FINANSIJE I FINANSIJSKA TRŽIŠTA- I KOLOKVIJUM

1. Navedi i objasni pojam finansijskog sistema i tri važne makroekonomske

funkcije koje finansijski sistem ima u svakoj nacionalnoj ekonomiji.

Finansijski sistem je integralni deo privrednog sistema, sastavljen od velikog broja

manjih podsistema, čiji je prioritetan zadatak stvaranje uslova za neometan tok
finansijskih sredstava u jednoj privredi.

Tri važne makroekonomske funkcije su:

 obezbeđuje platni promet,
 pruža metode i institucije za obezbeđenje štednje (akumulacije) i
 obezbeđuje funkcionisanje tržišnog mehanizma za alokaciju finansijskih resursa u
nacionalnim i međunarodnim okvirima.

2. Navedi i objasni dva tipa finansijskih sistema.

1. Finansijski sistem čije je težište na otvorenom finansijskom tržištu i na kome

dominiraju berze i hartije od vrednosti- temelji ovog sistema su postavljeni 1933.
godine, kada je na osnovu Glas- Stegalovog zakon izvršeno razgraničenefunkcija
investicionih i komercijalnih banaka

2. Bankarsko orijentisani finansijski sistemi čije je težište na bankarskim institucijama,

naročito na univerzalnim bankama- oslanja se na univerzalne banke koje vrše
kratkoročno i dugoročno kreditiranje privrede i imaju ključnu ulogu u upravljanju
pojedinim privrednim subjektima

3. Navedi i objasni indikatore razvijenosti finansijskog sistema i njegove

najznačajnije elemente.

 zadovoljavajući intezitet direktnog finansiranja, tj bez posredovanja

intermdedijarnih finansijskih institucija. Ukoliko bi ove institucije dominirale, to
bi ukazivalo da nije razvijeno akcionarstvo, tj da je zanemarljiva uloga
svojinskih HOV
 razvijenost sekundarnog tržišta, jer bez njega primarno emitovane HOV
nemaju tržišnu transparentnost
 diverzifikovana institucionalna infrastruktura omogućuje sklad između
bankarskih i nebankarskih finansijskih institucija
 struktura novčane mase- ako u strukturi dominira gotov novac, to nam
ukazuje na nepoverenje tržišnih transaktora i stanovništva u sposobnost
finan. Sistema da zadovolje njihove potrebe za različitim finan. instrumentima
 odnos novčane mase prema obimu finansijskih transakcija pokazuje da ako
je velika tražnja za gotovim novcem ili depozitnim novcem, u tom slučaju se
može zaključiti da je isuviše neaktivnog novca, te da tržište mora reagovati
povećanjem količine novca.

Elementi finansijskog sistema su:

 Finansijska tržišta
 Finansijske institucije
 Finansijski instrumenti

1
4. Navedi i objasni modele finansiranja investicija i pojam finansijskog tržišta.

U praksi i teoriji egzistiraju tri modela finansiranja investicija:

 Metod samofinansiranja (internog finansiranja) podrazumeva da ekonomski
subjekti sopstvenim fondovima finansiraju planirana ulaganja ili rashode
 Metod direktnog finansiranja je metod u kome štediše i investitori obavljaju
direktan transfer finansijskih fondova; investitori do sredstava dolaze kupujući
različite oblike finansijskih instrumenata direktn od štediša
 Metod indirektong finansiranja je sistem u kome se između ekonomskih
subjekata koji štede (štednja) i subjekata koji investiraju (investicije)
pojavljuju finansijski posrednici. Ovaj metod je dominantan mehanizam
finansiranja.
Radi boljeg sagledavanja uloge i suštine finansijskog tržišta, neophodno ga je
definisati. Neke od definicija su:
 Finansijsko tržište predstavlja mesto gde se trguje različitim oblicima aktive
 Finansijsko tržište je tržite na kome se trguje nekim vrstama finansijskih
proizvoda
 Fin tržište je ambijent u kojem se kreiraju i transformišu potraživanja i
izražava i realizuje ponuda i tražnja za fin instrumentima.

5. Navedi i objasni poslove koji se obavljaju samo na pojedinim finansijskim

tržištima i univerzalne poslove.
Danas na finansijskim tržištima razlikujemo sledeć poslove:
 Osnovni poslovi- poslovi koji se obavljaju samo na pojedinim fin tržištima;
davanje i uzimanje kratkoročnih kredita, kupovina i prodaja kratkoročnog novca,
kratkoročnih HOV, eskontnih menica, kupoprodaja deviza i dr
 Univerzalni poslovi, koji se dele po dva kriterijuma:
o Prema vremenu i to na:
 Promptne i
 Terminske
o Prema tipu aktive se dele na:
 Poslove sa žiralnim novcem
 Poslove sa HOV
 Poslovi posebne vrste:
o Arbitraža
o Hedžing
o Špekulacije

6. Navedi i objasni poslove posebne vrste.

Poslovni posebne vrste su:
Arbitraža- ovi poslovi su značajni poslovi na finansijskim tržištima. Ovde je reč o
poslovima koji se istovremeno obavljaju na više finansijskih tržišta na kojima se
trguje istim finansijskim instrumentima. Profit u ovim poslovima predstavlja razlika u
ceni određenog finansijskog instrumenta na različitim tržištima. Ovi poslovi su
naročito zastupljeni na deviznim tržištima zbog korišćenja razlike u visini deviznog
kursa.
Hedžing- ovi poslovi predstavljaju aranžmane dve strane u kome se potencijalni
gubitak jedne strane u određenoj meri može eliminisati zaradom druge strane.
Špekulacije- ovi poslovi su na finansijskim tržištima zastupljeni od strane učesnika
koji nastoje da u kratkom roku, zahvaljujući prihvatanju rizika, informacijama kojima
raspolažu i znanju, ostvare ekstra prinos. Ovde je reč o svesnom prihvatanju rizika
u zamenu za mogućnost ostvarivanja većih dobitaka.

2
7. Navedi i objasni funkcije finansijskog tržišta.
Finansijska tržišta vrše najmanje tri funkcije:

Prva funkcija odnosi se na uzajamno dejstvo tržišnih aktera kojim se određuje

cena trgovanja finansijskog instrumenta, odnosno definiše zahtevani prinos.

Druga funkcija je obezbeđenje mehanizama koji investitorima omogućuje da

prodaju finansijsku aktivu – funkcija likvidnosti

Treća funkcija govori o uticaju finansijskih tržišta na smanjenje istraživačkih i

informacionih troškova. Istraživački troškovi su troškovi koje učesnik u trgovini HOV
ima prilikom prodaje ili kupovine određ instrumenta. Informacioni troškovi nastaju
prilikom prikupljanja informacija vezanih za performanse HOV.

8. Navedi i objasni podelu finansijskih instrumenata prema njihovoj vremenskoj

vezanosti, prema mestu emitovanja i prema načinu formiranja instrumenata i
njihove podgrupe.

 Prema ročnoj strukturi, koja odražava strukturu fin instrumenata prema njihovoj
vremenskoj vezanosti, fin instrumenti se dele na:
o Kratkoročne,
o srednjoročne i
o dugoročne finansijske instrumente

 Prema mestu emitovanja

o domaće i
o inostrane hartije

 Prema načinu formiranja instrumenata:

o Osnovne hartije od vrednosti -odražavaju osnovne odnose između
investitora i emitenta i dele se na:
 Instrumente duga, tj kreditne instrumente – obveznice, certifikate,
note, zapise, komercijalne papire itd.
 Istrumenti akcijskog kapitala – obične i preferencijalne akcije.
o Izvedene hartije od vrednosti - finansijski derivati se nazivaju izvedenim, jer
je njihova vrednost izvedena, odnosno zavisi od vrednosti neke druge
osnovneHOV koja leži u njihovom osnovi(fjučersi, opcije, svopovi)

 Devize i devizni kursevi

 Žiralni novac

9. Objasni pojmove: devize, devizni kursevi, direktno i indirektno notiranje i

žiralni novac.
Devize i devizni kursevi; Deviza je specifična roba kojom se trguje na dev tržištu,
jer je u zemlji koja ju je emitovala sredstvo plaćanja. Cena po kojoj se jedna
nacionalna valuta razmenjuje za drugu naziva se deviznim kursom. Treba
razlikovati direktno notiranje (jedinica strane valute izražava se u domaćoj valuti) od
indirektnog notiranja (cena jedne jedinice domaće valute se izražava u stranoj
valuti)
Žiralni novac je novac koji se nalazi na žiro računima poslovnih banaka.

3
10. Navedi i objasni deset osnovnih karakteristika finansijskih instrumenata.

 Nemaju novčani oblik- fin instrumenti koji se koriste kao sredstvo razmene nazivaju
se novcem. Drugi fin instrumenti su vrlo blizu te osobine i mogu se uz male
transakcione troškove transformisati u likvidna sredstva.
 Reverzibilnost- je trošak investiranja u finansijski instrument i povratak u likvidni
oblik
 Ročnost- je vremenski period u kome je planirano plaćanje instrumenta ili kada
vlasnik stiče pravo na likvidaciju istog
 Deljivost i denominacija- deljivost je minimum veličine za koju finansijski instrument
može biti likvidan i zamenjiv za novac.
 Valuta- neki emitenti, u cilju smanjenja rizika od promene deviznog kursa, emituju
dvovalutne HOV
 Konvertibilnost – iz jedne HOV u drugu
 Likvidnost – je trošak i vreme kojima su izloženi vlasnici HOV, ako žele da ih
momentalno prodaju i pretvore u novčana sredstva
 Složenost- kombinacija dva ili više instrumenata, tj kompleksnost u tom smislu
 Novčani tok- prinos koji se očekuje od HOV zavisi od generisanog cash flow-a
 Poreski tretman

11. Navedi i objasni usluge koje finansijske institucije vrše na finansijskim

tržištima i značaj funkcije finansijskog posredovanja.

Obezbeđuju izvršavanje funkcija tržišta i njegovu efikasnost i usmerene su ka

povezivanju dve kategorije subjekata – suficitarnih i deficitarnih.
Na finansijskim tržištima vrše sledeće usluge:
 transformisanje finansijske aktive iz jednog oblika u drugi
 razmenu finansijske aktive u korist svojih klijenata
 pružanje pomoći u kreiranju novih oblika finansijskih instrumenata i pomoći pri
njihovoj prodaji
 pružanje savetodavnih i konsalting usluga i
 vršenje poslova u vezi sa upravljanjem portfoliom finansijske aktive.
Značaj f-je fin posredovanja je:
 Smanjenje transakcionih troškova na fin tržištu
 Efikasnije korišćenje informacija vezanih za poslovanje korisnika fin sredstava, čime
se smanjuje izloženost kreditnom riziku
 Omogućavanje divizibiliteta i fleksibilnosti fin instrumenata
 Ročna transformacija sredstava
 Ekspertiza koja se ogleda u poznavanju tržišta, njegovih učesnika i instrumenata

12. Država – učesnik i regulator na finansijskom tržištu

Država kao tržišni akter ima posebno naglašenu ulogu kod regulisanja fin tržišta.
Posmatrano sa aspekta države, regulacija tržišta ima dva osnovna cilja:
 Održavanje konkurencije među učesnicima- regulacija nema za cilj da se
meša u delovanje tržišnog mehanizma, već naprotiv, cilj je da se tržište učini
efikasnijim, odnosno sprečavaju se, ne dnevne, već krupnije fluktuacije
 Zaštita investitora od prevara i zloupotreba - regulacija se u ovim slučajevima
vrši putem stadardizacije predmeta trgovine i učesnika u trgovini. Relevantne
informacije koje se odnose na učesnike u trgovini i na predmet trgovine su od
presudnog značaja za donošenje odluka o kupoprodaji.

4
13. Centralna banka – učesnik i regulator na finansijskom tržištu

U monetarnoj politici i teoriji govori se o dve osnovne f-je CB:

 Centralna banka je nadležna za vođenje monetarne politike, odnosno
kontrolu ponude novca, sa ciljem da se osigura niska stopa inflacije bez
kreiranja visoke stope nezaposlenosti; danas se, u razvijenim tržišnim
privredama u hijerarhiji monetarne politike- stabilnost cena, ekonomski rast,
puna zaposlenost, uravnoteženi platni bilans, primat daje stabilnosti cena
 Druga osnovna f-ja CB je f-ja“zajmodavca u krajnjoj instanci” (lender of last
resort) ili “poslednja utočišta banaka”; reč je o obezbeđenju likvidnosti
makroekonomskog sistema.

14. Rediskontni krediti bankama, operacije na otvorenom tržištu, stopa obavezne

rezerve i specijalni depoziti kod centralne banke – objasniti.

Rediskontni krediti bankama -kupovina robnih ili drugih komercijalnih hartija od

poslonih banaka, na osnovu čega se menično potraživanje prenosi na CB i vrši
kreditna alokacija na račune odgovarajućih poslovnih banaka. Postoje dva tipa
kredita: rediskontni i krediti pokriveni dokumentima

Operacije na otvorenom tržištu- ovde CB ima aktivnu ulogu u pogledu promena

obima kreditnog potencijala i ukupnih rezervi poslovnih banaka; preko operacija na
otvorenom tržištu otvaraju se mogućnosti višekratnog dnevnog ulivanja i povlačenja
novca i rezervi iz sistema.

Stopa obaveznih rezervi- rigidan, povremen i neophodan instrument monetarno –

kreditnog regulisanja u pojedinim situacijama; kada obim obaveznih rezervi banaka
prevaziđe kvantitativno obim kreditnih izvora sredstava, tada sistem poslovnih
banaka ima slobodni potencijal za finansiranje privrede i obrnuto.

Specijalni depoziti banaka kod centralne banke- ovim mehanizmom kod CB se

dodatno smanjuje obim raspoloživih bankarskih resursa, čime se u fazi ekspanzije
depozita u bankarskom sistemu smanjuje depozitno-kreditna multiplikacija.
Formiranje specijalnih depozita može se realizovati na osnovu uvođenja marginalne
obavezne rezerve.

15. Minimalna kamatna stopa, direktivne mere i tri kruga delovanja centralne
banke – objasni.

Minimalna kamatna stopa- ovaj mehanizam se još naziva i diskontnom ili

eskontnom kamatom; radi se o kamatnoj stopi po kojoj je centralna banka spremna
da kreditira poslovne banke
Direktivne mere mogu imati dva oblika:
Kvantitativne- obuhvataju ograničavanje ili limitiranje obima kredita poslovnih
banaka nezavisno od kretanja i rasta depozitnog potencijala
Kvalitativne- odnose se na sugestije i uputstva bankama da u određenim
periodima daju prioritet određenim grupama privrednih sektora; ove mere
mogu biti:
 Određivanje stope obaveznih plasmana banaka za finansiranje
prioritetnih programa razvoja
 Plafoniranje ukupnog obima bankarskih kreditnih plasmana
 Određivanje beneficiranih ili fiksiranih kamatnih stopa

5
 Tri kruga delovanja CB su:
 U prvom krugu delovanja CB neposredno vrši, putem instrumenata novčanog
i kreditnog regulisanja: kreditiranje poslovnog bankarstva, varijacije stope
obavezne rezerve, operacije na otvorenom tržištu, diskontna stopa i
direktivne mere čime se utiče na obim novca i kredita u sistemu troškova
finansiranja reprodukcije.
 Drugi krug kreditnog regulisanja CB se vrši putem instrumenata selektivnog
kreditiranja privrede preko poslovnog bankarstva.
 Treći krug delovanja CB se odnosi na supervizorstvo, odnosno nadzor nad
poslovanjem bankarskog i šireg finansijskog sistema, kao i na praćenje i
korigovanje najširih ekonomskih kretanja u zemlji i ekonomskih odnosa sa
inostranstvom.

16. Banke kao učesnice na finansijskom tržištu

Banka je institucija koja prikuplja slobodna novčana sredstva (depozite), odobrava

kredite i obezbeđuje transakcioni novac (plaćanje). Banke su najznačajnije
depozitne finansijske institucije, koje do depozita dolaze: po viđenju, na osnovu
tekućih i žiro računa, oročenih, štednih računa i dr.
Banka odobrava kredit iz prikupljenih depozita, ali ona može odobravati kredit i
stvaranjem obaveza prema samoj sebi, što se naziva kupovinom aktive kreiranjem
depozita. Proces kupovine aktive kreiranjem depozita u finansijskoj literaturi je
poznat kao multiplikacija kredita.
Usluge koje vrše banke u oblasti plasiranja sredstava dele se u tri grupe:
Individualno bankarstvo- poslovi sa stanovništvom, hipotekarni poslovi, poslovi sa
kreditnim karticama, kreditiranje kupovine potrošnih dobara,..
Institucionalno bankarstvo- odnosi se na poslove kreditiranja nefinansijskih
organizacija, finansijskih organizacija i državnih agencija
Globalno bankarstvo podrazumeva veliki broj aktivnih i pasivnih bankarskih poslova
(poslovno finansiranje, investiranje u HOV,....)

Kriterijumi za podelu banaka- postoji više, ali će ovde biti uzet kreiranje i trgovina
fin instrumentima, a na osnovu njega banke možemo podeliti na:

Univerzalne- njihovi poslovi su: transakcije sa HOV u tuđe ime i za tuđ račun,
prodaja osiguranja, kupovina akcija u drugim firmama, portfolio menadžment,....

Komercijalne ili depozitne banke- njihova bilansna pasiva je pretežnim delom

kratkoročnog karaktera; njihov primarni posao je prikupljanje depozita iz sektora
privrede, neprivrede i stanovništva; prikupljena sredstva se dalje usmeravaju za
određene komercijalne aranžmane; u poslednje vreme ove banka obavljaju i razne
netradicionalne aktivnosti

Investicione banke- su specijalizovane banke koje u svom finansijskom potencijalu

raspolažu pretežno kvalitativnim sredstvima kojima banka finansira razvojne
potrebe klijenata. U poslove ovih banaka ubrajamo: organizovanje emisije HOV,
otkup i distribucija HOV, trgovina HOV, restrukturiranje preduzeća, promena
vlasničke strukture preduzeća, konsalting i dr.

6
17. Navedi i objasni podelu institucionalnih investitora i razliku u odnosu na
ostale finansijske institucije

Institucionalni investitori su finansijske institucije koje obimom prometa i načinom

trgovanja značjano utiču na obrasce kreiranja i trgovine fin instrumentima. U ovu
grupu fin učesnik spadaju:

Osiguravajuće kompanije- predstavljaju finansijske posrednike koji za utvrđenu

naknadu (premiju) obezbećuju isplatu ugovorene sume, ukoliko se desi određeni
osigurani slučaj.

Penzioni fondovi- obezbeđuju pojedincima sigurnost i stabilnost prihoda posle

završetka radnog veka. Razlikuju se od klasičnih finansijskih posrednika po tome
što pružaju indirektnog posredovanjafinansijskih instrumenata od strane krajnjih
investitora

Investicioni fondovi ili kompanije- prikupljaju kapital od pojedinaca emitovanjem

acija i dalje ga plasira u portfelj različitih hartija od vrednosti.

U ovu grupu se mogu uključiti i investicione banke, finansijske kompanije i

zadužbine.
Institucionalni investitori se od ostalih fin institucija razlikuje po tome što:
 Institucionalni investitori nisu predmet monetarnog regulisanja, ne obezbeđuju f-
ju platnog prometa
 Imaju pretežno f-ju poverenja (fiducijarni karakter)
 Preuzimaju rizike koji ne proističu iz normalne ekonomske aktivnosti, već iz
okolnosti koje su vezane za uslove života i prirodne uslove

18. Berzanski posrednici – brokersko dilerske firme

Berzanski posrednici su finansijske institucije, odnosno lica, koje učestvuju u

trgovini na fin tržištu. Berzanski posrednici obavljaju transakcije na sec tržištu
kapitala na kojem dolazi do kupovine i prodaje HOV koje se već nalaze u prometu.

Postoje dva osnovna tipa berzanskih posrednika:

 Brokeri- za račun komitenta; naplaćuju proviziju
 Dileri- u svoje ime i za svoj račun; dohodak je razlika u ceni po kojoj diler
proda HOV

Predmet delatnosti berzanskih posrednika je:

 trgovina hartijama od vrednosti
 pružanje savetodavnih usluga u vezi sa emisijom i trgovinom hartijama od
vrednosti,
 čuvanje hartija od vrednosti,
 vođenje portfelja hartija od vrednosti za račun korisnika usluga i
 drugi poslovi u vezi sa trgovinom hartijama od vrednosti.

7
19. Navedi i objasni pojam i klasifikaciju brokera

Brokeri samo vrše posredničku ulogu za račun komintenta koji želi da kupi ili proda
određenu hartiju od vrednosti na finansijskom tržištu. Brokeri za izvršene usluge
svojim klijentima naplaćuju proviziju.

Mogu biti:
 Komisioni- nezavisni brokeri, čija mesta na berzi glase na pojedinačna imena
fizičkih lica; mogu delovati kao agenti koju prodaju i kupuju HOV za klijente, ali i kao
samostalni dileri za svoj interes; naplaćuju proviziju
 Specijalisti- posluju kao brokeri i dileri specijalizovani za prodaju određenih HOV.
Imaju tri uloge:
o Aukcionari
o Dileri
o Brokeri
 Brokeri na podu- su aktivni učesnici u berzanskom prometu i posluju na parketu
berze
 Trgovci na parketu- rade samo za sebe, za razliku od brokera; pravi berzanski
špekulanti
 Diskontni brokeri- komitentima nude samo usluge prodaje i kupovine određenih fin
instrumenata
 Servis brokeri- svojim klijentima pružaju kompletnu uslugu prilikom investiranja

20. Navedi i objasni pojam i klasifikaciju dilera

Dileri obavljaju transakcije u svoje ime i u svoj račun, uz preuzimanje

odgovarajućeg rizika. Dohodak kod ovih institucija čini razlika u ceni po kojoj diler
kupi i proda hartiju od vrednosti. Oni kupuju i prodaju HOV i tako formiraju sopstveni
portfolio. Prilikom poslovanja rukovode se principom ravnoteže, tj nastoje da na
kraju dana imaju nultu poziciju (nemaju ni jednu HOV u svom portfoliu)

Podela na:
 Market-mejkere- nosioci tržišta; imaju obavezu da održavaju dubinu tržišta i
formiraju cenu po kojoj će se prodati ili kupiti HOV
 Odd-lot dilere- kupuju akcije u okruglim lotovima (100 i sl) i onda ih razdvajaju i
prodaju u neparnim, manjim lotovima.

21. Navedi i objasni pojam kamate i najvažnije ekonomske funkcije kamate.

Kamata, kao ključni parametar finansijskog tržišta, predstavlja cenu koju

zajmoprimac plaća zajmodavcu za upotrebu pozajmljene sume. Kamata se izražava
kroz kamatnu stopu, kao odnos nominalnog iznosa kamate i glavnice.

Najvažnije ekonomske funkcije kamatne stope su:

 funkcija investicionih oportuniteta
 funkcija struktuiranja tržišta novca i kapitala
 funkcija formiranja kamatnih rizika
 funkcija ograničavanja i apsorbovanja rizika
 funkcija alokacije resursa na tržištu
 funkcija vremenske realokacije korišćenja dobara i usluga u tekućem i budućem
periodu

8
22. Navedi i objasni najznačajnije faktore koji utiču na kretanje kamatne stope i
Fišerovu jednačinu.

Najznačajniji faktori koji utiču na kretanje kamatne stope su:

 uticaj faktora iz realnog sektora, pre svega ekonomski rast
 monetarna politika-kreiranje novčane mase
 stopa inflacije
 postojanje budžetskog deficita
 međunarodna kretanja kapitala
 spoljnotrgovinska razmena

Irving Fišer je 30-ih god XX veka formulisao, u okviru klasične teorije kamatne
stope, jednačinu koja odslikava odnos nominalnih i realnih kamatnih stopa.
Jednačina glasi:

i= ir+Pe, ili ir= i- Pe, gde je

i- nominalna kamatna stopa

ir- realna kamatna stopa
Pe- očekivana stopa inflacije
Realna kamatna stopa je nominalna kamatna stopa korigovana za iznos inflacije, te
proizilazi da kada god je inflacija viša od nominalne kamatne stope realna kamatna
stopa će biti sa negativnim predznakom.

23. Navedi i objasni četiri teorije koje objašnjavaju formiranje kamatne stope.

Prema klasičnoj teoriji kamata predstavlja sastavi deo profita samom otplatom
kredita. Nedostatak ove teorije je što nije uočavala posebne zakonitosti formiranja
kam stopa na trž novca i kapitala, nezavisno od proizvodnih tokova.

Teorija likvidentnih preferencija kamatnu stopu određuje realna ekonomija.

Ova teorija polazi od perfektne likvidnosti kao osnovnog obeležja novca i želje
vlasnika da novac zadrži u likvidnom obliku. Da bi se vlasnik novca odrekao
sadašnje likvidnosti on mora dobiti nagradu u vidu kamate.Prema ovoj teoriji
tražnja proistiše iz 3 osnovna motiva:
 Transakcioni motiv- označava tražnju za novcem u smisli kupovina robe i
usluga,
 Motiv sigurnosti- predpostavlja posedovanje novšanih rezervi u slušaju
nepredviđenih trošenja u budućnosti,
 Tražnja vezana za špekulativni motiv držanja novca menja se s obzirom na
manju ili veću izvesnost promene cena obveznica kao jednog alternativnog
načina korišćenja novca

Teorija kreditnih fondova objašnjava formiranje kamatne stope delovanjem

ponude i tražnje za kreditnim kapitalom. Sa druge strane, pretpostavljeno je i
povratno dejstvo kamatne stope na ponudu i tražnju kreditnih fondova.

Teorija racionalnih očekivanja- u osnovi ove teorije nalazi se finansijako tržište. U

ovom slučaju tržište je efikasno ukoliko kretanje kamatnih stopa i cena finansijskih
instrumenata inkorporiraju sve relevantne informacije s kojima tržišni učesnici
raspolažu. Samo nova, neočekivana informacija može izazvati promene nivoa
ravnotežne kamatne stope.

9
24. Objasni ročnu strukturu kamatnih stopa.
Ročna ili vremenska struktura kamatnih stopa je pojam koji se često u finansijakoj
teoriji koristi za opisivanje odnosa između kamatnih stopa sa različitim rokovima
odspeća. Ovaj aspekt posmatranja dinamike finansijskog tržišta pokazuje promenu
odnosa između kratkoročnih i dugoročnih kamatnih stopa. U fazi privredne
ekspanzije dolazi do porasta strukture kamatnih stopa, s tim da kratkoročne
kamatne stope rastu brže od dugoročnih. U recesionoj fazi dolazi do sniženja
strukture kamatnih stopa i većeg sniženja kratkoročnih u odnosu na dugoročne
kamatne stope.

25. Navedi i objasni tri osnovne teorije koje objašnjavaju promene u ročnoj
strukturi kamatnih stopa.

Teorija očekivanja- polazi od pretostavke postojanja čvrste povezanosti svih

segmenata fin tržišta putem cenovnog mehanizma. Na osnovu njega će ročna
struktura kam stopa biti određena očekivanjima o kretanju kam stopa. Uloga
očekivanja bitno utiče na formiranje krive prinosa zbog toga što su cene dugoročnih
obveznica i kreditnih plasmana osetljivije na promene kam stopa

Teorija segmentacije tržišta- u osnovi ove teorije leži činjenica da postoje različite
kam stope za različite fin instrumente, te da se na osnovu njih može izvršiti
segmentacija fin tržišta.

Kompozitna teorija ili teorija preferencijalnih plasmana- ova teroija je

kombinacija prethodne dve teorije

26. Objasni rizičnu strukturu kamatnih stopa.

Rizična struktura kam stopa se odnosi na postojanje različitih vrsta rizika. Značajne
su tri vrste rizika:
 Rizik neispunjavanja obaveza plaćanja
 Rizik nelikvidnosti i
 Rizik oporezivanja
Visina rizika je u fin teoriji povezana sa visinom prinosa. Stoga investitor, pre nego
što investira, mora biti u stanju da kvantifikuje kako očekivani prinos, tako i nivo
neizvesnosti- rizika koji prati njegovu realizaciju. Drugim rečima, što je veći rizik,
veći je i prinos za investitora.

10
27. Objasni pojam portfolia, tradicionalnu i modernu portfolio teoriju.

Portfolio predstavlja skup fin instrumenata različitih vrsta i karakteristika. Nastao je

kao rezultat investitorovih nastojanja da uz minimiziranje rizika maksimizira prinose
na uložena sredstva.
Portfolio teorija omogućava investitoru da odluči koja će kombinacija ovih fin
instrumenata dati najbolji prinos za dati rizik. Portfolio teorija je prošla kroz svoje
dve glavne istorijske faze:

Tradicionalna (klasična) portfolio teorija se zasniva na relativno jednostavnim

kvantitativnim i kvalititativnim analizama. Ona polazi od osnovnih pravila
investiranja u hartije od vrednosti. Prvo, investitori preferiraju viši u odnosu na niži
prinos. Drugo, prinos se uvećava sa preuzimanjem dodatnog rizika. Treće, procena
i stopa tolerancije rizika od strane investitora determiniše ostvarenje viših prinosa, i
četvrto, diverzifikacijom se može umanjiti stepen rizičnosti.

Moderna portfolio teorija- teorijske osnove ove teorije postavio je 50- ih god XX
veka Harry Markowitz. Njegov model portfolia je matematički model u kome
investitor može da izvrši diverzifikaciju kako bi smanjio ukupan rizik. Markowitzev
pristup upravljanju portfoliom (meanvarinace approach to portfolio management)
baziran je na sledećim pretpostavkama:
 investitori razmatraju svaku investicionu alternativu kao raspored verovatnoća
očekivanih prinosa tokom određenog vremenskog perioda;
 investitori smanjuju rizik na osnovu varijabilnosti očekivanih prinosa;
 investitori nastoje da maksimiziraju očekivanu korisnost u određenom periodu, i
njihove krive korisnosti pokazuju opadajuću marginalnu korisnost bogatstva;
 investitori zasnivaju investicione odluke isključivo na osnovu očekivanog prinosa
i rizika;
 za određeni nivo rizika investitori preferiraju veće prinose u odnosu na niže.

28. Objasni sistematski i nesistematski rizik i pojam međunarodne diverzifikacije.

Sa aspekta mogućnosti da se diverzifikacijom plasmana utiče na rizik razlikujemo:

Sistematski rizik- ili tržišni rizik je deo ukupnog rizika na koji se diverzifikacijom
portfolia ne može uticati. To je deo rizika koji proističe iz tržišne neizvesnosti i opštih
ekonomskih kretanja.
Nesistematski rizik- je rizik koji se može eliminisati diverzifikacijom plasmana
naziva se specifični ili nesistematski rizik (unsystematic risk).
Međunarodna diverzifiakcija- proces internacionalizacije i globalizacije fin tržišta
omogućio je investitorima da investiraju u inostrane HOV i da se diverzifikacijom u
inostrane HOV obezbedi dodatni efekat i smanji sistematski rizik na nacionalnom
nivou.

11
29. Objasni pojam i značaj efikasnosti tržišta.

Osnovna funkcija postojanja i funkcionisanja finansijakih tržišta je optimalna

alokacija finansijskih sredstava, odnosno povezivanje tržišnih aktera koji raspolažu
viškovima finansijskih sredstava sa akterima kojima nedostaju finansijska sredstva.
Ovde se pod efikasnim tržištem podrazumeva "tržište koje se brzo prilagođava
novim informacijama".
Eugene Fama, 1976. god- „efikasno tržište korektno koristi sve raspoložive
informacije“
Aleksander i Sharp- „tržište je efikasno u odnosu na pojedini skup informacija ako je
nemoguće, u proseku, realizovati izuzetan profit korišćenjem tog skupa informacija
za formulisanje odluka usmerenih na prodaju ili kupovinu.“
Efikasno tržište, kao što se vidi iz prethodno navedenog, je ono gde cene fin aktive
odražavaju sve dostupne informacije

30. Navedi i objasni vidove efikasnosti finansijskog tržišta i aspekte statičke i

dinamičke efikasnosti tržišta.

Vidovi efikasnosti finansijskih tržišta:

 Alokativna efikasnost- je relativno širok koncept koji podrazumeva da
finansijska tržišta šalju korektne signale investitorima za alokaciju finansijskih
sredstava.
 Operativna efikasnost- podrazumeva obavljanje transakcionih operacija u što
restriktivnijem vremenskom okviru i sa najnižim troškovima, odnosno
najnižom cenom.
 Cenovnu efikasnost- kada se u literaturi posvećenoj finansijskoj teoriji i
finansijskim tržištima govori o tržišnoj efikasnosti misli se, pre svega, na
cenovni aspekt efikasnosti. Cenovna, ili eksterna, efikasnost podrazumeva
visoku fleksibilnost cena finansijskih instrumenata na pojavu svih informacija
relevantnih za njihovo vrednovanje.

Efikasnost tržišta se može posmatrati sa aspekta:

 Statičke efikasnosti i tada su osnovni indikatori:
o Visok nivo transparentnosti
o Mala razlika u ceni- između najviše kupovne i najniže prodajne cene je
reprezent efikasnog fin tržišta i posledica jake konkurencije
o Raznovrsnost rokova dospeća i emitenata
o Kontinuirana likvidnost
 Dinamičke efikasnosti finansijsko tržište je efikasno ukoliko brzo reaguje na
finansijke inovacije vezane za rizik i prinos

31. Objasniti reakciju efikasnog i neefikasnog tržišta na nove informacije.

Hipoteza o efikasnosti tržišta se zasniva na teoriji racionalnih očekivanja i ukazuje da će

cene akcija na efikasnom tržištu vrlo brzo odražavati nove informacije.
Hipoteza o efikasnosti tržišta implicira nekoliko bitnih momenata:
 cene odražavaju, odnosno reflektuju sve relevantne informacije
 usled velike brzine reagovanja cena na informacije, na efikasnom tržištu nema mogućnosti
za ostvarivanje velikih dobitaka, abnormalnih ili ekstra profita u kratkom roku.
 razlika između stvarnih i predviđenih prinosa je približno jednaka nuli, pošto se ne zna
kakve će se informacije pojaviti u budućnosti cene finansijskih instrumenata imaju karakter
slučajnosti. U anglosaksonskoj literaturi takvo kretanje cena se naziva "random walk" što u
prevodu znači nasumičan hod i implicira veliki stepen rizika u njihovom kretanju.

12
32. Objasni hipotezu o niskoj efikasnosti finansijskog tržišta i statističke testove
nezavisnosti promena cena akcija.

Hipoteza o niskoj efikasnosti tržišta pretpostavlja da tekuće cene akcija u

potpunosti reflektuju sve tržišne informacije sadržane u istorijskim nizovima cena,
promena cena, obima trgovanja i drugih tržišnih informacija. Hipoteza takođe,
podrazumeva da su promene cena nezavisne. Brzo reagovanje cena akcija
garantuje i efikasnost tržišta. Matematički predstavljena ova hipoteza glasi:

Pt= Pt-1+E(R)+δ, gde je

Pt- trenutna cena akcija
Pt-1- cena akcija u prošlom periodu
E(R)- očekivani prinos
δ- slučajna promenljiva koja zavisi od noih informacija o cenama

Statistički testovi nezavisnosti promena cena akcija se dele na dve podgrupe i

to: testove autokorelacije i testove znakova. Testovi autokorelacije ispituju da li
postoji signifikantna pozitivna ili negativna korelacija u promenama cena akcija u
toku vremena. Kod testova znakova, rast cena se označava sa +, a pad sa -.

33. Objasni hipotezu o srednjoj efikasnosti finansijskog tržišta i testove

prilagođavanja na razvodnjavanje akcija.

Hipoteza o srednjoj efikasnosti tržišta zauzima stav da se cene hartija od

vrednosti (akcija) brzo prilagođavaju novim javnim informacijama, odnosno, da cene
akcija u potpunosti odražavaju sve javne informacije.

Testovi prilagođavanja na razvodnjavanje akcija- povećanje broja akcija bez

promene procenta vlasništva bilo kog akcionara ili aktive ili zarade kompanije;
Fama, Fisher, Jensen i Roll su tvrdili da samo razvodnjavanje akcija ne dovodi do
povećanja prinosa, jer ne povećava vrednost firme. Pettit i Watts su smatrali da ono
što utiče na cenu HOV jeste iznenađenje, a ne događaji koji se mogu predvideti

34. Objasni hipotezu o visokoj efikasnosti tržišta i testove vezane za insajdere.

Hipoteza o visokoj efikasnosti tržišta kapitala predstavlja teorijski idealan

koncept perfektnosti tržišta kapitala. Prema ovoj hipotezi cene akciija u potpunosti
odražavaju sve raspoložive informacije, kako javne, tako i privatne. Konsekventno,
prema ovoj hipotezi nijedan tržišni akter ne poseduje informacije na osnovu kojih bi
ostvario iznad prosečne profite.

Testovi vezani za insajdere podrazumevaju testiranje mogućnosti da menadžeri

korporacija, članovi upravnih odbora kao i akcionari koji posedjuju više od
10%vlasništva- insajderi ostvare ekstra prinose zahvaljujući informacijama koje
poseduju pre ostalih tržišnih aktera. Da bi se ovo sprečilo, zakonodavac je,u
tržišnim ekonomijama, propisao obavezu da redovno izveštavaju Komisiju za HOV
o svojim transakcijama.

13
35. Objasni testove vezane za specijaliste na berzi akcija i za profesionalne
menadžere novca.

Specijalisti na berzi akcija su ljudi koji su se specijalizovali za trgovanje samo sa

doređenim hartijama od vrednosti, pa su po prirodi stvari oni njeni najbolji
poznavaoci. Moglo bi se, shodno navedenom, očekivati da oni ostvare ekstra
prinose, međutim testovi sprovedeni u SAD nisu potvrdili tezu o visokoj efikasnosti
tržišta.

Profesionalni menadžeri novca su visoko obrazovani profesionalci koji nemaju

monopolski pristup informacijama i ceo svoj aranžman posvećuju racionalnom
upravljanju investicijama. Zahvaljujuđi sposobnostima i veštini koje poseduju realno
je očekivati da đe profesionalni portfolio menadžeri ostvariti ekstra prinos. Studije su
podržale hipotezu o visokoj efikasnosti tržišta.

36. Objasni pojmove ekonomske globalizacije i finansijske globalizacije.

Ekonomska globalizacija se manifestuje kroz dva odvojena, ali međusobno tesno

povezana procesa:
Prvi, globalizacija proizvodnje i trgovine
Drugi, globalizacija kretanja kapitala i finansijskih tržišta, tj finansijka globalizacija

Finansijska globalizacija je proces integracije nacionalinh finansijskih tržištau

međunarodno finansijsko tržište. Ovim procesom se privrednim subjektima
omogućuje da se sve više okreću internacionalnom fin tržištu. MMF definiše
finansijsku globalizaciju kao kompleksan proces koji čine četiri segmenta:
 Tehnološki nivo opremljenosti za analizu, upravljanje i izvršavanje poslova
vezanih za finansijske rizike
 Integrisanje nacionalnih tržišta u globalizovano tržište
 Minimiziranje razlike između finansijskih institucija, aktivnosti i segmenata
tržišta na kojima se pojavljuju
 Razvoj globalnih banaka i međunarodnih finansijskih programa

37. Navedi i objasni osnovne karakteristike međunarodnog monetarnog sistema

stvorenog u Breton Vudsu i njihove zadatke.

Osnovne odrednice posleratnog ekonomskog i finansijskog uređenja sveta

uspostavljene su na bretonvudskoj monetarnoj i finansijskoj konferenciji (Bretton
Woods, New Hampshire, USA) jula 1994.godine. Osnovne karakteristike
bretonvudskog međunarodnog monetarnog sistema su:
 Međunarodne institucije
 Sistem finansijskih deviznih kurseva
 Konvertibilnost valuta
 Međunarodne monetarne rezerve
Na konferenciji u Breton Vudsu du osnovane dve institucije za međunarodnu
monetarnu I finansijsku saradnju:
 MMF (IMF- International Monetary Fund)
 IBRD (International Bank for Reconstruction and Development)
Zadatak MMF-a je bio obezbeđenje saradnje u oblasi međunarodnih plaćanja,
politike deviznih kurseva i međunarodnog kratkoročnog kreditiranja, radi otklanjanja
platno bilansnih neravnoteža. Banka je bila zadužena za međunarodno dugoročno
finansiranje, koje bi omogućilo obnovu i razvoj privreda zemalja članica.

14
38. Objasni karakteristike bretonvudskog sistema fiksnih deviznih kurseva.
Bretonvudski sistem finansijskih deviznih kurseva zasnovan je na fiksnim, ali po
potrebi prilagodljivim prarmetrima nacionalnih valuta. Svaka nacionalna valuta imala
je fiksiran valutni paritet izražen prema zlatu.
Napuštanje bretonvudskog monetarnog sistema bio je uslovljen opštom
nestabilnošću međunarodnog monetarnog sistema i naraslim unutrašnjim
neravnotežama.

15