeftinija. Za male pare odli~no se jede i u
imigrantskim restoranima: kebab, falafel i drugi
isto~nja~ki specijaliteti imaju skroz drugi ukus
na lisabonskoj pla`i. Ako to nije va{a {oljica
turske kafe, a tek ako imate re`im ishrane jedne
kamile, potra`ite all you can eat restorane.
Tamo se za fiksnu cenu mo`ete na`deravati do
grla a izbor hrane je {irok.

U Italiji je rasprostanjen obi~aj da uve~e u baru

uz pi}e dobijate i neograni~en pristup hrani na
{vedskom stolu. Negde ovo povla~i skuplje
pi}e, a negde je to deo happy hour-a pa je i
pi}e jeftinije. [panci su manje "{ve|ani" od
Italijana, ali vam zato ponekad donesu malu
zakusku uz pi}e.

Neka mesta pri zatvaranju dele preostalo pecivo

ili meso, a veliki lanci za male pare (oko 30
centi) prodaju sendvi~e, salate i sli~ne artikle
koje ne}e mo}i da prodaju sutra zbog jaja,
majoneza ili ve} ne~eg kvarljivog. U supermar-
ketima je ~esto hrana kojoj isti~e rok trajanja za
par dana neuporedivo jeftinija a podjednako dobra.
U Danskoj i Islandu (i drugim zemljama, samo
re|e) alternativne ekipe se hrane skupljanjem
zapakovane hrane koju veliki supermarketi
odbacuju jer im je istekao rok trajanja. Ova
aktivnost, dumpster diving, negde je zakonita a
u drugim zemljama (gde je i |ubre li~na svojina) -
ne, ali i tamo su male {anse da }e vam neko
zameriti, a svakako vas ne}e privesti. U ovakve
i sli~ne akcije (skupljanje preostalog vo}a i
povr}a na pijaci) }e vas najbolje uputiti lokalni
skvoteri, a zna}e i za kuhinje za siroma{ne, gde
za manje od 2 eura mo`ete pojesti dosta
pirin~a i mesa.
Pristigli, sme{teni i nahranjeni, spremni ste da
istra`ujete. @ivot je na ulici, buvljaku i u kafani,
a tu nema ufura. Ipak, izvesno }e vas privu}i i
istorija i kulturna ponuda grada u kojem ste. U
nekim gradovima postoje besplatne ture gde se
vodi~ima na kraju ostavlja proizvoljna suma.
Negde su odre|eni muzeji besplatni, a neki
imaju dane ili sate kada ne napla}uju ulaz.
Raspitajte se! A dobar po~etak su novine koje
su naj~e{}e besplatne a izlistavaju sve {to se
de{ava u gradu u toj nedelji.

Mnoge institucije imaju popust za studente i

mlade koje ostvarujete uz odre|ene kartice.
Ako i ne pripadate grupi za koju postoji popust
ili nemate adekvatnog dokaza, popri~ajte sa
nadle`nim organom. Naj~e{}e je to neko kome
se ljudi retko obra}aju druga~ije do sa "jedna
karta...dve karte...". Objasnite mu finansijsku
situaciju i za{to vam je ba{ stalo da vidite datu
postavku i pitajte da li postoji neka mogu}nost
za popust. Ko ima srca da ne pusti studentkinju
istorije umetnosti iz daleke Srbije na norve{ku
izlo`bu slikarstva? Poznavanje lokalnog jezika
vam zna~ajno ide u korist.
Esnaf koji je posebno privilegovan su novinari.
Kako se sloboda medija pro{irila na slobodan
ulaz novinara u pozori{te ostaje nejasno, ali
stvari stoje tako da novinarska akreditacija
otvara mnoga vrata (a za neka drasti~no smanjuje
cenu ulaza). Ako posedujete, ili mo`ete nekako
nabaviti, dokument na kojem pi{e PRESS i stoji
va{a slika, nemojte se ustru~avati da ga
pokazujete svakome ko stoji na ulazu. Makar to
bio troglavi pas, sa kojim vam je, ako ste
tabloidni novinar, susret ionako neminovan.

Ako ste namera~ili da obi|ete ve}inu znamenja

jednog grada onda potra`ite lokalnu turisti~ku
karticu. Naime, svaki evropski grad sa vi{e od 5
turisti~kih atrakcija ima u ponudi karticu koja
vam omogu}ava pristup u sve, ili bar ve}inu,
muzeje i lokalitete. Ova kartica je uvek znatno
jeftinija od zbirne sume ulaznica na sva mesta
koja su njom pokrivena.

Kada u|ete u `eljeni muzej, galeriju ili nalazi{te,

proverite da li postoji organizovana tura za
obilazak. Ta opcija se naj~e{}e dodatno
napla}uje, ali kako znanje nije roba, slobodno
se privalite jednoj od grupa. Neki ne}e ni
primetiti, drugima }e biti svejedno, a najgore
{to mo`e da vam se desi je da vas zamole da
napustite grupu. Sasvim je mogu}e da je to
jedino {to }e vas neko zamoliti na ~itavom
putovanju.
I D`ord` Best je, po sopstvenom priznanju,
ve}inu svog bogatstva dao na `ene i alkohol, a
ostalo spisko uzlud. U klubovima, dobar provod
ko{ta, pa ako ste po{li u svet sa namerom da
ban~ite, spremite se da veliki deo svog bud`eta
ostavite u belosvetskim kafanama.

No, i tu obave{tenost poma`e. Potra`ite lokalce

i sajtove ili publikacije koje izlistavaju sve
doga|aje i `urke te nedelje i vidite {ta vas zanima i
koliko ko{ta ufur. Nekada postoje lokalni internet
portali preko kojih stanovnici obezbe|uju
besplatne ili jeftinije karte za razne doga|aje,
ostavljaju}i turistima da pla}aju punu cenu.

Kad ve} gledate sve doga|aje, vidite i koja

galerija ima otvaranje pa pre izlaska svratite na
koktel. Retko kad }e vam tra`iti poznivnicu,
pogotovo ako ste prikladno obu~eni i imate
stav "posle Pikasa se nije desilo ni{ta zna~ajno
u slikarstvu". Sli~nu taktiku mo`ete primeniti i
na festivalima, ako kojim slu~ajem putujete sa
koferom od gitare i stavom "posle Hendrixa - ja".
Kao i kod ku}e, i na putu vam svaki dinar zna~i,
dodu{e ne ba{ dinar al' dobro sad. Kako nemate
radnu dozvolu (jer valjda ne biste ~itali priru~nik
za jeftino putovanje) ostaju vam drugi vidovi
prikupljanja sredstava. Najdostupniji je -
recikla`a. Neko daje pare za reprogramiranje
ljudi, a to treba iskoristiti. Naj~e{}e postoje
aparati koji vam za ambala`u daju novac. Tako u
Berlinu za 3 prazne konzerve dobijete para za
jednu punu.

Jo{ ve}e pare se mogu povratiti ili uzeti u

klubovima i na festivalima, koji za vra}ene fla{e i
~a{e daju i preko jednog eura. Ako se celoj
stvari pristupi studiozno i zarada mo`e biti
akadmeska - preko 200 eura za jedan festivalski dan.

Slede}a varijanta je da se uglavite u kapitalisti~ki

lanac preprodaje: Kinez napravi konzervu, ^eh
je napuni pivom, multinacionalna korporacija je
otkupi i stavi u prodaju u [paniji, mali
preduzetnik je kupi od velikog dobavlja~a, a vi
od malog preduzetnika za pola eura, pa je onda
ohladite i uve~e je prodate Amerikancu za 2
eura na uli~nom fetivalu u Barseloni. Recimo...
Put u inostranstvu ne treba provesti u potrazi za
na{ima. Ionako }e oni vas prona}i. No, ako
vam ba{ zagusti sa kintom, kao i obi~no, setite
se odakle ste. Potra`ite srpsku, jugoslovensku,
pravoslavnu, filatelisti~ku ili bilo koju drugu
zajednicu koja vas, iz nekog razloga, mo`e
smatrati jednim od svojih i predo~ite im situaciju u
kojoj ste. Ponudite se da kre~ite, kosite ba{tu,
~istite sneg, perete su|e, gudite gusle ili na bilo
koji drugi na~in doprinesete ne~ijem
doma}instvu. Za to vas ne mogu legalno platiti
ali vas mogu ~astiti pedesetak eura, a neretko
ponuditi i hranom i sme{tajem.

Ponekad je mogu}e u hostelu de`urati jednu

smenu ili raditi ne{to drugo u zamenu za
no}enje, a postoje i druga mesta koja okupljaju
ljude na proputovanju i nude part time {ljake za
odre|enu nadokandu.

Talentovani ili ne, uvek mo`ete zapevati,

zaplesati, slikati ili glumiti na ulici velikih gradova i
izvu}i koji osmeh ili nov~i} prolazniku.
Za razliku od jeftinih romana, Priru~nik za jeftino
putovanje ne sadr`i velike misli na kraju.
Zapravo, on ne sadr`i ni jednu veliku misao, a
re~enice poput "brzi vozovi su skuplji" te{ko je
uop{te okarakterisati kao misao.

Ovaj priru~nik samo upu}uje na to gde se

nalaze velike misli i prave stvari - na putu. A od
putovanja vas deli samo udarac {akom o sto,
pakovanje i podizanje palca u vazduh.
Prepustite se avanturi i druga~ijem. Oslonite se
na dobrotu ljudi i va{u sposobnost da se
sna|ete.

A budite i vi oslonac drugima. Kada vidite nekoga

kome mo`ete pomo}i tako {to }ete mu pokazati
pravac, dati savet ili povesti ga kolima, u~inite
to. Ponudite va{ kau~ preko Interneta, pokupite
stopera, platite turu putnicima namernicima,
pozovite ogladnele na ru~ak, skvotujte
napu{tenu fabriku...

Ovaj priru~nik nema ni kraj. On ima svega 48

strana a ostalo je na vama.
www.wikitravel.org
thorntree.lonelyplanet.com
www.serbiatravelers.org
www.gdestinacija.com
Priredio: Marko Aksentijevi}

Svojim iskustvom, savetima i duhom u~estvovali u izradi:

Jerko Bakotin, Nina ^uki}, Gordan Velev,

Vladimir Polovina, Milica Zupunski, Marko Poga~ar,

\or|e Milijanovi}, Natalija Mileti}, Dragana Jovanovi},

Tamara Trivanovi}, Robert Kozma, Milan Aleksi},

Emanuela Pendjer Mendes, Milena Solomun,

Jelena Dragi{i}, Ben Bassauer i mnogi drugi.

Dizajn i ilustracije: {kart

Lektura: Ru`ica Marjanovi}

Izdava~: Grupa 484, Gra~ani~ka 10, Beograd

Za izdava~a: Miodrag Shrestha

[tampa: Tukan print

Tira`: 800
www.grupa484.org.rs Projekat Ka beloj {engenskoj listi-monitoring
www.fosserbia.org mape puta Grupa 484 realizuje uz podr{ku
Fonda za otvoreno dru{tvo-Srbija. Stavovi
izneti u ovom dokumentu nisu nu`no stavovi
Fonda za otvoreno dru{tvo-Srbija.

Ovo delo je licencirano Creative Commons licencom

"autorstvo - deliti pod istim uslovima". Ova licenca
dozvolja umno`avanje, distribuciju i javno
saop{tavanje dela, i prerade, ako se navede ime
autora i ako se prerada distribuira pod istom ili
sli~nom licencom. Kopiju ove licence vidite na:
creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0/rs/

Beograd, jul 2009.