01 UVOD

Šta je multimedija?
Multimedija je bilo koja kombinacija teksta, grafi~ke umetnosti, zvuka, animacija i videa koja
dolazi pomo}u ra~unara, ili na neki drugi elektronski način. To je bogato prezentiran osećaj.
Kada isprepletete senzualne elemente multimedije – očaravajuće slike i animacije, zanimljive
zvukove, privla~ne video spotove i neposrednu tekstualnu informaciju, možete “naelektrisati”
misaone i akcione centre ljudskog uma. Kada čoveku date interaktivnu kontrolu procesa, biće
očaran. Multimedija uzbu|uje oči, uši, vrhove prstiju i najva`nije glavu.
Implementacija multimedijalnih mogućnosti u računarima je samo najnovija epizoda u
duga~kom nizu: crte`i u pe}inama, rukom pravljeni rukopisi, štamparska presa, radio i TV…
Ova napredovanja odra`avaju uro|enu želju čoveka da obezbe|uje mogućnosti za stvarala~ko
izra`avanje, da koristi tehnologiju i ma{tu da bi osna`io i oslobodio ideje.
Kada omogu}ite krajnjem korisniku – gledaocu multimedijalnog projekta da odlučuje koji se
elemetni izvode i kada, to je interaktivna multimedija.
Kada date i strukturu povezanih elemenata kroz koje korisnik mo`e da se “šeta” interaktivna
multimedija postaje hipermedija.Morate znati kako da upotrebite sredstva i tehnologije
multimedijalnog ra~unara da ih isprepletete.
Ljudi koji prepliću pretapaju multimediju u osmišljene slike su multimedijalni stvaraoci.
Softverska sredstva, poruke i sadr`aj prikazan na računarskom, ili TV ekranu zajedno čine
multimedijalni projekat.
Vaš projekt može biti i stranica ili sajt na Worl Wide Webu, gde se elementi multimedije
povezuju dokumentima tipa HTML (Hypertext Markup Language), ili DHTML (Dynamic
Hypertext Markup Language) i koriste dopunske programe, kao {to su Flash firme Macromedia,
LiveMotion firme Adobe i QuickTime firme Apple, da bi prikazali multimedijalni rad u
browseru, kao što su Intenet Explorer, ili Netscape Navigator.
Projekat ne mora biti interaktivan da bi bio nazvan multimedijalnim: korisnici ga gledaju kao što
gledaju film i TV. U takvim slučajevima projekat je linearan, startue se na početku i izvršava na
kraju.
Kada korisnici imaju mogu}nost navigacije kontrole i idu po sadr`aju po svojoj volji,
multimedija postaje nelinearna i interaktivna.
Mora se posvetiti velika pa`nja poruci, izradi scenarija ili pri~i, prelomu i programiranju.
Multimedijalni elementi se obi~no uvezuju u celini projekta autorskim alatima.
Ve}ina alata omogu}ava i stvaranje i izmenu teksta i slika i ima dodatke za rad vido-diskova,
video-rikordera i ostalih hardverskih periferala. Zvukovi i filmovi se prave editorskim alatima.
Zbir onoga kako se reprodukuje i predstavlja gledaocu grafi~ki korisni~ki interfejs – GUI
(Graphical User Interface).
CD ROM i multimedija
Multimedija zahteva ogromne koli~ine digitalne memorije. CD ROM (kompakt disk sa koga se
mo`e samo o~itavati) u zadnje vreme je jedan od najefektivniji medij za multimedijalne
projekte. Mo`e da sadr`i 84 minuta zvuka ili videa, ili jedinstvene kombinacije slika, zvukova,
teksta, video snimaka i animacija.
Diskovi mogu biti {tampani na polikarbonskoj plastici kao kola~i}i na pekarskoj proizvodnoj
traci. Najve}i deo li~nih ra~unara danas u prodaji sadr`i ~ita~ za CD ROM.
Softver koji pokre}e ove ra~unare ~esto se nalazi na CD ROM-u.
DVD diskovi (Digital Versatile Disc), sa tehnologijom upisa na vi{e nivoa, uve}ali su kapacitet
i multimedijalne mogu}nosti.
CD pisa~i se koriste za ~itanje CD-a.
Gde koristiti multimediju?
Multimedija je pravi izbor kad god ljudski interfejs povezuje ~oveka i elektronsku informaciju
bilo koje vrste.
Multimedija je vrlo efikasno sredstvo za prodaju i prezentaciju. Ako vas neko vozi na zadnem
sedi{tu, mo`da se ne}ete se}ati kako ste stigli na cilj, ali ako ste sami vozili verovatn oje da biste
mogli tamo ponovo da stignete. Studije pokazuju da }ete se za 20% bolje se}ati ne~ega ako ste
bili stimulisani zvukom, za 30% ako ste imali audiovizuelni podsticaj, a do 60% posle
interaktivnih multimedijalnih prezentacija u kojima ste stvarno anga`ovani.
Jay Sandom, Einstein & Sandom
Multimedija u biznisu
Poslovne aplikacije za multimediju su prezentacije, obuka marketing, reklama, demo verzije
proizvoda, baze podataka, katalozi i mre`e komunikacije. Tu su svakako i glasovna po{ta i video
konferencije na lokalnim i {irim mre`ama (LAN i WAN).
Najve}i broj programa za prezentacije omogu}ava da se dodaju audio i video spotovi.
Multimedija se na{iroko koristi za obuku. Stjuarti pomo}u simulacije u~e kako da se brane od
me|unarodnog terorizma. Mehani~ari u~e da opravljaju motore. Piloti lova~kih aviona se bore
kao na pravom terenu, pre nego {to im se to desi u stvarnosti.
Multimedija na poslu je postala uobi~ajena.
Multimedija u {kolama
U {kolama je multimedija mo`da i najpotrebnija.
U martu 1995. godine Bela ku}a je izazvala telekomunikacionu industriju da pove`e svaku
u~ionicu, biblioteku, kliniku i bolnicu na informacioni “autoput” u narednih pet godina.
Tehnolo{ka pismenost mora postati standard u na{oj zemlji. Pripremati decu da ceo `ivot koriste
ra~unare danas je isto tako bitno kao i u~iti ih osnovama u~enja, pisanja i aritmetike.
Bill Clinton, biv{i predsednik SAD.
Multimedija }e provocirati radikalne izmene u nastavnom procesu u slede}im decenijama. U
nekim slu~ajevima nastavnici mogu postati vi{e vodi~i i mentori tokom u~enja. Multimedija za
u~enje se pojavljuje u mnogim oblicima. Ve{tina ~itanja raste kroz prepoznavanje re~i:
 \aci sastavljaju interaktivne biltene i magazine.
 Obrazovane nalazi svoje mesto na World Wide Webu, po~ev od pomo}i u izradi doma}ih
zadataka.
Multimedija u ku}i
Od ure|ivanja ba{te, preko kuvanja, do dizajnirana ku}e, remodeliranja, popravki i genealo{kog
softvera (omogu}ava porodicama da dodaju tekst, slike zvuk …dok prave svoja porodi~na
stabla).
Igranje Internet igara postalo je popularno {to donosi multimediju u domove.
Multimedija na javnim mestima
U hotelima, `elezni~kim stanicama, trgovinskim centrima, muzejima i piljarnicama
multimedija }e biti na rspolaaganju na samostalnim terminalima, ili kioscima za davanje
informacija ili pru`anje pomo}i.
Mo} multimedije postojala je deo ljudskog iskustva tokom mnogih hiljada godina; ve} dugo je
poznato da misti~na zapevanja monaha, kantora i {amana, uz mo}ne vizuelene podsticaje,
podignute ikone i sugestivan tekst, izazivaju ubedljive efekte na javnim mestima.
Virtuelna stvarnost
U ta~ki stapanja tehnologije i kreativne invencije u multimediji je virtuelna realnost, ili VR. VR
zahteva strahovitu ra~unarsku snagu da bi bio realisti~an.
 U VR kibernetski prostor je sastavljen iz mnogo hiljada geometrijskih objekata nacrtanih u 3D
svetu: {to je vi{e objekata i {to je vi{e ta~aka koje opisuju objekte, to je ve}a rezolucija i prikaz
biva realniji.VR je produ`etak multimedije – koristi osnovne multimedijalne elemente slika,
zvukova i animacije.
VR je, verovatno, interaktivna multimedija u najdoslovnijem smislu tog pojma.
Koriste}i veoma brze ra~unare firme Singer, RediFusion i druge napravile su simulatore letenja,
vredne po nekoliko miliona dolara, ~ime su postale predvodnici u komenrijalnoj primeni VR.
Piloti aviona F-16 i Boeing 777 pro{li su mnoge letove “na suvo” pre leta u stvarnosti.
Ljudi koji rade u VR ne vide sebe kao deo “multimedije”. VR se bavi nao~arima i rukavicama i
jo{ uvek je polje istra`ivanja gde autorski proizvodi ne postoje, a treba nam |avolski jak ra~unar
da razvijemo 3D grafiku u realnom vremenu. Takis Metaxis, asistent ra~unarstva, Wellesley
College.
1.2 - Uvod pravljenje multimedije – faze projekta
Najve}i broj multimedijalnih i web projekata mora se izvesti po fazama.
1. Planiranje i izra~unavanje tro{kova: projekat uvek po~inje idejom, koju razra|ujete skicama
poruka i ciljeva. Napravite kratak prototip ili koncept, procenite vreme, pripremite bud`et itd.
2. Dizajniranje i proizvodnja: izvr{ite svaki planirani zadatak da biste napravili finalni projekat.
3. Testiranje: uvek testirajte programe da biste osigurali da ispunjavaju ciljeve projekta, da
ispravno rade na nameravanim platformama za distribuciju i da ispunjavaju potrebe klijenta, ili
krajnjeg korisnika.
4. Isporuka: Upakujte i predajte projekat krajnjem korisniku.
[ta vam treba?
Da biste napravili multimediju, potrebni su vam hardver, softver i dobre ideje.
Da biste napravili dobru multimediju potrebni su vam talenat i ve{tina.
Morate ostati organizovani.
Bi}e vam potrebni vreme i novac (za potro{ne resurse kao {to su diskovi i druge memorije, za
telefoniranje, po{tarinu …).
Mo`da }e vam biti potrebna pomo} drugih ljudi. Multimedija je ~esto timski rad: slikovni
umetni`ki deo prave grafi~ki umetnici, video snimke video producenti, a programeri
programiraju itd.
Morate imati “`e|” za komunikacijom, jer multimedija je u su{tini, kreiranje potpuno nove
sintakse za komunikaciju. Morate se interesovati za psihologiju, jer treba da “anticipirate
mo`dane talase” svih potencijalnih krajnjih korisnika. [ta oni o~ekuju od programa? [ta `ele da
sada urade sa programom? Kako mo`ete integrisati sve multimedijalne elemente na stvarno
elegentan i mo}an na~in?
Hardver. Osnovni principi pravljenja i monta`e multimedijalnih elemenata su isti zaMacintosh i
PC.
Softver. Multimedijalni softver nare|uje hardveru {ta da radi: prika`i crvenu boju! Pomeri tigra
tri skoka nalevo!
Kreativnost. Pre nego {to po~nete multimedijalni projekat, morate prvo da razvijete smisao za
njegov opseg i sadr`aj.
Pustite da se projekat uobli~i va{oj glavi dok razmi{ljate o razli~itm metodama koje stoje n
araspolaganju da se va{a poruka prenese gledaocima. Najdragocenije dobro koje mo`ete doneti
u multimedijalnu radionicu je va{a kreativnost. Evolucija multimedijalnih projekata je
o~igledna kada pogledate neke od prvih multimedijalnih projekta ura|enih na ra~unaru i
uporedite ih sa dana{njim naslovima.
1.3 – Multimedijalne ve{tine
Ra~unarski nau~nici, lekari i zubari, prema jednoj jednoj studiji o zanimanjima najve}u po~ast
kao najpo{tovanije profesije u SAD. Da li su stvaraoci multimedije ra~unarski nau~nici? Ili su
oni programeri, grafi~ki umetnici, muzi~ari, animatori, pisci scenarija, specijalisti za
informacije…? Kako god da ih defini{ete “ni~u” iz svih delova ra~unarskog, umetni~kog,
knji`evnog, filmskog i audio sveta.
Video-producenti postaju eksperti za ra~unarski generisane animacije i MIDI kontrole u svojim
monta`nim programskim paketima. Arhitektima postaje dosadno da crtaju u dve dimenzije pa
stvaraju 3D “kroz” objekte.
Klasi~ni slikari u~e elektronske elemente crvene, zelene i plave boje i stvaraju fantasti~nu
umetnost na ra~unaru. Stvaralac multimedije mo`e biti bilo koji od nabrojanih i, tipi~no ne
uklapa se u tradicionalni upravlja~ki informacioni sistem (MIS) ili kalupe ra~unarske nauke;
mnogi nisu nikad ni videli red programa u COBOL-u, niti su uklju~ili IBM 3090.
U naj{irem smislu stvaraoci multimedije mogli bi se prosto nazvati poslenici informacione
tehnologije.
Primer Leonarde da Vin~ija, renesansnog ~oveka koji je bio nau~nik, arhitekta, graditelj,
kreativni dizajner, zanatlija i pesnik. Da napravite dobru multimediju potreban vam je sli~an
razgranat raspon ve{tina –detaljno poznavanje ra~unara, teksta, grafi~ke umetnosti, zvuka i
videa.
Ovaj skup ve{tina za multimediju mo`e postojati u pojedincu, ili, verovatnije u sprezi pojedinaca
koji rade kao tim.
Realizacija kompleksnih multimedijalnih projekata ~esto se poverava timovima umentika i
ra~unarskih zanatlija, u kojima se zadaci daju najve{tijima i najkompetentnijima za konkretnu
discilinu, ili zanat.
Nazivi mnogih poslova i uloge saradnika za razvoj multimedije prilago|avaju se po uzoru na TV
ind.filma, radija.
Multimedijalni ekspert kojii radi sam te{ko }e mo}i da se takmi~i sa timovima eksperata i
mnoge mo`e iznenaditi koli~Ina napora koji se zahteve da se kompleksan projekat svojeru~no
napravi.
Tim
Tipi~an tim za stvaranje multimedije za CD ROM ili web sastoji se od ljudi koji poseduju
razli~ite sposobnosti. ^esto }e se pojedini ~lanovi proizvodnog tima pojavljivati u razli~itim
ulogama: grafi~ki dizajner, upravnik projekta, ili producent, mo`e biti i video-producent, ili
scenarista.U zavisnosti od obima i sadr`aja projekta i zahtevanog spoja ljudi, prema
kriterijumima Wesa Bakera, prof.univerziteta Cedarville, u dr`avi Ohajo, proizvodni tim za
multimediju mo`e zahtevati ~ak 18 razli~itih uloga:
– Izvr{ni producent
– Producent/upravnik projekta
– Kreativni direktor/dizajner multimedije
– Umetni~ki direktor/vizuelni dizajner
– Grafi~ki umetnik
– Dizanjer interfejsa
– Dizajner igara
– Ekspert za konkretnu materiju
– Dizajner obuke/specijalista za obuku
– Scenarista
– Animator (2D/3D)
 – Producent zvuka
– Kompozitor muzike
– Video producent
– Programer multimedije
– Stru~njak za kodiranje u HTML-u
– Pravno/medijski akvizitor
– Direktor marketinga
Upravnik projekta: njegova uloga u centru akcije. Odgovoran je za sveukupni razvoj, implementaciju
projekta i svakodnevne operacije.
Dizajner multimedije: trebalo bi da izgled multimedijalnog projekta proizvode zadovoljstvo i
estetski ugodan ose}aj, da poziva i anga`uje, ekrani da predstavljau privla~nu me{avinu boje, oblika i
slova. Naznake za navigaciju treba da budu proste i pravolinijske. Dizajn za edukativne programe
moraju biti prilago|eni potrebama i stilu u~enika. Da bude jasno i ispravno prikazana.
Dizajner interfejsa: najbolje ura|eni posao dizajnera interfejsa korisnik nikada i ne vidi –
“providan je”. Intervejs daje kontrolu ljudima koji ga koriste. Omogu}ava pristup medijima iz
multimedije (tekstu, grafici, animaciji, zvuku i videu), a da na sebe ne privla~i pa`nju.
Elegantna jednostavnost naslovnog ekrana multimedije, lako}a sa kojom se korisnik mo`e
kretati unutar projekta, efikasna upotreba prozora, pozadine, ikona, panela…
Pisac: multimedijalni pisci prave likove, akciju i ta~ku gledi{ta, ali kreiraju i interaktivnost.
Pi{u predloge, razvijaju likove dizajnirane za interaktivnu okolinu.
Specijalista za video: u multimedijalnom projektu mo`e biti samo jedna osoba.
Video-specijalista je odgovoran za ~itav tim videografa, tehni~ara za zvuk, dizjnera svetla,
scenografa, glumaca itd.
Mo`e biti iskusan profesionalac, ve{t u vo|enju svih faza projekta.
Timska proizvodnja videa mo`e biti veoma skupa, ~ak skuplja od celog projekta.
Specijalista za audio: kvalitet audio elemenata mo`e popraviti, ili pokvariti multimedijalni
projekat. Audio specijalisti su ~arobnjaci koji naprave “`ivi” multimedijalni program, dizajniraju}i i
proizvode}i muziku, naracije i zvu~ne efekte. Odgovni za izbor muzike i izvo|a~a, digitalizovanje i
monta`u snimljenog materijala.
Programer multimedije: ili softverski in`enjer integri{e sve multimedijalne elemente projekta
u neraskidivu celinu kroz atorski sistem ili programski jezik. Najva`nija osobina koju programer mo`e
uneti u tim je sposobnost da brzo nau~i i razume sisteme – ne samo da razume pojedine pozive, ve} da
zna za{to su ti pozivi potrebno.
Multimedijalni sistemi se prikazuju na razli~itm sistemima i ure|ajima.Multimedijalni sistemi se
stalno pobolj{avaju. Mnogi ~lanovi multimedijalnog tima su u ra~unarstvo do{li zahvaljuju}i
poznavanjju neke druge discipline (`urnalizam, grafi~ka umetnost…).
Producent, multimedija za Web: je novo zanimanje, ali sastavljanje koordinisanog skupa
stranica za World Wide Web zahteva isti kreativni proces, skupove ve{tina, a ~esto i timski rad i
pravljenje bilo koje multimedije. Web sajt nikad nije zavr{en, treba da ostane dinami~an, “`iv”. Uspe{ni
multimedijalni projekti po~inju izborom “timskih igra~a”, ali selekcija je samo po~etak izgradnje tima.
Izgradnja podrazumeva aktivnosti koje poma`u grupi i njenim ~lanovima da funkcioni{u.