Животопис цркве

У цркви Св. Петра налази се неколико слојева зидног сликарства.

Најстарије фреске настале су вероватно у X веку, други слој потиче из
друге половине XII , а трећи слој фресака настао је осамдесетих година
XIII века.

Остаци првог слоја фресака сачували су једино у тамбуру у

поткуполном простору. Иако тешко страдале, јер је готово сасвим нестао
горњи слој боје, ипак се разазнаје да су насликане сцене из циклуса
Великих празника.

У тамбуру кубета су вероватно приказане Благовести Рођење

Христово, Сретење и Сусрет Марије и Јелисавете.

Сцене у тромпама се не могу разјаснити. Нејасне су и фигуре

насликане у зони испод тромпи (видљиви су само доњи делови тела).

Ово сликарство по хармонији боја, у равнотеженим сценама и

положајима фигура има ретке аналогије у оновременом сликарству. Овакав
стил највише се везује за најстарије сликарство у цркви. Св. Стевана у
Костуру, и Преображењске цркве у селу Коропи на Атици.

Иако се на овом слоју фресака примећују утицаји Каролиншког

сликарства ипак светло, смирено сликарство Св. Петра показује да су му
корени у уметности Византијског царства.

Други слој фресака настао је највероватније крајем XII века. Ово

сликарство налази се углавном на зидовима апсиде, само је апостол Петар
насликан уз некадашњу олтарску преграду.

Од осталог слоја овај слој се разликује својом светлоплавом

позадином.

Апсида је осликана на устаљени начин што значи: доња зона

Поклоњење архијереја, стојеће фигуре апостола и у полукалоти
Богородица у попрсју са Христом.
 У стилском погледу фреске садрже особине касног комнинског
сликарства. Колорит је богат, позадина отвореноплава, инкарнат је у
златном океру, а одећа плава, црвена и жута.

У том ведром декору јаких, светлих боја дешавају се у Св. Петру

важни догађаји из историје првих Немањића.

Ту је Немања крштен, ту се одриче престола, а пре тога сазива сабор

против богумила.

Трећи број фресака потиче из последње четвртине XIII века и на

њему је видљив утицај Сопоћанског сликарства.

Животопис првог и другог слоја је допуњен и поправљен. У

куполном и поткуполном простору сликарство је прекривено, поправљена
је фигура једног арханђела у олтару и насликане нове фреске у
унутрашњој припрати на источном зиду Успење Богородице, а на јужном
зиду попрсје Св. Николе и до улаза Св. Симеона.

У калоти кубета делимично је сачувано (Христос са анђелима и

пророцима у попрсју), у поткуполном простору јеванђелисти и у доњој
зони цркве неколико светитеља.

Масивне и монументалне фигуре у тамном колориту и на тамној

позадини, нису дело неког изузетног уметника већ сликара који понавља
нешто што је већ виђено.