Uvod u

finansijske
derivate

 
Filip Mrdak
Nemanja Subotić
Derivatni instrumenti na finansijskom tržištu

 Finansijski instrumenti- ugovorno pravo da se primi ili

preda novac ili drugi finansijski instrument pod uslovima
koji su potencijalno povoljni (derivat je sredstvo, aktiva) ili
da se razmeni pod nepovoljnim uslovima (pasiva,
obaveza)
 izvedeni, sekundarni finansijski instrumenti
 kreiraju se na bazi postojanja osnovnih instrumenata (na
akcije, obveznice, indekse) ili neke druge aktive (zlato,
žito)
• Derivat ima tri karakteristike:
– vrednost se bazira na promeni kamatne
stope, valutnog kursa, cene neke robe i sl.
– zahteva veoma malo inicijalno ulaganje,
– izvršava se u novcu ili zaključivanjem
drugog finansijskog derivata (zauzimanje
kontrapozcije), ne podrazumeva direktnu
razmenu predmeta derivata
 Korišćenje derivata

 Spekulacija
 Ako se derivati koriste u funkcije spekulacije (trgovanja)
moraju se evidentirati na svaki bilansni dan po fer vrednosti
sa promenama koje idu direktno u bilans uspeha
 Fer vrednost kroz bilans uspeha
 Hedžing (zaštita od rizika)
 Ako se derivati koriste kao instrumenti zaštite od rizika
(hedžing) primenjuju se posebna pravila za hedžing
transakcije:
– hedžing fer vrednosti,
– hedžing novčanih tokova,
– hedžing neto ulaganja u inostrani subjekt
 RIZICI POVEZANI SA DERIVATIMA

 Tržišni rizik je rizik nepredvidive promene

vrednosti otvorene pozicije, koji izvire iz
promena cene osnovnog predmeta trgovanja –
ovim rizikom se uspešno upravlja putem portfolia
 Rizik likvidnosti - Pošto strategije obično
predviđaju prodaju hartija kada cene padaju,
talasi prodajnih naloga istovremeno pogađaju
tržište, čime dovode do kolapsa cena i sloma
tržišta
 RIZICI POVEZANI SA DERIVATIMA

• Kreditni rizik proizlazi iz (ne)mogućnosti da

ugovorne strane ispune svoje obaveze
• Pravni rizik – mogućnost zabrane trgovine
određenim derivatima, kao i dvosmisleno
tumačenje vrste klijenata kojima bi trebalo
dozvoliti da trguju derivatima
• Sistemski rizik
 Podela tržišta

 Promptna (gotovinska, keš, spot) tržišta su

ona na kojima se vrši isporuka i plaćanje odmah
ili u roku od 2, 5, a maksimum 5 dana
 Terminska tržišta su ona na kojima se obračun,
plaćanje i isporuka vrše određenog dana u
budućnosti
 Svopovi
 Svop (engl. Swap - zamena) je ugovor kojim se
ugovorne strane obavezuju da zamene skup isplata
koje svaka od njih poseduje po osnovu nekog
prethodnog ulaganja ili kreditnog posla
 Svopovi nisu instrumenti kojima se mobilišu nova
sredstva, već mehanizam za racionalnije upravljanje
postojećim fondovima
 Svrha svopova jeste smanjenje troškova, eliminisanje
rizika deviznog kursa i rizika kamatne stope, kao i
upravljanje aktivom i pasivom kroz zamenu, a ne
trajnu prodaju ili kupovinu finansijske aktive ili otplatu
neke obaveze
 Vrste svopova

1. Valutni svop (Currency swap)

2. Kamatni svop (Interest rates swap)

3. Unakrsno valutni svop (Cross currency swap)

1. Valutni svop (engl. Currency swap)
• Aranžman kojim dve strane zamenjuju skup isplata
u jednoj valuti za skup isplata u drugoj valuti.
• Svopovima se zamenjuju gotovinski tokovi dveju
obveznica, izraženih (denominiranih) u različitim
valutama, otplate kredita uzetih u različitim
valutama i sl.
 Primer, valutni svop:

 Pretpostavimo da domaće, preduzeće »P« planira ekspanziju u Bosni i

Hercegovini i da su mu za to potrebne konvertibilne marke u vrednosti od
10 miliona. Preduzeće P već obavlja poslove u Bosni.
 Preduzeću »S« potreban je iznos od 400 miliona dinara (što je po
tekućem kursu upravo jednako iznosu od 10 miliona maraka). preduzeće
S već posluje u Srbiji.
 Oba preduzeća žele da se zaduže na tri godine i po fiksnoj kamatnoj
stopi.
 »P« može da emituje obveznice na koje će godišnje plaćati 7,5% ako su
denominirane u dinarima i 8,25% ako su denominirane u konvertibilnim
markama.
 » S« može da pribavi kapital po 7,7% u dinarima i 8,1% u markama.
 Ako bi preduzeća do potrebnog (stranog) kapitala došla neposredno,
onda bi to značilo da »P« emituje obveznice u markama i plaća kamatu
po stopi od 8,25% a »S« obveznice u dinarima po 7,7%.
• Najisplativiji put za pribavljanje potrebnog kapitala jeste da se
svako preduzeće zaduži u nacionalnoj valuti, a da onda
svopom zamene obaveze plaćanja. Tako će »P« doći do
konvertibilnih maraka po ceni od 8,1%, a »S« do dinara po
ceni od 7,5%.
• Ušteda preduzeća »P« iznosi 0,15 procentnih poena (u
odnosu na kamatnu stopu po kojoj bi se neposredno zadužilo),
a » S « 0,2 poena.
• Preduzeće P
• troškovi finansiranja u din 7.5%,
• troškovi finansiranja u BAM 8.25%
• nakon valutnog svopa dobija troškove finansiranja od
preduzeće »S» tj. po kamatnoj stopi od 8.10%
• Ušteda preduzeća »P« je 8.25 - 8.10 = 0.15 procentnih poena
• Ako je spot kurs 1 BAM = 40 RSD, onda će
preduzeće »P« emitovati obveznice denominirane
u dinarima u vrednosti od 400 miliona dinara sa
kamatnom stopom od 7,5%, a preduzeće »S «
obveznice denominirane u markama u vrednosti od
10 miliona konvertibilnih maraka sa kamatnom
stopom od 8,10%.
• Ustupiće jedno drugom potrebne iznose
(razmeniće 400 miliona dinara i 10 miliona maraka)
na dan ulaska u svop i na taj način doći do
potrebnih inostranih sredstava.
• Preduzeće »S« će godišnje morati da izdvoji 30
miliona dinara (0,075*400.000.000), a preduzeće
»P« 810.000 maraka (0,081*10.000.000).
Navedene iznose (kamate) preduzeća će
obezbediti iz poslovanja na stranim tržištima, tj.
Preduzeće »P» će zaraditi marke iz poslovanja na
bosanskom tržištu i obrnuto – preduzeće »S « će
dinare prihodovati po osnovu poslovanja na
srpskom tržištu. Po isteku treće godine, kada
dospeva na naplatu i glavnica, doći će do razmene
i glavnice: »P« će vratiti preduzeću »S« 10 miliona
maraka, a »S « preduzeću »P« 400 miliona dinara.
 Dug u konvertibilnim
Dug u dinarima sa
markama sa fiksnom
fiksnom stopom
stopom

U tr ećoj godini 400. mil. RSD

30 mil. RSD
Od prve do treće godine .
400 mil. RSD

Period 0
P 10 mil. BAM S= 7,5%
Od prve do treće godine
810.000 BAM

U tr ećoj godini 10. mil. BAM

2. Kamatni svop (engl. Interest rate swap)
• Aranžman između dva učesnika kojim se
oni obavezuju da u toku trajanja ugovora
plaćaju jedan drugome određeni iznos, koji
odgovara dogovorenim kamatnim
stopama.
• U kamatnom svopu nema zamene
glavnice, ali se kamatne stope koje se
ugovaraju računaju prema pretpostavljenoj
glavnici istog iznosa (tzv. uslovna
glavnica), kako bi se obezbedila jednakost
obaveza ugovornih strana.
Najrasprostranjeniji tipovi kamatnih svopova su
kuponski i bazni svop

Kuponski svop- predstavlja ugovor kod kojeg se

plaćanja po osnovu fiksnih kamatnih stopa
razmenjuju za plaćanjapo osnovu varijabilnih
kamatnih stopa
Bazni kamatni svop- razmena kamatnih tokova
bazirana na varijabilnim kamatnim stopama koje se
razlikuju.
Karakteristike kamatnih svopova:
• razmenjuju se samo kamatni tokovi
• glavnica služi za izračunavanje plaćanja po osnovu
kamata
• tokovi novca mogu biti u istoj ili različitim valutama
• razmena kamatnog toka se vrši u unapred ugovorenim
periodima za vreme trajanja svopa
• uobičajene varijabilne kamatne stope su Euribor i Libor
sa dospećem od tri i šest meseci i jedne godine
• jedan opšti ugovor baziran na ISDA standardima koristi
se za sve svopove
 Primer, kamatni-kuponski svop:

Učesnik Fiksna kamatna Promenljiva kamatna

stopa stopa
A 9% LIBOR*
B 11% LIBOR + 0,5%

* LIBOR (London InterBank Offer Rate) - kamatna

stopa po kojoj se odobravaju kredite prvoklasnim
dužnicima
• Učesnik A može se na tržištu zadužiti po
fiksnoj kamatnoj stopi od 9% ili po
promenljivoj kamatnoj stopi LIBOR (koja se
dnevno utvrđuje). On ima niži kreditni rizik i
stoga će uvek imati niže troškove
zaduživanja u odnosu na drugog učesnika.
Učesnik B može se zadužiti po fiksnoj
kamatnoj stopi od 11% ili po promenljivoj
kamatnoj stopi od LIBOR+0,5%
• Ukoliko se učesnik A zadužio po fiksnoj
kamatnoj stopi od 9%, a učesnik B po
promenljivoj kamatnoj stopi od
LIBOR+0,5%, pretpostavljeni učesnici
mogu smanjiti svoje troškove zaduženja
ako zaključe kamatni svop. Po osnovu
ugovora o svopu, učesnik A prihvata da
plaća učesniku B iznos obračunat po
kamatnoj stopi LIBOR, a učesnik B
prihvata da plaća učesniku A iznos
obračunat po fiksnoj kamatnoj stopi od
10% (oba na uslovnu glavnicu od,
recimo, milion novčanih jedinica).
• Kao rezultat obavljenog svopa, neto troškovi
zaduženja za svakog od učesnika iznosiće:

Učesnik A: (LIBOR) + 9% - 10% = (LIBOR – 1%)

Učesnik B: (LIBOR+0,5%) + 10% - (LIBOR) =
10,5%

• Posle zaključenog svop-ugovora, učesnik A

poboljšava uslove svog zaduženja, jer u stvari
pribavlja sredstva po promenljivoj kamatnoj stopi
od LIBOR-1% umesto po stopi LIBOR, a učesnik B
pribavlja sredstva po fiksnoj kamatnoj stopi od
10,5% umesto da se zadužuje po fiksnoj kamatnoj
stopi od 11%.
 3. Unakrsni valutni svop (Coss currency swap)

• Predstavlja istovremenu zaštitu ugovorenih

strana od kamatnog i valutnog rizika.
• Za razliku od valutnog svopa, jedna valuta
nosi varijabilnu kamatnu stopu, a druga
fiksnu kamatnu stopu ili obe valute nose
varijabilne kamatne stope.
• Za razliku od kamatnih svopova, kod
unakrsnog valutnog svopa postoji razmena
osnovnih iznosa po isteku
svop aranžmana.
PRIMER, UNAKRSNO VALUTNI SVOP:

 Klijent želi da se zaštiti od rizika kredita koji je uzeo, a koji

glasi na 3m Euribor + 2,5% (varijabilna kamatna stopa).
Ukoliko pretpostavimo da klijent ima prilive u dinarima, a
kredit mu je vezan za varijabilnu EUR stopu i želi da se
obezbedi od rasta Euribora, od rasta stope u dinarima, kao i od
kretanja kursa EUR/RSD, klijent može da uđe u svop
aranžman s bankom.
 Banka kupuje od klijenta kredit denominiran u EUR koji glasi
na varijabilnu kamatnu stopu i prodaje svoje potraživanje u
RSD koje glasi na fiksnu kamatnu stopu od 8%.
• Glavnice na početku perioda mogu, i ne moraju, da
se razmene. Banka od klijenta kupuje EUR/RSD u visini nominalnog
potraživanja. Istovremeno se ugovara i kurs
EUR/RSD po kome banka prodaje klijentu EUR/RSD po isteku svop
aranžmana.
• U toku svop aranžmana banka plaća Euribor + 2,5%, dok klijent pla ća
bančinu obavezu u RSD po 8% fiksno.
• Na kraju aranžmana banka prodaje klijentu EUR/RSD po kursu
dogovorenom na početku svop aranžmana.
• Nominalne glavnice se razmenjuju, tj. banka zaista i dobija dogovoreni
iznos RSD, dok klijent dobija dogovoreni iznos EUR.
• Kao rezultat, klijent je u toku svop aranžmana plaćao 8% p.a. kamatu,
kao i razliku kupovnog i prodajnog
kursa za EUR/RSD, pri čemu su kursevi definisani na po četku svop
aranžmana.
• Banka je, s druge strane, plaćala Euribor + 2,5% i zaradila na razlici
između prodajnog i kupovnog kursa.
• Uslov za ovakav dogovor je da banka ima interes da plaća kamatu od
Euribor + 2,5%, tj. da ima izvore u pasivi vezane za varijabilnu
kamatnu stopu (depoziti, linija iz inostranstva i sl.), da ima
potraživanja (tj. aktivu) vezana za čistu dinarsku stopu (krediti u
čistim RSD, izdati papiri vezani za čiste RSD), kao i da klijent ima
interes da plaća fiksnu varijabilnu stopu
 Forward
 Forvord je terminski ugovor sa svim potrebnim elementima
terminske trgovine
Karakterisitke :
 nestandardizovini ugovori
 cene nisu transparentne
 nema trgovanja na berzi
 ne postoje mehanizmi zaštite
 Fjučersi
 Fjučersi su obaveze da se kupi ili proda određena roba ili
finansijski instrument, na tačno određeni dan, po tačno
određenoj ceni.
 Fjučersi su visokostandardizovani finansijski instrumenti
(precizno definisani: npr. 1 FT na T-bonds = nominalna
vrednost od $100.000)
 Karakteristike:
 trgovanje na berzi
 veći stepen likvidnosti zbog trgovanja na berzi (likvidni
terminski ugovori)
 broker kao posrednik
 Faze fjučersa
I Dan kupovine ugovora – Kupac kupuje fjučers i
oba učesnika polažu inicijalnu marginu
 II Životni vek fjučersa – Svakodnevno se vrši
prilagođavanje pozicija kupca i prodavca
 III Dan dospeća:

Finansijski fjučersi (vrši se isplata razlike u ceni –

“prebijanje”)
Robni fjučersi (prodavac predaje robu, kupac plaća)
 Kliriški pristup
 Novčana sredstva u punom iznosu nisu potrbna prilikom
zaključivanja ugovora, sem depozita (od 5-15% od
ukupne sume)
 Mehanizam zaštite-kliriška kuća
 Mark-to-market dnevni bilans (usklađivanje)
 Uključuje račun margine (Margin Account) na koji se
uplaćuje inicijalna margina (Initial Margin) koja je se
kreće u rasponu od 5%-15% od ukupne vrednosti trgovine
 Fjučers je račun tekućih (obrtnih) sredstava ili tekućih
(kratkoročnih) obaveza zavisno od toga da li mu je saldo
dugovni ili potražni
 Račun margine je račun tekućih (obrtnih) sredstava
 Primer
 Ukupna vrednost trgovine fjučers ugovora je 80.000$
 Fjučers cena 400$, kupujemo dva junska tronedeljna
fjučersa na
 Kupac fjučersa je u dugoj poziciji (očekivanje da
cene rastu)
 Ugovor se zaključuje u junu 2015.
 Tretman usklađivanja (mark-to-market)
 Mark to market usklađivanja fjučersa (računovodstveni pristup):
 Fjučers 600$ (duguje)
 Incijalna margina 600$ (potražuje)
 Fjučers 180$ (duguje)
 Incijalna margina 180 $(potražuje)
 Inicijalna margina (duguje) 420$
 Fjučers 420$(potražuje)
 Poziv na dodatnu uplatu radi održavanja margine (10.jun)-cash flow
pristup:
 Smanjenje gotovine za 1340$
 Fjučers je račun tekućih (obrtnih) sredstava ili tekućih (kratkoročnih)
obaveza zavisno od toga da li mu je saldo dugovni ili potražni
 Račun margine je račun tekućih (obrtnih) sredstava
 Opcije
 Spadaju u kategoriju pod nazivom “kontigentna ili uslovna
prava” (contigent clame)
 Pravo ali ne i obaveza za kupca. Za to pravo, ali ne i obavezu
kupac opcije plaća premiju. Pravo da se iskoristi opcija nije
neograničeno, već je vremenski ograničeno.
 Opcije pružaju mogućnost da se odluka o kupovini ili prodaji
donese „u hodu“, ako se tržište kreće u pravom smeru
 Predmet opcije: akcije, indeks akcija, obveznice, svop, roba,
kamatne stope, valute i dr.
 Opcije - definicija
 Odnosi se regulišu opcionim sporazumom (Option
Contract), u kome se kupcu opcije daje pravo da kupi ili
proda određenu aktivu po fiksnoj (unapred ugovorenoj ceni)
u okviru određenog perioda vremena.
 Prodavac opcije, odnosno njen emitent ima obavezu, po
istom sporazumu, da uradi ono što vlasnik od njega traži,
dakle da proda ili kupi određenu aktivu, u određenom
periodu vremena i po ugovorenoj ceni.
 Prodavac (writer) mora da izvrši preuzetu obavezu, ali ako se u
međuvremenu predomisli, na raspolaganju mu stoje dve mogućnosti:
1. Da pokuša da se nagodi sa kupcem
2. Da nađe drugog subjekta koji će preuzeti ugovornu obavezu
 Zaštita od rizika i
mogućnosti
 Kursni rizik: valutna opcija (currency option)
 Kamatni rizik: kamatna opcija (interest rate option)
 Kupac opcije (holder) ima tri mogućnosti:
1. Da iskoristi opciju
2. Da opciju proda na sekundarnom tržištu
3. Da ne iskoristi opciju (da pusti da istekne)
 Odluka zavisi od interesa vlasnika, a on je najviše
određen odnosom cena tekuće tržišne cene aktive i
ugovorene cene
 Tipovi opcija
 Evropski tip – predstavlja opciju koju vlasnik može
da iskoristi samo na dan dospeća. Ne može je koristiti
pre, već isključivo na dan koji je naznačen na opciji
(Expiration Date).
 Američki tip – predstavlja opciju koju vlasnik može
da iskoristi bilo kog dana do momenta kupovine pa
do roka dospeća. Ovaj tip je mnogo složeniji, što
posebno dolazi do izražaja u procesu vrednovanja
opcije.
 Opcije - cene

 Strajk cena (strike price) je cena po kojoj će se transakcija

izvršiti (ako se ikada izvrši). Strajk cenu utvrđuje berza.

 Tržišna cena (market price) je ona po kojoj se trguje

opcijama i ona raste ili pada u zavisnosti od ponašanja
osnovne aktive
 Opcije
 Za razliku od fjučersa, opcije se obično iskoriste ako
cena predmeta opcije dostigne strajk cenu. Opcije se
nikada neće iskoristiti ako uslovi nisu povoljni za
kupca opcije.

 Opcija daje pravo, ali ne zahteva se nikakva obaveza

od strane kupca opcije.

 Odnos između cene akcije (ili druge aktive koja je

predmet opcije) i strajk cene su veoma značajne
Opcije – dobitak i gubitak
KUPCI CALL OČEKUJU DA ĆE CENA
OPCIJA RASTI

KUPCI OČEKUJU DA ĆE CENA

PUT OPCIJA PADATI

 Kupovinom opcija može se ostvariti dobit na osnovu

promene cene
 Bez obzira na vrstu opcije, potencijalni gubitak svodi
se na premiju, iznos koji se plaća za kupovinu opcije
(ograničen rizik)
 Opcije - pozicije
  KUPOVNU PRODAJNU
Vrsta opcije OPCIJU (call) OPCIJU (put)

Akcija
-kupiti pravo na -kupiti pravo na
kupovinu predmeta prodaju predmeta
KUPITI (buy)
opcije po strajk ceni opcije po strajk ceni

-prodati pravo -prodati pravo

nekome da od vas nekome da vam kupi
kupi predmet opcije predmet opcije po
PRODATI (sell)
po strajk ceni strajk ceni
   
 
 Opcije - pozicije
Kupac opcije
Contract holder LONG POSITION
Contract buyer

Prodavac opcije
Contract writer SHORT POSITION
Contract seller
 Opcije - trgovanje
Postoje četiri pozicije u trgovini opcijama, od kojih zavisi i

ishod (dobitak ili gubitak) prema kretanju tržišta:

Prodavac prodajne opcije (Short put)

Kupac prodajne opcije (Long put)
Prodavac kupovne opcije (Short call)
Kupac kupovne opcije (Long call)
 Primer- Long call - Kupac kupovne opcije zarađuje kada
tržište raste

Holder kupuje kupovnu opciju (preduzeće „Likvidnost“ Jan 1000 CALL @

$50) kada je tržišna cena akcije $51. Holder ima pravo da kupi akciju kompanije
ABC po ceni od $1000 tokom celog trajanja opcije i za to plaća premiju 50$.
Ako tržiše raste holder može da kupi akciju po ceni od 1000$ bez obzira što je
ona niža od tržišne. Zatim može tu isti akciju da proda po tržišnoj (višoj) ceni i
zaradi na razlici. Imajući u vidu da je rast cena akcija neograničen, neograničen je
potencijalni dobitak sve dok je kupovna opcija “in the money”.
Obrnut je slučaj ako cena akcije krene da pada ispod strajk cene, opcija je tada
“out the money”. U tom slučaju holder pušta da se opcija ugasi i gubi premiju.
 Maksimalni dobitak
u uslovima kada cene rastu dobitak je potencijalno
neograničen
 kad god odluči da kupi akcije može ih kupiti za 50$ ,
a tržišna cena akcija u tom momentu može da bude
bilo koja viša od 50$
 opcija je na novcu i kada je cena akcija na tržištu 51$,
dobitak za kupca opcije je 51 -50 = 1 $ po opciji
 takva opcija se naziva “na novcu” i mora biti izvršena
do dana izvršenja (američki call) ili na taj dan
(evropski call)
 Cash flow evidencija
 Cena je 1100 po akciji i kupac odlučuje da izvrši
opciju (1100-1000 ) 100 $ po akciji:

 Ostvareni dobitak je (100$X5 akcija)=500$

 Premija plaćena u iznosu od 50$
 Čist dobitak 500$-50$=450$
HVALA NA
PAŽNJI