Društvo:

Vojislav Šešelj
IDEOLOŠKI KONCEPT I TEORIJSKA PARADIGMA GLOBALIZMA
Postavljeno 18.01.2009
Globalizam kao novi oblik totalitarizma i njegovo praktično političko manife
stovanje
1. Politička suština novog svetskog poretka kao materijalizacije američkog pog
leda na svet i vizije sopstvene dominacije u njemu
Novi svetski poredak proklamovan je aktom zločina, uvodom u zločin i njegovi
m opravdanjem, povodom američke agresije na Irak 1991. godine, od strane tadašnjeg a
meričkog predsednika Džordža Buša Seniora. Označena je tako univerzalna politička, ekonomsk
i vojna hegemonija Sjedinjenih Američkih Država, nakon sloma bipolarnog svetskog si
stema i prestanka hladnog rata porazom i slomom Sovjetskog Saveza. Posle države Al
eksandra Makedonskog, Rimskog carstva, Napoleonovog i Hitlerovog evropskog poret
ka, čovečanstvo je po prvi put iskusilo poredak koji je zaista opštesvetski. U nedosta
tku ravnoteže snaga velikih sila ruše se osnovni principi međunarodnog javnog prava, a
cela organizacija Ujedinjenih nacija pretvara u instrument jedne države koja u po
tpunosti žrtvuje moral i humanizam, da bi trijumfovala nad istorijom, unišitila prav
du i čovekoljublje. Opstanak ljudske vrste doveden je u pitanje sebičnim interesima
glavnog kreatora industrijskog i tehnološkog progresa čiji su rezultati pretvoreni u
suštinsko sredstvo dominacije i obespravljivanja, uništenja kolektivne svesti nacij
a i autohtonih kultura. Kad su ljudi očekivali da su stvorene mogućnosti sveopšteg nap
retka, solidarnosti, miroljubive koegzistencije i odricanja od upotrebe sile u m
eđunarodnim odnosima, svet se odjednom našao u neviđenom haosu, organizovanom i dobro
smišljenom haosu, poretku haosa.
a) Svet je uzburkan jer Amerikanci najbolje love u mutnoj vodi
Sve ustaljene i vekovima negovane vrednosti dovedene su u pitanje, ali n
e protivrečnosti njihovog sopstvenog razvoja, nego spolja, veštački i brutalno. Vrhovn
i ideal je postala uspešna i plodotvorna laž. Metodologija manipulacija dovedena je
gotovo do savršenstva. Tehnologija je postala glavno sredstvo porobljavanja ljudi,
umesto da ih potpuno oslobodi i uspravi. Tako novi svetski poredak nije od svet
a stvorio celinu čiji se delovi međusobno odnose po unapred propisanim pravilima. Sa
da ne postoje nikakva stalna pravila. Jedino pravilo koje važi je poštovanje nepriko
snovenosti volje najmoćnijeg i aposolutna poslušnost prema toj volji. Ni njegova sil
a ni njegova moć nisu ni pod kakvom kontrolom. Ispoljavaju se u najogoljenijoj var
ijanti, puni sebičnosti, netrpeljivosti i sadizma prema svima koji su neposlušni, drže
do svog subjetkiviteta, individualiteta, morala, ponosa, časti i hrabrosti. Kao j
edina pravilnost ovde se iskazuje nemilosrdna kazna za svaku neposlušnost. Oblici
provođenja odmazde nekad su uređeni, a nekad neuređeni, zavisno od prilika i okolnosti
, dok se sistematičnost iskazuje samo u produkciji mržnje prema svima koji se suprot
stavljaju medijskim kampanjama satanizacije i demonizacije.
Stvarni ciljevi i suštinske vrednosti novog svetskog poretka više ili manje
uspešno se prikrivaju stalnim zaklinjanjem u slobodu i demokratiju. Slobodnim se s
matra samo ono što je poslušno, a demokratskim bezvoljno i nekreativno. Takav poreda
k se ne smatra univerzalnim zato što obuhvata celi svet, nego i zbog toga što preten
duje na potpuno objedinjavanje političke, ekonomske, kulturne i pravne komponente.
On je sveobuhvatan, dobro kontrolisan iz jednog centra, zapravo toalitaran. Ni
bezazlena dečija igra ne može da izmakne njegovoj kontroli i manipulaciji, težnji za i
spiranjem mozgova i njihovom programiranom razvoju. Međutim, taj centralni mozak m
oć je toliko opila da ga je učinila sklerotičnim. On nije u stanju da brzo razmišlja i o
smišljava, intelegencija mu je parcijalna i suviše praktična, jednoznačna, utilitarna. D
o sada su se civilizacije razvijale zahvaljujući kulturi, njenom napretku, procvat
u, interakcijama i integracijama među različitim kulturama. Današnja civilizacija nast
oji da uništi svu nasleđenu kulturu i stvori novu, veštačku. Istorija je pokazala da su
sve veštačke kulture vremenski bile kratkotrajne, neodržive, da ni svoje tvorce nisu n
adživljavale. Najupečatljiviji oblik takve veštačke kulture bila je nacistička, Hitlerova,
a za njom holivudska nimalo ne zaostaje po suštinskim karakteristikama.
Rušeći kulturne tekovine, civilizacija novog svetskog poretka priprema i sop
stveni slom. Uništila je već intelektualnost, estetiku i moralnost. Intelektualci su
pretvoreni u njene robote i deluju po zadatku. Vrednost nauke ne ceni se kvatum
om ili kvalitetom stečenog znanja, nego njegovom brzom aplikativnošću. Umetnost je zam
enjena kičom i šundom u ogromnim količinama, kao produktima takozvane masovne kulture,
vida negacije svake estetike. Etika je sistematski srozavana na svoju potpunu n
egaciju. Moralno je samo ono što je korisno, po uzoru na ono primitivno afričko plem
e u kome su antropolozi ustanovili da dobrom definiše kad ono pobedi susedno pleme
i otme mu žene i hranu, a loše je kad susedno pleme pobedi njihovo, otme im žene i hr
anu. Potrošačka civilizacija je upravo to. Ona je svesna da ne može baš celi svet tako b
esomučno i s tolikim intenzitetom trošiti. Zato je opravdano da troše samo odabrani, d
a se međusobno nadmeću u trošenju, a da ostatak sveta, njegovih pet šestina populacije,
ispašta. Tako je naučni i tehnološki progres, umesto da oslobodi čoveka i sve ljude, kre
nuo da uništava čovečanstvo. Dok većina umire od gladi ili jedva preživljava, manjina je r
azuzdana, pohlepna, nezasita, korumpirana, na sve načine iskvarena u materijalnoj
raskoši, lišena osećanja solidarnosti ili neizvesne budućnosti.
Protivrečnosti u svetu su tolike da zapadna civilizacija i ne može drugačije d
a opstaje nego kao preteća i grozna imperija. Ona obnavlja robovski sistem Rimskog
carstva. Samo je lance i okove osavremenila, učinila ih prividno ponošljivijim. Jed
an politički sistem funkcioniše u zapadnom svetu, prividno demokratski i s vladavino
m prava, a sasvim drugačiji politički sistem namenjen je ostatku sveta, poslušnički, mar
ionetski, sistem pljačkaških transmisija čija se pogubna priroda prikriva horskim zakl
injanjem u zapadnjačke vrednosne ideale. Čak se i nova, sveobuhvatna sinkretička relig
ija projektuje od strane konspirativnih svetskih vladara. Imperija se formira gl
umeći da to nije prikrivajući svoju prirodu. Ona želi da bude voljena i opšteprihvaćena, a
li kao pogonsku snagu ljubavi ona koristi samo strah i obmanu. Strah je namenjen
svesnim, razumnim, inteligentnim, a obmana glupim i lakovernim. Poput svih pret
hodnih, i američka imperija želi da bude svemoćna, neprikosnovena, bez ikakve konkuren
cije. Ona bi da se ovekoveči, da obeleži kraj istorije, da bude konačna državna tvorevin
a.
Uvodi se i nova politička terminologija. Svi potčinjeni se “ohrabruju” da budu b
espogovorno poslušni. Jedna moć je prvo suzbila sve ostale, ali onda i njihove ostat
ke pretvorila u sopstvene instrumente za obavljanje prljavih poslova, kako bi sa
ma ostala medijski neukaljana, u javnom mnjenju nepokolebana. Vera u razum i naučn
o osmišljen napredak čovečanstva pretvorila se u svoju suprotnost naučno usavršenim i sofi
stifikovanim oblicima porobljavanja. Nauka i tehnika ne samo da nisu pobedile zl
o, nego su se pretvorile u njegova najstrašnija oruđa. Moralni razvoj nije pratio na
učno-tehnološki, a ubrzo su nauka i tehnologija u moralu počele da gledaju samo iracio
nalnu barijeru. Svest o slobodi se degenerisala i izvitoperila. Jakom i moćnom ne
treba moral, a kulturne i civilizacijske tekovine mu samo nelagodu stvaraju. On
nastoji da moralne sudove prekomponuje, kulturne i civilizacijske tekovine preis
pita i novim tumačenjem svojim ciljevima prilagodi, a slobodu svodi na pretvaranje
, glumljenje dobrovoljnog prihvatanja nametnutog obrasca ponašanja kao objektivne
nužnosti.
Svaka imperija na vrhuncu moći kao da predoseća svoj skori slom i to je čini k
rajnje nervoznom i beskruploznom. A celi Zapad je već dugo u krizi, sveopštoj i nesa
vladivoj. Kriza se ispoljava u političkoj, moralnoj, ekonomskoj, religijskoj, umet
ničkoj i porodičnoj sferi. Sve je u procesu raspadanja, a svežih ideja već decenijama ne
ma. Umetnost, religiju i ideologiju odavno objedinjava satanizam, masonska konsp
iracija i šablonsko tumačenje događaja i pojava, uzroka i posledica. Povlađuje se najpri
mitivnijoj svesti da bi se što lakše savladalo ono što intelektualno štrči, što preti da bi
umno i racionalno moglo da objasni, razgoliti i prevlada postojeće. Današnji američki
film, muzika, javni mediji i književnost upravo izražavaju taj primitivni duh masovn
e zabave kao zamene za istinski duhovni razvoj. Obnavljaju se misticizam, sujeve
rje, astrologija i slični oblici manipulacije masama koji redovno i nepogrešivo računa
ju na ljudsku glupost, neobrazovanost, lakovernost i brzopletost. Sistematski ne
red u društvu jednostavno podrazumeva haos u ljudskim glavama, izbegavanje intelek
tualnih napora i podleganje uprošćenoj slici sveta i idealizaciji postojećeg poretka.
Međunarodni privredni sitem koji karakteriše neprevladiva disproporcija manj
ine bogatih naspram ogromne većine beznadežno siromašnih i sve izraženija eksploatacija
drugih od strane prvih, u planetarnim razmerama, razvio se mnogo pre proklamovan
ja novog svetskog poretka, ali predstavlja njegovu suštinsku podlogu. Prvobitnu ka
pitalističku eksploataciju unutar jedne zemlje i na tome zasnovanu klasnu diferenc
ijaciju unutar društvene strukture zamenila je klasna stratifikacija između država sup
errazvijenog i nerazvijenog sveta. Osnovne socijalne protivrečnosti zapadnih zemal
ja uspešno se premošćuju visokim prosečnim životnim standardom koji one postižu sve intetnz
vnijom pljačkom ekonomski siromašnih naroda i država, otimanjem njihovih sirovinskih r
esursa ili najmom krajnje jeftine radne snage. To se ne postiže realizacijom konce
pta slobodnog tržišta, koje se redovno proklamuje, nego beskrupuloznim monopolizmom,
finansijskim špekulacijama i zelenaškim kreditiranjem, ali najviše podmićivanjem lokaln
ih ekipa političke vlasti.
b) Apsolutna država kao izraz totalitarne političke volje
Proces društvene i političke integracije čovečanstva, zbog ogromne disproporcije
ekonomskih uticaja i vojne moći pojedinih država, nije se kretao u pravcu univerzal
ne svetske zajednice nezavisnih i suverenih država i naroda. On je postepeno izgrađi
vao striktno hijerarhijski uređen međunarodni politički sistem koji pred našim očima dostiž
nivo planetarne imperije u kojoj je najmoćnija država apsolutni gospodar, tvorac pr
ava i morala, tumač postulata dominirajuće političke ideologije, njenog sistema i meri
la vrednosti. Viševekovno određenje suverenosti kao osnovnog državnog atributa, dovodi
se u pitanje neprikosnovenom hegemonijom supersile kojoj smeta sve što želi da osta
ne samostalno, autohtono i nacionalno. Takva situacija će trajati sve dok se ne ob
novi bar bipolarizam, mada bi najpoželjniji bio multipolarizam, jer bi to eliminis
alo međunarodni pravni i politički sistem skrojen po meri interesa jedne države. To ne
može sasvim ukinuti ekonomsku eksploataciju i političko porobljavanje, ali pruža bar
minimalnu šansu za alternativu, koja u konceptu novog svetskog poretka jednostavno
ne postoji. Tamo gde su hegemonija i dominacija dovedene do apsoluta poredak ne
može biti dugoročno stabilan. Umesto protivrečnosti koja postoji usled međusobne konkur
encije velikih država, pojavljuju se kao primarni antagonizmi unutar hijerarhijsko
g sistema u kome jedna sila totalno dominira. Ono što se podrazumeva u pojedinačnom
političkom sistemu i pravnom poretku bilo koje demokratske države – postojanje opozici
je i njene parlamentarne institucionalizacije, u totalitarno osmišljenom novom sve
tskom poretku najveće je svetogrđe. Tu se smatra i otvoreno pokazuje da su u obračunu
sa oponentima sva sredstva dozvoljena. Svet se dovodi u stanje postojanja samo j
edne, suverene političke volje, koja ne samo da nema konkurencije, nego ne trpi ni
razmišljanje o eventualnoj alternativi.
Da međunarodni sistem država zaista prerasta u svetski poredak, svedoči činjenic
a da vodeća sila kroz međunarodne organizacije kreira opšte pravne norme i sprovodi sa
nkcije za njihovo kršenje. Oblik kreiranja i sankcionisanja je dosledno autokratsk
i i autoritaran, a po težnjama za jednoobraznom sveobuhvatnošću totalitaran. Potčinjavan
je svih dosadašnjih subjekata međunarodnog javnog prava ne samo da se podrazumeva, n
ego se zahteva i pravi ceremonijal, bolje rečeno ritual, iskazivanja dobrovoljnost
i u tom prihvatanju. Naravno, “dobrovoljnost” je posledica straha zbog pretnji odmaz
dom u slučaju neslaganja ili suprotstavljanja. Mogućnost kažnjavanja je zasnovana na m
onopolu organizovane fizičke sile kojom glavna država raspolaže i koje se već uspostavlj
a, mada je još daleko od toga da bude potpun. Države koje još nisu postale žrtve tog por
etka iskazuju spremnost da sarađuju u provođenju sile nad neposlušnim ili se povlače u p
asivnu uzdržanost. To Amerikancima pomaže da nasilničko provođenje svojih sebičnih interes
a legitimišu postignutim “konsenzusom” unutar međunarodne zajednice. Takav oblik mimikri
je im se veoma svideo pa je postalo uobičajeno da svoju volju već redovno javno prom
ovišu kao stavove međunarodne zajednice.
Nametanjem takvih principa pojedinačnim državama se negira svojstvo glavnih
subjekata međunarodnih odnosa i ono prenosi na međunarodne organizacije i institucij
e kolektivne bezbednosti, kako se u poslednje vreme javnosti predstavlja najagre
sivniji vojni pakt, formiran posle Drugog svetskog rata. Amerikancima je tako la
kše da sopstvenoj volji navuku ruho kolektivnog duha. Na taj način željena univerzalna
politička organizacija čovečanstva u praksi deluje po načelima razbojničke bande u kojoj
glavni bandit ne ugnjetava samo mirne građane, nego i svoje saučesnike u razbojništvu,
bar po pitanju nejednake raspodele prigrabljenog plena. Ni opštepravne norme, mak
oliko bile precizno formulisane, nemaju nikakav suštinski značaj ako nisu u svakom t
renutku saglasne sa američkim imperijalnim interesima i političkom voljom vašingtonske
 administracije. Uspostavljena je svetska tiranija kakva nikad ranije nije posto
jala u celokupnoj istoriji čovečanstva. Država tiranin pribavila je sebi monopol legal
ne primene sile u međunarodnim odnosima, a istovremeno drugim državama negira osnovn
o pravo upotrebe sile u unutrašnjim odnosima kao glavno svojstvo suvereniteta. To
je Sjedinjene Američke Države pretvorilo u glavnog međunarodnog teroristu, monopolsku
terorističku organizaciju koja svoju realnu snagu, silu i moć ubrzano pretvara u međun
arodno javno pravo, a poslušnost svih drugih država u pravno sankcionisanu dužnost.
Sasvim je prirodno da Amerika teži da prikrije pravu suštinu sopstvene hegem
onije i dominacije nad celom planetom, pa se njeni ideolozi trude da novi svetsk
i poredak predstave kao, napokon, uspostavljanje principa vladavine prava u međuna
rodnim odnosima, sistema u kome jači štiti slabije, kao i stanja u kome će Povelja Uje
dinjenih nacija posle toliko decenija zanemarivanja biti u celosti primenjena. A
merički predsednik Džordž Buš 1990. godine, ushićen padom Berlinskog zida i slomom Varšavsk
g pakta, a spremajući agresiju na Irak, novom svetskom poretku pripisao je načelo mi
rnog rešavanja sporova među državama, nove načine saradnje među nacijama, solidarno suprot
stavljanje agresiji, smanjenje svetskog naoružanja i nadziranje njegovih stokova,
kao i pravično postupanje međunarodne zajednice prema svim narodima. U praksi, obesm
išljeno je postojanje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija strahom drugih velikih
sila da ulažu veto na odluke koje protežira Amerika, pretvarajući taj organ u sopstve
ni instrument nametanja svojih parcijalnih interesa i sistema vrednosti čitavom sv
etu. Slavodobitno je Buš saopštio da je Americi pobeda u hladnom ratu jednostavno na
metnula odgovornost za sudbinu celokupnog čovečanstva. Amerikanci su potom prosto za
trpani floskulama o njihovoj uzvišenoj svetskoistorijskoj misiji šampiona demokratij
e.
Partikularni američki nacionalni interesi (mada tu i ne postoji nikakva na
cija po tradicionalnom evropskom shvatanju tog pojma, nego je reč o konglomeratu n
ajraznovrsnijih nacija u kome vodeću ulogu imaju potomci zapadnoevropskih doseljen
ika, posebno anglosaksonskih) zaodevaju se u ruho vrednosti zapadnjačkog liberaliz
ma i demokratskog pluralizma. Jedna velika sila sebe sada vidi u ulozi demijurga
svetske istorije smatrajući sadašnji globalni odnos snaga večnim i nepromenjivim. Kao
glavne prepreke u tome ona vidi suverene nacionalne države koje su već samim svojim
postojanjem neuklopive u američki civilizacijski model, koji se samo verbalno zas
niva na liberalnoj političkoj demokratiji, tržišnoj ekonomiji i poštovanju ljudskih prav
a, posebno prava rasnih, etničkih, verskih i drugih manjina, u čemu sve veću ulogu igr
a isticanje prava homoseksualaca i pitanja polnosti kroz zaista ravnopravan društv
eni tretman crnaca, Latinoamerikanaca i Azijata u sopstvenoj socijalnoj sredini.
Dobro bi bilo da pokažu na delu kako u Americi funkcionišu koncepti široke autonomije
i specijalnih statusa, odnosno, konfederacija i labavih federacija. U Americi j
e sve na prodaju, pa i demokratija. Svaka politička funkcija dostupna je samo onom
e ko ima dovoljno novca, odnosno podršku najmoćnijih ekonomskih i finansijskih korpo
racija. Čak je i korupcija institucionalizovana kroz sistem kongresnog lobiranja.
Masovni mediji su do kraja ideologizovani, neobjektivni, kontrolisani i instrume
ntalizovani kao glavno sredstvo manipulacije i produkcije podaničke kolektivne sve
sti obezličene mase građana. Vest je roba i njena vrednost nije u stepenu istinitost
i ili pouzdanosti, nego u mogućnosti dobre prodaje na tržištu. Tu moral u potpunosti o
dstupa pred korisnošću i ciljnošću. Mediji su striktno ideološki i propagandno sredstvo vl
asti po svim bitnim pitanjima. Sloboda medija je moguća samo u onim sektorima u ko
jima je vlast nedovoljno zainteresovana za postizanje uniformisanog mišljenja. Čak i
u sferi vere se protežira ideologizovana varijanta takozvanog humanističkog ekumeni
zma ili sinkretički koncept civilne religije, kako bi se ljudska duša što bolje okoval
a, da bi joj se svest lakše kontrolisala. Međutim, pošto “lonac za topljenje” raznih etničk
h grupa, kultura i civilizacija u osnovi nije uspeo, Ameriku tek čeka unutrašnji suk
ob civilizacija.
Misionarska predrasuda o istorijskom pozivu zapadnjaka da civilizaciju s
ve druge narode i države u praksi je proizvela kulturni imperijalizam i u krajnjoj
instanci vladavinu američke pseudokulture. To je bio dragoceni dodatak ekonomskoj
i finansijskoj snazi, vojnoj sili i vrhunskoj tehnologiji. Ipak, posle vrhunca
moći koji je postignut pobedom u hladnom ratu, neminovno počinje pad dominacije zapa
dnjačke civilizacije. Kao glavni izazov pojavljuju se istočni narodi, posebno Kinezi
, koji imaju najdinamičniji razvoj i uporno čuvaju sopstvenu nezavisnost. Kineska st
opa privrednog rasta najviša je na svetu, a kineski narod nije sklon neograničeno ra
sipništvu potrošačkog duštva, ne pokazuje sebičnost i samoživost, a poseduje visok stepen r
dne discipline. Ali, izazov američkoj samoživosti sve više će predstavljati i Rusija, Ja
pan, Indija i arapske zemlje. Ukoliko ih Amerika ne uništi, predstoji joj da u dog
ledno vreme pred njima kapitulira, jer su neke od njih već pokazale da su mnogo sp
osobnije u provođenju sinteze delotvorne ekonomije, tehnološke ekspanzije i duhovnog
osmišljavanja ljudskog života i društvenih procesa.
v) Tiranija nije nikakva garancija sigurnosti tiraninu
Uspostavljanjem planetarne tiranije Amerikanci su do krajnjih konsekvenc
i doveli koncept dominacije zapadne civilizacije i njene uloge neprikosnovenog h
egemonističkog misionara u sferi ideološkog pogleda na svet i kodeksa moralnih vredn
osti, političkog projekta liberalne demokratije zasnovanog na individualizmu kao p
rivilegiji odabranih, ekonomskom konceptu slobodne konkurencije, neracionalne pr
oizvodnje i besomučne potrošnje, dajući joj završnu socijalnopatološku formu sigurnog nago
veštaja skorog kraja. Prokletstvo svojevremenog krvoločnog i sistematskog genocida n
ad severnoameričkim Indijancima, kao i obnova ropstva otmicama afričkog stanovništva,
uspravlja se kao egzistencijalna pretnja savremenom čovečanstvu. Čovečanstvo tu pretnju
mora da savlada ili će potpuno propasti. Ali, istorija se u konačnom vidu ironično našal
ila sa akterima pretnje, jer koja god varijanta prevagne oni su sigurno osuđeni na
slom. Biće temeljito poraženi i ako pobede i ako izgube u tom planetarnom sudaru. A
merici je uspelo da pruži zaokruženu sliku naličja evropske kulture, koju je stari kon
tinent vekovima pokušavao da sakrije jer je predstavljala fundamentalnu negaciju s
ame ideje slobode kao generičkog bića čovekovog. Amerika se neprekidno trudi da blagov
remeno uoči, prepozna i neutrališe neprijatelje širom sveta, ali joj nikada nije pošlo z
a rukom da u samoj sebi prepozna svog najvećeg neprijatelja i najopasniju pretnju
egzistenciji sopstvenog naroda, građana u čije se interese ritualno zaklinje.
Ekspanzijom multinacionalnog kapitala Amerikanci su najintenzivnije Evro
pu kolonijalizovali, dok su ostatak sveta gurnuli u neverovatno dužničko ropstvo. Kr
editiranje u formi pomama pre nekoliko decenija dostiglo je tolike razmere, da j
e opasnost od iznenadnog embarga na vraćanje dugova većine prezaduženih zemalja slomil
a celi svetski bankarski sistem u kome Amerikanci, bez ozbiljnijeg rivala, vode
glavnu reč. Ogromna količina sveže odštampanih američkih dolara odavno nema apsolutno nika
kvo realno pokriće, osim slepe vere vlasnika da u rukama zaista drže opipljivu vredn
ost. Kakva se tek tempirana bomba krije u tonama američkih državnih obveznica čije štanc
ovanje i emitovanje neodoljivo podseća na obrazac poslovanja takozvanih piramidaln
ih banaka. One veoma uspešno posluju privlačeći sve veće finansijske uloge i potkrepljuj
ući ih primamljivim kamatama što stvara iluziju finansijskog čuda, dok u jednom trenut
ku grupa većih poverilaca ili štediša ne dođe na šalter da naplate svoja potraživanja podno
eći gomilu lepo dizajniranih papira. Na tako nesigurnim i krhkim temeljima zasnova
n je masonski projekat vladavine svetom, proklamovan već na prvoj novčanici od jedno
g dolara, ukrašenoj tradicionalnim simbolima ove konspirativne organizacije intern
acionalnog karaktera.
Ropstvo potire sve ljudske, društvene i kulturne razlike, pa tako predstav
lja idealni status za one nad kojima se vlada. Mravinjak ili košnice su idealan uz
or. Ljudi su mravi ili pčele radilice. Njihovo je da izgaraju na poslu, da dobiju
koliko im je potrebno za hranu, individualnu ili kolektivnu relaksaciju oblicima
obezduhovljene masovne zabave, ali je suština u maticama i matičnjacima. Njima je s
ve podređeno, i oni su izraz postignutog jedinstva volje i akcije, subjekti hegemo
nije i dominacije, ovlašćeni sprovodnici zamisli Velikog arhitekte univerzuma, čuvari
njegovih tajnih znanja i parapsiholoških moći. U tu svrhu se misaono uniformišu ljudsk
e ličnosti, unifikuje se pogled na svet i stav prema životu, ali i pravi sve veći rask
orak između idealizovane slike stvarnosti i društvene budućnosti u odnosu na ono što se
zaista dešava ispod površine. Ideologija individualnog posedovanja trudi se da čoveku
uništi interes za sticanjem znanja samo znanja radi, kao i svih oblika kritičkog raz
mišljanja. Zaokupljenost nametnutom potrebom stalnog rasta proizvodnje i potrošnje d
ovodi u pitanje ljudsku personalnost na polju dokazivanja, iskazivanja i usavršava
nja ličnog i kolektivnog duhovnog identiteta.
Svetski kapitalizam je odavno celovito izmenio svoju provobitnu prirodu.
Osnovni oblik esploatacije nije više prisvajanje viška vrednosti koji je nastao u p
rizvodnji, nego manipulisanje dolarom kao svetskom valutom, kreditiranje, subven
cionisanje, manipulisanje trgovinskim olakšicama, stimulacijama i preferencijalima
, zapravo dirigovanje robno-novčanim tokovima. Dogodilo se upravo ono čega su se tra
dicionalni ekonomisti užasavali već kao same mogućnosti, koja ih je podsećala na višak vre
dnosti ostvaren krađom, pljačkom, prevarom itd. Kapital se danas najbolje oplođuje nad
mudrivanjem i obmanjivanjem, pritiscima i ucenama, ali i tako stečen profit uvek i
ma negde materijalno uporište u realnoj vrednosti. Mahom se radi o otimanju kore h
leba iz usta čoveka koji ne zna ni ko mu je to oteo ni šta ga je, zapravo, snašlo. Zat
o se sa najvećim entuzijazmom progone i onemogućavaju oni koji progledaju, shvate ve
liku obmanu i pokušaju da se oslobode iz nepodnošljivih kandži njenih aktera.
Spoljašnji američki sjaj, potenciran agresivnim i sinhronizovanim nastupom s
vih vidova dirigovane popularne kulture, uspeo je da fascinira naivne, lakoverne
i glupe, ali takvi su u jednom trenutku predstavljali većinu čovečanstva. Zato je buđen
je i otrežnjenje danas tako bolno i neprijatno. Da tragedija bude veća, fascinaciju
nije izazavala kvalitetna čokolada, nego privalačni šareni omot u kome je zapakovana i
napadna televizijska reklama koja je promovisala beskrajnim ponavljanjem, dok l
judi nisu počeli da reaguju po nekom psihološkom mehanizmu koji neodoljivo podseća na
poslovični Pavlovljev refleks. San o meterijalnom bogatstvu suspendovao je izvornu
ljudsku duhovnost i čovekovo shvatanje sreće kao beskrajne dobrote, svoje i tuđe. Na
svu sreću, kritička samosvest kao osnovna odlika inteletualnosti morala je kad tad d
a se obnovi i dovede u pitanje nametnute veštačke vrednosti da bi doprinela obnovi o
riginalne ljudskosti. Mada su u tom, još uvek neravnopravnom, sudaru sa dekadentno
m civilizacijom, preovlađujuća osećanja psesimizma, nada u promenu razgoreva se, ispočet
ka kao usamljena iskra, sad već kao nešto jači plamičak upozorenja i stimulisanja da se
potencijalna energija zabrinutosti pretoči u plodotvorni aktivizam koji neće podleći p
ropagandnim obmanama i uigranim tehnikama manipulacije. Ako svoje početne dileme b
rzo ne zameni svestranim kritičkim traganjem za mogućim alternativama, pesimizam može
biti i kontraproduktivan, vodeći u apatiju besnađa i rezigniranosti. Najgore bi bilo
masovno osećanje i stav prema kome je ionako sve propalo pa je svaka borba uzalud
na, unapred osuđena na neuspeh i novo razočarenje.
Pošto je američki kulturni kolektivni duh razoren relativizacijom morala i n
jegovih vrednosnih sudova, degeneracijom obrazovanog sistema, zaglupljivanjem lj
udi elektronskim medijima do srozavanja na nivo idiota u političkom i etičkom pogled
u, kretena u pogledu ličnog digniteta i samosvojnosti, debila u pogledu kvantuma z
nanja kojim raspolažu i želje da se ono neprekidno povećava i usavršava, verovatno je po
trebna neka vrsta šok-terapije da bi se izazvao preokret u ljudskim glavama i čovek,
koji je nekad bio misaono biće, opet naterao da razmišlja i polomi okove anitukultu
re, pseudokulture ili potkulture, kao oblika varijacija masovne kulture u desoci
jalizovanoj praksi. Da ne bi nihilizam zaista trijumfovao i označio definitivni kr
aj čovečanstva, potrebno je odmah uzdrmati globalizam kao njegov najmoderniji deriva
t i najuspešniji vid mimikrije pod plaštom propagiranja vrednosti liberalne demokrat
ije kao univerzalnih i nezamenjivih. Samo, da li je uopšte moguće izazvati takav pre
okret u glavama ljudi čiji su mozgovi nekoliko decenija izlagani pogubnom dejstvu
rok-muzike, na primer. Ta muzika kao da je stvorena da, delujući na podsvest, pods
takne na ispoljavanje namračnijih i najnižih karakteristika ljudske ličnosti, da probu
di neku animalnu sklonost ka parazitizmu, s kojim se već kamena sekira obračunavala.
Funkcija roka je da razori ljudsku emotivnost i redukuje moždani potencijal, da p
odstakne sklonost lenjosti, dangubljenju, bilo kom obliku asocijalnog ponašanja. O
dsustvo svakog osećaja za estetiku, prvenstvo daje čistom ritmu, ritmu koji je sam s
ebi svrha i ujedno vizija sveta narkoticima prezasićenog mozga. Nedostatak sluha i
elementarnog muzičkog uskusa nadoknađuje se nesnosnom bukom čija je uloga da izazove
trans, svojevrsnu izolaciju od realnog sveta, uz postizanje neke vrste surogata
seksualne želje, njene orijentacije u protivprirodnom pravcu, u svakom slučaju. Kole
ktivna masturbacija kao da dovodi do nekog delirijuma kolektivnog orgazma, koji čo
veka pojedinaca lišava prirodnosti i stvarnih ljudskih potreba, pretvarajući ga u ro
ba ritma od koga na kraju eksplodira mozak, kako je to, verovatno sasvim slučajno,
obrađeno u jednom filmu iz, inače, imbecilnog serijala “Noć veštica”. Osnovni cilj koji se
ovakvom kvazimuzikom postiže je pretvaranje ljudi, pojedinaca sa izaraženom individu
alnošću, u amorfnu masu psihodeliričnih ovisnika. Pokazalo se da je to idealan recept
za neproduktivno pražnjenje prirodnog mladalačkog bunta, od koga su uvek strepele st
arije generacije u uslovima društvenih kriza i u prelomnim istorijskim vremenima.
Urnebesna muzika se propisuje kao terapija za socijalno nezadovoljstvo, lične i ko
lektivne frustracije.
Primarni zadatak je da se ispiranjem mozga čovek liši sopstvene duhovne i mo
ralne individualnosti, a sekunadrno se postiže nestajanje čak i telesnog i polnog id
entiteta, ljudi se pretvaraju u testo pogodno za mešenje svih vrsta peciva. Dobrov
oljno se tome podvrći predstavlja, verovanto, vrhunac savremenog mazohizma, ravan
nekadašnjem stavljanju glave u lavlju čeljust. Najuspešniji je onaj ko najbrže izgubi pr
isustvo samosvesti, prisebnost, ko se temljito izoluje od stvarnosti, transcendi
rajući u fantaziju i kolektivnu histeriju. Duševno zdravlje je nepodnosivo opterećenje
, suvišan luskuz, dok je dobrovoljno raspamećivanje vrlina koja se najviše ceni. Život j
e pretvoren u besmisleno klaćenje i valjanje. Melodija krikova i urlika u čoveku bud
i praiskonsku zver, čiji lik se pojavljuje kroz grimasu sladostrasnog bola i histe
ričnog smeha. Usmereni zraci raznobojne svetlosti, koji se emituju u ritmu normaln
om uhu krajnje neprijatnog zvuka, svemu tom izražavanju animalnih instinkata i nag
ona daje posebnu draž, ako je mozak pritom dovoljno alkoholisan ili natopljen drog
om halucinogenog dejstva. Nije nimalo slučajno što su dve najopasnije i široko primenj
ene droge veštačkog porekla, nastale u laboratorijama bezdušnih gospodara sveta. Pošto i
rok-muzika ostvaruje narkotičko dejstvo u mozgu koji se od nje prirodno brani odr
eđenim hemijskim reakcijama, čovek je dvostruko drogiran, čak i zavisnik od muzike koj
a mu je u normalnom obliku, kao umetnost, duhovna potreba. Takav oblik kvazikult
ure i pseudoumetnosti postizanja ljudskog zadovoljstva na uštrb čovekove ličnosti i nj
ene duhovnosti, sasvim prirodno prati takozvana brza hrana koju i sami Amerikanc
i zovu smećem, zašećerena vodica s malo stimulativnog narkotika na bazi koke, koji stv
ara naviku i prosto tera da se čaša za čašom ispija itd. I način odevanja tome je prilagođe
, izgled, frizura, kućni ljubimci, po principu što ekstravagantnije to novom modnom
trendu primerenije. Seksualna usmerenost tu više nije stvar prirode, zdravlja ili
pameti, nego pitanje slobodnog opredeljenja, poput učlanjivanja u političke partije.
Na sve strane prosto bujaju verske sekte čija se asocijalnost manifestuje kao aps
olutna socijalnost, totalna društvenost koja podrazumeva obezličenje ličnosti, ideolog
ija takozvanog novog doba lansirana je da bi provela potpunu dehumanizaciju međulj
udskih odnosa kroz maksimalnu manipulaciju i instrumentalizaciju.
Tako je Amerika prvo socijalno i psihološki razorila sopstvenu populaciju,
problematizujući joj sve vrednosti na način koji ne vodi njihovom usavršavanju nego d
estrukciji. Temeljito ugrozivši celi svet, Amerika je pokazala da mu predstavlja g
lavnu pretnju po njegovu budućnost, ali je sistematski stvarala uslove i za svoj p
redstojeći definitivni slom. Da paradoks bude veći, ona je to postigla uništavajući drug
e. Pored Koreje, Vijetnama, mnogih drugih azijskih, afričkih i latinoameričkih zemal
ja gde se, kao logistička priprema projekta novog svetskog poretka, manifestovala
srž američke politike nasilja i destrukcije, paradigmatični primeri praktične realizacij
e američkog koncepta planetarne slobode i globalne demokratije predstavljeni su kr
oz genocidnu zavojevačku politiku protiv srpskog, iračkog i palestinskog naroda. Kad
je celi svet posle hladnog rata sa olakšanjem očekivao smirenje i duži predah po pita
nju stalnih političkih i vojnih konfrontacija, Amerikanci su međunarodnu scenu ponov
o uzburkali, pokazujući da se u mutnoj vodi njihova politika hegemonije i dominaci
je najbolje snalazi. Svoju totalitarnu političku volju sada otvoreno promovišu kroz
koncept apsolutne i univerzalne države, ali pri tome ne mogu da sakriju unutrašnju k
licu samodestrukcije koju nosi američki način života. Izgubili su iz vida drevni, antičk
i nauk političke filozofije da tiranija ni vrhovnom tiraninu ne predstavlja nikakv
u garanciju sigurnosti. Naravno, jasno nam mora biti da nijedna tiranija neće sama
, svojom voljom, propasti. Zato je uporno moramo, svim sredstvima, dovoditi u pi
tanje, a, prema tome, vodeći intelektualni pregaoci čovečanstva imaju pred sobom široko
polje stvaralačkog kritičkog angažovanja i šansu da dokažu da na dugu stazu politika nema
nikakvih šansi u konfrontiranju sa razumom, savešću i moralom.
prof. dr Vojislav Šešelj
A EVO I DO SADA PRISTIGLIH KOMENTARA:
Ocena članka
Prosečna ocena: 4.88
Glasova: 17
 16 komentara
Komentari su vlasništvo osobe koja ih je postavila. Nismo odgovorni za nji
hov sadržaj.
1. Re: od Milorad (miloradbogdanovic@yahoo.com) u 18.01.2009
Cast mi je da se zahvalim umnom covjeku na stivu iz udzbenika djacima ko
ji zele da kroz lavirint dodju do istine.
Nisam do sada procitao ovako sazet, poucan i uceno vrijedan clanak, koji
sa jacinom rusi medijsku torturu.
Nevjerujem da ce ovu lektiru procitati bas oni koji su glavu gurnuli u p
jesak, mozda sto hrabrosti nemaju plaseci se imena autora. Da je moje ime zamjen
jeno Vasim , plovak bi potonuo, al ovako, ovo ce sa ushicenjem procitati ucenici
Vasi i drugima pricati.
2. Re: od Vule u 18.01.2009
Šta si hteo da kažeš Vojvodo?
Da se na zadužujemo bez preke potrebe, jer dužan nije slobodan. Da ne prodaj
emo očevinu da bi otišli na more u Grčku. Da rađamo decu i vaspitavamo u pravoslavnoj Ve
ri i srpskim običajima. Da im kažemo da u školi uče lažnu,falsifikovanu srbsku istoriju i
da Darvinove ribe nisu dobile krila pa poletele, a majmunu nešto krcnulo u leđima pa
postao čovek. Da ne gledamo glupe serije RTS i Holivuda. Da se držimo dalje od ekum
enista i lukavih jezuita. Da čuvamo porodicu i familiju. Da pazimo i poštujemo rodit
elje, živimo skromno...Pa dobro srbski viteže, probaćemo, možda nam se i posreći. Mada, mr
ka kapa, gde se god okreneš isto - ogrebi i zaj..
3. Re: od Milan u 18.01.2009
Dolazi Vojo,ovi unistise sve za saku Judinih srebrenjaka. Sada je na red
u selo. Otimaju razbojnici i ispiraju mozak omladini. Kakvi su se odrodi ispilil
i ispod komunjarskog sinjela.
4. Re: od Tragalac u 19.01.2009
Sa ovim člankom i razmišljanjem je izašao iz ZATVORA, niko ne može uhapsiti slob
odan duh čovečiji.
Bravo !
5. Re: od marko u 19.01.2009
Pa da, gospodin Vojvoda je kao i uvek SUVA TEORIJA i konstatacija šta to n
ije dobro.
Uvek samo deo PROBLEMA, ali nikada deo REŠENJA.
Šta to nudi osim sebe i radikala PONOVO na vlasti ?
Ovo je dobro univerzitetsko predavanje, ali nam je dosta predavanja, priča
, obećanja, ...
Koje rešenje, kako do njega,... ?
Ovako ... još malo pa ništa.
6. Re: od Ragaconi u 19.01.2009 Marko
Najbolje da pitaš Acu i Tomaša, eventualno tadića, za rešenje, jer oni se brinu
za narod i državu, rade i rešavaju naše probleme, a ako te neko samo takne, eto dače i šut
e da te brane!
7. Re: od Tragalac u 19.01.2009 g. Marko
Šta god da bude od ovih može samo biti bolje ili dajte predlog, koga drugog?
da nije možda LDP ?
8. Re: od Vule u 19.01.2009
Kroz našu istoriju bilo je dobrih i loših vladara i vlada, ali su Srbi sve u
spevali da "pozlate". Kob trenutka je što su ovi sadašnji odrodi nadneli sekiru dire
ktno na koren. Sve, kako Milan reče za šaku srebrenjaka. Uništavaju sistematski Vojsku
, privredu, selo, porodicu, Crkvu (misle svesti na običnu ustanovu),u udžbenicima is
torije proturaju da su Šćipeti,odnosno Šiptari starosedeoci Iliri a mi nekakvi doselje
nici sa Karpata. Šta je sa tomom vodećeg ruskog istoričara Ustinova iz 1780. godine dg
e dokazuje da su svi Sloveni od Srba? Sve je sklonjeno. Vatikan i Hrvati nam štamp
aju knjige za decu. Tragedija kao završni čin drame. Ne treba mnogo očekivati ni od Šešelj
a, on jeste intelektualni gorostas, ali su ga umorili. Svako od nas treba da se
okrene oko sebe i učini nešto dobro za svoj narod i Otadžbinu, ne čekajući "velikog" vođu.
akle iz malog u veliko. Samo tako i nikako drugačije ćemo rasterati tamne oblake koj
i su se nadvili nad našom Državom, jer malo rukah, malena i snaga.
9. Re: od Marko u 19.01.2009 Tragaocu,
Bolji od OVIH i trenutno najbolji su Toma, Aca, Boža ( Delić naravno ) i pos
ebno Jorgovanka kao oličenje SRPKINJE i čoveka.
Karlovac-Karlobag .... i ostala Vojina maštanja su prevaziđeni odavno.
Šešenju niko ne spori um, ali ...
10. Re: od Dušan Nonković (dusan.nonkovic@gmx.de) u 19.01.2009
Ceo problem se sastoji u tome da se krupni kapitak oteo ne samo demokrat
skoj kontroli već kontroli uopšte i postao monopolom nad novcem sila za krojenje i u
pravljanje svetske politike u interesu ostvarivanja ličnih interesa odnosno kontro
lisanja sile da bi bogati postajali još bogatiji i u suštini kroz koncentraciju sile
u svoje ruke postali ne dodirljivi takoreći moderni "Bogovi" koji vedre i oblače sv
etom. Da je ne kontrolisani, porobljivački kapitalizam opasan po svet uočeno je već da
vno. Pitanje je kako ga sad staviti pod kontrolu.
Zna se da to jezgro tog kapitalizma predstavlja Bilderberggrupa( 300 naj
bogatiji ljudi sveta koji poseduju preko 80 procenata sveukupnog bogatstva odnos
no kapitala)koja se konspirativno sastaje bez ijole kontroke nad ogromnim kapita
lom kojeg mogu uložiti po svojem nahodjenju za ciljeve od ličnog interesa.
Globalizacijom su sebi omogućili nesmetani protok novca i robe što ih je dov
elo u mogućnost da stave političare pod svoju kontrolu. Oni odlučuju o selidbi celih f
abrika i stim odlučuju o zaposlenosti ili besposlici država i regiona po sobstvenim
ciljevima. Tako je došlo do toga da je demokratija kao i politika i političari i svi
relevantni faktori za razvoj društva i političkih sistema, postalo podredjeno Bilde
rberggrupi.
Umesto da demokratija kontroliše Bilderberggrupu kontroliše ta grupa demokra
tiju.
Tu treba imati na umu da se dinastija Bušove familije već odavno obogatila n
a trgovini ulja odnosno nafte. Otac Georga Buša bio je prije nego što je postao pred
sednik Amerike šef SIA. On je postao predsednik Amerike, njegov sin isto a mladji
je bio u CIA na visokoj poziciji kad su te bliznjakinje, neboderi u Njujorku bil
e srušene. Navodno je i Buš kao i Engleska kraljica, član te Bilderberggtupe.
Sve dok se ta Grupa ne stavi pod demokratsku kontrolu neće svet doći miru.
Očekivao sam da Šešelj kaže nešto konkretno o tom ideološkom konglomeratu koji je o
govoran za da je svet takav kakav je. Ta grupa je svojom vladavinom iz senke ins
cinirala mnoge konflikte za koje bi morala da odgovara pred istinskim tribunalom
za sve zločine koji su proistekli iz te vladavine iz senke. Mora doći više kraj ovoj
vladavini iz senke kako nebi najmoćniji ljudi sveta odredjivali ispod skuta, u koj
em pravcu mora politika da maršira a da za svoje greške ne snose nikakvu odgovornost
. Njima"uspeh" kroz ucene i zločine a političarima odgovornost, tome mora doći kraj ak
o se ne želi da svet ogrezne po treći put u krvi.
11, Re: od Vule u 19.01.2009
Marko, ne bi trebao tako o Šešelju. Niko nije idealan, svi imamo svoje mane
i vrline. Ipak taj se čovek lavovski bori i pobija ne samo navode svoje optužnice, n
ego i pokušaj nametanja kolektivne krivice za rat Srbima. A to je upravo poenta ce
le ove papazjanije i navodnog genocida u Srebrenici. Njegove "Odbegle laste" ja
ne bi da komentarišem, osim da su mogle sačekati bar proleće. Vidim da su preorali među
Karlovac-Karlobag-Virovitica. Pilatski peru ruke od ideologije koju su do juče zas
tupali. Niko nikoga ne tera u rat za te granice, ali se one ne smeju zaboraviti.
Mi u ovome momentu nemamo snage (savremene vojne tehnike niti ljudstva) povrati
ti ni kolevku KiM, a koritom tvoje logike sve treba zaboraviti, ne maštati. Tu grešiš,
 neke stvari moramo učiti od Jevreja i Engleza koji su ratovali za Foklande. Rečju,
ne sme biti mesta maloverju i apatiji. Tiha voda bregove valja. Činimo dobro a sva
kom zlu došao je kraj, i što je najvažnije, verujmo u Boga i snagu sinova roda svoga.U
zmi karte Holandskih istoričara iz srednjeg veka pa ćeš videti Dušanovo carstvo i Srbiju
od Krke do na Peloponez. Ljudi su ih pošteno crtali. Ova granica na Drini je nepr
irodna i nju prave zapadne sile posle Berlinskog kongresa. Treba li i ja da im a
minujem, a dedovinu su mi pocepali zlotvori. Raspolovili su voćnjak i jabuku. Malo
im bi i to pa seku i seme u jabuci. Ko? Ove mrake o kojima piše gospodin Nonković.
To je dobro znati, ali im ne treba pridavati preteranu pažnju. Oni to i hoće, da se ču
je o njihovoj "moći". To je jedan sveštenik odlično primetio na ovom forumu. Naš je Vojs
kovođa jači od njihovog. Hrosto se rodi!
12. Re: od Marko u 19.01.2009
Vule, svaka ti je na mestu.
Nisam ja nikada zaboravio hrabrost i mudrost Šešelja u Hagu. Ne sporim ja da
on bije neravnopravnu bitku.
Ja tvrdim da su njegova politička gledišta loša, jer kada je npr u jeku izbora
poručio "da je Zveki srpski Gavrilo Princip", kome je oduzeo glasove ?
Nije SRS NJEGOVO vlasništvo .
Dosta više i tzv knjiga o kurvama i ...
Mi smo valjda pored toga što smo ponosan i civilizovan narod.
Šešeljevo vreme je PROŠLO.
13. Re: od Dušan Nonković (dusan.nonkovic@gmx.de) u 19.01.2009
Vule, svaku rečenicu mogu ti podpisati, sve si pravo rekao samo se ipak ne
bi složijo da zločince ove mračne kako ti to reče, treba prićutkivati. Naprotiv, njh treba
na svakom koraku razotkrivati jer je njihova moć u senci. Malo sveta zna za tu po
ganost pa su se uobrazili da mogu i zločine da prekrštaju i nude kao dobrobit. Svaku
stvar treba nazvati svojim imenom. Slabiji su oni daleko više nego što se misli. Kaže
se da je Kenedi platio svojom glavom što je javno u jednom govoru rekao da je naj
veći neprijatelj demokracije baš tajanstvo i konspirativni dogovori ciljajući na Bilde
rberggrupu. Kad se bude otkrilo do tančina znaće svet zbog čega i od koga nastaju rato
vi pa će biti i manje onih koji će se moći podkupljivati za mračne poslove.
Ostajem pri tome da je tajanstvenost njihova najjača zaštita. Ako razotkrije
mo njih onda smo razotkrili i najveće nalogodavače svih genocida. Sve ostalo si sjaj
no napisao da te od istine i tuge srce zaboli-veliki pozdrav Dušan
14. Re: od Ragaconi u 20.01.2009 Za Marka
Jorgovanka je baš prava Srpkinja. Rasprodala je Šipcima svoju imovinu Na KiM
i došla u Novi Sad da živi od politike na narodnoj grbini.
Još leleče nad Kosovom, a prva je pobegla. Koje ona ima pravo da bilo kome i
bilo šta na tu temu kaže???
15, Re: od MileMile u 20.01.2009
Hteli mi to da priznamo ili ne, Šešelj je jedini koji u ovom trenutku može da
preuzme političko vođstvo našeg naroda tako da budemo sigurni da nas vodi Srbin, a ne
neko ko se prodao (nebitno po kojoj ceni).
Užasno me nervira Šešelj, ima milion mana, ali jednostavno trenutno NEMA BOLJE
G!
16. Re: od Marko u 20.01.2009 Ragaconi,
Sramota je ovo što si napisao, jer sada sam siguran da neznaš ZBOG ČEGA je Jor
govanka napustila KiM.
Komentari su ti ostrašćeni i neću sa tobom više polemisati na ovaj način.
Da li bi ti voleo da živiš na KiM pa da time dokažeš (?) da si VELIKI ?
I dalje kategorički TVRDIM da je Jorgovanka OLIČENJE Srpkinje, majke, .... p
olitičara, humaniste, ... čoveka.
Ragaconi nemoj biti tako ostrašćeni "šešeljevac".