Ciklonaut - Kadenca i stepen prenosa Page 1

kadenca i Kako?
stepen prenosa
'Vako...
Home Turoteka Kako? Čekićara GPS Tekstovi Galerija Tr-Fr Ukradeno Radnje Linkovi

Home -> KakoVako -> ova strana

Rezime

Kako da u cikloturingu najbolje iskoristimo brzine svog bicikla ? Kada koji stepen prenosa koristiti da bismo, dok
putujemo , najefikasnije iskoristili svoju snagu i izvukli maksimum iz raspoloživog "hardvera "? Ispod su neka razmatranja
na tu temu. Ona se odnose samo na cikloturing a ne i na sportsku ili takmičarsku vožnju , kod kojih su zahtevi i ciljevi
drugačiji , pa je i strategija izbora stepeni prenosa različita .

Kadenca i stepen prenosa

tekst: Jone

Izvući maksimum iz bicikla u cikloturingu znači pre svega voziti efikasno. Voziti efikasno znači preći
neko rastojanje sa što manje uložene energije i što manje zamora. I evo nas odmah kod bitnog
parametra efikasne vožnje, a to je kadenca.

Kadenca je brzina kojom obrćemo pedale (odnosno poluge kojima su pedale povezane sa osovinom
prednjeg pogona bicikla), izražena brojem obrtaja u minuti. To je vrlo važan parametar, od koga
zavisi mnogo toga. Koliki treba da bude taj broj da bismo vozili efikasno, i da bismo odreñeno
rastojanje prešli tako da se što manje umorimo?

Ako se bicikl koristi za kraće i lagane vožnje, za obavljanje svakodnevnih poslova, za prevoz do
bazena ili reke, za vožnju po nekom gradskom zelenilu - kadenca i nije toliko bitna: recimo da kod
početnika i kod ljudi koji bicikl koriste samo u pomenute svrhe, ona iznosi šezdesetak obrtaja u
minuti. To je kadenca pri kojoj leti lagano klizimo pored oznojene gomile koja čeka prevoz na
autobuskoj stanici pa se onda elegantno naginjemo u krivini i nestajemo iz njenog vidokruga. To je
kadenca pri kojoj razgovaramo o nekoj filozofskoj temi sa nekim ko se vozi pored nas. Ili ona pri
kojoj zamišljeno posmatramo drugu obalu reke. Tom brzinom pedale obrću pecaroši kad se vraćaju
sa pecanja, pri toj brzini se momci udvaraju devojkama, a damama u romantičnim puloverima i
belim suknjama se pri toj brzini elegantno vijore trake na šeširima dok voze svoje "holandeze" sa
pudlicama u pletenim korpama. Na kraju krajeva, to je maksimalna kadenca kojom se kroz prostor-
vreme kreću meštani Kovačice :) (Za "Kovačica" pogledati u Turoteku.)

Ako imamo nameru da vozimo ozbiljnije i prelazimo veća rastojanja, treba da povećamo brzinu
pedaliranja. Smatra se da, eto tako, s obzirom na grañu i kinetiku ljudskog tela, s obzirom na rad
srca i pluća, s obzirom na otpore u zglobovima i potrošnju energije, najpogodnija kadenca iznosi 80
ili nešto više obrtaja u minutu. Cifra može da varira od osobe do osobe, ali je ovo neki prosek pri
kome naše telo na biciklu najefikasnije finkcioniše (to ima veze sa ritmom rada srca i pluća, otporom
u zglobovima, itd.) i zato je to i pravi režim za duže i "jače" vožnje. Gornja granica takoñe zavisi od
osobe i utreniranosti, i može biti 90, 100, 120... Uobičajeni opseg bi ipak bio 80-90, pogotovo za
cikloturing.

Osamdeset obrtaja u minuti je visoka kadenca za nekoga ko tek počinje da vozi bicikl. Kod takvih
osoba već na sedamdeset obrtaja filozofski razgovor biva praćen neugodnim dahtanjem, pudlice
postaju uznemirene, privlači se pažnja Kovačićana. Osamdeset podrazumeva još dramatičnije
obrtanje pedala, sa filozofije se prelazi na politiku, upecanim ribama preti opasnost da ispadnu iz
kese, Kovačićani počinju da upućuju podozrive ili već otvoreno prekorne poglede.

Kada se prvi put pokuša vožnja sa ovom kadencom, teško je poverovati da nam to može biti trajna
brzina pedaliranja. Ali itekako može, samo na tome treba poraditi. Potrebno je vreme da se sa 60
stigne na 80, ali se to isplati.

A koja je naša uobičajena kadenca? To je ona sa kojom vozimo onda kada ne razmišljamo o
kadenci. Kada se tokom vožnje iznenada setimo ovoga, treba da izmerimo broj obrtaja vodeći
računa da ne menjamo tempo - rezultat je brojka na koju su naše noge navikle i koju automatski
održavaju kada zaboravimo na njih.

Kako izmeriti broj obrtaja? Postoje brzinomeri za bicikl koji mogu da to rade direktno i da
konstantno prikazuju kadencu, ali posao mogu da završe i običan brzinomer ili ručni časovnik sa
sekundarom. Ako je u pitanju brzinomer, podesimo ga da pokazuje štopericu, i u nekom intervalu
izbrojimo koliko puta smo okrenuli pedale. Ako interval u kome smo brojali iznosi 15 sekundi,
pomnožimo broj obrtaja sa četiri i dobićemo broj obrtaja u minuti. (Eto zgodnog načina da se ubije
vreme na nekoj dosadnoj deonici :) Vremenom se razvije osećaj za brzinu pedalanja pa se ona i bez
merenja može proceniti, skoro u obrtaj tačno.

http://www.ciklonaut.com/Kakovako/Kadenca.htm 4/18/2010 7:20:46 PM

Ciklonaut - Kadenca i stepen prenosa Page 2

Primer:
- vreme merenja: 15 sekundi = četvrtina minuta
- izbrojano obrtaja: 20
- kadenca : 20 * 4 = 80

Kako povećati kadencu?

Na tome obično treba svesno raditi. Odabere se neka ravna deonica, eventualno sa ponekom
blagom uzbrdicom, da okretanje pedala ne bi bilo naporno i da bismo duže održali povećani broj
obrtaja. Koncentrišemo se na to da taj broj bude znatno iznad uobičajenog. Vozimo tako koliko
možemo (kada se vozi bez opterećenja a sa većom kadencom, pluća a ne noge su ono što prvo
posustane). Zatim se vratimo na uobičajeni režim. Posle odmora, kada se izduvamo, ponavljamo
istu stvar, itd. Tokom vremena će intervali u kojima možemo da vozimo pri većoj kadenci biti sve
duži, i noge će se navići da rade brže a da pri tome previše ne uznemiravaju pluća.

Još jednom: podizanje kadence je duži proces i traži strpljenje. Da je neka povišena kadenca trajno
osvojena i da je postala naša "radna" kadenca, znaćemo kada se tokom vožnje budemo opet setili
da izmerimo brzinu pedaliranja - ako je dobijeni rezultat veći od ranijeg, osvojili smo jedan stepenik.

Napomena: osim kada se radi na povećanju kadence, ne treba se navikavati - bar ne ako hoćemo da
steknemo dobru kondiciju - da pedale baš uvek okrećemo sa što manje napora. To treba sačuvati
još samo za teške deonice tokom putovanja, a inače je u pitanju greška u koju je posebno lako
upasti na mauntin bajku, gde su nam na raspolaganju jaki stepeni prenosa. Odreñeni napor treba da
postoji kako bi se noge, pluća i srce navikli da ne zabušavaju, inače nikada neće biti stvarnog
napretka u pogledu kondicije, i obolećemo od "sindroma mauntin bajka": spore vožnje uz brzo
verglanje na svakoj jačoj uzbrdici. To jeste efikasno, ali i naša putna brzina treba tokom godina da
napreduje, zar ne?

Izbor stepena prenosa

S obirom na prethodno rečeno, suština bi bila u sledećem: stepen prenosa treba birati tako da našu
uobičajenu kadencu (a koja je, je l' te, optimalno bar 80 - no ako nije tolika, onda kolika već jeste)
zadržimo konstantnom koliko god je to moguće, jer tada vozimo maksimalno efikasno i najmanje se
umaramo.

To znači da se pri promeni uslova na putu ne treba truditi da se održi brzina - nego kadenca. (Još
jednom: govorimo o turingu, sportska vožnja je nešto drugo.) A kadencu ćemo održati izborom
odgovarajućeg stepena prenosa. Kad naiñemo na uzbrdicu treba prebacivati u niže stepene prenosa
sve dok ponovo ne uspostavimo ravnotežu, odnosno dok ne doñemo do prenosnog odnosa pri kome
uz isti napor možemo da održimo našu uobičajenu brzinu obrtanja pedala.

(Za slučaj da ne snalazite: niži stepen prenosa je onaj u kome se pedale lakše okreću a bicikl ide
sporije; viši stepen prenosa je onaj u kome se pedale teže okreću a bicikl ide brže).

Brzina bicikla će pri tome naravno pasti, ali zato trošimo manje snage i održavamo ritam, što je
važno. Naravno, na svakoj oštrijoj ili dužoj uzbrdici ćemo pre ili kasnije doći do tačke na kojoj ni u
prvoj brzini (tj. u najnižem stepenu prenosa) nećemo moći dalje da se držimo ovakve taktike. No to
je viša sila, i tada nema druge nego da se zapne - kadenca će pasti, počeće obilnije znojenje.
(Orijentacije radi: ako je naša kadenca po ravnom 80, na oštrijim uzbrdicama bi trebalo da ipak
možemo da održimo 50-60.)

Kako onda najlakše savladati uzbrdicu?

http://www.ciklonaut.com/Kakovako/Kadenca.htm 4/18/2010 7:20:46 PM

Ciklonaut - Kadenca i stepen prenosa Page 3

lagano hvatamo zalet kad smo nadomak početka uzbrdice;

kad načnemo uzbrdicu koristimo zalet, a koncentrišemo se na kadencu: čim osetimo da ne
možemo da je održimo bez ulaganja većeg napora, menjamo stepen prenosa naniže
(posledica: idemo sve sporije)
ovo po potrebi ponavljamo sve dok imamo raspoloživih stepeni prenosa, tj. dok ne stignemo
do prve brzine. Ako je kraj uzbrdice još daleko, posle toga nam sledi dahtanje, ali ako je
uzbrdica bila kraća sasvim je verovatno da smo je na ovaj način već savladali, glatko i bez
većeg napora.

Još neka razmatranja

dvojica bicikista sa potpuno istim biciklima voze na nekom usponu.

prvi vozi u višem stepenu prenosa i sa kadencom od recimo 60;
drugi biciklista može da izabere jedan ili čak dva stepena niži prenos, a da to nadoknadi
kadencom od recimo 80 - i voziće istom brzinom kao i prvi, ali uz manji napor i utrošak
energije.

I nije u pitanju samo manji napor. Mnogi rekreativci vole da voze u visokom stepenu prenosa i sa
malom kadencom (da "melju", kako se to kaže u žargonu) jer im to deluje ozbiljnije i "sportskije".
No činjenica je da je ovo najbolji način da se unište kolena - samo mali broj ljudi ima dovoljno jake
ligamente i meniskuse da može godinama ovako da vozi bez posledica. Zato je takav način vožnje
bolje prepustiti aktivnim trkačima (ni kod njih nije previše čest) a brzinu "isterivati" povećanom
kadencom.

Napravite eksperiment: ako imate drumski bicikl sa klasičnim prednjim pogonom 52-42 a vozite sa
ekipom koja po ravnom drži prosek od oko 30km, prebacite lanac napred na manji zupčanik (42) a
nazad na zupčanik sa 15 zuba (ako imate prosečan rekreativni zadnji pogon, verovatno je to
"četvorka") i videćete da bez problema možete da pratite tempo sa kadencom od oko 90, a da pri
tome osećate minimalan napor na pedalama.

A sa mehaničke strane...

Pri izboru stepena prenosa treba izbegavati sledeće kombinacije:

a) veliki-veliki (napred najveći zupčanik, nazad najveći zupčanik ili onaj do njega)
b) mali-mali (napred najmanji zupčanik, nazad najmanji zupčanik ili onaj do njega).

Razlog je to što pri navedenim kombinacijama lanac ide ukoso a tada dolazi do većeg trenja i
habanja i lanca i zupčanika.

Za kraj

Za vožnju koja je efikasna u smislu potrošnje nergije i zamora nije najbitnija brzina kojom se
krećemo, nego kadenca. Zato stepene prenosa treba birati tako da kadencu što duže održimo
konstantnom i bliskom optimalnoj vrednosti.
*

Naravno, nećemo uvek želeti da štedimo energiju - često ćemo tokom vožnje poželeti da malo
forsiramo i oprobamo snagu i kondiciju. Tada prelazimo u režim sportske vožnje, a tu je pravilo
najčešće ovo: ako gore pluća - menjaj naviše, ako gore noge - menjaj naniže. (Ako gori i jedno i
drugo: treniraj više ;)

Ako imate nešto da dodate na ovu temu, ako želite nešto da dopunite ili ispravite - izvolite .

o Ciklonautu Turoteka Kako? Čekićara GPS Tekstovi Galerija Tr-fr Ukradeno Radnje Linkovi

© Ciklonaut, januar 2003.

http://www.ciklonaut.com/Kakovako/Kadenca.htm 4/18/2010 7:20:46 PM