Aleksandar Resan:

Misija Wormhole

Na pozdravno-osmatračkoj platformi unutar svemirskog broda “Wormhole“

stajala je odabrana devetočlana posada. Brod je bio stacioniran na pristojnoj
udaljenosti od horizonta događaja crne rupe H1 locirane u binarnom sistemu WH-
pro negde u bespuću Mlečnog puta. Po kalendaru koji se koristi na planeti Zemlji
bilo je pola sata do ulaska u XXII vek. Govorio je Craig Venter, praunuk čoveka
koji je pre sto godina u Celera Genomicsu dekodirao ljudski genetski kod:
-Vreme je, dragi prijatelji, da nadmašimo sva dosadašnja postignuća naše
civilizacije. Nema događaja u našoj prošlosti koji se može meriti sa veličinom i
važnošću onoga što ćemo uskoro sprovesti u delo. Činjenica da stojimo ovde na
ovom krajnje zabačenom mestu naše galaksije, samo vek nakon neuspešnog
pokušaja da napustimo Solarni sistem, govori dovoljno sama za sebe. Uspeli smo
da Einsteinovu jednačinu E=mc2 pretvorimo u tehnološku realnost. Posedujemo
skalameriju zahvaljujući kojoj materija transformisana u energiju putuje brzinom
svetlosti linearnom putanjom od starta do cilja. Čovekov genetski kod i njegova
lična memorijska jedinica sada mogu da putuju na nezamislive udaljenosti
zahvaljujući M/E konvertoru. Informacija se materijalizuje u čoveka na željenoj
destinaciji. Naravno, nismo se zadovoljili ograničenjem koje postavljaju postulati
Specijalne teorije relativnosti. Odlučili smo da upotrebimo teoriju kvantne
gravitacije kao deo jednog superiornog telekomunikacionog sistema. Ali, neka o
tome u ovom svečanom trenutku nešto više kaže George Pupin, pronalazač
hiperkvarkovskih prstenova koji daju smisao M/E konverziji.
-Hvala, Craig. Ja ću ipak kratko, nije vreme za duge govore. Pripremili smo
se za još jedan ulazak u nepoznato. Niko zasigurno ne zna šta nas čeka s one
strane crvotočine. Crna rupa pred kojom stojimo za nas je velika enigma, ništa
manja od one koju je predstavljala u vreme Oppenheimera i projekta Manhattan.
Jaki motori sada sprečavaju ulazak našeg broda u područje s one strane horizonta
događaja. Za neki minut, Craig će nas odvesti preko granice, i u sledećih sedam
sekudi molićemo Boga da se ne sudarimo sa singularitetom u centru.
Korespondentna bela rupa s druge strane crvotočine udaljena je 45 brodskih
sekundi od naše startne pozicije. Biće to najduži minut u našim životima. Želim
nam srećan put i radostan povratak, ma gde da idemo i ma kad da se vraćamo.
Posada je zauzela pozicije na komandno-lansirnom mostu. Brodski motori
lagano su utihnuli. Uključena je automatska M/E konverzija broda. Materija se u
skladu sa predviđenom procedurom transformisala u energiju koja je sadržavala
sve informacije do trenutka započinjanja konverzije. Prethodno formiran
hiperkvarkovski prsten bio je utisnut u horizont crne rupe. Njegovo vreme
trajanja bilo je 30 sekundi što je i više nego dovoljno za prolazak tek izgenerisane
informacije. Posada je tunelovala kroz prsten u dubinu rupe H1. Čitava ideja
sastojala se u primeni principa modulacije elektromagnetnog talasa zaštićenog
antigravitacionim pojasom frekvencija. Crna rupa služila je kao modulator,
crvotočina kao komunikacioni kanal, a bela rupa s druge strane kao demodulator.
Osobine sva tri dela ovog najkompleksnijeg sistema u svemiru bile su takve da su
postojale realne šanse da misija Wormhola uspe. Naravno, i najmanja
perturbacija u neposrednoj okolini singulariteta značila je smrt za posadu broda.
Svi eksperimentalni podaci ukazivali su na to da je entropija sistema najmanja
baš u periodu od 7 sekundi nakon ulaska u H1. To je trebalo iskoristiti.
Informacioni signal je krenuo prema centru spiralno se uvrćući. Prvi deo
informacije polako je usisavan u inicijalni deo crvotočine. Preostali deo
informacije, daleko širi od onoga koji je već prošao, poput biča udarao je po ljusci
singulariteta. Ipak, singularitet ga nije prisvajao, imali su nesaglasne gravitacione
tendencije. Ostatak informacionog signala naglo je uvučen u crvotočinu. Proces
usisavanja bio je završen. Cela informacija bila je modulisana glavnim
parametrom crne rupe: entropijskom amplitudom oscilacije centralnog
singulariteta.
Crvotočina je obilovala nestabilnostima. Prisustvo novog entiteta u telu
crvotočine maksimalno je uzburkalo strukturu kanala kojim je informacija
putovala. X i gama zračenje u velikom iznosu udarali su na sadržaj informacije.
Izgledalo je kao da će šum preći marginu i ugroziti informacioni kontekst. Ipak,
gravitaciona aktivnost crvotočine vodila je posadu polako, ali sigurno prema beloj
rupi. Imunitet crvotočine borio se protiv stranog tela. Postojala je težnja da se
izbaci uljez koji je odbijao da se pokori prisutnoj gravitaciji. Bela rupa ukazivala
se na izlazu iz crvotočine. Njena funkcija bila je da povrati pokvareni materijal
koji se zatekao u želucu crvotočine. I to je počelo da se dešava. Prvi spiralni krak
bio je već izbljuvan iz bele rupe. Ostali kraci naglo su izbacivani napolje.
Automatski se obavljala demodulacija poslatog signala. Glavni parametar bele
rupe poklapao se sa glavnim parametrom crne rupe. Njihova identičnost bila je
uslov postojanja i održanja crvotočine.
U regionu sa druge strane crvotočine, nedaleko od analognog singulariteta
bele rupe bili su ispljuvani delovi demodulisane informacije. Put je bio skoro
završen. Signal je hitao proždirući prostor ispred sebe. Preostalo je da se realizuje
najkritičniji deo cele misije. Niko sa sigurnošću nije mogao da garantuje da će se
simetrični E/M konvertor pojaviti na horizontu događaja bele rupe. Postojala je
samo matematička nada. U sistemu koji se podvrgavao principima teorije haosa
malo šta je bilo izvesno. Informacioni signal uskoro je trebalo da pređe granicu
spoljašnjeg dela bele rupe sa ostatkom svemira. Ukoliko se uskoro ne pojavi E/M
konvertor utisnut u horizont bele rupe informacija će biti izgubljena, baš kao i
cela posada, jer će signal ostati nematerijalizovan i tokom vremena će se izgubiti
oslabljen u dubini prostora izvan bele rupe. Sat je otkucavao poslednje
nanosekunde.
...

-Gospodine Venter, čestitam vam na uspešno obavljenoj prvoj fazi misije

Wormhola, sa osmehom na licu govorio je George Pupin. Sada je sasvim izvesno
da je simetrična konverzija uspešno obavljena. Naše molitve su uslišene. Pred
nama se ukazuje novi prostor, neka nova Kolumbija, neki novi San Salvador. Još
jednom svima se zahvaljujem na ličnoj hrabrosti i požrtvovanju. Craig, molim te
da nas obavestiš o sledećoj fazi našeg putovanja.
-Hvala, gospodine Pupin. Pred nama se nalazi još uvek neispitana teritorija.
Zaista, neka nova Amerika koju će uskoro kolonizovati stari Evropljani. Put kroz
crvotočinu doveo nas je, na to ukazuju svi validni proračuni, u sasvim drugi kraj
svemira iz koga smo pošli. Alternativno, možda se radi i o sasvim drugom
Univerzumu. Nijedna tehnologija osim ove nije nas mogla dovesti na ovo mesto.
Unesite koordinate našeg prvog odredišta. Još jednom, dragi prijatelji, srećno
vam uplovljavanje i pristajanje u dosad za ljude nepoznatu luku.
Brod je krenuo prema svom prvom odredištu i ne shvatajući koliko je to
tačno. Prvo odredište bilo je i jedino odredište na koje su ikada i mogli da stignu.
Kada se njihov signal ponovo bude materijalizovao, naćiće se u Solarnom sistemu
iz koga su pošli. Njihovo putovanje bilo je kružno, jer su se prostor i vreme
kompenzovali. Čovek nije mogao da krade prostor, a da pri tome ne završi u
zatvoru vremena. Putujući kroz crvotočinu članovi posade Wormhola putovali su
unazad kroz vreme. Igra kojoj su bili izloženi bila je čudesna igra prirode. Ali, kao
i svaka igra i ova je imala svoju cenu. Pravo je pitanje da li je ijedno cirkularno
putovanje vredno devet hrabrih života? Posada Wormhola vratila se kući gotovo
istog trenutka kad je i pošla u istorijsko osvajanje “novih” teritorija. Poštovani
gospodine Craig, i cenjeni gospodine Pupin, dobro došli kući.

February 11, 2001.

Niš, Yugoslavia