FRANĆESKO JOVINE – SINJORA AVA // Kad je Hrist išao po zemlji s

apostolima, jednog dana su išli, i išli. Pošli su u zoru iz

Triventa. U Triventu su svi pustahije i niko im nije dao da jedu.
Stigoše u San Feliće, gde su svi pokorni kao psi. // Isus Hrist je
govorio: "Ja i apostoli od juče nismo jeli", a robovi mu zalupiše
vrata pred nosom i nisu hteli da mu daju da jede. Išli su tako i
išli. Noć se spuštala, a noge su im bile ranjave i želudac ih je
boleo od gladi. // Hrist je išao napred i nije govorio, apostoli
su nemo išli ne žaleći se, jer su znali da će onaj koji strada
doći u raj. Samo je sveti Petar govorio Marku: "Kad jedan zanat ne
daje hleba, promeni ga odmah i ostavi ga psima". Ali ga je sveti
Marko pustio neka govori. // Stigavši pod brdo Mauro, Isus Hrist
reče: "Dobra deco, moramo stići na vrh Monte Maura. Uzmimo svaki
po jedan kamen i nosimo ga gore". Sveti Petar, koji je već bio
vrlo ljut, upita mrzovoljno: "Kakav treba da bude kamen, malen ili
velik"? – "Neka svako uzme prema svojoj snazi", odgovori Isus.
Tada svi apostoli uzeše po jedan veliki kamen i staviše ga na
rame. Sveti Petar uze kamičak, velik kao golubije jaje, i stavi ga
u džep. // Put je bio rđav, a teret na leđima velik. Samo se sveti
Petar nije zaduvao i govorio je veselo: "Stići ćete isplaženog
jezika, glupaci". Kad su naposletku stigli na vrh, oznojeni, mrtvi
umorni, Isus se prekrsti i reče tajanstvene reči. // Tada se
kamenje koje su nosili pretvori u hleb i kajmak. Bilo je toliko
rotola hleba i kajmaka koliko je bio težak svaki kamen. Svi
izgovoriše molitvu zahvalnicu i počeše da jedu. // Samo je sveti
Petar okretao u ruci svoj komadić hleba velik kao golubije jaje i
plakao je: "Zar tako malo da jedem"? A Isus mu reče: "Petre,
Petre, malo si radio, malo treba i da jedeš".