DEPARTMAN ZA URBANIZAM

ARHITEKTONSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU

Urbana struktura
školska 2010/11. godina.

realizatori nastave:
Prof. dr Nada Lazarevid Bajec – predmetni nastavnik i rukovodilac predmeta
dr Marija Maruna, docent
mr Vladimir Mihajlov, asistent
Milica Milojevid, asistent-pripravnik
Ana Perid, asistent
Ivan Simid, asistent
Danijela Milojkid, saradnik u nastavi
UVODNE NAPOMENE

Predmet Urbana struktura koji je u stalnoj transformaciji od 1989. godine predstavlja pokušaj
osavremenjivanja tradicionalnog stručnog pristupa urbanom fenomenu. Nasuprot opisivanju
grada i fokusiranja na standardne obrasce fizičke strukture uz usvajanje stručnih kriterijuma i
modela, učinjen je pokušaj da se kroz razdvajanje aktivnosti, aktera i prostora studenti uvode u
detaljnu analizu načina na koji se urbani obrasci proizvode i koriste. Urbana struktura se
posmatra kao kompromis, kao odnos ljudi i prilagođenih prostora u kojima se pokušavaju
zadovoljiti konfliktni interesi i ciljevi različitih učesnika, pojedinaca i grupa: stanovnika,
investitora, stručnjaka, uprave, politike itd. Naglasak je na proceni kvaliteta urbanih aktivnosti
(stanovanje, trgovina, rekreacija, rad, komuniciranje itd.) u svim svojim posebnim oblicima i
prostora u odnosu na promenljive vrednosne stavove i interese aktera.

Studenti se upuduju na uočavanje posebnih kriterijuma aktera u odnosu na njihove akcije i

aktivnosti u prostoru. Otkrivanje osnovnih oblika urbane strukture se povezuje sa upoznavanjem
najznačajnijih društvenih, ekonomskih, ekoloških i tehnoloških faktora koji utiču na njihovu
genezu i transformaciju. Predmet obuhvata elementarne tehnike i metode analize i procene
kvaliteta urbane strukture uz uključivanje različitih vrednosti i interesa. Jedan od važnih
zadataka koje predmet pred sebe postavlja je i podsticanje kreativnog mišljenja koje omogudava
uključivanje u stručno delovanje na koncipiranju alternativnih puteva razvoja gradova u
bududnosti.

Organizacija nastave:
III semestar / 2 časa nedeljno predavanja / 1 čas nedeljno vežbanja

CILJEVI KURSA

Predmet predstavlja uvod u istraživački rad i obuhvata upoznavanje studenata sa osnovnim

činiocima urbane strukture kao i sa osnovnim metodama i tehnikama vezanim za analizu i
planiranje prostorne organizacije grada.

Nakon završenog kursa studenti de biti osposobljeni da:

 Razumeju osnovne procese koji oblikuju savremene gradove, činioce i aktere urbanog
razvoja i izgradnje;
 Uočavaju i definišu urbane probleme;
 Saznaju koje su im informacije neophodne da bi odgovorili na postavljena pitanja, kako da ih
analiziraju, gde da pronađu neophodne informacije;
 Upotrebljavaju urbanističke parametre u komunikaciji i istraživanju;
 Razumeju osnove planske kontrole razvoja gradova: određivanja namene zemljišta,
urbanističkog zoniranja, regulative, standarda i normative;
 Koriste osnovne metode u istraživanju urbane strukture;
 Rade u manjim grupama I poštuju zadate rokove.
PROGRAM PREDAVANJA

1. Grad kao proizvod i proces. Snage koje utiču na unutrašnju strukturu savremenog grada:
akteri u produkciji izgrađene sredine, privatni i javni. Okvir za istraživanje: model.

2. Urbane aktivnosti u prostoru: tip, karakter, obrasci

3. Proizvodnja izgrađenog prostora - zemljišta i izgrađene strukture.

4. Način korišdenja gradskog zemljišta: razmeštaj aktivnosti u gradu, konfliktne i

komplementarne aktivnosti.

5. Obrasci urbane strukture, nasleđe i savremeni trendovi. Urbane promene: problemi u

razvoju.

6. Vrednosti i vrednovanja.

7. Kriterijumi i indikatori kvalitete urbane strukture. Ciljevi u formiranju urbane strukture.

8. Kriterijumi za lociranje aktivnosti i kontrolu izgradnje: tržišni zahtevi, socijalne politike. Novi
kriterijumi: ljudska prava, ekologija, štednja energije, konkurencija, identitet, estetski
kvaliteti,...

9. Regulisanje razmeštaja aktivnosti u tržišnim uslovima: stabilnost i dinamika procesa.

Zoniranje: oblici, karakteristike, prednosti i nedostaci.

10. Lociranje aktivnosti, namena površina, mogudnosti i ograničenja.

11. Preference urbanih aktivnosti i njihovo lociranje: stanovanje, komercijalne aktivnosti,

rekreacija, servisi i usluge

12. Procena kvaliteta urbane strukture u odnosu na različite zahteve.

13. Usklađivanje urbane strukture s različitim javnim i privatnim ciljevima.

14. Parametri, regulativa u izgradnji.

15. Transformacija strukture grada: savremeni oblici javne intervencije.

PROGRAM VEŽBI

1. Upoznavanje sa metodom i organizacijom rada na predmetu. Podela na grupe. Određivanje

područja rada - Ada Ciganlija.

2. Faza 1: Upoznavanje s izabranim segmentom urbane strukture Beograda. Utvrđivanje stanja i

procesa u okviru zadate urbane situacije. Posmatranje, prikupljanje i uređivanje podataka:
lokacija, zemljište, prirodne i izgrađene strukture, saobradajne veze ...

3. Faza 1: Opis stanja urbane strukture kroz upotrebu urbanističkih parametara. Izbor predmeta
istraživanja: detaljni prikaz.

4. Faza 2: Problem u razvoju urbane strukture. Uspostavljanje relacije: predmet - problem

istraživanja. Opis problema u razvoju urbane strukture. Problemi mogu biti dominantno
ekološki, ekonomski, socijalni, fizički, estetski ...

5. Faza 2: Prepoznavanje karakterističnih prostornih celina u kojima se problem manifestuje.

Definisanje parametara. Kvantitativni i kvalitativni indikatori. Prepoznavanje, opis i prikaz
dominantnih karakteristika prostornih celina. Prepoznavanje trendova u prostornoj
transformaciji, uočavanje konflikata i problema. Prikaz prostornih aspekata izabranog problema.

6. Faza 2: Kolokvijum – prikaz rezultata rada u fazi 1 i 2.

7. Faza 3: Procena postojedih urbanih struktura u odnosu na uočeni problem. Prepoznavanje

dominantnih aktera u prostoru povezanih s izabranim problemom: korisnika, učesnika u
izgradnji, zaštiti, održavanju i kontroli. Uočavanje i definisanje osnovnih interesa aktera.

8. Faza 3: Povezivanje problema koji se istražuje s dominantnim vrednostima i ciljevima koji

utiču na razmeštaj aktivnosti, izgradnju, očuvanje, održavanje prirodnih i stvorenih prostora i
objekata. Izbor vrednosti i ciljeva (ekološki, ekonomski, socijalni, kulturni) i formiranje matrice.
Određivanje osnovnih pokazatelja za određivanje i merenje kvaliteta prostornih transformacija.

9. Faza 3: Izrada matrice stanja i rizika u odnosu na uočeni problem. (Prirodni uslovi, akteri,
aktivnosti, akcije, rizici)

10. Faza 3: Uspostavljanje osnove za predloge promena.

11. Faza 3: Kolokvijum – prikaz rezultata rada u fazi 3.

12. Faza 4: Preporuke za dalji razvoj urbane strukture. Utvrđivanje prioriteta.

13. Faza 4: Matrica: povezivanje problema s ciljevima, akterima, aktivnostima i područjima

regulacije.

14. Faza 4: Uspostavljanje detaljnih pravila za odvijanje aktivnosti, korišdenje zemljišta i građenje
objekata
15. Faza 4: Određivanje regulative, pravila i standarda za izgradnju, očuvanje i održavanje
prirodnih i izgrađenih struktura u bududnosti. Izrada praktičnih i tehničkih uputstava u formi
ilustracija - skica.

Suština zadatka je da se na izabranom području grada (Ada Ciganlija) uoče i istraže značajni
problemi (posebno u kontekstu izmenjenih ekoloških faktora - klimatskih promena), i da se
predlože pravci njihovog rešavanja. Pri tom se uočavaju prostorne manifestacije problema,
prepoznaju akteri i njihove nadležnosti u izgradnji, očuvanju, održavanju i kontroli prirodnih i
stvorenih struktura i procenjuju mogudnosti intervencija u smeru razrešavanja problema.
Problemi se vezuju za prostor uspostavljanjem preciznih granica prostorne celine, ali se vezuju i
sa vrednostima i ciljevima koji utiču na razmeštaj aktivnosti, izgradnju, očuvanje i održavanje
prirodnih i stvorenih prostora i objekata (kroz pratede kriterijume, indikatore i parametre). Kao
rezultat, očekuje se uspostavljanje predloga i pravila za odvijanje aktivnosti, u cilju
pravovremenog reagovanja na očekivane probleme - klimatske promene, zagađenje,
suprotstavljene interese aktera...(predlog koji definiše koji akteri, šta i kad treba da preduzmu).
Takođe, u istom kontekstu, od studenata se očekuju pravlia u vezi sa korišdenjem zemljišta i
građenjem objekata (namena parcela i objekata, parcelacija, parkiranje i snabdevanje objekata,
položaj građevinske i regulacione linije, vertikalne regulacije, volumena objekata, položaj
objekata na parceli i prema obali reke i jezera, odnos prema susednim objektima, parametri
oblikovanja fizičke strukture, ….). Standardi građenja (predlog materijala za izgradnju i završnu
obradu, boje i teksture, osvetljenje, uređenje okolnog prostora,…). Izrada praktičnih i tehničkih
uputstava u formi ilustracija – skica.

OPŠTE UPUTSTVO ZA VEŽBE

Osnovna svrha vežbi na predmetu je osposobljavanje za stručni i istraživački rad u oblasti

urbanizma, i to kroz:
 upoznavanje sa načinom proizvodnje i korišdenja prostora u gradu
 upoznavanje sa metodama istraživanja i regulisanja urbane strukture.

Vežbe su programirane tako da studenti tokom nastave, postepeno otkrivaju osnovne

karakteristike urbane strukture, istražuju na terenu i istovremeno oblikuju svoje predloge
uređivanja izabranog urbanog područja.

Vežbanja se sastoje iz dva tipa zadataka:

 istraživanje segmenta urbane strukture
 organizacija i učešde u debati na predloženu temu.

Istraživanje segmenta urbane strukture Beograda se sprovodi u kontinuitetu tokom semestra

kroz četiri faze. Istraživački rad studenata se prati i beleži na vežbama i deo je predispitnih
obaveza. Druga i treda faza se predaju u vidu kolokvijuma.

Organizacija i učešde u debati prestavljaju opciju za ambicioznije studente. Prisustvo i aktivno

učešde studenata na predavanjima je ključna komponenta kursa koji ima oblik seminara.
Očekuje se da studenti prisustvuju svakom času.
Način ocenjivanja:

 kolokvijumi – I kolokvijum 25 poena/ II kolokvijum 25 poena (50%)

 organizacija i učešde u debati - 10 poena (10%)
 seminarski rad: Istraživanje segmenta urbane strukture Beograda (50%)

Kriterijumi za ocenjivanje kolokvijuma:

 Celovitost pregleda stanja urbane strukture 20%

 Logička organizacija celine 20%
 Razumevanje zadatka 20%
 Uređenost i jasnoda prikaza 20%
 Analitičnost rada 20%

Kriterijumi za ocenjivanje debate:

 Odgovarajudi izbor vrednosti 20%

 Jasnoda i ubedljivost argumenata 20%
 Obrazloženost i konzistentnost argumenata 10%
 Izbor kontraargumenata 10%
 Razumljivost i ubedljivost izlaganja 10%
 Kvalitet komunikacije. Odgovarajudi vizuelni prikaz 30%

Kriterijumi za ocenjivanje seminarskog rada:

 Razumevanje logike urbanih aktivnosti u prostoru 20%

 Prepoznavanje dominantnih interesa aktera 20%
 Izbor odgovarajudih pravila za odvijanje aktivnosti i izgradnju 20%
 Logička organizacija celine 10%
 Odgovarajudi prikaz podataka 10%
 Uređenost i jasnoda prikaza 10%
 Analitičnost rada 10%
ORGANIZACIJA VEŽBI
Grupe studenata (od 4-6 studenta) istražuju urbanu strukturu na prostornoj celini Ada Ciganlija
u Beogradu. Na zadatoj temi studenti rade u kontinuitetu tokom čitavog semestra, kroz
programirana vežbanja u salama. Prvi deo istraživanja studenti rade timski, a drugi individualno.
Rezultate pojedinih faza istraživanja studenti predaju u vidu kolokvijuma tokom semestra.

Rezultate istraživanja je potrebno dokumentovati posmatranjima sa terena, podacima iz stručne

literature, javnih glasila, različitih dokumenata (planova, studija, istraživanja) ili iz razgovora sa
izabranim autoritetima i prikazati kroz odgovarajudu formu: karte, tabele, skice, fotografije,
ilustracije, tekst, dijagrame, grafikone, crteže u adekvatnoj razmeri. Svi izvori istraživanja moraju
biti evidentirani i pravilno navedeni.

Radni materijal prikupljan tokom istraživanja, kao i zaključci pojedinih istraživačkih faza se
skupljaju u posebnim fasciklama. Na svakom vežbanju asistent pregleda i parafira nove rezultate
istraživanja. Parafirani materijal predstavlja evidenciju o radu na vežbama.

Istraživanje urbane strukture se sprovodi kroz četiri faze:

Faza 1: Utvrđivanje stanja i procesa u okviru zadate urbane situacije

Faza 2: Prepoznavanje problema u razvoju urbane strukture
Faza 3: Procena postojedih prirodnih i izgrađenih struktura u odnosu na uočeni problem
Faza 4: Preporuke za dalji razvoj urbane strukture

Prve dve faze istraživanja se sprovode kroz grupni rad, a druge dve faze kroz individualni rad.
Nakod druge i trede faze studenti uređuju istraživački materijal prema traženoj formi i predaju
u vidu kolokvijuma u predviđenim terminima.

Termini kolokvijuma:

1. Kolokvijum: 06. vežbanje - 22.10.2008. (grupni rad)

2. Kolokvijum: 11. vežbanje - 26.11.2008. (individualni rad)

ISTRAŽIVAČKA PITANJA I SMERNICE ZA ISTRAŽIVANJE

Faza 1:
Utvrđivanje stanja i procesa u okviru zadate urbane situacije

Grupni rad.

Na osnovu podataka kroz snimanje terena, pretraživanje interneta i dnevne štampe, napraviti
pregled (opis) stanja i procesa na datom području istraživanja (sa akcentom na prirodnom,
ekološkom i klimatskom aspektu). Posmatranje, prikupljanje i uređivanje podataka. Potrebno je
prikazati činjenice i detalje koji opisuju stanje urbane strukture, kroz upotrebu građevinskih,
urbanističkih ekoloških i mikroklimatskih parametara i indikatora. Potrebno je odgovoriti na
slededa istraživačka pitanja:

PROSTORI:
 Gde se prostor nalazi? – opisati poziciju prostora u odnosu na širu gradsku celinu, važne
saobradajne i vodene tokove, blizinu značajnih urbanih celina, objekata i zelenih
koridora, kao i neposredno okruženje
Parametri:
o Udaljenost-položaj lokacije u odnosu na gradski centar, odnosno lokalni centar
o Povezanost lokacije sa važnijim gradskim sadržajima
o Saobradajna povezanost lokacije sa okruženjem (blizina važnijih zelenih i
vodenih koridora, auto puta, magistralnih saobradajnica, linija javnog prevoza)
o Klimatsko-meteorološki pokazatelji (osunčanje, uticaj kopnenih i vodenih
površina, temperature vazduha i njihov opseg, vlažnost vazduha, oblačnost,
količina padavina, vetar i elektricitet u vazduhu, nadmorska visina)
 Šta se u prostoru nalazi? - prikazati precizno namenu površina, prostore za
komunikaciju, pristupe i parkiranje, parcelaciju zemljišta, pripadajude javne prostore,
zelene prostore (tačkasto, linijsko i površinsko zelenilo), obalne prostore, vodene
površine, zone zaštite (nasipi, vodoizvorišta) odnos prema susedima,itd.
Parametri:
o Vrste i međusobni odnos aktivnosti na području (komplementarne i
nekomplementarne aktivnosti)
o Kapaciteti i dispozicija saobradajnih površina (marine, interne saobradajnice,
manevarski prostori, platoi za istovar robe, pristupne rampe za vozila za
snabdevanje, parkiranje)
o Pozicija i međusobni odnos privatnih prostora i javnih prostora (zelenila, obale i
zona zaštite).
o Veličina zelenih površina i odnos sa izgrađenim prostorom, sadržaji u okviru
zelenih prostora, načini ograđivanja i zaštite od prirodnih nepogoda i hazarda
o Veličina javnog prostora, pozicija javnog prostora u odnosu na privatni prostor,
sadržaji u okviru javnog prostora
o Faktori koji utiču na stvaranje mikroklimatskog okruženja: konfiguracija terena,
blizina površinske vode, podzemni vodotokovi, položaji prirodnih prepreka
(nasipi i visoko rastinje, vedi objekti...)
 Kako izgledaju objekti i otvoreni prostori? – prikazati prisutne obrasce fizičke strukture,
dati dimenzije i način gradnje, materijalizacije i organizovanja objekata
 Parametri:
o Konfiguracija terena: oblik lokacije, konfiguracija naselja, infrastruktura
(mogudnosti za odvođenje i skladištenje energije), nivelacioni plan (presek
terena)
o Zelene površine (dispozicija, vrste i kapacitet)
o Vodene površine (dispozicija i kapacitet plovnih puteva)
o Položaj objek(a)ta na parceli
o Oblik osnove objek(a)ta (pravougaoni, kvadratni, izduženi, razuđeni)
o Međusobni odnos objekata i volumena, međusobna udaljenost objekata,
orijentacija objekata i otvora na fasadama u odnosu na strane sveta
o Površina i spratnost objekata, visina objekata, indeks izgrađenosti, procenat
iskorišdenosti, BRGP, položaj građevinske i regulacione linije, vertikalna
regulacija, nagibi krovnih ravni, površina i dispozicija prozorskih otvora na
fasadama
o Tip izgradnje objekata (upotreba materijala u zavisnosti od mesta gradnje-u
priobalnom delu ili zaleđu, načini izgradnje- tradicionalni, poluprefabrikovani,
prefabrikovani...)
o Tehnički detalji (na pr.načini vezivanja splavova, plovila...)
 Koji je kvalitet objekata i otvorenih prostora?
Parametri:
o Stil izgradnje, estetski kvaliteti objekata, forma, pejzaž, vizure
o Osunčanost objekata i prostora, provetrenost prostora
o Specifičnost mikroekosistema u okviru urbane strukture – flora i fauna
o Prirodna dobra od posebne vrednosti (zaštidene i endemske životinjske i biljne
vrste...)
o Ekološka bezbednost okruženja (izvori i nivo zagađenja) – izduvni gasovi, buka,
nepovoljno zračenje, podzemne vode, otpadne materije ...
o Opsluženost komunalnim mrežama (kapaciteti vodovodne, kanalizacione,
toplovodne, telefonske i elektroenergetske mreže)
o Kapacitet stacionarnog saobradaja (ukupan broj vezova za plovila, broj parking
mesta, otvorene parking površine, parking mesta u obeleženim parking zonama)
o Zaštidene prirodne celine

AKTIVNOSTI:
 Kako se prostor koristi? – identifikovati broj i vrstu aktivnosti koje su prisutne u
prostoru, prikazati osnovne pokazatelje
Parametri:
o Intenzitet korišdenja aktivnosti – gustina stanovanja, poslovanja, usluga (broj
korisnika usluga i broj stanovnika/korisnika po ha), gustina ostalih delatnosti,
posedenost aktivnosti (broj i frekvencija kupača u letnjem periodu, broj
korisnika rekreativnih sadržaja),...
o Kretanja korisnika u prostoru – putanje kretanja, zadržavanja u prostoru
o Zastupljenost aktivnosti u prostoru (procentualni odnos aktivnosti)
 Kada se prostor koristi? – prepoznati spečifičnosti u karakteru odvijanja pojedinih
aktivnosti
Parametri:
o Radno vreme aktivnosti
 o Dnevna, nedeljna ili promena u toku godine u korišdenju aktivnosti (npr.
korišdenje jezera i plaža za kupanje, splavova, parkirališta, bicklističkih i pešačkih
staza, marina i mesta za vezivanje plovila)

 Koji je kvalitet tih aktivnosti? – identifikovati nivo aktivnosti kroz različite pokazatelje
Parametri:
o Broj sličnih aktivnosti u okviru prostorne celine (broj i gustina lokala, sportskih
klubova ili drugih organizacija okupljenih prema srodnom interesu aktera-
ribolovačka udruženja, udruženja za zaštitu životinja...)
o Kapacitet aktivnosti (m2/korisniku, m2/zaposlenom)
o Obim aktivnosti (npr. dnevni promet posetilaca-kupača i rekreativaca, broj
plovila i automobila u toku dana)
o Nivo aktivnosti (cene zakupa, prosečne cene usluga, itd.)
o Sigurnost prostora (kretanje stope kriminala- trendovi, periodičnost)
o Pristupačnost aktivnosti pešačkim kretanjem (širina trotoara, veza sa
sadržajima, autobuskim stajalistima, parking prostorima...)
o Pristupačnost aktivnosti automobilom (broj prilaza parkinzima, broj parkinga,
razmeštaj, broj parking mesta,...)
o Pristupačnost javnim saobradajem (broj linija, učestalost vozila,...)

AKTERI:
 Ko koristi prostore?
Parametri:
o Vrsta aktera/korisnika (npr. po interesnoj, dohodovnoj, starosnoj, polnoj,
delatnoj strukturi itd.)
o Ukupan broj korisnika prostora (tokom dana, dnevno, sezonski, godišnje)
o Prostorna i vremenska segregacija aktera
 Ko proizvodi prostore?
Parametri:
o Vrsta aktera: privatni (investitori, interesne organizacije građana-klubovi), javni
(javna preduzeda...)
o Interesi aktera, sa osvrtom na zaštitu sredine i klimatske promene (privatni,
javni)
 Ko održava prostore?
Parametri:
o Vrsta aktera – privatni (korisnici, investitori, vlasnici lokala i splavova), javni
(javna preduzeda – nadležnosti za održavanje plaža, nasipa, vodoustava,
vodoizvorišta, zelenih površina, staza, sportskih terena...)
o Vrste institucija
 Ko su vlasnici prostora?
Parametri:
o Vlasnici izgrađenog prostora
o Vlasnici neizgrađenog prostora
 Ko vrši kontrolu izgradnje, održavanja površina i kvaliteta životne sredine u prostoru?
(gradska uprava, instituti, zavodi, planerske agencije, inspekcije za proveru
kvaliteta, ...)
Faza 2:
Prepoznavanje problema u razvoju urbane strukture

Grupni rad.

Identifikacija problema u razvoju urbane strukture. Uspostavljanje relacije: predmet - problem

istraživanja (Ada Ciganlija i problemi koji se na njoj javljaju). Opis problema u razvoju urbane
strukture.

Prema vrsti problema:

 Ekološki problemi
Parametri:
o Zagađenje voda (distribucija izvora zagađenja i udaljenost od točedih mesta,
reni-bunara, zona vodoizvorišta i vodosnabdevanja. Klase voda prema mestu
uzorkovanja-distribucija na karti, fizičko hemijski parametri- mutnoda, kiselost,
hloridi...)
o Zagađenje vazduha (distribucija izvora zagađenja. Prisustvo hemijskih agenasa,
čestica i suspendovanih čestica tokom dana, dnevno, sezonski, godišnje,
aerosedimenti). Identifikacija značajnih izvora-zagađivača vazduha
o Zagađenost zemljišta u okviru prostornih celina i blizina prema predmetu
istraživanja
o Zagađenje bukom (područja dominantnih izvora, odstupanja izmerenih nivoa
buke od dozvoljenih vrednosti, periodičnost emitovanja – u toku dana i godine)
 Promene u mikroklimatskom i makroklimatskom režimu
Parametri:
o Vazdušna strujanja i promene (ruže vetrova, pravci strujanja vazduha u
mikroklimatskom okruženju, periodičnost strujanja, trendovi)
o temperature i temperaturne promene vazduha, trendovi
o Kretanje vlažnosti vazduha
o Padavine (količine, vrsta, trendovi, periodičnost, učestalost)
 Hazardi i elementarne nepogode
Parametri:
o Oluje, neumerene padavine, grad, poplave, bujične vode, povišene temperature
i uticaj na okruženje
o Identifikacija industrija-zagađivača kao potencijalnih hazardnih mesta
o Trase transporta opasnih materija
o Distribucija izvora opasnog otpada
o Položaj trasa preletanja insekata i ptica, u odnosu na sletno –poletne koridore
na aerodromu
o Opasnost od popuštanja vezova za splavove i plovila, opasnost od plavljenja...
o Opasnost od obrušavanja drveda (prema vrsti drveda i rastinja)
 Suprotstavljeni interesi aktera
Parametri:
o Privatni interes (profit od proizvodnje, posledice-zagadjenje i hazardi. Parametri
za procenu: povoljna orjentacija objekata, mobilnost, pristupačnost,...
o Javni interes (zaštita prirodnih celina, vodoizvorišta. Parametri za procenu:
visok kvalitet životne sredine, vode i vazduha, osunčanost
o Privatni vs. javni interes
Prepoznavanje karakterističnih prostornih celina u kojima se problem manifestuje. Definisanje
parametara. Kvantitativni i kvalitativni indikatori. Prepoznavanje, opis i prikaz dominantnih
karakteristika i problema u prostornim celinama. Prepoznavanje trendova u prostornoj
transformaciji, uočavanje konflikata i problema. Prikaz prostornih aspekata izabranog problema.
Za svaku prostornu celinu treba precizno definisati granice i navesti osnovne parametre (u vezi
sa definisanim problemima). Definisati građevinske parametre (veličine parcela, visine i
spratnost objekata, volumen objekata, poziciju objekata na parceli, tip fizičke strukture,
procenat iskorišdenosti, indeks izgrađenosti, veličina otvorenih prostora, vrste aktivnosti, gustine
stanovanja....).

Prepoznati, prikazati i opisati vrstu, strukturu i intenzitet KONFLIKATA u urbanoj strukturi (koji
akteri / potrebe / interesi su u konfliktu, koje aktivnosti su u sukobu itd.) Opisati i prikazati
konkretne, pozitivne i negativne (kako za koga!) EFEKTE uočenih konflikata.

Formulisati, opisati, ilustrovati i dati prostorni razmeštaj problema koji nastaju usled konfliktnih
relacija između činilaca urbane strukture i prikazati mogude posledice ovih problema na kvalitet
urbane strukture u području.

Faza 3:
Procena postojedih prirodnih i izgrađenih struktura u odnosu na uočeni problem

Individualni rad.

Procena postojedih urbanih struktura u odnosu na uočeni problem. Prepoznavanje dominantnih

aktera u prostoru povezanih s izabranim problemom: učesnika u izgradnji, zaštiti, održavanju i
kontroli. Uočavanje i definisanje osnovnih interesa aktera.

Povezivanje problema koji se istražuje s dominantnim vrednostima i ciljevima koji utiču na

razmeštaj aktivnosti, izgradnju, očuvanje, održavanje prirodnih i stvorenih prostora i objekata.
Izbor vrednosti i ciljeva (ekološki, klimatološki, ekonomski, socijalni, kulturni) i formiranje
matrice. Određivanje osnovnih pokazatelja za određivanje i merenje kvaliteta prostornih
transformacija. Izrada matrice stanja i rizika u odnosu na uočeni problem. (Prirodni uslovi, akteri,
aktivnosti, akcije, rizici).

Matrica rizika (primer procene rizika)

Verovatnoda Veoma 4A 4B 4C 4D 4E
visoka
Visoka 3A 3B 3C 3D 3E

Niska 2A 2B 2C 2D 2E

Veoma 1A 1B 1C 1D 1E
niska
RIZIK Zagađenje Hazardi Klimatske
promene
Posledica
Razvoj rizika kao odstupanje od ciljeva (primer)

Matrica upravljanja rizikom (primer)

Napomena: date tabele, matrice i sheme su date samo kao ilustracija na osnovu kojih studenti
sami formiraju svoje predloge.

Identifikacija rizika
 Interni
o Tehnički – tehnološka rešenja i realizacija
o Netehnički – kašnjenje plana i prekoračenje troškova
 Eksterni
o Predvidivi – tržište, ekologija, društvo, inflacija
o Nepredvidivi – nepogode, bankrotstva, propisi
  Zakonski – licence, patenti, ugovor, parnica

Nakon izrade matrice rizika, uspostaviti osnovu za predloge promena na predmetnom području
(drugačiji razmeštaj aktivnosti, promena zastupljenosti aktivnosti, promena režima rada, uloge
aktera-ko, u kom pravcu i kada treba da deluje).

Faza 4:
Preporuke za dalji razvoj urbane strukture

Preporuke za dalji razvoj urbane strukture. Utvrđivanje prioriteta ciljeva, sa ciljem ublažavanja
negativnih posledica klimatskih promena. Matrica: povezivanje problema s ciljevima, akterima,
aktivnostima i područjima regulacije. Uspostavljanje detaljnih pravila za odvijanje aktivnosti,
korišdenje zemljišta i građenje objekata. Određivanje regulative, pravila i standarda za izgradnju,
očuvanje i održavanje prirodnih i izgrađenih struktura u bududnosti. Izrada praktičnih i tehničkih
uputstava u formi ilustracija - skica.

SADRŽAJ PREDLOŽENOG REŠENJA:

 Akcije koje se predviđaju:

o Akcioni plan delovanja. Šema (algoritam) saradnje aktera u pripremi mera
adaptacije i zaštiti područja, u proceni i sprečavanju posledica klimatskih
promena. Saradnja aktera u transferu tehnologija, istraživanjima i razmeni
podataka.
o Dodela uloga akterima u izgradnji, kontroli, održavanju i korišdenju područja.
Definisanje koji akter šta radi, na koji način i kada - procedure delovanja.
 Razmeštaj i zastupljenost aktivnosti (grafički prikaz):
o Izbor lokacije (prilagođavanje postojedim objektima i aktivnostima, konfiguraciji
terena, prilagođavanje kvalitetu zemljišta i vodenim površinama, ekonomskim
parametrima, propisima i standardima, bioklimatskim principima)
o Definisanje pravila građenja (vrste i raspored vegetacije, orijentacija,
materijalizacija, regulacija, parcelacija, nivelacija i grupisanje objekata prema
bioklimatskim principima)
o Namena parcela i objekata
 Promene režima rada na području:
o Promene režima korišdenja javnih prostora
o Promene u organizovanju i korišdenju privatnih objekata i parcela
o Promene u režimu potrošnje i snabdevanja el. energijom (načini zagrevanja i
hlađenja, geometrija objekata, sastav omotača –anvelope objekata)
o Redukcije otpada, klasifikacija, reciklaža
o Manja upotreba energije – štednja
o Tretiranje (prerada, reciklaža, odlaganje i sl.) svih vrsta otpadnih materija

Izrada praktičnih i tehničkih uputstava u formi ilustracija – skica.

Izrada matrice: primer povezivanja problema s ciljevima, akterima, aktivnostima i područjima
regulacije
Ciljevi Akter 1

Akter 2

Aktivnosti,
akcije

Problemi Beznačajan Značajan Ozbiljan Veoma Katastrofalan

ozbiljan
Posledica

SEMINARSKI RAD - Istraživanje segmenta urbane strukture

Seminarski rad predstavlja uređen elaborat istraživanja urbane situacije rađene tokom semestra
- sve 4 istraživačke faze:

 Faza 1: Utvrđivanje stanja i procesa u okviru zadate urbane situacije

 Faza 2: Prepoznavanje problema u razvoju urbane strukture
 Faza 3: Procena postojedih prirodnih i izgrađenih struktura u odnosu na uočeni problem
 Faza 4: Preporuke za dalji razvoj urbane strukture

Seminarski rad spada u ispitnu obavezu studenta.

Seminarski rad (elaborat istraživanja) predati u formi plakata. Plakat je vizuelna forma kojom se
promoviše sprovedeno istraživanje. Plakat uraditi na formatu 50x70cm putem računara i predati
u štampanoj i digitalnoj formi (CD ili DVD).

PREDAJA SEMINARSKOG RADA: januarski, aprilski ili junski ispitni rok

DEBATA

Debata ima za cilj osposobljavanje studenata za kritičko mišljenje, izgradnju argumenata,

uređeno izlaganje, ubeđivanje i pronalaženje načina za prevazilaženje konflikata. Debata
predstavlja aktivnost usmerenu ka traženju odgovora na značajna društvena pitanja. Debata
spada u važne aktivnosti demokratskih društava. Putem debate se dolazi do odluka o najboljim
rešenjima za pojedince i društvo, oblikuju se zakoni i politike i usmerava generalno delovanje.

U situacijama kada odluke zavise od dogovora velikog broja različitih učesnika, čest je slučaj
međusobne nesaglasnosti koja proističe iz različitih interesa, prioriteta i različitog shvatanja
razmatranog problema. Debata se ne tiče sukoba dobra i zla, istine i laži, niti sukoba činjenica i
mišljenja. Debata se tiče sukoba vrednosti i principa. Svaka od tih vrednosti, posmatrana sama
za sebe, poseduje svoj značaj i svoju opravdanost i zaslužuje podršku.

Vrednosti i principi su povezani sa pojmom dobra. Kada tvrdimo da je nešto vredno, priznajemo
to kao neko dobro. To može biti neko stanje koje je dobro postidi, akcija koju je dobro preduzeti
ili ideal kojem je dobro težiti. Vrednosti su subjektivne, individualne ili grupne.

Međutim, kada se sukobe dva valjana principa, mora se doneti odluka o tome koji je od njih
važniji. Razlike u vrednostima i principima su legitimni stavovi racionalnih ljudi o kojima se može
raspravljati. U tom smislu, debata predstavalja svojevrstan oblik ubeđivanja koji može da dovede
do konsenzusa.

Debata nije samo oblik izražavanja mišljenja ved je pre oblik nagovaranja. Cilj učesnika u debati
je da, putem iznošenja argumenata, činjenica, primera, analogija, uvažavajudi mišljenje suprotne
strane ali u isto vreme osporavajudi ih, pokušaju da se izbore za svoje stavove. Od učesnika u
debati se očekuje kritičko razmišljanje o važnim pitanjima, shvatanje principa koji leže u osnovi
sukobljenih mišljenja, kao i upotreba racionalnih i svrsishodnih argumenata.

Pri izgradnji argumenata u debati neophodno je imati jasnu predstavu o tome koju primarnu
vrednost de argument podržavati. Na početku debate je neophodno obrazložiti važnost
podržavane vrednosti. Svaka vrednost se, potom, obrazlaže kroz kriterijume. Kriterijumi ujedno
predstavljaju i standard na osnovu kojeg se na kraju prosuđuje debata. Svi argumenti izneseni u
debati moraju imati povratnu vezu sa izabranim kriterijumima. Iako postoje brojni načini za
izgradnju argumenata, neki od najčešdih su: indukcija, dedukcija, analogija, činjenice, pozivanje
na primere, pozivanje na autoritete, itd.

Organizacija debatnih timova

U debati učestvuju dva tima sa suprotstavljenim stavovima. Tim čine članovi grupa sa vežbi –
prema izboru. U debati učestvuje jedan predstavnik tima (jedan član tima-za i jedan član tima-
protiv). U pripremi izlaganja kontraargumenata, koja prethodi tredem koraku debate, učestvuju
svi članovi jednog tima. U okviru svakog tima, članovi moraju tesno sarađivati na pripremi
izlaganja tokom radnih sastanaka i vežbi koje prethode samoj debati.
Teme za debatu

Teme za debatu su zadate i prate rad na vežbama. Teme se biraju prema aktuelnosti u okviru
stručne javnosti, gradske uprave ili zainteresovnih građana, kao i prema zainteresovanosti
učesnika debate.

U svakoj debati mora biti jasno i eksplicitno definisana tvrdnja o kojoj se debatuje, odnosno
tvrdnja sa kojom se učesnici debate slažu ili ne. Tvrdnja predstavlja iskaz o vrednosti ili akciji koji
među razumnim ljudima može izazvati neslaganje. Tvrdnja nije iznošenje nečijeg mišljenja (npr.
"Pariz je najlepši grad u Evropi"), niti iskaz o činjenicama u najužem smislu. Da bi tvrdnja bila
pogodna za debatu, mora uključivati sukob vrednosti ili predloženih akcija, uz uvažavanje
zahteva da svaka od strana ima prihvatljive razloge. Teme za debatu su povezane sa radom na
vežbama. Cilj je sagledavanje različitih aspekata problema, dilema koje se postavljaju pred sve
učesnike u odlučivanju i zauzimanje argumentovanih stavova.

Debate de se održavati prema datom rasporedu.

Nakon održane debate, proces (polazni stavovi, osnovni argumenti, tok debate,....) i zaključke
debate treba predati u formi plakata (35x50cm). Uputstvo za izradu plakata se nalazi na sajtu
fakulteta – Urbana struktura.

UPUTSTVO ZA ODVIJANJE PROCESA DEBATE

glasanje publike o stavovima za i protiv

KORACI U DEBATI (ukupno 40 min):

1.KORAK: 4x4 minuta (ukupno 8 minuta po jednom koraku) - Izlaganje početnih stavova
2.KORAK: 4x4 minuta (ukupno 8 minuta po jednom koraku) - Iznošenje argumenata u korist
svojih stavova

8 minuta za pripremu pobijanja argumenata suprotne strane

3.KORAK: 4x4 minuta (ukupno 8 minuta po jednom koraku) - Pobijanje argumenata

4.KORAK: 4x4 minuta (ukupno 8 minuta po jednom koraku) - Završna izlaganja

glasanje publike o stavovima za i protiv

1 KORAK: 4x4 minuta (ukupno 8 minuta) - IZLAGANJE POČETNIH STAVOVA

Izlaganje treba početi iznošenjem jasnog stava u odnosu na zadati problem (potvrda ili
opovrgavanje teze). Potrebno je navoditi više razloga kao podršku izabranom stavu. Važno je
istadi da svaki stav u pozadini sadrži neku vrednost. Vrednost se mora dodatno pojasniti i
obrazložiti njena važnost. Ti razlozi su ujedno način da se odbrani pozicija. Treba naglasiti kako
de usvojen stav u debati unaprediti ili podržati izabranu vrednost. Važno je znati da kada se
zastupa neka vrednost navode se koji rezultati proizlaze iz delovanja u okviru tog sistema
vrednosti.

Debata se ne tiče sukoba dobra i zla, istine i laži, niti sukoba činjenica i mišljenja. Debata se tiče
sukoba vrednosti, principa i stavova! Vrednosti i principi su povezani sa pojmom dobra. Kada
tvrdimo da je nešto vredno, priznajemo to kao neko dobro. Pod pojmom dobra se podrazumeva
neko stanje koje je dobro postidi, akcija koju je dobro preduzeti ili ideal kojem je dobro težiti.

Vrednosti mogu biti subjektivne, individualne ili grupne. Vrednosti, takođe, nisu apsolutne, one
se moraju razumeti u kontekstu same tvrdnje:

 npr. pravo na privatnost je važnije od javne sigurnosti – tvrdimo da država ne treba da

ima pravo da rutinski pretresa stanove iako bi takvi pretresi mogli da otkriju pretnje
javnoj sigurnosti važnija je privatnost od javne bezbednosti;
 u drugom kontekstu npr. detektor metala na aerodromu predstavlja napad na
privatnost u ime javne sigurnosti važnija je javna bezbednost od privatnosti.

Svaka od tih vrednosti, posmatrana sama za sebe, poseduje svoj značaj i svoju opravdanost i
zaslužuje podršku. Vrednost može biti npr. vrednost pojedinca, društveni poredak, opšte dobro,
vladavina prava, pravda ili opšta dobrobit stanovništva,.... Šta je ispravno? Šta je pošteno? Šta je
dobro?

Svaka vrednost se mora obrazložiti kroz kriterijume. Kriterijum je standard pomodu kojeg se
nešto procenjuje. Npr, kriterijum za procenu vrednosti stambenog komfora je veličina stana ili
veličina porodice; kriterijum za procenu vrednosti saobradajne bezbednosti je opremljenost
saobradajnica signalizacijom. Kriterijumi moraju biti precizno formulisani da se ne bi dopustila
različita tumačenja kriterijuma.

2 KORAK: 4x4minuta (ukupno 8 minuta) - IZNOŠENJE ARGUMENATA U KORIST SVOJIH

STAVOVA

Tokom iznošenja argumenata mora biti jasno koju primarnu vrednost de argument podržavati.
Argument je sredstvo, način za dokazivanje odn. obrazloženje stava - osnovno "oružje " u
raspravi (argumentovati stav znači: dokazivati, zaključivati, obrazlagati). Važno je znati da
kriterijum leži u središtu dobrog argumenta. Kriterijum predstavlja centralnu ideju prema kojoj
se usmeravaju sve tačke argumenta. Svi argumenti izneseni u debati moraju imati povratnu vezu
sa izabranim kriterijumima.

Standardna formulacija argumenta: Slažem se sa tvrdnjom zbog (kriterijum) jer verujem da je

najviše dobro u ovom kontekstu (vrednost), a podržavanje tvrdnje de povedati (vrednost). Treba
izneti nekoliko ključnih argumenata uz obrazloženje - Formulacija: Slažem se sa tvrdnjom zbog
x, zbog y i zbog z.

Iako postoje brojni načini za izgradnju argumenata, neki od najčešdih su: indukcija, dedukcija,
analogija, činjenice, pozivanje na primere, pozivanje na autoritete, statistika, direktno opažanje,
studije, planovi, itd.
3 KORAK: 4x4minuta (ukupno 8 minuta) - POBIJANJE ARGUMENATA

Kada se osporavaju nečiji argumenti, potrebno ih je prvo jasno izneti. Sa različitim stavovima
možemo praviti kompomis, u potpunosti se ne slagati ili redi da su argumenti irelevantni za
posmatrani problem. Takođe, važno je predvideti mogude kontraargumente suprotne strane.
Tokom ovog koraka treba uvesti nove argumente koji bi podržali poziciju tima. Voditi računa o
mestu uvođenja novih argumenata .

4 KORAK: 4x4minuta (ukupno 8 minuta) ZAVRŠNA IZLAGANJA

Tokom završnog izlaganja se ponovo iznosi svoja tvrdnja i sumiraju rezultati debate. Rezultati
debate istovremeno objedinjuju vrednosti, kriterijume i efekte. Takođe se sumiraju najvažniji
argumenti u korist svoje tvrdnje. Važan je redosled navođenja argumenata – treba idi od slabijih
ka jačim. Završna izlaganja treba da teže pravljenju razlika među ispoljenim neslaganjima. Na
kraju treba završiti efektno isticanjem osnovnih razlika u stavovima i njihovom značaju.
LITERATURA

Obavezna literatura

 Lazarevid Bajec Nada (2000) Urbana struktura i zoniranje. Beograd:

Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu (skripta)

Preporučena literatura

 Galid Rista (1980) Urbano zoniranje. Skopje: Makedonska knjiga

 Gidens Entoni (2003) Sociologija. Beograd: Ekonomski fakultet u Beogradu
 Grupa autora, (1975) Saobradaj u gradovima. Beograd: Građevinska knjiga
Grupa autora (2010) Klimatske promene, studije i analize. Beograd: Evropski pokret i
Fondacija Fridrih Ebert.
 Maletin Mihailo (1996) Gradske saobradajnice. Beograd: Građevinska knjiga
 Marinovid Uzelac Ante (1989) Teorija namjene površina u urbanizmu. Zagreb:
Tehnička knjiga
 McHarg, Ian ( 1969) Design with Nature. Garden City, NY: Natural History Press
 Pravilnik o opštim uslovima o parcelaciji i izgradnji i sadržini, uslovima i
postupku izdavanja akta o urbanističkim uslovima za objekte za koje odobrenje za
izgradnju izdaje opštinska, odnosno gradska uprava, Službeni glasnik RS, br
75/2003
http://www.ingkomora.org.yu/zakoni

Korisni sajtovi

 Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, www.beoland.co.yu

 Direkcija za poslovni prostor, www.beograd.org.yu
 Dnevni list Politika, http://www.politika.co.yu
 Ekološki resursni centar (ERC), www.erc.org.yu
 Forum za održivi razvoj i zaštitu čovekove sredine, www.ekoforum.org.yu
 Grad Beograd, www.beograd.org.yu
 Gradski zavod za zaštitu zdravlja Beograd, www.zdravlje.org.yu
 Građanske inicijative, www.gradjanske.org
 Javna komunalna preduzeda, www.beograd.org.yu
 Narodna biblioteka Srbije, www.nbs.bg.ac.yu
 Regionalni ekološki centar, www.recyu.org
 Sekretarijat za urbanističke i građevinske poslove (gradska uprava),
www.beograd.org.yu
 Sekretarijat za zaštitu životne sredine, www.beograd.org.yu
 Srbija bez siromaštva, www.srbijabezsiromastva.org.yu
 Urbanistički zavod Beograda, www.urbel.com