(slajdovi) + druga skripta bitno

Predmet nauke o finansijama

Ona je deo ekonaomske nauke. Predmet: novčana plaćanja, kreditni odnosi, politika prikupljanja i
ulaganja, emisija novca, monetarne finansije, fiskalne finansije, politika i planiranje novčanih
tokova, bankarsko poslovanje, finansijsko osiguranje itd.

Tri glavne odluke finansijekog menadžmenta (funkcija odlučivanja FM) su:

♥ Odluka o finansiranju
♥ Odluka o investiranju
♥ Odluka o upravljanju imovinom

Podela finansija sa aspekta finansijske aktivnosti: Javne (fiskalne) finansije; Monetarne finansije;
Međunarodne finansije; Bankarstvo; Poslovne finansije; Osiguranje

Odnos sa drugim naukama – poslovne finansije sarađuju sa: Naukom o javnim finansijama;
Naukom o bankarstvu; Naukom o osiguranju; Naukom o monetarnim i kreditnim finansijama;
Međunarodnim finansijama; Finansijskim pravom; Finansijskom statistikom: Finansijskom
matematikom.

1. UPRAVLJANJE FINANSIJAMA PREDUZEĆA

♥ Finansijski menadžment
♥ Finansijske politika
♥ Načela FP
♥ Pravila finansiranja

Osnovni ciljevi politike preduzeća

Vrhunski cilj politike preduzeća je maksimiziranje dobitka u dugom roku zato što je ostvarivanje
tog cilja uslov za večiti opstanak preduzeća.

Načini pribavljanja kapitala

♥ Zadržavanjem (akumuliranjem dijela neto dobitka preduzeća)
♥ Dokapitalizacijom (pronalaženje novih investitora, emisija novih akcija)
♥ Pozajmljivanjem na tržištu)

Da li je opravdano da je maksimizacija bogatstva akcionara jedini cilj funkcionisanja preduzeća?

Ako preduzeće ne maksimizira dobit ono ne može obezbediti dividendu iznad kamate (a svaki
akcionar teži da stopa dividende na uloženi kapital u preduzeće bude viša od kamatne stope, jer
preuzima i veći rizik za povlačenje kapitala iz stečajne ili likvidacione mase) i putem emisije nove
serije akcija ne može pribaviti potrebni dodatni kapital. Zbog toga se maksimiziranje zarade po akciji
(slajdovi) + druga skripta bitno

često zagovara kao dokazani način maksimizacije profita. Ali, maksimizacija zarade po akciji nije
potpuno prikladan cilj jer ne određuje rokove i trajanje očekivanih prinosa. Maksimiziranje bogatsva
akcionara ne oslobađa preduzeće od odgovornosti da deluje na društveno odgovoran način.

Koja su funkcionalna područja preduzeća i kakva veza postoji između njih ?

Funkcionalna područja preduzeća su: finansije, nabavka, proizvodnja, razvoj, prodaja.

Između nih postoji horizontalna i vertikalna veza. Horizontalna veza postoji zato što ostvarenje
cilja jednog finkcionalnog područja postaje sredstvo za ostvarenje cilja drugog finkcionalnog
područja. Vertikalna veza ostvaruje se kroz politiku preduzeća. Politika preduzeća ima ulogu
koordinatora kreiranja i provođenja politika funkcionalnog područja. Visina angažovanih
novčanih i nenovčanih sredstava zavisi od uspešnosti svih funkcija.

Odnos finansijske funkcije i drugih funkcije u preduzeću

Finansijska – Nabavna: Ove funkcije su odgovorne za za obim finansijskih sredstava angažovanih

u „potraživanjima od dobavljača“. Nabavna funkcija je odgovorna za ugovaranje uslova nabavke i
uslova plaćanja za nabavljenu robu. FF može uticati na nabavnu funkciju ograničavanjem suvišnih
nabavki repromaterijala, smanjenjem davanja avansa dobavljačima i orjentacijom nabavne
funkcije ka dobavljačima koji ne uslovljavaju prodaju avansiranjem.

Finansijska – proizvodna: Proizvodna funkcija je odgovorna za kontinuelno trošenje nabavljenih

zaliha materijalai i to saglasno planu proizvodnje. FF indirektno utiče proizvodnu funkciju
ukazivanjem na učestalost proizvodnog trošenja. Obim trošenja zaliha u proizvodnji direktno
utiče na angažovanje sredstava.

Finansijska – Prodajna: sprega između ove dve funkcije uspostavlja se u: istraživanju tržišta ,
uslova prodaje, ekonomske propagande, izbora kupaca (ocena kreditnog boniteta kupaca), visina
naplate potraživanja itd.

Poslovi finansijske funkcije?

Glavni zadaci FF su:

1. Pribavljanje novčanih sredstava neophodnih za „normalan“ tok reprodukcije
2. Korišćenje novčanih sredstava u poslovanju preduzeća
3. Usklađivanje dinamike priliva novčanih sredstava sa rokovima dospeća obaveza plaćanja
prema njihovim izvorima
4. Regulisanje novčanih tokova i praćenje finansijskih odnosa u preduzeću
5. Kontrola upotrebe novčanih sredstava u kružnom toku preduzeća
Pored 5 navedenih glavnih zadataka prisutan je veći broj, uslovno rečeno, sekundarnih zadataka
FF, npr. disponiranje novca, finansijsko planiranje, kontrola novčanih dokumenata, vođenje
operativne evidencije, finansijska analiza, finansijsko informisanje...
(slajdovi) + druga skripta bitno

Cilj finansijske politike – je finansijske snaga preduzeća koja podrazumeva:

a. Trajnu sposobnost plaćanja (likvidnost) – sposobnost preduzeća da u svakom momentu može

izmiriti svoje obaveze po roku dospeća. U praksi su poznata 3 koncepta sposobnosti plaćanja:
puna sigurnost – visok stepen likvidnosti; ograničen rizik – niža likvidnost; puno pokriće
obaveza – favorizuje rentabilnost na rašun održive likvidnosti
b. Trajnu sposobnost finansiranja – sposobnost preduzeća da finansira dati obim poslovanja iz
raspoloživih izvora finansiranja, iz drugih izvora finansiranja ili da ih nadoknadi iz novih
zaduženja
c. Trajnu sposobnost investiranja – podrazumeva da preduzeće višak slobodne gotovina uloži u
nove investicione projekte koji obećavaju dobitak
d. Trajnu sposobnost povećanja imovine vlasnika - podrazumeva prirast –
e. Trajnu sposobnost zadovoljenja finansijskih interesa učesnika u preduzeću – Interesi učesnika
u preduzeću su često suprostavljena. Zaposleni žele veće zarade, a to nije u interesu vlasnika ,
država želi veće prihode od poreza i doprinosa, a to nije u interesu vlasnika. Vlasnik želi što
manji iznos isplate dividende.

Načela finansijske politike imaju za cilj da utvrde i održavaju idealan poredak odnosa u
finansijama preduzeća:
♥ Načelo finansijske stabilnosti
♥ Načelo rentabilnosti
♥ Načelo likvidnosti
♥ Načelo finansiranja u skladu sa rizikom
♥ Načelo elastičnosti
♥ Načelo nezavisnosti
♥ Načelo optimalnog dejstva slike finansiranja
Načela su istovremeno sukobljena i međusobno povezana. FP treba sukobe razreši tako da
najviše doprinese ostvarenju cilja FP, a to je finansijska snaga preduzeća.

 Načelo Finansijske stabilnosti – polazi od odnosa dugoročno vezanih sredstava i sopstvenog

kapitala uvećanog za dugoročno pozajmljeni kapital. Pa koeficijent FS može da ima vrednost:
♥ 1 – preduzeće ima prihvatljivu FS
♥ Manju od 1 – FS je dobra (javlja se slobodni kapital, likvidna rezerva)
♥ Veću od 1 – FS loša (javlja se nedostajući kapital).
Načelo finansijske stablinosti zahtjeva jačanje dugoročno raspoloživih izvora a u okviru njih
posebno sopstvenog kapitala, jer se on nikome ne vraća.
(slajdovi) + druga skripta bitno

♥ Načelo rentabilnosti – znači zađivačku snagu preduzeća . Rentabilnost je ostvarenje prinosa

na kapital iz čega sledi da bez maksimiziranja dobitka u dugom roku, prinos na kapital nije
moguće ostvariti. Pokazuje koliko svaki dinar angažovanih sredstava donosi zarade
preduzeću. Predstavlja težnju da ostvari što povoljniji rezultat poslovanja (dobit) u odnosu na
angažovana sredstva. Zavisi od: strukture kapitala, obaveza sa kamatom i kamatne stope.

♣ Likvidnost – načelo likvidnosti se ogleda u sledećem:

♥ Likvidnost imovine je sposobnost i vreme date imovine da se transformiše (mobiliše) u
gotovinu. Najlikvidnija imovina su: HOV, potraživanja od kupaca, kratkoročni finansijski
plasmani, zalihe proizvoda i robe, zalihe materijala...
♥ Likvidnost preduzeća je sposobnost preduzeća da plaća obaveze u vremenu njihovog
dospeća. Uslovljena je: rokovim transformacije kratkoročno vezanih sredstava i rokovima
dospeća kratkoročnih obaveza.
♥ Solventnost je krajnja likvidnost , odnodno mogućnost isplate obaveza ne u roku dospeća
nego kad-tad, makar iz stečajne ili likvidacione mase. Preduzeće je solventno kada je gubitak
manji od kapitala, a imovina veća od obaveza.

♫ Načelo finansiranja u skladu sa rizikom (poslovni rizik) - visoki poslovni fiksni rashodi znače
visok poslovni rizik ostvarenja poslovnog dobitka. Ako je poslovni rizik visok onda se traži da
finansijski rizik bude nizak. To se postiže tako što u strukturi kapitala jača sopstveni, a slabi
pozajmljeni kapital čime padaju rashodi kamata.

♦ Načelo finansijske elastičnosti - Finansijska elastičnost preduzeča znači prilagođavanje

preduzeća u dva suprotna smijera:
-u pogledu mogućnosti pribavljanja dodatnog kapitala,
-u pogledu mogućnosti smanjenja kapitala ili njegovog rentabilnog upošljavanja.
Pribavljanje dodatnog kapitala neophodno je zbog: - novog investiranja; - promjene uslova
nabavke i prodaje; - zamjena skupljeg, jeftinijim kapitalom.

 Načelo nezavisnosti - se odnosi na slobodu vođenja poslovne i finansijske politike u odnosu

na želje i namere poverilaca. Nezavisnost je veća ako preduzeće ima bolju FS, veću
rentabilnost, permanentnu likvidnost i elastičnost kao i veće učešće sopstvenog kapitala u
pasivi.

Sliku finansiranja nam pokazuje bilans stanja koji nam je dosupan putem publikacija ili
direktnim kontaktom ako smo potencijalni, bivši i trenutni povjerioci.
(slajdovi) + druga skripta bitno

2. PRAVILA FINANSIRANJA

♥ VERTIKALNA
♥ HORIZONTALNA

2.1. VERTIKALNA PRAVILA FINANSIRANJA – tiču se sastava kapitala preduzeća, i to prema

poreklu i ročnosti. Ova pravila se odnose na pasivu bilansa i pojavljuju se u vidu sledećih
zahteva - pravila za:

 Osdnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala

♥ nije numerički određen jer zavisi od mnoštva faktora: Rentabilnosti; Strukture imovine;
Zaštite povjerilaca ; Inflacije... Prema mnogim autorima dominantnu ulogu u ukupnom
kapitalu treba da ima sopstveni kapital, međutim to ne znači da se time obezbeđuje sigurna
zaštita likvidnosti jer ona ne zavisi od sastava kapitala već od usklađenosti novčanih tokova.

Rentabilnost u pravilu - izražava se stopom prinosa na kapital:

1. Stopa prinosa na ukupan kapital = poslovni dobitak / ukupan kapital
2. Stopa prinosa na sopstveni kapital = bruto dobitak / sopstveni kapital
3. Prosečna kamatna stopa pozajmljenog kapitala
Ako jestopa prinosa na ukupan kapital viša od prosečne kamatne stope preduzeće ostvaruje
dobitak iz finansiranja.

Struktura imovine je odnos stalne i obrtne imovine. U okviru stalne imovine bitan uticaj ima
visina imovine koja se amortizuje. Tada su visoki i fiksni poslovni raskodi, a samimi tim i visok
poslovni rizik.

Zaštita poverilaca u pravilu

Poverioci su zaštićeni sve dok je nivo gubitka manji od nivoa sopstvenog kapitala dužnika. Ako je
vrednost imovine bliža visini obaveza poverioci su sve manje zaštićeni.

Inflacija1 u pravilu – visoka inflacija zahteva pomeranje vlasničke strukture ka sopstvenok

kapitalu i pri realno negativnoj i pri realno pozitivnoj kamatnoj stopi.

 Odnos osnovnog i rezervnog kapitala (osnovnog kapitala i rezervi)

♥ Funkcija kapitala je zaštita od rizika. Osnovna funkcija rezervnog kapitala je zaštita osnovnog
kapitala. Viši rezervni kapital = veći stepen zaštite osnovnog kapitala.
♥ Gubitak se može pokriti: dopunom imovine i smanjenjem kapitala

1
Inflacija je povećanje opšteg nivoa cena u odnosu na vrednost novca.
(slajdovi) + druga skripta bitno

 Odnos dugoročnog prema kratkoročnom kapitalu – ovaj odnos uslovljen je strukturom

imovine koja zavisi od vrste preduzeća. Kratkoročni i dugoročni dugovi moraju biti u jednom
normalnom međusobnom odnosu prema aktivnoj mogućnosti pokrića , koja odgovara samom
preduzeću.

2.2. HORIZONTALNA PRAVILA FINANSIRANJA

♫ Zlatno bankarsko pravilo – glasi: primljeni tuđi kapital ne sme se dugoročnije koristiti nego
što je dobijen. Ovo znači da kratkoročna dobijena sredstva treba da budu uložena samo
kratkoročno, a dugoročni krediti da budu odobravani samo iz dugoročno primljenih sredstava.
Ukazuju na to kakav treba da bude odnos izmedju pojedinih delova active (imovine) i
pojedinih delova passive (izvora) da bi se postigla i odrzavala solventost i rentabilnost
preduzeca

♫ Zlatna bilansna pravila - zahtijevaju da imovina iskazana u aktivi po iznosu i roku vezanosti
odgovara izvorima finansiranja iskazanim u pasivi po iznosu i rokovima raspoloživosti.

Bilansno pravilo u užem smislu – zahteva da stalna imovina bude finansirana iz dugoročnih
izvora, a obrtna imovina da bude finansirana iz kratkoorčnih izvora. Međutim, primena osnovnih
postulata samo ovog pravila ne obezbeđuje likvidnost preduzeća.

Bilansno pravilo u širem smislu – zahteva da pored stalne imovine i deo obrtne imovine bude
finansiran iz dugoročnih izvora. Ovo proširenje bilansnog pravila i na deo obrtne imovine bazira
se na stavu da jedan deo obrtnih sredstava ima karakter stalno imobilisanih sredstava, kao i
stalna imovina (tzv. “gvozdene zalihe”).

Ostala pravila finansiranja – Pravilo finansiranja 1:1 (“acid test), i Pravilo finansiranja 2:1
(“current ratio”).

Pravilo finansiranja 1 : 1 - predstavlja rigorozniji zahtev od bilansnog pravila u širem smislu, jer
traži pokrivenost ukupnih zaliha (ne samo “gvozdenih”) dugoročnim izvorima finansiranja.

Pravilo finansiranja 2 : 1 - ovo pravilo zahteva da odnos ukupne obrtne imovine i kratkoročnih
obaveza iznosi najmanje 2:1, kao uslov koji obezbeđuje likvidnost preduzeća. Pravilo 2:1, u
suštini glasi : “platežna sposobnost (likvidnost) preduzeća je postignuta ako je polovina obrtnih
sredstava preduzeća pokrivena kratkoročnim obavezama”.
(slajdovi) + druga skripta bitno

3. ORGANIZACIJA FINANSIJSKE FUNKCIJE (ili službe)

FF u preduzeću organizuje se u skladu sa osnovnim načelima organizacije finansijske funkcije :

1. Načelo centralizacije – kada se svi primarni i sekundarni zadaci finansijske funkcije obavljaju
centralizovano (obavlja ih samo jedna finansijska služba) ;
2. Načelo decentralizacije – kada se svi primarni i sekundarni zadaci finansijske funkcije obavljaju u
više decentralizovanih finansijskih službi ;
3. Načelo kombinovane organizacije – kada se jedan deo zadataka fin. funkcije obavlja
centralizovano, a drugi decentralizovano.

Oblici organizovanja FF su:

♥ Finansijsko odeljenje – se organizuje u uslovima decentralizacije preduzeća i dislokacije
njegovih delova. Ima najčešće 5 referada:
- Pribavljanja i ulaganja finansijskh sredstava
- Likvidature finansijske dokumentacije
- Bezgotovinskog plaćanja – tekući račun
- Gotovinskog plaćanja – blagajna
- Finansijskog planiranja; evidencije; analize; i kontrole

♣ Finansijska služba – je širi oblik organizovanja. Imaju ga velika preduzeća. Sastoji se od

odeljenja u zavisnosti od potrebe preduzeća. Može da bude organizovana centralizovano,
decentralizovano i kombinovano.

4. FINANSIJSKO PLANIRANJE

Finansijsko planiranje je:

- sačinjavanje planskog bilansa uspjeha i stanja
- ocena rizika ostvarenja finansijskog rezultata
- planiranje novčanih tokova
Planski dukmenti se sačinjavaju na kraju tekuće za narednu godinu ili za budući period. Planiranje
zahtijeva poznavanje svih poslovnih funkcija preduzeća.

Planski bilans uspeha i planski bilans stanja - zbog svoje međusobne povezanosti rade se
paralelno. Sačinjavaju se u varijantama. Prva (spontana) na osnovu informacija od poslovnih
funkcija, a druga (konačna) na osnovu razmatranja i odluke uprave preduzeća. Iz konačne
varijante utvrđuju se standardi za merenje uspeha menadžera preduzeća.
(slajdovi) + druga skripta bitno

Prva varijanta planskog bilansa uspeha - počinje od: fizičkog obima proizvodnje i prodaje, broja
zaposlenih i organizacione strukture preduzeća. Komponente: plan troškova, plan poslovnih
prihoda, plan finansijskih prihoda i rashoda.

Prva varijanta planskog bilansa stanja – počinje od bilansa stanja na kraju prethodne godine.
Komponente: plan obrtnih sredstava, plan kratkoročnih obaveza, stalna imovina, kapital.

Utvrđivanje ciljnog dobitka – utvrđuje se:

- minimalni - koji obezbeđuje da se FS ne pogoršava
- maksimalni – koki obezbeđuje da se FS dovede u normalu
Da bi se to ostvarilo u konačnoj varijanti razmatra se: povećanje fizičkog obima proizvodnje,
korekcija prodajnih cena, smanjenje ulaganja u osnovna sredstva, otplata itd.

Ocena rizika ostvarenja finansijskog rezultata

Poslovni rizik

- PR – neizvjesnost ostvarivanja poslovnog dobitka kao prinosa na uloženi kapital.

- PR proizilazi iz činjenice da samim ulaganjem kapitala nastaju određeni toškovi, tzv. fiksni
troškovi
- Poslovni dobitak zavisi od visine marže pokrića i visine rashoda perioda

Poslovni leveridž (PL)

- Pokazuje koliko svaki procenat promjene prihoda od prodaje izaziva promjenu poslovnog
rezultata
- FPL se utvrđuje iz odnosa marže pokrića i poslovnog rezultata (dobitka)
- FPP izražava poslovni rizik ostvarenja poslovnog dobitka
- FPL pokazuje koliko se puta brže mijenja poslovni dobitak nego što se mijenja marža pokrića

Finansijski rizik – to je rizik ostvarenja bruto dobitka (BD) kao bruto prinosa na sopstveni kapital.
BD = poslovni dobitak –rashodi finansiranja. BD zavisi od poslovnog dobitka i visine troškova
kamata. Rizik ostvarenja BD se izražava faktorom finansijskog leveridža (FFL)
- FFL se dobija iz odnosa poslovnog dobitka i bruto dobitka. Pokazuje koliko se brže menja
bruto dobitak pri svakoj procentualnoj promeni poslovnog dobitka.

Plan novčanih tokova

Planom novčanih tokova sagledava se mogućnost održavanja likvidnosti preduzeća u toku

planskog perioda, kao i mogućnosti finansiranja. Plan novčanih tokova obuhvata: plan tokova
poslovnih sredstava, plan tokova obrtnog fonda, plan tokova gotovine (cash flow).
(slajdovi) + druga skripta bitno

Plan tokova gotovine

Bilans tokova gotovine priliv, odliv i saldo gotovine podijeljen u 3 dijela:

- gotovinski tok operativne aktvnosti

- gotovinski tok investicione aktivnosti i
- gotovinski tok finansijske aktivnosti

Bilans gotovinskih tokova se sačinjava po: direktnoj ili indirektnoj metodi.

Plan tokova neto obrtnog fonda (neto obrtnih sredstava)

Neto obrtna imovina nastaje kada se od obrtne imovine oduzmz kratkoročne obaveze.

NOF = (kapital+dug.rez.+dug.obav.) - (stalna imovina + upis . neuplaćeni kapital)

Govori koliko je trajnog dugoročnog kapitala uloženo u obrtnu imovinu

5. FINANSIRANJE PREDUZEĆA – SAMOFINANSIRANJE

1. Skriveni oblici samofinansiranja: - Ne mogu se utrvrditi čitanjem bilansa. Imaju ga

preduzeća čiji bilans sadrži latentne rezerve. Postoje:

Latentne rezerve nastaju potcenjivanjem imovine ili precenivanjem obaveza. Stvaraju se kada
je amortizacioni period kraći od veka trajanja osnovnih sredstava i kada se primenjuje period
degresivne amortizacije.

♣ Latentne rezerve kod zaliha materijala – nastaju kada se zalihe u bilansu stanja bilansiraju po
nabavnim cenama koje su niže od poslednjih nabavnih cena.
Ako cene imaju tendenciju rasta, a utrošak materijala se obračunava po LIFO metodi, zalihe
materijala biće iskazane po prvim ulaznim cenama koje su niže od poslednjih ulaznih cena –
razlika: latentne rezerve. Kod FIFO metode nema latentnih rezervi.

♫ Latentne rezerve kod stalne imovine

- kod poluproizvoda i gotovih proizvoda – nastaju ako se primenjuje sistem obračuna po
varijabilnim ili proizvodnim troškovima, uz uslov da je puna cena koštanja niža od neto prodajne
cene.
- kod potraživanja – nastaju indirektnim otpisivanjem iznad stvarnih rizika – kao razlika između
indirektog i stvarnog otpisa
- Kod deviznog potraživanja – nastaju ako se bilansiraju po nižem od vladajućeg kursa na
deviznom tržištu
- Kod HOV – nastaju ako se bilansiraju po nižoj vrednosti od tržišne vrednosti.
 (slajdovi) + druga skripta bitno

♦ Latentne rezerve na strani pasive nastaju kada se obaveze precene , uz uslov da se

precenjeni iznos obaveza stvarno i ne plati poveriocu. Do njihovog aktiviranja predstavljaju
skriveno samofinansiranje.
- Nastaju ako je tržišna vrednost imovine veća od bilansne vrednosti imovine.
- Razlika između bilansne vrednosti obaveza i stvarno plaćenih obaveza je skriveni oblik
samofinansiranje pod uslovom da su bilansirane obaveze veće od stvarno plaćenih obaveza.

2. Interni izvori samofinansiranja

- Su oni koje preduzeće stvara u sebi: mobilizacijom osnovnih sredstava i dugoročnih plasmana,
dugoročnim rezervisanjem, akumuliranjem dela neto dobitka ili pokrivanjem efekta revalorizacije
ukupnim prihodom.

Interni izvori samofinansiranja su:

♫ Amortizacija – putem amortizacije vrši se mobilizacija uloženog kapitala u osnovna sredstva.

Prvo se putem nje osnovna sredstva transformišu u robni oblik obrtne imovine. Pri naplati
potraživanja od kupaca amortizacija sadržana u zalihama (nežavršene proizvodnje,
poluproizvoda i gotovih proizvoda) se transformiše u gotovinu. Tada je izvršena mobilizacija
osnovnih sredstava u visini amortizacije sadržane u naplaćenim potraživanjima. Tako budući
da je likvidna predstavlja izvor samofinansiranja.
♪ Naplata glavnica dugoročnih plasmana

♥ Dugoročna rezervisanja – izvori dugoročnog karaktera, raspoloživi na duže od godinu dana,

ali bez precizno utvrđenog roka. Stvaraju se za: pokriće obnavljanja šuma, rizika za dobro i o
roku izvršenja posla, troškova servisiranja u garantnom roku, naknade zaposlenih.
Predstavljaju izvor samofinansiranja sve do njihovog iskorišćenja za pokriće troškova ili
ukidanja u korist prihoda.
- Dobro vođeno preduzeće vrši veća dugoročna rezervisanja od troškova koji ih terete i odlaže
njihovo ukidanje u korist prihoda. To je besplatan izvor samofinansiranja

♣ Akumulirani neto dobitak – je neto finansijski rezultat koji je preduzeće ostvarilo u toku
poslovne godine. Ako se ceo neto dobitak izdvoji za povećanje kapitala , tada on u celini
predstavlja izvor samofinansiranja. Ako podleže raspodeli u kojoj učestvuju akcionari,
menadžeri i preduzeće , izvor samofinansiranja je deo koji je akumuliran za preduzeća.

 Pokrivanje efekta revalorizacije ukupnim prihodom

 (slajdovi) + druga skripta bitno

3. Eksterni izvori samofinansiranja

Nastaju:
- emisijom akcija - emitovanjem običnih ili preferencijalnih akcija formira se akcionarski kapital u visini
nominalne vrijednosti prodanih akcija što predstavlja izvor samofinansiranja.
- novim trajnim ulozima trecih lica
- ulaganjem kapitala preduzetnika u sopstveno preduzece-povećanje po osnovu dodatnog ulaganja
predstavlja dodatni izvor za samofinansiranje u visini ulaganja
- prodajom dugorocnih obveznica iznad nominale (prodaja obveznica po diskontu ili prodaja po
premiji)

4. Bruto sredstva za samofinansiranje – Strdstva koje je preduzeće stvorilo, a to su: naplaćena

glavnica dugoročnih plasmana i kupovna vrednost prodatih prodatih dugoročnih HOV,
amortizacija, akumulirani neto dobitak...

5. Neto sredstva za samofinansiranje - su ravna razlici između bruto sredstava za samofinansiranje

i zbira otpalaćene glavnice dugoročnih obaveza, nominalne vrednosti otkupljenih sopstvenih
akcija i iskorištenih, odnosno prihodovanih dugoročnih rezervisanja.

6. Razvrstavanje sopstvenih izvora – mogu se razvrstati po roku raspoloživosti i troškovima

finansiranja. Sa aspekta svojinskog oblika postoje:
- odloženi neto dobitak i rezervni kapital
- akcionarski kapital
- emisiona premija
- ulozi DOO, ortačkih i komanditnih društava
- inokosni kapital
- državni kapital
- revalorizacione rezerve
- dugoročna rezervisanja
- premija ostvarena prodajom dugoročnih obveznica iznad
nominalne vrijednosti

Besplatni izvori finansiranja su samo oni izvori finansiranja koji ne iziskuju nikakav izdatak. To su :
odloženi neto dobitak i rezervni kapital, državni kapital, emisiona premija, dugoročna
rezervisanja...

zašto se preduzeće ne finansira iz dugoročno pozajmljenog kapitala? - prvo, tada nebi bilo vlasnika
preduzeća, a to znači da ni preduzetnik nema kome polagati račune o stanju i rezultatu, drugo, bez
sopstvenog kapitala preduzeće bi bilo bez garantne supstance, pa bi svaki gubitak bio gubitak
povjerilaca, treće, dividenda, kao naknada za učešće u kapitalu je varijabilna, zavisi od ostvarenog
(slajdovi) + druga skripta bitno

neto dobitka, pa se pri finansiranju iz akcionarskog kapitala smanjuje finansijski rizik ostvarenja
pozitivnog finansijskog rezultata.

7. ZAJEDNIČKA ULAGANJA

Pojam - Zajedničko ulaganje je ulaganje kapitala u zajednički posao od strane dva preduzeća –
najčešće, domaće i strano preduzeće. Posao se obavlja u jednom preduzeću (domaćem), a ulog
kapitala je drugog prteduzeća (stranog). Zajednički posao-dugoročna obaveza-nekoliko god.
Obaveza po osnovu uloga partnera u zajedničkom poslovanju može da se postepeno vraća u toku
ili na kraju zajedničkog poduhvata.
- U širem smislu – to je ugovorni aranžman u okviru koga dvije ili više strana preduzimaju
ekonomsku aktivnost koja je predmet zajedničke kontrole. U užem to su preduzeća koja pokazuju
sljedeće karakteristike:
a) partneri ulažu kapital i srazmjerno snose rizik,
b) investitori su iz različitih privrednih područja,
c) dugoročnost i saradnja na ugovornoj osnovi

Ciljevi zajedničkog ulaganja:

- pribavljanje kapitala bez kreditnog zaduženja
- osvajanje tehnologije proizvodnje
- proširenje domaćeg ili stranog tržišta
- sticanje industrijske svojine –inovacije, trajno unapređenje uslova rada...
- proizvodnja proizvoda po nižoj cijeni koštanja,
- prodaja patenata ili licence
- prodaja know-how.
Oblici zajedničkog ulaganja mogu biti:
- ulaganje partnera u postojeće preduzeće
- ulaganje partnera u dio postojećeg preduzeća
- ulaganje partnera u novoosnovano preduzeće

Vrednovanje zajedničkog ulaganja - Zajedničko ulaganje preduzeća koje vodi zajednički posao je
kapital tog preduzeća. Ukoliko se ulaže u postojeće preduzeće, ili u dio postojećeg preduzeća,
vrijednost kapitala se utvrđuje procjenom. Ukoliko se radi o novoosnovanom preduzeću,
procjena se vrši na bazi tržišne vrijednosti imovine i gotovine koja se unosi.

Proporcija raspodjele neto dobitka, pokriće gubitka i stope naknade za uloženi kapital
Proporcija raspodjele neto dobitka između partnera i pokrića gubitka utvrđuje se na bazi
vrijednosti uloženog kapitala . Ako je ostvareni neto dobitak iz zajedničkog poduhvata veći od
zajednički utvrđene stope naknade za uloženi kapital, partneru koji je uložio kapital priznaje se
dio dobitka koji mu pripada po proporciji
(slajdovi) + druga skripta bitno

Raspodjela ostvarenog NETO dobitka :

- rezerve
- premija i ekstra premija menadžera
- partneri

Oblici zajedničkog poduhvata Prema MRS 31: Zajedničko kontrolisano poslovanje, Zajednički
kontrolisana imovina , Zajednički kontrolisana pravna lica .

8. FINANSIRANJE PREDUZEĆA – KREDITIRANJE

- Kredit - dužničko povjerilački odnos, u kome povjerilac ustupa pravo raspolaganja novčanim
sredstvima dužniku tj.komitentu na ugovorom definisano vrijeme i pod dogovorenim uslovima
(kamata, način otplate, obezbjeđenje vraćanja...
Funkcije kredita:

- Mobilizacija i raspodjela prikupljenih slobodnih sredstava.

- Obezbjeđenje kontinuiteta procesa reprodukcije rasta i razvoja preduzeća
- Podsticanje bržeg privrednog razvoja -
- Podsticanje ravnomjernog regionalnog razvoja ....
-
IZVORI KREDITA - Osnovni izvori kredita:
- Kreditni ulozi i depoziti banaka
- Depoziti društvenih organa
- Sredstva banaka
- Emisija novca
- Zaduživanje (novac, zlato, roba)
- Štednja stanovništva i privrede
- Ostali izvori kredita

PODJELA KREDITA - Krediti se mogu dijeliti prema: davaocima, predmetu, svrsi, namjeni, obliku,
rokovima vraćanju, načinu korištenja, osiguranju, načinu otplate.

- Prema predmetu krediti se dijele na : novčane i robne. Novčani krediti: komercijalni i

bankarski krediti (najvažniji) -Konzorcijski krediti - kao kreditori pojavljuju više banaka i obično
one kreditiraju krupne i velike projekte

- Prema obliku davanja djelimo ih na isplatne i garantne Isplatni krediti se daju u obliku novca
(krediti na bazi eskonta, lombarda, ili po tekućem računu). Garantni krediti su dati na osnvu
akcepta, avala i rambursa gdje davalac garancije može doći u situaciju da bude i glavni
dužnik.
(slajdovi) + druga skripta bitno

- Sa stanovišta obezbjeđenja vraćanja mogu biti obezbjeđeni i neobezbjeđeni . Obezbjeđeni su

oni za koje postoji neko realno pokriće da će biti vraćeni na vrijeme. Neobezbjeđeni krediti se
odobravaju dužniku bez specijalnog pokrića i oni se još nazivaju blanko krediti .

- U zavisnosti od svrhe kreditiranja krediti se dijele na potrošačke i proizvođačke. Potrošačkim

kreditima se povećava kupovna moć građana i povećava potrošnja, ali se raste rizik inflacije.
Proizvođačke kredite uglavnom koriste proizvođači u malim i srednjim preduzećima.

- Prema rokovima vraćanja krediti se dijele na: Kratkoročne (do jedne godine) ,Srednjoročne
(do tri ili pet godina) i Dugoročne

CIJENA KREDITA

Na cijenu kredita utiče: odnos ponude i tražnje novčanih sredstava, visina stope inflacije, nivo
rizika. Cijena kredita je kamatna stopa (nominalna, realno pozitivna, realno negativna, relativna,
stvarna, i konformna). Kamatna stopa je stopa prema kojoj se obračunavaju kamate na posuđeni
novac. Kamatna stopa je „cijena“ koja se plaća za korištenje posuđenog novca

Nominalna kamatna stopa je ugovorena kamatna stopa, tj. ona po kojoj se vrši obračun kamata
Može da bude fiksna ili varijabilna.
- Fiksna nominalna kamatna stopa je upisana u ugovoru o krediu i po njoj se vrši obračun
kamata sve do konačne otplate kredita
- Varijabilna kamatna stopa se mijenja u toku otplate kredita, ugovaraju se uslovi promjene
(EURIBOR, LIBOR, PRIMA RATE)

STVARNA (EFEKTIVNA) KAMATNA STOPA

- EKS je kamatna stopa koja prikazuje koliko kredit klijenta stvarno košta, odnosno kolika je
ukupna cijena kredita.
- EKS omogućava da lakše sagledamo i uporedimo uslove pod kojim različite banke nude iste
vrste kredita.
- Na visinu EKS utiče, osim redovne kamatne stope i visina naknada koje klijent plaća banci
prilikom odobrenja kredita, dužina otplate kredita, visina eventualno potrebnog garantnog
depozita ili udjela itd
- EKS pored nominalne kamatne stope, uključuje naknade i provizije koje klijent plaća banci za
odobravanje kredita

U obračun EKS uključuju se troškovi: promjene deviznog kursa ukoliko je kredit sa valutnom
klauzulom, troškovi procjene vrijednosti sredstava obezbeđenja kredita, troškovi raznih
uvjerenja, potvrda, dozvola i rješenja nadležnih organa, troškovi Kreditnog biroa.   Ovi troškovi se
ne uključuju u obračun EKS s obzirom da nisu poznati na dan obračuna EKS, ali mogu nastati u
toku realizacije ugovora o kreditu, ili ne predstavljaju prihod banke

Način obračuna kamata

- Dekurzivno obračunati kamate znači obračunati ih i pripisati početnom iznosu na kraju
određenog vremenskog perioda
(slajdovi) + druga skripta bitno

- Anticipativno obračunati kamate znači obračunati kamate unaprijed te ih pribrojiti početnom

iznosu

- Realno pozitivna kamatna stopa javlja se kada je nominalna, odnosno stvarna stopa, viša od
stope inflacije.
- Realno negativna kamatna stopa se javlja kada je nominalna, odnosno stvarna kamatna
stopa niža od stope inflacije
- Relativna kamatna stopa je proporcionalni dio godišnje kamatne stope za obračunsk period u
toku godine
- Konformna kamatna stopa je godišnja kamatna stopa diskontovana na obračunski period u
toku godine. Ona daje isti iznos kamate bez obzira obračunavaju li se kamate za kraće
vremensko razdoblje

9. FINANSIRANJE PREUZEĆA- SPECIFIČNI OBLICI FINANSIRANJA

DONOŠENJE ODLUKE O FINANSIRANJU

- determinante donošenja odluke,
- cijena pojedinačnih izvora
- Prosječna cijena kapitala;

Sadržaj odluke uključuje:

- Koliko kapitala pribaviti iz pozajmljenih izvora;
- reinvestirati dobit, i na taj način jačati sopstveni kapital, ili isplatiti dividende i po kojoj stopi;
- Da li kapital pribaviti na tržištu hartija od vrijednosti ili preko banaka;
- Da li kapital pribaviti na dugi ili kratki rok;
- Da li emitovati vlasničke ili povjerilačke hartije od vrijednosti;
- Koju vrstu hartija od vrijednosti emitovati i kada

Ciljna (željena) struktura kapitala

Bitno - koji su to ostali faktori koji utiču na odluku o finansiranju zaduživanjem

Optim. struktura kapit. - maksimizira vrijed. Firme

- Kada je prosječna cijena kapitala minimalna - vrijednost kompanije je maksimalna
- prosječna cijena kapitala u stvari predstavlja odgovarajuću diskontnu stopu novčanih tokova
- kako diskontna stopa opada, sadašnja vrijednost novčanih tokova se povećava
- maksimiziranje vrijednosti kompanije znači pronalaženje kombinacije izvora finansiranja kojom
se minimizira prosječna cijena kapitala

Zašto se ne finansirati samo iz dugova?

- Izvori finansiranja - imaju različitu cijenu
- cijena duga poslije oporezivanja je niža od cijene duga prije oporezivanja
- uštede u porezu
- kamata se nadoknađuje iz poslovnog dobitka
(slajdovi) + druga skripta bitno

- porezi, agencijski troškovi i troškovi finansijskih neprilika – faktori koji utiču na strukturisanje
kapitala

Poreski tretman duga

- ušteda u porezu daju prednost finansiranju iz dugova
- averzija prema riziku - jedan od limitirajućih faktora korišćenja duga u finansiranju preduzeća
- Kreditori - osjetljivi na povećanje učešća duga u ukupnoj strukturi kapitala
- Povjerioci zahtijevaju višu kamatnu stopu u koju ugrađuju i premiju za povećan rizik ulaganja

Granica finansiranja dugom

Sa porastom racija duga kamatna stopa raste - progresivno se povećavaju troškovi finansiranja
Postoji granica finansiranja dugom - preduzeće se ne može isključivo finansirati iz pozajmljenih
izvora. Bez vlasničkog kapitala - prekomjerni rizik ulaganja u takvu firmu.

Zaključak:
- finansiranje iz vlastitog kapitala smanjuje rizik ostvarenja neto dobitka
- nije dobro finansirati se isključivo iz vlastitih ili samo iz pozajmljenih izvora, već treba težiti
njihovoj optimalnoj kombinaciji
- optimalna struktura kapitala je onaj finansijski leveridž kod koga je stopa prinosa na sopstveni
kapital najviša
- poreske uštede pozitivno utiču na na stopu prinosa na sopstveni kapital
- s povećanjem racija duga poreske uštede pozitivno djeluju i na rast vrijednosti preduzeća

Agencijski troškovi i troškovi finansijskih neprilika

Povećanje nivoa duga – povećava i iznos sopstvenog kapitala koji akcionari mogu da izgube
(povećava rizik ulaganja u preduzeće - negativno na vrijednost preduzeća)
- optimalni nivo finansijskog leverage je u onoj tački u kojoj se izjednačavaju koristi i troškovi
duga
- koristi od zaduženja proizilaze iz dejstva uštede u porezu i sniženja agencijskih troškova
- Finansijske neprilike - kada preduzeće nije u stanju da servisira obaveze prema kreditorima,
- optimalni nivo duga - finansijske neprilike su neizvjesne, a korist od dugova nadmašuje troškove
finansijskih neprilika

Ostali faktori koji utiču na strukturu kapitala

- veličina preduzeća,
- perspektive razvoja,
- pravni oblik preduzeća,
- stabilnost tražnje i cijena,
- poslovni leveridž,
(slajdovi) + druga skripta bitno

- stopa rasta itd.

Finansiranje emisijom preferencijalnih (prioritetnih) akcija

- korporativne hartije od vrijednosti s karakteristikama povjerilačkih i vlasničkih hartija

- preče pravo na dividendu i učešće u likvidacionoj masi
- isplata dividende nije obavezna, pa se preduzeće ne može odvesti u stečaj kao u slučaju
neplaćanja kamate na obveznicu
- prioritetni akcionari se moraju isplatiti prije bilo koje isplate dividende običnim akcionarima
- nemaju utvrđen rok dospijeća, niti su opozive
- jedini novčani tok proizilazi iz dividendi, čiji je tok neograničen

Sopstveni izvori finansiranja

- imaju svoju cijenu
- njeno izračunavanje je mnogo teže od izračunavanja cijene duga i cijene kapitala pribavljenog
emisijom akcija
- investitori zahtijevaju odgovarajući prinos u skladu sa rizikom i menadžeri moraju da ga zarade
ili će investitori prodati svoje akcije
- prodaja akcija smanjuje njihovu vrijednost što najčešće rezultuje otpuštanjem menadžera
- u sladu sa sigurnošću posla, nijedan menadžer ne smije ignorisati interese akcionara
- sredstva iz sopstvenih izvora moraju imati cijenu, odnosno ona se mora utvrditi

Metode za izračunavanje cijene kapitala

- Capital Asset Pricing Model (CAPM) – izračunavamo zahtijevanu stopu prinosa na sopstveni
kapital kao rezultat nerizične i tržišne stope prinosa
- Gordonov model rasta – cijena kapitala pribavljenog emisijom običnih akcija kao rezultat
odnosa dividende na kraju prve godine i sadašnje tržišne cijene akcija uvećane za stopu rasta
dividende
- Prinos na obveznice plus premija – koristi se za izračunavanje cijene kapitala iz sopstvenih izvora
uključujući prilagođavanje cijene duga dodavanjem premije za rizik
- Svaki metod ima različite ulazne podatke - najbolji metod bi bio izračunavanje prosječne cijene
sopstvenih sredstava dobijene kao prosjek rezultata više metoda

Visina i struktura kapitala uslovljena je:

1.Finansijskom stabilnošću - veća FS je sa većim kapitalom a manjim dugoročnim obavezama i
rezervisanjima
2.Strukturom stalne imovine - veće učešće trajno vezane imovine i trajnih zaliha zahtjeva veće
učešće sopstvenog kapitala
3. Nivoom poslovnog rizika - veći PR zahtijeva veće učešće sopstvenog kapitala
(slajdovi) + druga skripta bitno

4. Autonomijom preduzeća – veći kapital – veća autonomija, odnos kapitala i gubitka, sopstveni
kaital treba da pokriva imovinu koja se sporo transformiše (zemljište, građ. obj., TOS, zasadi,
dugor. krediti) i dio ulaganja u opremu

Smanjenje sopstvenog kapitala se vrši se

-Otkupom i poništavanjem sopstvenih akcija
-Isplatom zadržane dividende
-Raspodjelom neraspoređenog neto dobitka
-Otpisom gubitka na teret kapitala

Upravljanje dugoročnim rezervisanjima

Dugoročna rezervisanja su zapravo obaveze za pokriće troškova i rizika proisteklih iz prethodnog
poslovanj koje će se javiti u narednim godinama, a odnosi se na:
- rezervisanja za troškove u garantnom roku
- troškove obnavljanja prirodnih bogatstava
- zadržne kaucije i depozite
- troškove restruktuiranja
- ostala dugoročna rezervisanja
-sva se formiraju na tert tekućih rashoda
-zahtijeva se realna procjena tih izdataka
-treba se zalagati za formiranje rezervisanja u iznosima koji će biti viši od iznosa obaveza za koje
su namijenjeni a da se ukidanje odlaže do max dozvoljenog roka

Upravljanje dugoročnim obavezama

Dugoročne obaveze čine: obaveze po emitivanim obveznicama, dugoročnim kreditima, lizingu i
zajedničkom ulaganju. Visina ovih obaveza treba da bude takva da FS bude prihvatljiva ili dobra
(DVI>sopstveni kapital+dugoročna rezervisanja)
Treba obratiti pažnju na:
-razliku između stvarne i nominalne kamatne stope kod uzetih zajmova te
-rashode finansisranja kod dugoročnih obveznica (kamat, kastodian, berza...)

Upravljanje nematerijalnim ulaganjima

Priznaju se samo kada je vjerovatno da će od ulaganja biti ekonomske koristi i kada je nabavna
vrijednost ulaganja pouzdano mjerljiva, a čine ih ulaganja u: razvoj, koncesije, patente, licence,
gudvil i ostalnu nematerijalnu imovinu( troškovi zakupa, pravo korišćenja državnog zemljišta,
-programi za računare-softveri...)
 Nematerijalna ulaganja mogu bit:
1.Nematerijalna ulaganja nastala odlaganjem troškova (razvoj) – bitna je realno vrednovanje
odloženih troškova
2.Nematerijalna ulaganja nastala kupovinom tj. izdavanjem gotovine (koncesije, patenti, gudvil,
zakup...) – bitna je sposobnost pregovaranja kod kupovine
- MRS 36, GUDVIL se ne amortizuje nego se godišnje ili povremeno provjerava da li je
obezvrijeđen – u skladu sa tim standardom

Upravljanje osnovnim sredstvima (OS)

(slajdovi) + druga skripta bitno

U momentu investiranja OS negativno djeluju na FS

Bitno je:
- ubrzanje aktiviranja OS,
- udio OS koja direktno učestvuju u proizvodnji,
- stepen korištenja kapaciteta, ubrzanje mobilizacije OS,
- prodaja nepotrebnih OS
Upravljanje dugoročnim finansijskim plasmanima
Dugoročni finansijski plasmani obuhvataju: učešća u kapitalu pravnih lica, dugoročno date
kredite, kupljene dugoročne HoV i otkupljene sopstvene akcije
Nastankom oni djeluju neativno na finansijsku stabilnost (povećava se stalna imovina), a
njihovom mobilizacijom dejstvo na finansijsku stabilnost je obrnuto (jer se smanjuje stalna
imovina)
Bitno je za upravljanje sagledati: razloge nastanka ovih plasmana, njihov rizik, prinos od tih
plasmana, njihovo smanjene
Upravljanje kratkoročnim finansijskim obavezama

Kratkoročne finansijske obaveze su obaveze po osnovu emitovanih i prodatih kratkorocnih HoV i

obaveza po uzetim kratkorocnim kreditima - rok do dvanaest mjeseci.
Kada se treba kratkorocno zaduziti – vidi se iz dinamickog planiranja priliva i odliva gotovine
Najteze je obezbjediti globalnu likvidnost- najvece razlike izmedju priliva i odliva gotovine
Kvartalni plan priliva i odliva gotovine pokazuje nedostatak gotovine - razmatra se opcije
pribavljanja nedostajuce gotovine: kratkorocno zaduzenje ili prodaja kupljenih HOV

Prodaja hartija ili zaduženje traži

-analizu troškova kratkorocnog zaduzenja i
-Analizu prihoda kojih se odriče u slucaju prodaje kupljenih HOV (kapitalni dobitak ili gubitak)
-Ako je trosak kratkorocnog finansijskog zaduzenja visi od prihoda koji se ostvaruje po osnovu
kupljenih HOV, uključujuci i očekivani kapitalni dobitak i gubitak od njihove prodaje, odulučuje se
za prodaju kupljenih HOV i obrnuto

Upravljanje zalihama
-Veliki izazov za menadžere
-Vrste zaliha: materija, proizvodi, roba...
-Proizvodna preduzeća–najmanje 15, trgovinska 25%
-Troškovi nabavke zaliha
-Troškovi držanja zaliha
-Troškovi nedostatka zaliha
-Optimalan nivo zaliha
-Just-in time sistem upravljanja zalihama
-Uspješnost upravljanja - se mjeri koeficijentom obrta zaliha ili brojem dana vezivanja

Rizik ostvarenja rezultata redovne aktivnosti anaizira se preko bilansa uspjeha sačinjenog
metodom prodatih učinaka
-Utvrđuju se sve tri vrste rizika
-Utvrđuje se procenat iskorištenja poslovnog prihoda za ostvarenje poslovnog rezultata
-Utvrđuje stopa elastičnosti ostvarivanja neutralnog poslovnog rezultata
(slajdovi) + druga skripta bitno

-preduzeća sa visokim fiksnim poslovnim rashodima (zbog visoke amortizacije) imaju visok
poslovni rizik

Racio pokrivenosti troškova kamata izračunava se: Poslovni dobitak / troškovi kamata

Finansijska moć se izražava:

• pokrivenošću troškova kamata
• pokrivenošću fiksnih zaduženja
• pokrivenošću dividende

Ocjena boniteta preuzeća

- X1- obrtni kapital/ukupna sredstva
-X2 – zadržana zarada/ ukupna sredstva
-X3 – EBIT/ukupna sredstva
-X4 – tržišna vrijed. kapitala/ukupna sredstva
-X5 - prihodi od prodaje/ukupna sredstva