XIII Telekomunikacioni forum TELFOR 2005, Beograd, Sava Centar, 22.-24.11.2005.g.

ARHITEKTURE TRIPLE PLAY MREŽA

Janković, A.1, Šekeljić, K.2
1Telefonija a.d., Beograd,
2Teletrade d.o.o., Beograd

I UVOD dimenzionisanje mreže, tako da se postigne zahtevani QoS za

Jedan od osnovnih trendova u telekomunikacijama sve tipove usluga.
poslednjih godina je konvergencija telekomunikacionih U ovom radu je dat jedan od mogućih načina u projektovanju
mreža i servisa, odnosno izgradnja jedinstvene mrežne pristupne ravni Triple Play mreža, prikazan na jednom
arhitekture koja omugućava istovremeno pružanje različitih konkretnom slučaju gradske mreže sa 60.000 korisnika. [1],
tipova servisa –prenos glasa, slike i podataka. Ovakve mreže [3]
bazirane na IP protokolu poznate su pod nazivom Triple Play
III ULAZNI PODACI
mreže. Cilj ovoga rada je da prikaže na jednom praktičnom
U ovom poglavlju su dati osnovni podaci koji opisuju
primeru osnovne principe izbora pristupne mrežene
konkretan primer. Potrebno je definisati mrežnu arhitekturu
arhitekture integrisanih mreža sledeće generacije.
na primeru urbane mreže sa 60.000 korisnika. U mreži se
zahtevaju sledeći servisi:
II ZNAČAJ TRIPLE PLAY MREŽA • telefonski servis (VoIP),
U cilju povećanja profita i bolje iskorišćenosti potsojeće • video na zahtev (VoD),
bakarne pristupne infrastrukture telekom operateri teže • IPTV (80 TV kanala ) i
uvođenju novih servisa. Tradicionalne širokopojasne DSL • brz pristup Internetu (HSI-High Speed Internet)
mrežene arhitekture su uglavnom namenjene prenosu U tabeli 1. prikazani su QoS parametri za svaki od navedenih
podataka (pristup Internetu, FTP, e-mail itd.), ali se postojeći servisa.
mrežni kapaciteti mogu dodatno iskorististi za uvođenje
novih servisa kao što su prenos slike – video na zahtev ili TV VoIP VoD IPTV HSI HSI
broadcast. Osnovna ideja je da se preko postojeće bakarne (b) (p)
parice, koja se dosada koristila za prenos govornog signala, Bandwidith 100 5 5 1 2
istovremeno prenose govor, slika i podaci na jednistvenoj [Mb/s]
mrežnoj arhitekturi baziranoj na IP protokolu. Delay [ms] ≤ 150 150 150
Usluge kao što su prenos govora ili TV broadcast već su Jitter [ms] ≤ 30 30 30
poznate korisnicima i imaju vremenom izgrađen optimalan Tabela 1 QoS parametri
odnos cena/kvalitet, pa je u novim mrežnim arhitekturama
potrebno zadržati ovaj odnos na najmanje istom nivou, što se Za VoIP uslugu uzet je potreban propusni opseg od 100
može postići ili povećanjem kvaliteta i sadržane usluga ili kbit/s po jednom govornom kanalu. Pretpostavljen je G.711
smanjenjem cena. Rešenje je u uvođenju dodatnih usluga, pre codec i vreme paketizacije od 30ms. Bitski protok na izlazu
svega definisanje novih servisnih paketa, pomoću kojih navedenog kodera je 64kbit/s što uz navedeno vreme
korisnik za nešto veću cenu dobija veći set usluga, odnosno paketizacije daje veličinu paketa od 240 byte. Ako se doda
povećava se opšti kvalitet. Najbolji primer za ispravnost 12 byte RTP zaglavlja, 8 byte UDP zaglavlja i 20 byte IP
ovakvog pristupa je mobilna telefonija. Mobilni telefon je zaglavlja dobija se paket od 280 byte, što odgovara bitskoj
skuplji od klasičnog i nudi usluge nižeg kvaliteta, odnosno brzini od oko 80 kbit/s. Imajući u vidu dodatne bite Ethernet
odnos cena/kvalitet je znatno lošiji. Međutim, mobilna okvira i eventualno ATM zaglavlja uzima se vrednost od 100
telefonija je doživela ekstremni procvat upravo zbog kbit/s po jednom govornom kanalu.
uvođenja dodatnog i vrlo značajnog kavaliteta – mobilnost. Za VoD i IPTV servise uzet je potreban propusan opseg od 5
Zato je korisnicima potrebno preko jedinstvene mrežne Mb/s, što odgovara MPEG-2 codecu. U slučaju primene
strukture ponuditi skupove novih i naprednih usluga, a MPEG-4 kododvanja može se uzeti vrednost od 2 Mb/s.
istovremeno zadržati postojeće servise. Kao novi servisi Takođe se pretpostavlja 70% korisnika za jednim Set Top
pojavljuju se video na zahtev(VoD), Gaming, Learning, Box, odnosno jednim TV kanalom, dok 30% korisnika ima 2
PVR(Personal Video Recorder) i slično. STB odnosno 2 TV kanala.
Mreže sledeće generacije za osnovu koriste IP protokol, pa i Kod HSI usluge pretpostavljena su dva korisnička paketa.
svi prethodno pobrojani servisi, bilo postojeći ili novi treba Basic paket podrazumeva brzinu pristupa od 1 Mb/s, dok je u
da budu IP-based. Kako se kvalitet postojećih servisa, pre slučaju premium paketa pretpostavljena brzina od 2 Mb/s.
svega prenos govora ali i TV broadcast, ne sme umanjiti u Pretpostavlja se da 60% korisnika koristi basic paket (b), a
odnosu na kvalitet koji je već sada poznat krajnjim 40% premium (p).
korisnicima, jedan od osnvnih izazova u Triple Play mrežama
je izbor odgovarajuće mrežne arhitekture i pravilno
 IV ARHITEKTURA I PRORAČUN MREŽE
Na slici 1. je prikazana opšta struktura pristupnog dela Triple
Play mreže. Primećujemo tri izdvojene celine:
• korisnička CPE oprema,
• Access i Agregation Node
• core mreže
IP phone
xDSL Ethernet
CORE NETWORK
Set-Top Box + TV
DSLAM Aggregation Switch
PC
Access & Aggregation Node
CPE
Slika 1 Opšta slika pristupnog dela Triple Play mreže
Korisnička CPE oprema obuhvata: xDSL modem, spliter,
terminalnu opremu (analogni telefon, IP telefon, Set Top Box
sa TV i PC). Tip xDSL modema zavisi od izabrene xDSL
tehnologije na bakarnoj parici. Koja će se xDSL tehnologija
primenjivati zavisi od više faktora, od kojih su najvažniji
potreban propusni opseg na liniji i udaljenost korisnika od
pristupne tačke. Potreban propusni opseg zavisi od tipa
servisa koji se dodeljuju korisnicima i odgovarajućih QoS
parametara. U konkretnom slučaju razmatraju se
rezidencijalni korisnici kojima se nude servisi iz tabele 1.
Imajući u vidu vrednosti iz tabele 1, potreban propusni opseg
B dobija se na osnovu:
B=n*100kbit/s + m*5 Mb/s + B (HSI),
gde je
• n-broj IP telefona po korisniku, što je u našem
slučaju 1,
• m-broj STB po korisniku, što je u konkretnom
slučaju 1 ili 2 u zavisnosti od tipa korisnika
• B (HSI) – propusni opseg za HSI koji za basic
paket iznosi 1 Mb/s, a za premium 2 Mb/s.
Potreban propusni opseg za saobraćaj koji potiče od servisa
za upravljanje mrežom i signalizacionih poruka (VoIP
signalizacija, IGMP poruke i sl.) je zanemarljiv u odnosu na
proračunat propusni opseg.
U najgorem slučaju za korisnika, sa 2 STB i premium
paketom, potreban propusni opseg je 12.1 Mb/s. Imajući u
vidu dobijenu vrednost i razdaljine korisnika kao najbolje
rešenje nameće se ADSL 2+ tehnologija. Ova tehnologija je
posebno zgodna za primenu na asimetrične servise, što ovde i
jeste slučaj (jedini simetrični servis je VoIP).
Aggregation Node sačinjavaju DSLAM (Digital Subscriber
Line Multiplexer) i Aggregation Switch. Modul DSLAM
može biti na ATM ili na Ethernet osnovama. Imajući u vidu
da je Ethernet tehnologija budućnosti, da predstavlja priodan
jezik za IP ( ponuđeni servisi su IP based) i da omogućava
multicast funkcionalnost (što nije slučaj sa ATM
tehnologijom), kao rešenje se nameće DSLAM na Ethernet
osnovama. Treba napomenuti, da većina današnjih DSLAMa
koristi i dalje ATM kao tehnologiju za pristup korisnicima.
Sama kofiguracija i arhitektura DSLAMa kao i veze ka core
mreži izrađene su na Ethernet osnovama. Zbog toga je
potrebno na samom DSLAMu izvršiti terminaciju ATM
saobraćaja. Klasifikacija saobraćaja koji potiče od različitih
servisa u ATM tehnologiji se izvršava primenom PVC
(Permanent Virtual Channel). U Ethernet svetu ista
funkcionalnost se postiže upotrebom VLAN (Virtual LAN),
odnosno VLAN tagiranja. Ovo podrazumeva dodavanje
VLAN ID identifikatora u zaglavlje Ethernet okvira (prema
IEEE 802.1Q). PVC se definišu prema zahtevima za kvalitet
određenih servisa koristeći poznate ATM QoS mehanizme –
CBR, VBR-rt, VBR-nrt i UBR. U Ethernet tehnologiji QoS
mehanizmi prema sevisima se obezbeđuju na osnovu VLANa
i CoS (Class of Service) polja u glavi Ethernet okvira (IEEE
802.1p). Dakle, na DSLAMu je potrebno izvršiti mapiranje
PVCova u određene VLANove i implementirati
odgovarajuće QoS modele. Nameće se više mogućnosti. Prva
mogućnost je da se VLAN tagiranje obavlja na samom
DSLAMu, tj. od modema do DSLAMa servisi su raspoređeni
u odgovarajuće PVCove u zavisnosti od QoS parametara, a
na DSLAMu se obavlja mapiranje PVCova u VLANove.
Druga mogućnost je da se VLAN tagiranje obavlja na
modemu i/ili terminalnoj opremi (STB, IP telefon), dok
DSLAM obavlja funkciju agregacije saobraćaja uz
implementaciju QoS mehanizama prema 802.1p standardu. U
prvom slučaju broj PVCova je jednak broju različitih tipova
servisa, dok je u drugom slučaju moguć manji broj PVCova
jer se klasifikacija saobraćaja obavlja na nivou Ethernet
okvira. Rešenje koje podrazumeva implementaciju većeg
broja PVCova više opterećuje procesore pretplatničkih
jedinica DSLAMa, a istovremeno omogućava primenu
dobrih QoS mehanizama iz ATM sveta. Pri izboru VLANa
možemo koristiti dva modela. Prvi model podrazumeva
dodelu VLANa po korisniku (VLAN per subscriber), čime se
broj korisnika u mreži ograničava sa maksimalno mogućim
brojem VLANova (4096=212). Ovo se može rešiti primenom
QinQ funkcionalnosti, ali se ovim znatno opterećuju drugi
elementi mreže (BRAS). Drugi model obuhvata dodelu
VLANova prema servisima (VLAN per service), čime se
rasterećuje core mreža, a opet omogućava i klasifikacija
saobraćaja. Problem ovog modela je bezbednosne prirode jer
su svi isti servisi od različitih korisnika prisutni u jednom
VLANu, čime je omogućena direktna komunikacija između
terminala različitih korisnika bez kontrole na nivou mreže.
Implementacijom dodatnih sigurnosnih mehanizama
omogućava se eliminacija navedenog bezbednosnog
problema (Private Port, Port Security).
U konkretnom slučaju primenjeno je tagiranje na samom
DSLAMu. Svakom servisu na korisničkoj strani dodeljen je
zaseban PVC sa odgovarajućom QoS ATM klasom servisa.
Saobraćaj od VoIP servisa karakteriše simetričnost,
konstantan protok i osetljivost na kašnjenje, pa se stoga
smešta sa CBR QoS klasom servisa (CBR – Constant Bit
Rate). U drugi PVC sa UBR (Unspecified Bit Rate) QoS
klasom servisa, smešta se saobraćaj koji potiče od HIS. Za
video tokove karakteristična je pojava burstova, te se VoD i
IP TV servisi smeštaju u PVC sa dodeljenom VBR-rt klasom
servisa. Poseban PVC se dodeljuje za potrebe nadgledanja i
upravljanja modemima. Na strani DSLAMa primenjen je
VLAN per service model sa 6 VLANova: VLAN za VoIP,
VLAN za VoD, VLAN za IP TV, VLAN za basic HSI paket,
VLAN za premium HSI i VLAN za upravljanje mrežom.
Uprkos što su VoD i IP TV video servisi sličnih QoS zahteva
da bi se multicast saobraćaj, koji potiče od IP TV servisa, u
mreži posebno kontrolisao (saobraćaj od VoD je unicast),
upotrebljena su dva VLANa. Predloženo mapiranje PVCova
u odgovarjuće VLANove prikazano je na slici 2.
 VoIP VLAN : VoIP

VLAN : IP TV
vezanih za buduće poslovne korisnike (Virtual Private
Vide
PVC1 : VoIP
PVC2 :
VLAN3 VoD Network), upravo se predlaže MPLS, kao state-of-the-art
VLAN4 HSI
PVC3 : HSI
PVC4 : VLAN5 HSI basic tehnologija koja nudi odlična rešenja za biznis pretplatnike
(L2/L3 VPN).
Internet VLAN6 MN

Aggregation Switch
Modem
DSLAM
Za proračun potrebnog propusnog opsega na mrežnim
Slika 2 PVC-VLAN koncepcija linkovima koriste se sledeće formule:
• VoIP saobraćaj- B=N*k*bw
Na mreži je primenjen CoS model prema 802.1p standardu. • Internet saobraćaj – B=Nb*k*bwb+Np*k*bwp
Servisima koji su osetljivi na kašnjenje i varijaciju kašnjenja • VoD saobraćaj- B=N*k*bw
daje se veći prioritet u mreži. U skladu sa tim na izlaznim • IPTV saobraćaj- B=Nc*bw
interfejsima paketi se smeštaju u redove za čekanje koji se Gde je N-broj korisnika, k-koeficijent istovremenosti za
opslužuju po određenim procedurama (Strict Priority, pojedine servise, bw-propusni opseg po jednom korisniku za
Weighted Round Robin, Low Latency Queuing). U odgovarajući servis, Nb-broj korisnika basic paketa za HSI,
konkretnom slučaju predlažemo LLQ proceduru koja Np-broj korisnika premium paketa za HSI i Nc-broj TV
predstavlja kombinaciju SP i WRR metode, što podrazumeva kanala u mreži.
da se saobraćaj najvišeg prioriteta šalje prvi na liniju po SP Koristeći navedene formule u tabeli 3. date su proračunate
metodi, dok se ostali obrađuju po WRR modelu. Saobraćaj vrednosti za 60.000, 15.000 korisnika odnosno 5.000
najvišeg prioriteta potiče od VoIP servisa (VoIP je korisnika.
najosetljiviji na kašnjenja). U Tabeli 2 je data predložena
klasifikacija saobraćaja prema prioritetima. Number of Average Simultaneous Traffic
subsc./chann. BW/service coefficient [Mb/s]
[Mb/s]
CoS Downstream Upstream IP TV 80 5 400
7 Network control Internet 60.000 0,1 6.000
6 VoD 60.000 5 0,1 30.000
VoIP 60.000 0,1 0,1 600
VoIP RTP VoIP RTP,
5 Total 37.000
IGMP join/leave IP TV 80 5 400
4 Video RTP, IGMP query Internet 15.000 0,1 1.500
3 VoIP signaling VoD 15.000 5 0,1 7.500
2 Managment VoIP 15.000 0,1 0,1 150
Total 9.550
1 Data premium IP TV 80 5 400
0 Data basic Internet 5.000 0,1 500
Tabela 2 CoS vrednosti VoD 5.000 5 0,1 2.500
VoIP 5.000 0,1 0,1 50
Ovde treba napomenuti da je za IGMP Join/Leave poruke u Total 3.450
upstreamu (od korisnika) dodeljen visoki prioritet čime je Tabela 3 Mrežni proračun
omogućeno kraće vreme promene TV kanala (zapping time).
Na samom DSLAMu, kao i u core mreže, zarad ispravne Iz tabele 3. vidi se da je za 60.000 korisnika, potreban
implementacije video servisa i rasterećenja mrežnih resursa kapacitet od distributivnog nivoa do core mreže 37Gb/s.
(eliminisanje nepotrebnog broadcast saobraćaja), potrebno je Kako je ovo poprilično velika vrednost nameće se
uključiti multicast funkcionalnost, i to na jedan od navedenih raspodeljena arhitektura, koja podrazumeva da imamo više
načina: distributivnih ravni sa sopstevnim vezama ka core mreži. U
skladu sa tim u konkretnom slučaju predloženo je rešenje sa
• IGMP snooping
5 distributivnih ravni:
• IGMP snooping with Report Suppresion
1. 5.000 korisnika u topologiji prstena
• Proxy
2. 10.000 korisnika u topologiji prstena
U konkretnom slučaju, primenjen je IGMP Snooping with 3. 15.000 korisnika u topologiji zvezde
Report Suppression koji pored snooping funkcionalnosti 4. 15.000 korisnika u topologiji zvezde
redukuje broj IGMP poruka ka core mreži (osobina Proxy 5. 15.000 korisnika u topologiji zvezde
funkcionalnosti), i istovremeno omogućava potpuno Kako se primećuje u slučaju većeg broja korisnika na jednoj
praćenje statistike po korisniku (koje kanale gleda, koliko distribuitivnoj lokaciji opredlili smo se za topologiju zvezde
dugo gleda itd.). [1], [2] jer omogućava bolje rešenje problema ograničenja broja
Broj korisnika po jednom DSLAM modulu u proseku je 500. MAC adresa u mreži i omogućava manji zapping time. S
Agregacija saobraćaja koji potiče od više DSLAMova druge strane, struktura prstena omogućava najoptimalnije
izvršava se korišćenjem Aggregation Node, koga čini L2/L3 uvođenje redundantnosti, ali istovremeno otvara problem
switch. Ovi agregacijski switch-evi predstavljaju distributivni ograničenog broja MAC adresa, kao i zavisnost QoS
nivo mreže i imaju funkciju povezivanja DSLAMova na core parametara, kašnjenja i varijacije kašnjenja od položaja
mreže. Distributivni nivo se može realizovati u formi zvezde DSLAMa u prstenu.
ili u formi prstena, tj. agregacijki switch-evi se mogu Terminacija PPPoE sesija (pristup Internetu) izvršava se na
međesubno povezati u fomi zvezde ili prstena. BRAS modulu. Zbog značajnog broja pretplatnika po svakoj
Svaki distributivni nivo se svojim uplinkovim vezuje na core distributivnoj tački predlaže se implementacija BRASa na
mreže koju čini MPLS mreža za pristup Internetu i VoIP svakoj od pet distributivnih ravni. Korisnicima se zatim
servisu i odvojena mreža za video servis. Zbog moguđnosti Internet pristup obezbeđuje preko MPLS mreže.
proširenja mreže uvođenjem novih usluga prvenstveno
VoIP saobraćaj se takođe usmerava kroz MPLS mrežu, a Internet VoIP Head-end

odgovarajuće jedinice (Soft Switch, serveri – DHCP,

Registracijski) za kontrolu i uspostavljanje poziva smeštaju
se na jednoj centralnoj lokacij za VoIP servis. U MPLS Ethernet

implementaciji VoIP usluge može se upotrebiti bilo koji od

aktuelnih protokola (SIP, H.323, MGCP). Zbog potrebe
BRAS
PC ... VoD farme
TV + Set-Top Box
PIM server
tarifiranja bitno je da se svaka uspostava poziva obavlja xDSL modem
DSLAM
xDSL modem
IP phone
IP phone

preko centralne lokacije i da je na svakom DSLAMu .... .... ....

TV + Set-Top Box

onemogućena komunikacija između priključaka (Private DSLAM DSLAM

DSLAM

PC

Port).
DSLAM
DSLAM
xDSL modem
PC xDSL modem xDSL modem

Video saobraćaj se distribuira preko odvojene Ethernet

PC PC
IP phone IP phone xDSL modem PC
IP phone

mreže. Video Head-end sačinjavaju odgovarajući moduli za

TV + Set-Top Box TV + Set-Top Box TV + Set-Top Box TV + Set-Top Box

IP phone

obradu TV kanala i njihovo enkodiranje u traženi IP format

(MPEG-2), kao i serveri za potrebe VoD servisa. Izvori TV
kanala mogu biti i satelitski i terestrijalni. Multicast saobraćaj
koji potiče od IP TV je stalno prisutan u mreži. Za potrebe
smanjenja zapping time-a na svakoj distribuitivnoj ravni
implementira se PIM server (Protocol Independent
Multicast), koji omogućava da su svi IP TV kanali stalno
prisutni na agregacijskoj tački svake distribuitivne lokacije.
Odnosno, terminacija Join/Leave poruka se obavlja na
agregacijskoj tački, sa koje korisnik i dobija traženi kanal. Na
ovaj način se smanjuje opterećenost veza ka Head end-u, a
istovremeno povećava brzina odziva pri promeni TV kanala.
Kako su korisnici podeljeni na pet lokacija predložena je i
raspodeljena arhitektura za VoD uslugu. Na osnovu Tabele 3
zaključuje se da bi mrežni linkovi ka Head-end-u bili znatno
opterećeni saobraćajem koji potiče od VoD usluge, pa se
VoD serveri tzv. farme implementiraju na svakoj od pet
distribuitivnih ravni sa kojih korisnik dobija željene sadržaje.
Upravljanje i nadgledanje ovih servera se odvija sa centralne
lokacije Head-end-a.
V PREDLOŽENO REŠENJE I ZAKLJUČAK
Na slikama 3. i 4. prikazani su izgledi distribuitivnih ravni u
topologiji zvezde i višestrukih prstena, respektivno.
Odnosno, prikazana je konačna predložena arhitektura mreže
dobijena na osnovu razmatranja iz prethodne glave.
Internet VoIP
MPLS
Slika 4 Topologija prstena
Pri projektovanju i dimenzionisanju Triple Play mreža treba
voditi računa o potrebnim i traženim kapacitetima, o
budućem razvoju i proširenju kapaciteta, primenjenoj
tehnologiji koja na najbolji način treba da ispuni sve zahteve
potrebne za implementaciju željenih servisa. U konkretnom
slučaju susreli smo se sa odgovarajućem skupom zahteva, a
kroz predloženo rešenje dat je jedan od mogućih načina za
realizaciju traženih servisa. Prikazana je mreža koja
podrazumeva kombinaciju različitih topologija (prsten,
zvezda), što je u praksi najčešće i slučaj. Proračun predstavlja
osnovu za dalje dimenzionisanje i planiranje Triple Play
mreže koja bi uključivala širi spektar usluga i servisa, sa
posebnim akcentom na poslovne korisnike (VPN, video
nadzor, rad od kuće itd.). Takođe, detaljna i široka
razmatranja treba posvetiti upravljanju i kontrolisanju, kao i
implementaciji sigurnosnih mehanizama jedne ovakve mreže.
LITERATURA
[1] Smolej, G., Roblek, J., Snedic, K., SI2000 Triple Play
Ethernet dostopovna arhitektura, Iskratel
dokumentacija, Kranj, Slovenija, 2004.
[2] Finke, P., Eenhoorn, G., Bodzinga, A., Borutta, H.,
Migrate your DSL Network to a Full Service Network,
Head-end Networks 2002, Minhen, 2002.
[3] It's time for a simpler architecture for delivering
broadband services, Cisco Systems white paper, 2004.
Ethernet

BRAS
... VoD farme
PIM server

....

DSLAM DSLAM
DSLAM DSLAM
.... ....
xDSL modem xDSL modem xDSL modem
xDSL modem

IP phone IP phone IP phone PC IP phone

PC PC PC

TV + Set-Top Box TV + Set-Top Box TV + Set-Top Box TV + Set-Top Box

Slika 3 Topologija zvezde

Abstract: The aim of this paper is to present one approach
for Triple Play network design. Studying was made using
Lokacije sa većim brojem korisnika (3, 4 i 5) su realizovane one practical example of urban network with 60.000
u formi zvezde. Imajući u vidu broj korisnika i potrebne residential subscribers. We present IP-based access network
kapcitete mrežnih interfejsa predložena je dvonivovska with combination of two typical topologies – star and ring.
struktura. Za lokaciju 1. upotrebljena je topologija sa jednim
prstenom kapaciteta 4 Gb/s, dok se za lokaciju 2 predlaže
arhitektura dvostrukog prstena sa po 5.000 korisnika na
ARCHITECTURES OF THE TRIPLE PLAY
svakom, što odgovara kapacitetu od 4 Gb/s po prstenu.
NETWORKS, Janković, A., Šekeljić, K.