GLAVA postanak istotnog rimskog carstva (330-518 g.) Osnivanje Carigrai Osnivanje Carigrada i obeleZje novoga carstva 11 maja 330 g., na obalama Bosfora, Konstantin je izvrSio svetano osveéenje svoje nove prestonice, Konstantinopolja (Carigrad). Zato je car, napustajuci starodrevni Rim, preneo na Istok sediste monarhije? Osim toga Sto je imao malo ligne naklonosti prema mnogobozatkom i vetito nezadovolinom gradu Cezara, Konstantin ga je smatrao, ne bez razloga, rdavo smestenim da bi mogao odgovoriti novim potrebama koje su se nametale carstvu. Opasnost od Gota pretila je sa Dunava, a od Persijanaca iz Azije; mnogobrojno stanovnistvo llirika pretstavljalo je u pogledu odbrane dragocenu pomoé, ali za organizovanje te odbrane Rim je bio suvige daleko. Dioklecijan je to veé bio uvideo, i on je takode bio osetio privlatnu silu Istoka. U svakom shuéaju, onoga dana kada je Konstantin osnovao Novi Rim zatelo se vizantisko carstvo. Zoog svog geografskog poloZaja (na tatki gde se Evropa dodiruje sa Azijom), zbog vojne i ekonomske vainosti koja je odatle proizilazila, Carigrad je bio prirodno srediste oko koga su se mogli okupiti istofni narodi, $ druge strane, zbog jelinskog obelezja koje je dobila jo8 u samom zagetku, a narotito zbog osobina koje je primila od hriSéanstva, nova prestonica se duboko razlikovala od stare i dosta verno je simbolizovala nove teZnje i stremljenja istotnog sveta. Jo¥ prilitno davno pre toga pripremalo se u rimskom carstvu novo shvatanje drZave. U potetku IV veka, u dodiru sa bliskim Istokom, preobrazaj je bio dovrSen. Konstantin se trudio da od carske vlasti natini apsolutnu vlast sa boZanskim pravom. On je okruZi svim moguéim sjajem odela, diademe i purpura, svim mogucim bleskom etikete, svom moguéom rasko8i dvora i carske svite. Smatrajuéi sebe bozjim pretstavnikom na zemlji, verujuci da se u njegovom razumu ogleda vrhovni razum, on je nastojao da i u najsitnijim stvarima istakne neprikosnovenu prirodu vladarevu, da ga izdvoji od ostalih Ijudi svetanim ceremonijama, da stvori, jednom regju, od zemaljskog carstva sliku carstva nebeskog. Isto tako, da bi uve¢ao ugled i moé krune, on je hteo da monarhija bude uredena na administrativnoj osnovi, strogo izdeljena po stareSinstvu, savesno nadgledana, i u kojoj bi sva vlast bila usretsredena u carevim rukama, Najzad, stvarajuéi od hri8anstva dréavnu veru, umnoZavajuéi u njegovu korist razne povlastice, braneéi ga od jeresi, ukazujuéi mu u svima prilikama svoju zaStitu, Konstantin je dao jo8 jedno obelezje carskoj vlasti. Zasedavajuéi medu episkopima, "kao da je bio jedan od njih’, isti¢uéi sebe kao postavijenog Euvara dogme i verskog poretka, me¥ajuéi se u sve poslove erkve, donoseéi zakone za nju i sude¢i u njeno ime, uredujuci je i upravljajuci njome, sazivaluci erkvene sabore i pretsedavajuéi im, izdajuéi verske propise, Konstantin, a za njim svi njegovi naslednici, bili oni pravoslavni ili arijevci, uredise na osnovu istog natela odnose izmedu erkve i dréave. To bi ono Sto ée se docnije nazvati cezaropapizmom, neogranitena vlast careva nad erkvom; a istotno sveStenstvo, dvorjansko, slavoljubivo i velikodrustveno, poslusno i savitljivo, primi ne bunedi se ovo nasilnicko postupanie. Sve je to bilo duboko zadahnuto shvatanjima o vlasti istotnih monarhija, i zahvaljujuci svemu tome, ma da je rimsko carstvo postojalo jo8 oko jednog veka, do 476 g., ma da je, do kraja VI veka, rimska tradicija ostala Zilava i moéna ina samom Istoku, oko Konstantinove prestonice se okupio istoéni deo ‘monarhije i doSao na neki nain do svesti o samom sebi, JoS od IV veka, mimo prividnog i na¢elnog odrZavanja rimskog jedinstva, dve polovine carstva bile su se u nekoliko mahova razdvajale i njima suvladali razligiti carevi; a kada je 395 g. Teodosije Veliki umro, ostavijajuci svojim sinovima Arkadiju i Honoriju nasledstvo podeljeno na dva carstva, davno pripremano odvajanje bi odredenije i konaéno, Tada je postalo istoéno rimsko earstvo Kriza usled varvarske najezde U toku dugog istoriskog otseka, koji je trajao od 330 do 518 g., dve ozbiljne krize bile su uzdrmale catstvo, i ono je tek zahvaljujuci njima najzad dobilo svoj osobeni izraz. Prva kriza je nastala usled varvarske najezde. Poéevsi od III veka, preko svih granitnih taéaka, na Dunavu kao i na Rajni, germanski varvari postepeno su prodirali na rimsko zemljiste. Jedni su, u malim gomilama, dolazili kao vojnici ili se nastanjivali kao zemljoradnici; drugi su, sa celim plemenima, privuéeni bezbedno¥éu i blagostanjem monathije, traZili povlastice na zemlju koje im je carska vlada rado davala. Velika komeSanja, koja su neprekidno bila na dnevnom redu kod veoma nestalnih germanskih naroda, ubrzage nadiranje varvara i ‘utinige ga opasnim, Pod njihovim naletom, u V veku, zapadno rimsko carstvo podleze, i moglo se u podetku verovati da ni Vizantija neée odoleti bolje od Rima njihovom strahovitom udaru. 376 g., bezeti ispred Huna, Zapadni Goti zatrazise od carstva utotiste i zemlju. Dve stotine hiljada od njih biSe smesteni juzno od Dunava, u Meziji, Oni se uskoro pobuniSe; car Valens bi ubijen kada je pokuSao da ih zaustavi ispred Adrijanopolja (Jedrene, 378 g,); da se ukrote, potrebne su bile vestina i odluénost Teodosija I. Ali, po njegovoj smrti (395 g.), opasnost se opet pojavi. Alarih, kralj Zapadnih Gota, napade Makedoniju; on opustoéi Tesaliju i stednju Gréku i prodre éak do Peloponeza, a da slabi Arkadije (395-408 g,) - posto se sva istotna vojska nalazila na Zapadu - nije uspeo ni da ga zadrzi; a kada je Stilihon, pozvat sa Zapada u pomoé carstvu, opsco Gote kod Foloje, u Atkadiji (396 g.), on je vie voleo da ih pusti da umaknu i da se nagodi sa njihovim poglavicom. Otada, punih nekoliko godina, Zapadni Goti su bili svemoéni u istotnom carstvu, obarajuéi Arkadijeve doglavnike, naturajuci viadaocu svoju volju, ponasajuci se kao gospodari u prestonici, naruSavajuéi drZavni poredak svojim pobunama. Ali slavoljubivost Alarihova vige ga je vukla ka Zapadu; 402 g. on upade u Italiju; 410 g opet se povrati, zauzevi Rim; i, konatnim utvrdivanjem Zapadnih Gota u Galiji i Spaniji, opasnost koja je pretila istotnom carstvu bi otklonjena. Trideset godina docnije pojavige se Huni, Atila, osnivat prostranog carstva koje se pruzalo od Dona do Panonije, prede 441 g. Dunay, zauze Viminacij (kod Kostoca), Singidun (Beograd), Sirmij (Sremska Mitrovica), Nais (Ni8), i zagrozi Carigradu, Carstvo, nemoéno, morade pristati na plaganje danka. I pored toga, Huni se 447 g. opet pojaviie juzno od Dunava, Pregovori ponovo otpoéese. Ali opasnost je i dalje bila velika i mogla se o&ekivati bliska propast kada, 450 g., car Markijan (450-457 g.) odvazno odbi plaéanje danka, JoS jedanput sreéa se osmehnu na istoéno carstvo. Atila se krete na Zapad; otuda se vrati pobeden, oslabljen, i uskoro, posle njegove smrti, raspade se drZava koju je bio osnovao (453 8), U drugoj polovini V veka i Istotni Goti se uhvatise u koitac sa carstvom, koje bi primorano da ih uzme u sluzbu, da im ustupi pojedine delove zemlje (462 g.), da obaspe njihove poglavice potastima i novcem. Posledica toga je bila da su se, 474 g., meSali Cak i u unutraSnje poslove monarhije: po smrti cara Lava I (457-474 g.) Teodorih je osigurao pobedu Zenonu nad njegovim suparnikom u borbi oko prestola. Ubuduée, varvari ée postati nasrtljiviji nego ikada. Svi pokuSaji da se njihove poglavice medusobno zavade ostaée uzaludni (479 g.): Teodorih opljatka Makedoniju, zagrozi Solunu,zahtevajuci sve pike, dobivajuci 484 g. titulu konzula, preteci Carigradu 487 g. Ali i njega je takode mamila privlaéna moé Italije, gde je, 476 g., zapadno carstvo bilo sruseno i koje mu je Zenon na vest navin predlagao da nanovo osvoji. Jos jedanput opasnost je bila izbegnuta. Prema tome, varvarska najezda je bila skliznula duz granica istotnog carstva ili ga se samo uzgred bila dotakla, tako da je Novi Rim ostao nepobeden, kao uvelitan zbog propasti u koju je tomuo stati samim tim, jo8 viSe upuéen na Istok Verska kriza Druga kriza bila je verska. Danas je dosta teSko pojmiti val jlost ksju su, u IV i V veku, imale velike jeresi, arijevstvo, nestorijevstvo, monofizitstvo, koje su veoma ozbilino potresale crkvu i istoéno carstvo. One se vecinom shvataju kao obitne prepirke bogoslova koji su se strasno zaletali u zamrSena raspravljanja 0 tesko razumljivim i izlifnim pitanjima. U stvari, one su imale sasvim druktiji smisao i znataj. Iza njih su se, vrlo esto, skrivali politigki interesi i suprotnosti koji su bili od nedoglednih posledica po sudbinu carstva, Osim toga, te jeresi su odigrale glavnu ulogu u utvrdivanju odnosa izmeéu crkve i drZave na Istoku, kao i u odredivanju veza izmeéu Vizantije i Zapada; i zbog svega toga one zasluzuju da budu padljivo prougene. ‘Na prvom vaseljenskom saboru u Nikeji (325 g.) osudeno je Arijevo utenje i proglaSeno da su Bog- otac i Bog-sin "jedinosustni". Ali iskljucenje iz erkve nije pokolebalo Arijeve pristalice, i V vek bio je ispunjen Zestokom borbom - u kojoj su i sami carevi uzimali uéeSéa - izmedu protivnika i branilaca pravoslavija. Arijevo utenje izvojevalo je pobedu za vreme Konstancijeve viade na erkvenom saboru u Riminiu (359 g.), ali ga je Teodosije I odbacio na drugom vaseljenskom saboru u Carigradu (381 g.), i od toga trenutka jasno je bila obeleZena razlika izmedu grékog duha, zanetog tananom metafizikom, i zapadnog latinskog duha, zaljubljenog u jasnost, suprotnost izmedu isto&nih episkopa, pokornih vladarevoj volji, i odluéne i ohole nepomirljivosti rimskih papa. Raspra koja se, u V veku, zapotela 0 spoju dveju priroda - Iiudske i boZanske - u Hristovoj lignosti joS vige je poostrila ta razilazenja i w toliko ozbiljnije wzdrmala carstvo Sto se i politika umeSala u verske razmirice, Zaista, kao Sto su pape, na Zapadu, za vreme Lava Velikog (440-462 g.), osnovale papsku monarhiju, tako su i aleksandriski patrijarsi, za vreme Kirila (412-444 g.) i Dioskora (444-451 g.), pokuSali da ustanove aleksandrisko papstvo. Osim toga, zahvaljujuci tim nemirima, stare nacionalne protivnosti i uvek Zivahne teznje za otceplienjem nalazile su, u borbi protiv pravoslavlja, zgodnu priliku da se ispolje i na taj nagin usko vezivale verski sukob za polititke interese i ciljeve. 428 g., veé dvadeset godina, Vizantijom je vladao Teodosije II (408-450 g.) pod tutorstvom svoje sestte Pulherije. Vetiti maloletnik, on je provodio vreme u slikanju, bojenju ili prepisivanju rukopisa, usled ega je dobio nadimak Krasnopisac. Ako se njegovo ime ipak spominje u istoriji, to je stoga sto je podigao jak pojas utvrdenja koja su, kroz tolike vekove, zaStiéavala Carigrad i stoga Sto je, u Teodosijevom Zakoniku, skupio carske zakone obnarodovane posle Konstantina. Ali, zbog svojih osobina, on se morao pokazati veoma slab i nemo¢an prema crkvenim rasprama. Nestorije, carigradski patrijarh, uio je da su u Hristu spojene dve prirode, Iiudska i boZanska, i da je Isus obifan Zovek koji je postao Bog, i on je, dosledno tome, odricao Devi Mariji naziv Teotokos (Bogotodica). Kirilo Aleksandriski odmah ugrabi ovu priliku da unizi prestonitkog episkopa i,podrZavan od papstva, izradi da se na trecem vaseljenskom saboru u Efesu (431 g.) sveCano osudi Nestorijevo uenje, posle Sega je, nametmuv§i svoju volju caru, neograniteno vladao nad istotnom erkvom, Kada je Evtihije, nekoliko godina docnije, oteravSi u krajnost Kirilovo usenje, propovedao da Isus ima samo jednu prirodu, boZansku (to je bilo monofizitstvo), naiSao je takode na potporu aleksandriskog patrijarha Dioskora, i na erkvenom saboru u Efesu, poznatom pod nazivom efésko razbojnistvo (449 g.), izgledalo je da je pobeda aleksandriske crkve osigurana Protiv tih sve vecih teZnji carstvo i papstvo, podjednako uznemireni, udruzi8e se. Cetvrti vaseljenski sabor u Halkedomu (451 g.) utvrdi, shodno propisu Lava Velikog, pravoslavno uenje o spoju dveju priroda i obelezi istovremeno propast aleksandriskog sna i pobedu dréave, koja je kao gospodar upravijala saborom i uévrstila jave nego ikada svoju vlast nad istotnom erkvom. Ali se osudeni monofiziti ne pokoriSe: oni produzZise dugo vremena, u Misiru i Siriji, da osnivaju erkve sa otpadnitkim teznjama, Sto je pretstavijalo ozbiljnu opasnost po jedinstvo monarhije. Rim, osim toga, pored svoje pobede u dogmatskom pogledu, morao je da primi sa izvesnom bojazni provirenje vlasti catigradskog patrijarha koji postade, pod carevom zaStitom, pravi papa na Istoku. U tome je leZala klica zamaSnih sukoba. Prema papstvu, svemoénom na Zapadu i koje je teZilo da se oslobodi carske vlasti, istofna erkva postajase drZavna crkva, podlozna vladarevoj volji, i koja je, sve vise i vie, zbog grékog jezika kojim se sluzila, zbog svojih mistitnih sklonosti suprotnih rimskoj teologiji, zbog svoje stare mrZnje na Rim, nastojala da se obrazuje kao nezavisno telo, [ na taj nagin jo¥ istotno rimsko carstvo dobivalo je svoj osobeni izraz. Na Istoku su odrZavani veliki sabori, tamo su se pojavile velike jeresis i istofna erkva, najzad, gorda zbog slave svojih velikih erkvenih otaca, Svetog Vasilija, Grigorija Niskog, Grigorija Nazijanskog, Jovana Zlatoustog, ubedena u svoju duhovnu premoé nad Zapadom, sve je vige naginjala odvajanju od Rima, Isto&no rimsko carstvo krajem V ina potetku VI veka Tako, u vreme careva Zenona (474-491 g.) i Anastasija (491-518), javijalo se shvatanje isto isto&ne monarhifje, Posle propasti zapadnog carstva (476 g.), istono carstvo ostalo je jedino rimsko carstvo. I ma da je satuvalo, u tom svojstvu, veliki ugled u ofima varvarskih viadalaca koji bejahu osnovali kraljevine u Galiji, Spaniji, Africi, Italiji, ma da je stalno polagalo na njih nekakva neodredena suzerenska prava, u stvari, s obzirom na oblasti koje je zauzimalo, to carstvo je bilo prvenstveno istofno. Ono je obuhvatalo celo Balkansko Poluostrva osim severozapadnog dela, Malu Aziju do jermenskih planina, Siriju do iznad Eufrata, Misir i Kirenaika, Te su zemlje saginjavale 64 provineije ili eparhije, koje su bile podeljene na dve pretorske prefekture: Orijent (dijeceze: Trakija, Azija, Pont, Orijent, Misir), i Hirik (dijeceza Makedonija). Ma da je uprava carstva i dalje bila uredena po rimskom uzoru i osnovana na podvojenosti gradanske i vojne vlasti, careva vlast je postajala sve neogranigenija, kao u istonim monarhija; a od 450 g, dobila je jo8 veéi ugled zbog svetanog obreda miropomazanja koji je éinu stupanja na presto davao boZansko obelezje. Razumno staranje cara Anastasija osiguralo je carstvu odlitno branjene granice, dobre finansije, poSteniju administraciju. Politicki smisao vladalaca trudio se da povrati monarhiji moralno jedinstvo, pokuSavajuéi, ma i po cenu raskida sa Rimom, da obrati monofizitske jeretike. To je bila svtha unijonistickog ukaza (Henotikon) koji je 482 g. obnarodovao Zenon i tija je prva posledica bila stvaranje rascepa izmedu Vizantije i Rima: preko trideset godina (484-518 g.) pape i carevi, narotito Anastasije, ubedeni i strastveni monofizita, borili su se ogoreno i nepomirljivo; i u toku tih razmirica dovrSeno je obrazovanje istotnog carstva u zasebno telo.Najzad, i civilizacija carstva dobivala je sve vi8e istotnjatko obelezje. Cak i za vreme rimske viadavine jelinizam je, na celom grékom Istoku, bio ostao duboko ukorenjen. Velike i napredne varosi, ‘Aleksandrija, Antiohija, Efes, bile su sredita znatne duhovne i umetnitke kulture. Pod njihovim, uticajem razvila se, u Misiru, Siriji, Maloj Aziji,civilizacija sva proZeta predanjima i obi nasledenim od stare Gréke. Carigrad, koji je njegov osnivat obogatio remek-delima grékog sveta i koji je tako postao najdivniji muzej, gajio je takode spomen na jelinsku starinu, Osim toga, u dodiru sa Persijom, istotni svet se bese probudio i ponovo doSao do svesti o svojim drevnim predanjima; u Misiru, Siriji, Mesopotamiji, Maloj Aziji, Jermenskoj, stara tradicionalna naslaga opet se pojavila i istofni duh opet je vrSio svoj upliv na zemlje nekada jelinizovane. Iz mrénje prema neznabozatkoj Gr&koj hri8anstvo je podupiralo te nacionalne teZnje. A iz meSavine tih opretnih predanja radala se, u celom isto&nom svetu, moéna i plodna delatnost. U ekonomskom, duhovnom i umetnikom pogledu imale su, u IV iV veku, Sirija, Misir i Anatolija naroditu vaznost u carstvu: tu je hriSéanska umetnost pripremala, éitavim nizom pokugaja i uéenih istrazivanja, velitanstveni vrunac koji ¢e obeleziti remek dela VI veka; i od tog trenutka ona se javila kao tisto istofnjaéka umetnost. Ali dok su se, u provineijama, budila na taj nain stara domaéa predanja i neizletiva éud za otcepljenjem, takode pripremao za svoju buducu ulogu, primajuci i spajajuc razignih civilizacija, dovodeéi u sklad suprotne duhovne smerove i raznolike umetnitke postupke i metode, tako da iz svega toga stvori jednu izvornu civilizaciju. ‘Na taj natin je izgledalo da se dovrSava pokret koji je Vizantiju vukao ka Istoku; i moglo se verovati da Ge se uskoro ostvariti shvatanje Jednog isto istotnog carstva kojim ée se despotski vladati, u kome ée upravni postupak biti dobar, koje ée biti évrsto branjeno, koje se ne¢e zanimati Zapadom u polititkom pogledu da bi moglo voditi brigu o samom sebi, i koje nece oklevati, radi uspostavljanja svog verskog, jedinstva, da raskine sa Rimom i da stvori, pod okriljem dr2ave, crkvu skoro nezavisnu od Rima. Na nesreéu po uspeh toga sna carstvo se nalazilo, krajem V i na potetku VI veka, u strahovitoj krizi. Od 502 g. Persijanci su nastavili da ratuju na Istoku; u Evropi Sloveni i Avari su otpoéeli sa svojim ‘upadima juzZno od Dunava. U zemfji razdor je bio na vrhuncu. Prestonica je bila uskolebana kavgama cirkuskih stranaka, Zelenih i Plavih; provincije, nezadovoline, upropaséene ratom, satrvene porezima, iskori8¢avale su svaku priliku da traze svoja nacionalna prava; vlada je bila neomiljena u narodu; jedna moéna protivnitka stranka borila se protiv njene politike i pruzala zgodan izgovor pobunama slavoljubivaca, od kojih je najozbiljnija bila buna Vitalijanova 514 g.; najzad, neizgladivo se¢anje na rimsko doba koje je odrZavalo misao o neophodnom jedinstvu rimskog sveta, Romanije, stalno je privlatilo duhove prema Zapadu. Da bi se izi8lo iz te nepostojanosti potrebna je bila snazna ruka i jasna politika sa odredenim i Evrstim pogledima. Justinijanova vlada je to donela. GLAVA IL. Justinijanova vladavina i gréko carstvo u VI veku (518-610 g.) Stupanje na presto Justinove dinastije 518 g., po Anastasijevoj smrti, jedna do sta mratna spletka uzdize na presto Justina, glavnog zapovednika gardiskih trupa. On je bio seljak iz Makedonije i doSao je oko pedeset godina ranije u Carigrad da potrazi stecu, dobar vojnik, ali veoma neobrazovan i bez ikakvog iskustva u poslovima, Tako bi tome skorojevicu, koji je, u poznoj starosti od skoro 70 godina, postao osnivat dinastije, prilitno teSko padala vlast do koje je uzdignut da nije imao pored sebe, kao savetodavea, svoga s Justinijana. striéaPoreklom, kao i Justin, iz Makedonije, - romantitno predanje koje je od njega napravilo Slovena postalo je docnije i nema nikakve istoriske vrednosti - Justinijan je rano do¥ao u Carigrad, na poziv svoga ujaka, u tu je bio vaspitan potpuno u rimskom i hriSéanskom duhu. On je imao smisla za poslove, zreo duh, izraden karakter, sve Sto je bilo potrebno da postane pomoénik novog gospodara. I on je, w stvari, viadao od 518 do 527 g. mesto Justina, o¢ekujuéi da vlada sam u svoje ime od 527 od 565 g. Tako, skoro pola veka, Justinijan je upravljao sudbinom istofnog-rimskog carstva i utisnuo je dobu, nad kojim se uzdize njegov moéni lik, tako dubok peat da je samo njegova volja bila dovoljna da prekine prirodni razvoj koji je vukao carstvo ka Istoku. Pod njegovim uticajem, od samog potetka Justinove vladavine, javio se nov polititki pravac. Prva briga carigradske viade bila je da se izmiri sa Rimom i da utini kraj Sizmi, i Justinijan, da bi potvrdio savez.i pruzZio papi zalogu svoje verske revnosti, pune tri godine (518-521 g.) strahovito je progonio monofizite po celom Istoku. Usled pribliZenja Rimu nova dinastija je bila osna%ena, Osim toga, Justinijan je umeo, vrlo vesto, da preduzme potrebne mere da bi vladi osigurao trajnost. On ukloni iz nje Vitalijana, svoga najopasnijeg protivnika; narotito je utini omiljenom pomoéu poklona i sjaja kojim je okruzi. Ali, od tog trenutka, Justinijan je maStao o netem mnogo veéem: on je uvidao vaznost oju je mogao imati za njegove buduée ciljeve obnovljeni sporazum sa papstvom; zbog toga je papi Jovanu - prvom papi koji je posetio Novi Rim - priredio 525 g. veli¢anstven doéek u prestonici; on je oseéao koliko ée se takvo drZanje dopasti Zapadu i na kakvo ¢e neizbeno poredenje navesti izmedu pobo?nih careva koji viadaju u Carigradu i varvarskih gospodara arijevaca koji vladaju u Aftici i Italiji ‘Na taj navin on je pripremao velike planove koje ée ostvariti kada, po Justinovoj smrti $27 g., bude dobio svu viast u svoje ruke Justinijanoy karakter, njegova politika i njegova okolina Justinijan ni u emu ne liti na vladaoce iz V veka koji su mu prethodili, Ovaj skorojevié, popevsi se na presto Cezara, hteo je da bude rimski car, i on je bio, zaista, postednji po redu od velikih rimskih careva. Ipak, i pored neospornih njegovih osobina, kao Sto su vrednoéa i ljubav prema radu, - jedan dvoranin nazivao ga je "carem koji nikada ne spava" - i pored stvarne brige oko poretka i iskrenog staranja oko dobre administracije, Justinijan bi, zbog svoga zaziruéeg i surevnjivog despotizma, zbog svoje detinjaste taitine, zbog svoje zbunjene delatnosti, zbog svoje Zesto neodlucne i slabe volje, posmatran u celini, izgledao prilitno ostednji i neuravnotezen vladalac da duh u njemu nije bio veliki. Ovaj seljak iz Makedonije bio je istaknuti pretstavnik dveju znatajnih ideja: carske i hri8éanske; i posto je imao te dve ideje njegovo ime ostaje besmrtno u istorii. Sav prozet spomenima na rimsku velitinu, Justinijan je maStao da obnovi rimsko carstvo onakvo kakvo je ono bilo nekada, da povrati valjanost nezastarimim pravima koja je Vizantija, kao naslednica Rima, zadréala nad zapadnim varvarskim kraljevinama, da uspostavi jedinstvo rimskog sveta. Naslednik Cezara, on je hteo da bude, kao Sto su oni bili, Zivi zakon, najpotpunije ovaplocenje neogranitene vlasti, a tako isto i nepogreSni zakonodavac i novotar koji se brine o dobrom poretku u monarhij Najzad, iz gordosti koju mu je ulivao njegov carski poloZaj, on je hteo da ga ulepSa svim moguéim sjaiem i velelepnoScu; velitanstvenoSéu gradevina, dvorskom raskosi, malo detinjastim naginom kojim je nazvao, po svome imenu, Justinijanovim tvrdave koje je sagradio, varoSi koje je iznova podigao, sudove koje je ustanovio, on je hteo da ovekoveti slavu Svoje vladavine i da pokaZe, kako je on govorio, svojim podanicima koliko su nesravnjivo sreéni Sto su se rodili u njegovo doba. On je mastao jo vi8e. BoZji izabranik, njegov zemaljski pretstavnik i naslednik, on stavi sebi u zadatak da bude pobornik pravoslavlja, bilo u ratovima koje je preduzimao i tije je versko obelezje neosporo, bilo u velikom naporu koji je uloZio da ra8iri po celom svetu pravoslavnu veru, bilo u natinu kojim je