NAJVEĆE AMERIČKE

KOMPANIJE XX VEKA

SEMINARSKI RAD
 Amerika je krajem XIX i pocetkom XX veka bila usled
sustinske transformacije-od ruralne agrarne ekonomije
ka urbanoj inustrijskoj firmi,od zbira rasutih sitnih
porodicnih firmi ka velikim konsolidovanjem korporacija.
 Prvi inovatori XX veka,nastojali su da oblikuju i
kontrolisu svoje okruzenje.Konstruisanje parne masine i
napredak u upotrebi dinamita i dr. ekploziva samo su dve
znacajne inovacije koje su iz osnova izmenile americki
pejzaz.Oba pronalaska su doprinela zlatnom dobu
zeleznice
 Druga kljucna komponenta razvoja sistema zeleznickog
transpota bio je pronalazak efikasnije proizvodnje u
ekspanzivnoj produkciji celika,visoke peci,usavresene
1900-te,oznacile su udarni prodor u proizvodnji
kvalitetnijeg i jeftinijeg celika.
 Nesumnjivo, medju najvece inovacije u ovoj deceniji veka
spadaju kola bez konjske zaprege ili automobil..
 U Sjedinjenim Državama tridesetih godina XX veka, 80% svih
automobila proizvodili su Ford, Krajsler i Dženeral Motors
 Finansijeri poput Dz.P.Morgana,Endrju Melona,Filipa Leemana
i Samjuela Saca, bili su izuzetno uticajni u obezbedjivanju
finansijskih mehanizma za stvaranje poslovnih sistema poput
U.S. Steel Corporation.
 Godine 1873. Andrew Carnegie je osnovao „Carnegie Steel
Co”,a zatim 1898.godine J.P. Morgan je osnovao „Federal Steel
Co”
 Godine 1901. spajanjem 10 kompanija-proizvodjaca
celika,ukljucujuci „Carnegie i Federal”, ujedinjavaju se u
„United States Steel Corporation”.

 „United States Steel Corporation” je najveća integrisana

kompanija celika u SAD i 11. po veličini u svetu.
 Ona proizvodi i prodaje širok asortiman poluproizvoda i gotovih
čeličnih proizvoda. Njenim formiranjem stvorena je prva
korporacija u SAD sa kapitalom od milijardu dolara.
 J.P. Morgan Chase jedan je od najvećih finansijskih institucija
u svetu, koja obuhvata globalne komercijalne bankarske
usluge, uključujući investiciono bankarstvo i institucionalno
upravljanje imovinom.Stvaranje
 J.P. Morgan Chase je okupila dva najvrednija imena u
bankarstvu, a da ne pominjemo dve čuvene istorijske ličnosti -
J. Pierpont Morgana i Davida Rockefellear.
 Medju ostalima, koji su uvideli potencijal konsolidacije i velikih
inustrijskih sistema, spadaju Carls Bruker koji je 65 godina
kontrolisao americku industriju bakra kupujuci svoje
konkurente
 Medju prvim monopolističkim kompanijama,takodje se ističe
Rokfelerov "Standard Oil" osnovan 1870 ,koji je već 1879.
godine,kontrolisao 90% produkcije nafte u SAD.
 Elridz Stjuart je kontorlisao snadbevanje cele zemlje
mlekom u prahu,dok je Dzejms Djukova American
Tobacco Company,koja je nastala spajanjem 5 najvecih
proizvodjaca cigareta, u ranim 1900-im, kontrolisala 90 %
nacionalnog trzista

 SAD su se pocetkom XX veka pretvorile u klasičnu

zemlju trustova i monopola.Pored dominacije u
proizvodnji metalurgije i nafte,SAD su ovladale i drugim
privrednim granama: želežnički transport,
brodogradilišta, gasne i električne centrale, rudnici i dr.
 Pocetkom XX veka dve najkrupnije grupe banaka, pod
kontrolom Rokfelera i Morgana, raspolagale kapitalom od
nekoliko milijardi dolara.
 Coca-Cola kompanija je svetski broj jedan proizvođač
bezalkoholnih pića, prodajuci 1,3 milijarde porcija napitka svaki
dan. Coca-Colin crveni i beli zaštitni znak je verovatno
najpoznatiji simbol brenda u svetu.

Ključni datumi razvitka kompanije Coca-Cola:

 1886: Farmaceut Dr. John. S. Pemberton izumeo je Coca-Colu,
mešavinu šećera, vode, kofeina i ekstrakata lista koke i oraha.
 1890: Candler zajedno sa bratom i nekoliko prijatelja 29.
januara 1890. osniva kompaniju koja i danas postoji – „ The
Coca-Cola Company“.
 1892: Candler je pripojio Coca-Cola kompaniju.

 1899: Uspostavljeno je prvo flaširanje.

 1905: Coca-Cola ne sadrzi vise kokain.

 1916: Uveden je jedinstven obliku flaše Coca-Cole

 1919: Ernest Woodruff i grupa investitora kupuju preduzeće za

25 miliona dolara
 1923 Robert Winship Woodruff postaje predsednik firme.

 1943: Filijale Coca-Cole su osnovane kod frontova u Severnoj

Africi i Evropi
 1960: The Minute Maid Corporation je kupljena.

 1961: Sprajt čini svoje debi.

 1981: Roberto Goizueta postaje predsednik.

 1982: Columbia Pictures je kupljena za $ 750 miliona; Diet Coke

je predstavljena na tržištu.
 1985: Coca-Cola je reformulisana. Nova Coca- Cola je odbačena
od strane potrošača i kompanija je vratila originalnu formula,
nazivajući je.
 Coca-Cola klasik.

 1990: Prodaja premašuju 10 milijardi dolara po prvi put.

 1997: Douglas Ivester imenuje Goizueta kao predsedavajućeg i

izvršnog direktora.

 1999: Kompanija stiče prava da proda Schweppes, Canada Dry,

Dr Pepper, and Crush brands u 157 zemalja, ne računajući
SAD, Kanadi, Meksiku, kao i veći deo Evrope.

 2002: Kompanija je lansirala Vanilla Coke

 Coca-Cola na prvom mestu pa onda Diet Coke, Fanta i Sprite.
Kompanija takođe posluje kao jedan od najpoznatijih svetskih
distributivnih sistema, nudeći skoro 400 proizvoda u više od
200 zemalja sveta.
 Skoro 70 % prodaje se generiše van Severne Amerike, sa
rasporedjenim prihodima kao što slede: Severna Amerika 30 %
Evropa, Evroazija i Srednji Istok 31 %, Azija 24 %, Latinska
Amerika (uključujući i Meksiko) 10 % i Afrika 4 %.
 Od 1895.godine Coca-Cola se prodaje i konzumira u svakoj
državi u narodu.
 Cilj reklamne kampanje 30-tih godina bila je da cin
konzumiranja Coca-Cole predstavlja svakodnevnicu jednog
Amerikanca.U tom smislu cak je i Deda Mraz prikazan na
oglasima,kalendarima i posudama za pice sa sloganom „Zedj
ne poznaje sezonu
 Do 1944 .godine Coca-Cola kompanija je prodala milijardu
galona sirupa, a do 1969.godine preduzeće je prodalo šest
milijardi galona
 1981.godine prihod je bio $ 4,8 milijarde a 1996.godine prihod je
povecan na $ 18,55 milijardi.
 Posle više od veka postojanja kompanija je došla do vrhunca
na svim poljima. Od prodatih 13 časa napitka dnevno na
početku postojanja, kompanija je uspela do izraste u jedan od
najprepoznatljivijih svetskih brendova (prepoznatljiv brend u
90% zemalja sveta) sa godišnjim prihodom od $24 milijarde
(2006 godine).
 U devetnaestom veku, „Pepsi Cola“ je prvi put napravljena u
mestu New Bern-Južna Karolina. Napravio ju je farmaceut Caleb
Bradham.
 1934. godine dolazi do velikog preokreta. Snižavanjem cene
proizvoda za 50% došlo je do povećanja proizvodnje jer je
konkurentska kompanija „The Coca-Cola Company“ slican
proizvod prodavala po staroj tj skupljoj ceni.
 1948. godine glavni štab se preseljava u New York i uključujuje
se u trgovanje na berzi.Pepsi Cola nastavlja da vodi glavnu
ulogu u proizvodnji bezalkoholnih pića.
 Osamdesetih godina Pepsi izbacuje na tržište novi proizvod –
„Pepsi Free“ i dolazi do fantastične cifre od 75% udela na
domaćem tržištu
 Konkurentski odnos ove dve veoma velike i uspešne
kompanije poznat je i kao „ Cola Wars“ .
 Ovaj odnos je poceo pre tacno jednog veka kada je „The
Coca-Cola Company“ počela da se oglašava u novinama
i bilbordima servirajući slike na kojima ljudi uživaju pijući
Coca-Colu.
 U isto vreme Pepsi je koristeći tada jako popularnog
vozača auto trka u reklamama jasno označila svoj ulazak
u svet marketinga.
 Prvu pobedu nad Coca-Colom Pepsi je dobio 1934.
godine kada je po istoj ceni prodavao dva puta veću
količinu pića.
 McDonald's je vodeca usluzna kompanija u svetu. Generise više
od 40 milijardi dolara u Systemwide prodaji.
 Posluje sa preko 30.000 restorana u više od 100 zemalja na šest
kontinenata.. Poseduje jedan od najpoznatijih i najpoštovanijih
svetskih brendova.

 Kljucni datumi razvoja kompanije McDonald's :

 1948: Richard i Maurice McDonald su otvorili McDonald's

restoran u San Bernardino, California.

 1954: Ray Kroc stice pravo da osnuje McDonald's restoran u

vecini zemalja.

 1955: Kroc otvara svoj prvi McDonald's restoran u Des Plaines,

Illinoisu; osnivanje McDonald's korporacije

 1960: Slogan, „Look for the Golden Arches," se koristi za

reklamnu kampanju.
 1965: McDonald's se plasira se u javnost.
 1967: Kompanija otvara svoj prvi restoran u britanskoj
Kolumbiji,Kanadi
 1968: „Big Mac” je dodat u meni.
 1973: Dorucak je poceo da se pojavljuje u meni, sa
pojavom „Egg McMuffin”.
 1974: Prva „Ronald McDonald House” je otvorena u
Filadelfiji.
 1979: The children's „Happy Meal” se pojavljuje u meni.
 1983: Uveden je „Chicken McNuggets “.
 2000: McDonald's kupuje lanac Bostonskih marketa.
 Devet glavnih tržišta - Australija, Brazil, Kanada, Kina,
Francuska, Nemačka, Japan, Velika Britanija i Sjedinjene
Države - su odgovorna za 80 % ugostiteljskih objekata i 75 %
ukupne prodaje.
 Do 1990.godine prodaja je porasla na $18,7 milijardi, a i
zabelezena je prodaja neverovatnih 80 milijardi hamburgera
 Glavni konkurenti: Burger King Corporation; Wendy's
International, Inc.; CKE Restaurants, Inc.; Jack in the Box Inc.;
Sonic Corporation; Checkers Drive-In Restaurants, Inc.; White
Castle System, Inc.; Whataburger, Inc.; YUM! Brands, Inc.;
Doctor's Associates Inc
 Od 1873.godine do 1914.godine,SAD su postale najznačajniji
proizvođači u pojedinim važnim sektorima: u industriji čelika i
automobilskoj inustriji.
 SAD proizvodi i troši najviše energije u svetu
 Početkom XX veka “Standard Oil“ (Rockfeller) je bio najveći
trust u SAD.
 Proizvodnja čelika je u SAD uvek smatrana strateški bitnom
granom, tako da su tokom 60-ih primenjivane različite mere
kojima se uticalo na smanjenje uvoza čelika iz Japana.
 Nezaustavljiva tendencija u koncetraciji kapitala je dovela do
toga da danas, ne manje od devet desetina SAD privrede je u
rukama 500 najvećih kompanija, i oko 80% toga je u rukama 100
najvećih.
 U ovakvim uslovima sve više je rastao i uticaj monopola na
politički život zemlje.Monopoli i finansijska oligarhija suvereno
su određivali unutrašnju politiku zemlje
 Bacimo samo pogled na jedan tipican dan u nasem zivotu da
bismo sagledali sveobuhvatan uticaj tehnologije i ljudi.
 Posto se ujutru probudimo,istusiramo se u kupatilu i operemo
zube pastom Colgate ili Crest,obrijemo se Gillete ili Schrok
spravom.
 Posto smo se uredili,verovatno cemo pojesti kukuruzne
pahuljice,marke Kelog,pre nego sto uskocimo u nas automobil
marke GM,Ford ili Chrysler i krenemo na posao,na putu do posla
cesto svratimo na kapucino u Starbucks.
 Na poslu cemo sesti pred kompijuterom marke Apple,IBM ili Dell u
koji je ugradjen softver Microsoft,Lotus ili Oracle.
 Za rucak se cesto odlucujemo za Big Mec Mc Donaldsa,picu
Dominos uz Coca-Colu ili Pepsi.
 U povratku kuci razgovaramo putem naseg Motorola mobilnog
telefona, preko mreze AT&T kojoj racun placamo Visa ili American
Expres karticom.
 Po dolasku kuci palimo svetla,nerazmisljajuci o pronalasku
Edisona.i ranijih generacija velikana medju direktorima General
Electrica ,koji su ispunili svoja obecanja da ce “oziveti lepe
stvari”.