Senzor koncentracije kisaonika u izduvnim gasovima

OCS (Oxygen concetration sensor)

U motoru s unutrašnjim sagorevanjem, do sagorevanja dolazi usled

električnog paljenja smese goriva i vazduha, pri čemu se hemijska energija
goriva pretvara u toplotnu energiju, a toplotna energija u mehanički rad.
Benzin se sastoji od mešavine ugljovodonika, koji sadrže atome ugljenika i
vodonika (H), povezane na razne načine (parafinski i aromatski spojevi).
Glavni produkti sagorevanja su: ugljen dioksid (CO2), vodena para (H2O),
ugljen monoksid (CO) i mali postoci nesagorelih ugljovodonika (HC) i
azotnih oksida (NO). Ova poslednja dva sastojka mere se u milionitim
dielovima (ppm). Od pomenutih gasova koji zagadjuju okolinu jedino se
ugljen monoksid javlja u znatnijim količinama. Azotni oksidi (NOx) su
mešavina oksida - azotnog oksida (N2O), azotnog monoksida (NO) i
azotnog dioksida (NO2). Od svih azotnih oksida 95% otpada na monoksid
(NO).
Kako bi se procenat zagadjivaca sveo na najmanju moguću meru, u sastav
ubrizgavanja je uključen senzor koncentracije kisaonika - lambda sonda.
Za potpuno sagorevanje jednog kilograma benzina potrebno je 14,7
kilograma vazduha i to je optimalan stehiometrijski odnos gorivo/vazduh
(14,7 : 1). Inače, lambda sonda (senzor koncentracije kiseonika) ima
istoimeni faktor (koeficijent) lambda, koji predstavlja odnos između stvarne
i teoretski optimalne količine vazduha u smesi. Kad je koeficijent lambda
manji od jedinice, smesa je bogata, a kad je veći, smesa je siromašna.
Lambda sonda reaguje na količinu kisaonika kojega kod optimalnog
sagorevanja u motoru ima od 0,2 do 0,4% kolicinski. Izlazni signal senzora
(električni napon) kao važan podatak prima upravljačka jedinica ECU i
permanentno radi finu korekciju količine goriva. To radi na način da
upravlja vremenom otvorenosti brizgaljki te na taj način povećava ili
smanjuje količinu goriva u motoru.
Kada je sastav pravilan , lambda faktor se kreće u granicama od 0,95 do 1,05
. Podatak koji sonda daje o količini kisaonika u izduvnim gasovima
omogućava ECU centrali proveru i korekciju u realnom vremenu (bogata i
siromašna smjesa). Na taj način smesa vazduha i goriva uvek je blizu
optimalne stehiometrijske vrijednosti. Sonda je smeštena na prednjem delu
izduvne grane ispred katalizatora, a njen aktivni deo je u struji izduvnih
gasova. Katalitički konvertor može biti potpuno delotvoran u vršenju svoje
funkcije jedino kod potpunog sagorevanja goriva, a ono je moguće samo kod
tačnog odnosa vazduh/gorivo u usisnom sistemu.

Slika 1

Osnovni elemenat lambda sonde je kruti elektrolit (keramika) od

cirkonijevog dioksida prekrivenog tankim slojem platine koji se nalazi
između dve elektrode (Slika 1). Spoljni deo sonde izložen je struji izduvnih
gasova, dok je unutrasnji deo u dodiru s okolnim vazduhom. Rad sonde
zasniva se na tome što pri temperaturama višim od 300°C spomenuti
keramički materijal postaje provodan za jone kiseonika. U tim uslovima, ako
je procenat kiseonika na dve strane sonde (unutrašnja i spoljna) različit,
između dva kraja dolazi do promene napona, koja je osnovu (indikator) za
merenje različite količine sadržanog kiseonika u dva okruženja (na strani
okolnog vazduha i na strani izduvnih gasova).
Pri temperaturama nižim od 300°C keramički materijal nije aktivan, pa
sonda ne šalje korisne signale. Tada ECU centrala (program instaliran u
centrali) blokira reguliranje goriva (mješavine) u fazi zagrijavanja motora.
Kako bi se brzo postigla radna temperature sonde, ona je opremljena
električnim grejacem koji skraćuje vreme potrebno da bi keramika postala
jonski provodna. Time se omogućava ugradnja sonde u hladnija područja
izduvnog sistema.
Na slici 2. je data naponska karakteristika lambda sonde:

Slika 2.

U praksi se srecu dva tipa lambda sonde:

- Naponska – izrađena iz cirkonijeva dioksida. Kad se nalazi u bogatoj smesi

kroz porozni
materijal dolazi manje kiseonika i stvara se struja jona te daje napon
malo manji od 1 V, a u siromašnoj smesi daje napon oko 0.1 V
- Otpornička – izrađena iz titanijeva dioksida. Napaja se naponom od 5 V, u
bogatoj smesi joj je
otpor reda veličine kΩ, a u siromašnoj smesi otpor joj raste do
reda veličine MΩ.
• Bosch – uglavnom koristi naponske λ-sonde (Motornic)
• Siemens – uglavnom koristi otporničke λ-sonde (Simtec).

Ispitivanje ispravnosti lambda sonde može se proveriti: volt metrom, moto

testerom, osciloskopom. Najbolji način je ispitivanje osciloskopom, jer se
jasno vide trenutni napon, osciliranje napona u jedinici vremena i vremenska
baza. Upravljačka centrala ima mogućnost permanentne dijagnostike lambda
sonde (kod nekih vozila) i u slučaju zastoja u radu sonde pali kontrolnu
lampicu kao znak upozorenja, jer neispravan sastav ubrizgavanja trajno
oštećuje katalizator. Lambda sonda se ne može revitalizovati čišćenjem ili
doradom. Vek trajanja sonde zavisi od stanja ranije pomenutih faktora.