Od Gandija do evropskih standarda

4 Svet | Mara Knežević Kern | maj 12, 2011 at 14:17

Piše Mara Knežević Kern

Prvog maja 2011. godine Evropa je definitivno zakoračila u zonu sumraka. Tog dana
stupio je na snagu dugo najavljivan  Zakon o zabrani slobodnog gajenja lekovitog bilja,
kojim je povećan broj hranljivih dodataka ishrani koji će biti povučeni sa evropskog
tržišta. Detaljan pregled onoga što Evropi nameće European Food Supplements Directiv
i European Herbal Medicinal Products Directive može se naći na sajtu
www.GlobalHealthFreedom.org

„Od svih stvari u zapadnjačkoj civilizaciji, samo su zakon i poredak one stvari koje su nam
davali u obilnoj meri“: Gandi

U nedavnom intervjuu objavljenom u „Pečatu“, dr Rima Lajbou je upozorila na dalekosežne

posledice  ukoliko dođe do usvajanja ovog zakona. Većina Evropljana je  uprkos
upozorenjima – zatečena ovim varvarskim zakonom, čiji će potpisnik uskoro postati  i Srbija,
kao „kandidat“ koji ništa ne odbija.
Urednik portala „NaturalNews.com“ sa žaljenjem konstatuje da EU podiže praktično
nesavladive prepreke protiv proizvođača prirodnih lekova: „Pogađate, ovi zahtevi su tako
uređeni da gotovo nijedna biljka ne može ispuniti njihove zahteve za licencu, zbog toga što je
za licenciranje samo jedne kulture biljaka potrebno izdvojiti i do 180.000 usd“. Ovo je samo
prvi korak. Posle zabrane sledi kvalifikacija „kazneno delo“, pa će ljudi koji su se opredelili
za biljne preparate biti prepušteni na milost i nemilost farmaceutskoj bandi.
Dr Robert Verkerk, osnivač Alijanse za prirodnu medicinu, izjavio je: „Milioni ljudi širom
EU koriste prirodne lekove. Oni ih ne uzimaju zato što su bolesni, već da bi ostali zdravi. Ako
se ti proizvodi povuku sa tržišta, ljudi će se okrenuti nadrilekarima i crnom tržištu, što je
daleko opasnija varijanta.“

VITAMIN C NA OPTUŽENIČKOJ KLUPI

U Americi je već provučen predlog Zakona o zabrani slobodne upotrebe vitamina C( i ostalih
hranljivih dodataka hrani). Ovu akciju sprovodi FDA koja je u decembru 2010. godine
naredila malim proizvođačima da prestanu sa proizvodnjom vitamina C, namenjenog
ubrizgavanju putem injekcija, a na meti se našao i veliki broj hranljivih dodataka korišćenih u
holističkoj medicini. U paukovu mrežu Codex Alimentariusa upao je i magnezijum, kao i neki
B vitamini koji će ubuduće biti tretirani kao „droga“.  Uskoro će FDA, uvek neprijateljski
raspoložena prema toj vrsti lečenja i nezavisnom korišćenju hranljivih dodataka, hormone
biljnog porekla (bio-identikal hormones) zameniti sintetičkim hormonima.
Zbog velikih dodatnih troškova za dobijanje licence (legalizovani reket), cene proizvoda
malih homeopatskih laboratorija biće znatno povećane, a samim tim i homeopatski tretmani,
što će vremenom potpuno ugušiti pokret homeopatske medicine i onemogućiti rad savesnih
lekara kojima antibiotici nisu prva i poslednja alternativa. Sem FAO, WHOI, FDA članice
Unije će morati da se „harmonizuju“ u skladu sa FSMA (Food Safety Modernization Act), uz
pomoć kojeg se posebno nadzire tradicionalna medicina i homeopatija. Tu je i DSHEA
(Dietary Supplements Health and Education Act) kojim se od 1994. godine vrši kontrola
hranljivih dodataka – „isporučenih u oralnoj formi“. Ostali dodaci će biti zabranjeni, a među
njima i intravenozne vitaminske injekcije, melemi za spoljašnju upotrebu, ekstrakti  za
inhalaciju… Neograničen pristup jeftinim biljnim preparatima našao se pod embargom, a
njihova primena će biti omogućena samo privilegovanim farmaceutskim gigantima,
ovlašćenim da izdaju sertifikate i licence.

„LEKOVI VRAČEVA I DIVLJAKA“

O istoriji gušenja slobodne naučne misli i naučnicima koji su proganjani zbog svojih
pronalazaka, kao i njihovim progoniteljima, pisao je Edvard Grifin u knjizi „Svet bez raka“
(„World without cancer“):
Kad je 1535. godine skorbut opustošio posadu istraživača Žaka Kartijea, domorodci su
napravili napitak od iglica i kore stabla belog bora (bogate vitaminom C), što je dovelo do
izlečenja preživelog dela posade. Posle povratka, Kartije je obavestio naučnu javnost o
lekovitim svojstvima ovih biljaka, ali je dočekan s podsmehom – „lekovi vračeva i divljaka“
nisu među lekarima izazvali ni najmanju naučnu radoznalost. Ni nekoliko stotina godina
kasnije (1914) dr Jozef Goldberger nije ozbiljno shvaćen kad je tvrdio da pelagru izaziva
nedostatak hranljivih sastojaka u ishrani, preporučujući konzumiranje džigerice i kvasca. Tek
je 1940. godine došlo do zvaničnog priznanja da je ova bolest u vezi sa nedostatkom vitamina
B.
Neke bolesti – danas je to opštepoznato – prouzrokuje deficit hranljivih sastojaka u ishrani, ali
oni koji se zalažu za istraživanja u tom pravcu bivaju izloženi srednjevekovnom pogromu i
onemogućeni u daljem radu. Jedan od proganjanih bio je dr Ernst Krebs – biohemičar iz San
Franciska, on je unapredio teoriju o raku upoređujući ga sa skorbutom i pelagrom i započeo
ispitivanja kojima je dokazao uticaj manjka hranljivih sastojaka u ishrani na pojavu ove
bolesti. Dr Krebs je identifikovao izvesno jedinjenje,  nalazi se u prirodi u više od dvanaest
stotina jestivih biljaka i raste u svim delovima sveta, čiji deficit dovodi do nastanka ove
bolesti. To jedinjenje nazvao je vitamin B17 (leatril) i pronašao ga u semenu gorkog badema,
kajsija, trnjina, trešanja, nektarina, šljiva… ali i u travama, kukuruzu, prosu, semenu lana,
jabuke… kao i u mnogim drugim dodacima ishrani koji su odavno izbačeni iz upotrebe.
Dežurni „policajci“: FDA, AMA i The American Cancer Society proglašavaju rezultate
Krebsovih istraživanja za „prevaru i nadrilekarstvo“, čime se ukida svaka konkurencija
hemikalijama iz laboratorija farmako-bosova. Od tada preduzimaju sve što je u njihovoj moći
kako bi sprečili ozbiljna naučna ispitivanja, čiji rezultati bi mogli da uruše čitavu industriju
koja živi od „lečenja“ raka i preusmere milijarde dolara iz budžeta u druge svrhe. Sprega
politike i kapitala protiv nauke više nije sporna.
Na eksperimentima sa leatrilom nastavio je rad poznati japanski naučnik dr Kanematsu
Sugiura (1972-1977), angažovan od Borda sa Menhetna u nadi da će rezultati isključiti leatril
iz igre. Dr Sugiura je uskoro potvrdio da leatril zaustavlja rast tumora, što se Bordu nije
dopalo (koštice voća nije moguće patentirati), pa su pokušali da nagovore dr Sugiuru da
povuče nalaze, kako bi se dobilo u vremenu da se pronađe sintetička zamena za ovaj prirodni
ekstrakt. Kad je dr Sigura odbio da učestvuje u toj prevari, bio je oteran sa posla i javno
diskreditovan. „Genocidom na Menhetnu“ zaustavljen je proces koji vodi do pronalaska leka
za najsmrtonosniju bolest našeg doba.
Formalno, zabrana lečenja leatrilom obrazložena je njegovom „potencijalnom toksičnošću“,
što je u najmanju ruku cinično kad se uzme u obzir da se u medikamentima korišćenim pri
terapiji kancera koriste visoko toksični preparati!

CENZORI I ŽRTVE KROZ ISTORIJU

U knjizi „Medicinski heroji i jeretici“ („Medical Heroes and Heretics“) Vejn Martin podseća
na pokušaje diskreditacije holandskog lekara Antona Van Liuvenhoka (1673), koji je
konstruisao jedan od prvih mikroskopa, a još drastičniji je slučaj Ignaca Semelvejsa jer je u
cilju zaustavljanja epidemije dečije groznice u Beču (oko 1850) preporučio lekarima da pre
nego što dođu u kontakt sa pacijentima operu ruke sapunom! Epidemija je zaustavljena, a dr
Ignac proteran sa klinike. Galen je zbog svojih otkrića iz anatomije morao da pobegne iz
Rima, a fizičar Andreas Vesalijus iz istih razloga biva optužen za jeres. Tu je i Vilijam Harvi,
on je izvrgnut ruglu zbog tvrdnje da se krv kreće kroz arterije zahvaljujući srčanom mišiću.
Da se ni do danas ništa bitno nije promenilo  može se videti na primeru Zimbabvea u kojem je
bio legalizovan paralelni sistem lečenja koji je pacijentima omogućavao slobodu izbora
između doktora u belom mantilu (koji leči na zapadni način) i plemenskog vidara čije metode
su koristili preci. Pre desetak godina  Traditional and Medical Clinic u Bulawayo-u morala je
biti zatvorena.
Istovremeno, American Medical Association u SAD radi na uništavanju hiropraktičke prakse.
Njeni članovi su lekarima hiropraktičarima uskratili pristup Udruženju optuživši ih da su
sledbenici „nenaučnog kulta“, a AMA ih je 1973. godine nazvala „besnim psima“ i
„ubicama“. Sud je ove optužbe odbacio kao zlonamerne –„u cilju diskreditacije  uništenja
jedne legalne profesije“ i stao u zaštitu hiropraktičara. Slične progone doživeli su i lekari koji
su praktikovali neortodoksne metode kao što je homeopatija i naturopatija.
U kojoj meri bi trebalo verovati medicinskim „ekspertima“ vidi se iz javnih istupanja dr Iana
Mekdonalda, predsednika California Cancer Commission, koji je svojevremeno javno tvrdio
da nema nikakvih dokaza o povezanosti pušenja i raka pluća!

FARMACEUTI U RUKAMA NACISTA

U potrazi za adresom na kojoj se donose odluke o našim životima, Grifin je krenuo tragom
internacionalnog kartela „IG Farbena“, osnovanog pre II svetskog rata, sa sedištem u
Nemačkoj, koji je dominirao svetskom industrijom lekova.  Oni su vremenom stavili pod
svoje „okrilje“ čitavu hemijsku industriju, uključujući oružje i drogu, da bi ubrzo „sklopili
brak“ iz interesa sa Rokfelerovim „Standard Oilom“ i tako zatvorili krug moći.
Karteli su decenijama dominirali – kako hemijskom, tako i farmaceutskom industrijom, koja
je od početka bila pod njihovom kontrolom, pa im nije promakao ni neugodni pronalazak
vitamina B 17 čije bi prirodno poreklo moglo da ugrozi primat „sintetičke industrije“ na kojoj
egzistira „Big farma“. Uprkos stotinama smrtnih slučajeva koje su prouzrokovali njihovi
lekovi, FDA i dalje štiti interese farmaceutske industrije, objavljujući rat netoksičnoj
vitaminskoj terapiji i hranljivim dodacima, sve do ove poslednje, najapsurdnije od svih
zabrana kojom se želi sprečiti slobodno korišćenje lekovitog bilja u terapeutske svrhe.
„Oni ne donose zakone i zabrane s motivom da nas ubiju, već da zarade – i zbog toga nas
ubijaju. Najapsurdnije od svega je što su i sami žrtve, kao i njihove porodice. To nije
konspiracija to je najvulgarnija gramzivost“ – zaključuje Grifin, podsetivši da je Codex
Alimentarius njihovo vaskrslo čedo koje kao Trojanski konj uvodi na međunarodnu scenu
totalnu kontrolu u ovoj oblasti.
Prema izveštaju FAO i WHO, Srbija je ocenjena kao veoma kooperativna u harmonizaciji
zakona u vezi sa proizvodnjom i uvozom hrane, a domaći prerađivači „na glasu“ već
reklamiraju svoje proizvode znakom Codex Alimentariusa. U poštovaoce ovog kulta uvrstili
su se i ugledni beogradski restorani, a i zagovornici HASAP-a  iza prividne brige o
konzumentu prećutkujući činjenicu da ovaj sertifikat ne isključuje ulazak GMO u lanac
ishrane, niti zabranjuje upotrebu mesa životinja koje su prošle tretman „hormonske terapije“.
Država nam svojim propisima garantuje higijensko pakovanje – sve ostalo je prepušteno
ćudima tržišta i „kolonijalnim zakonima“, kojima nijedna balkanska kolonija neće umaći.
Dok nam EU nameće uzanse gurajući nas sigurnim korakom ka kolonijalnom statusu,
podsetimo se Gandijevih reči: „Od svih stvari u zapadnjačkoj civilizaciji, samo su zakon i
poredak one stvari koje su nam davali u obilnoj meri“.

Tags: ekologija, farmaceutska industrija, gandi, mara knežević kern, rima lajbou, zečene strane