SADRŽAJ

1. UVOD........................................................................................................................2
2. ZNAČAJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA........................................................3
3. OPŠTE SPECIFIČNOSTI UPRAVLJANJA U MALIM I SREDNJIM
PREDUZEĆIMA...........................................................................................................5
4. KUPOVINA POSTOJEĆEG MSP-a ILI POSLOVNOG KONCEPTA...................8
4.1 Kupovina MSP-a..................................................................................................8
4.2 Franšiza................................................................................................................9
4.3 Licenca.................................................................................................................9
5. ZAKLJUČAK..........................................................................................................12
6. PRIMER UGOVORA O LICENCI.........................................................................14
LITERATURA.............................................................................................................18
1. UVOD

Preduzetništvo, koje ima vitalnu ulogu u stvaranju i razvijanju malih i srednjih

poslovnih poduhvata, bazični je pojam u savremenom poslovanju. Ove aktivnosti
nemaju alternativu u aktuelnoj stvarnosti naše zemlje. Dosadašnji diskontinualni
tranzicioni proces zamagljuje pravu potrebu za tim; međutim, pun značaj će se tek
pokazati sa otvaranjem zemlje, pokretanjem privrednih aktivnosti i stvaranjem
ambijenta u kome će opstanak biti u direktnoj zavisnosti od ekonomske efikasnosti.
Poslednje decenije XX veka donele su jugoistoku i istoku Evrope i novinu u
formi organizovanja rada: umesto decenijama razvijanih velikih preduzeća, spas se
traži u kopiji organizacionih formi razvijenih ekonomija - u malim i srednje-velikim
preduzećima (MSP). Prihvata se dekomponovanje velikih preduzeća na MSP-ove, uz
istovremeno privatizovanje. Bez dovoljno kritičnosti i analize, ova promena se
očekuje sa sumnjom, pojačanom unapred iznetim prihvatanjem normalnosti da i
MSP-ovi propadaju. Poštena analiza dobrih i loših strana MSP-ova kao forme
organizovanja rada može da dâ argumente za posebne sisteme MSP-ova, ukazujući
pritom na moguću budućnost forme preduzeća.
Usavršavanja institucionalnog i pravnog okvira su bazične pretpostavke
razvoja malog biznisa u Srbiji. Dosadašnja iskustva u zemljama tranzicije u tom
kontekstu mogu biti od velikog značaja.
Mala i srednja preduzeća su motor ekonomskog razvoja. Promovišu privatnu
svojinu preduzetničke veštine. Po mišljenju mnogih eksperata i ekonomista MSP su
sinonim za privatni sektor, i u figurativnom smislu za preduzetništvo. Njihova
komparativna prednost je u tome što su fleksibilna, mogu brzo da se adaptiraju na
promene i da zadovolje zahteve tržišta.
U zemljama Evropske Unije, vlade donose propise koji su fokusirani na
podršku malim i srednjim preduzećima i na stimulisanje njihovog rasta i
konkurentnosti.

2
2. ZNAČAJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA
Mala i srednja preduzeća i preduzetnici (MSPP) učestvuju sa oko 36 odsto u
ukupnom bruto društvenom proizvodu (BDP) Srbije, što je za oko šest odsto više
nego 2004. godine, saopšteno je iz Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj
Srbije.
U najnovijem izvještaju o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu,
koje je objavilo ovo ministarstvo, navodi se da je uticaj MSPP na visinu BDP Srbije
bio na nivou Bugarske, Rumunije i Mađarske, ali nešto niži nego u Sloveniji.
Sektor MSPP ostvario je više od dve petine izvoza i dve trećine uvoza Srbije u
2007. godine.
Dinamičan razvoj MSPP sektora u periodu od 2001. do 2007. je rezultat
poboljšanih opštih uslova poslovanja i povećane pravne sigurnosti privrednih
subjekata, a na rad ovog sektora uticala je i intenzivna investiciona aktivnost
posljednjih godina (više od 40 odsto ukupnih investicija u osnovna sredstva), navodi
se u izveštaju.
Osnovni problemi ovog sektora su nedovoljan broj i slaba ekonomska snaga
srednjih preduzeća, neizjednačen pravni status preduzetnika i pravnih lica, slaba
internacionalizacija, visoka regionalna i granska koncentracija, uz nisku zastupljenost
grana visoke tehnologije.
Najnovija istraživanja Svetske banke koja su prikazana u izveštaju, a odnose
se na 2007. godinu, pokazala su da je za osnivanje preduzeća u Srbiji potrebno 11
različitih procedura, 23 dana i 8,9 odsto bruto nacionalnog proizvoda po stanovniku.
Za dobijanje licenci i različitih tipova dozvola (za gradnju, priključak za
struju, telefon, odobrenja od raznih inspekcija da bi pokrenuli poslovanje i slično)
preduzeće se susreće sa 20 procedura, za čije ispunjavanje utroše 204 dana.
Kada je reč o indikatoru dobijanja kredita za MSP, Srbija zauzima 13. poziciju
i popravila je svoj rang za osam mjesta.
Srbija je poboljšala rang za jedno mjesto na skali za pristup kreditima i dobila
ocjenu sedam od maksimalne 10, dok je kod indeksa kreditne informisanosti koji
mjeri obim, pristup i kvalitet informacija dobila ocjenu pet od mogućih šest.
U Srbiji trenutno posluje 318.000 preduzeća, od čega je 102.042 privrednih
društava i 216.703 preduzetnika.

3
U ukupnom broju preduzeća sektor MSP učestvuje sa 99,7 odsto, a samo u 2007. broj
novosnovanih MSP porastao je za 30.000, dok se obim njihovog prometa uvećao za
7,2 odsto.

4
3. OPŠTE SPECIFIČNOSTI UPRAVLJANJA U MALIM I
SREDNJIM PREDUZEĆIMA
Mala i srednja preduzeća (MSP) posluju sa vrlo ograničenim poslovnim
resursima. Dakle, kao osnovno obeležje koje može da upravljanje u MSP učini
specifičnim jeste nedostatak resursa. Ovde se prevashodno misli na finansijske
resurse, ali i sve druge resurse - znanje, radnu snagu, mašine. Tako posmatrano,
upravljanje malim i srednjim preduzećima poprima oblik upravljanja preduzećem u
uslovima ograničenih resursa. Poslovanje u uslovima globalizacije privrede se obavlja
u uslovima ograničenih resursa - prirodni resursi, kao što su rudno bogatstvo,
energetski izvori i zemlja (obradive površine) i radna snaga su ograničeni. Međutim
ovde se ne misli na ta opšta ograničenja u resursima, već se misli na nedostupnost ili
uslove otežane dostupnosti pojedinih resursa Prema nekim shvatanjima 1, "sitni biznis
nije mali veliki biznis". Preduzetnik nije multinacionalna korporacija, već pojedinac
koji traga za profitom. Da bi preživeo, on mora da ima različito gledište i mora u
svojim nastojanjima da primeni principe drugačije od onih koje primenjuje predsednik
velike, pa čak i srednje korporacije. Ne radi se samo o razlikama u razmerama između
malog i velikog biznisa, već mali biznisi takođe pate od onoga što se u pomenutom
članku naziva "resursnim siromaštvom".
U tom smislu, kao glavne prepreke za razvoj grupacije malih i srednjih
preduzeća na domaćem tržištu se javljaju: nedostatak finansijskih sredstava;
nedostatak znanja; nedostatak tržišta i nepostojanje adekvatne institucionalne
infrastrukture.
Upravljanje preduzećem u uslovima nedostataka resursa utiče i na definisanje
organizacione strukture malih i srednjih preduzeća - mali je broj zaposlenih (pogotovu
u mikro firmama), zaposleni obavljaju po više funkcija u preduzeću (nije redak slučaj
da sam vlasnik obavlja po nekoliko funkcija), a neke funkcije/aktivnosti su dislocirane
izvan preduzeća. Drugim rečima, male firme zbog nedostatka finansijskih sredstava,
ili neisplativosti formiranja snažnije organizacione strukture, vođene logikom
uvećanja profita, dobar deo aktivnosti koje se tiču samog poslovanja firme lociraju
izvan samog preduzeća. Ovde je potrebno naglasiti da mala i srednja preduzeća mogu
većinu funkcija/aktivnosti da izmeste izvan samog preduzeća.

1
Levinson, J.C. (1992): Gerila marketing, IQ Media, Beograd, str.17.

5
 Jedina poslovna funkcija koja se ne treba prepuštati drugima, odnosno koja
mora da ostane u okviru preduzeća, jeste istraživanje i razvoj, jer je to funkcija koja
zajedno sa kvalitetom i marketingom čini okosnicu rasta i razvoja preduzeća.
U razvijenim zemljama sveta su rasprostranjene male firme koje su
visokotehnološki opremljene i koje imaju snažnu podršku u savremenim
tehnološkim dostignućima, pri čemu se zapošljava minimalno potrebni broj radnika.
Postizanje konkurentske prednosti u globalnoj privredi zahteva inovativni
pristup poslovanju, prevashodno kada se radi o znanju. U tom smislu, upravljanje u
MSP mora da bude orijentisano u pravcu ulaganja u znanje i povećanja produktivnosti
rada i znanja.
Svetska iskustva, prevashodno razvijenih zemlja, ali i zemalja u tranziciji
govore o tome da postoje tri osnova modela razvoja malih i srednjih preduzeća. To su:
osnivanje novih preduzća, kupovina postojećih preduzeća, kombinovani metod. što se
tiče forme vlasništva malih preduzeća, mogu se uočiti sledeće varijante: pojedinačno,
partnersko i korporativno.
Glavna pitanja koja se nameću prilikom opšteg opredeljenja pojedinaca
-potencijalnih preduzetnika - u vezi sa započinjanjem sopstvenog biznisa su sledeći:
kako odabrati ideju, da li ući u konkretan posao, kako naći potrebna finansijska
sredstva, kako realizovati ideju na tržištu i sotvariti zaradu. Pronalaženje ideje
predstavlja svakako važan korak u poretanju sopstvenog biznisa. Do uspešne ideje
može se doći na nekoliko načina: kopiranjem postojećeg biznisa, kupovinom
postojećeg biznisa, otcepljenjem, franšizingom, inovacijom, ličnim iskustvom, itd.
Kao glavni problem kod započinjanja poslovanja, odnosno, osnivanja novog
preduzeća javljaju se: neopredeljenost, neodlučnost i nedoslednost.
Uzimajući u obzir napred navedeno, kao i postojanje rizika u poslovanju, koji
je u slučaju preduzetnika koji započinje mali biznis isključivo na njemu, potrebno je
uočiti i neke od principa koji su važni za obavljanje samostalnog biznisa.
- Mali biznis ne znači mala ulaganja. On znači samo srazmerno manja ulaganja
u odnosu na kapacitete i broj zaposlenih.
- Mali biznis zahteva primenu visokotehnoloških dostignuća, ali prevashodno
zahteva primenu znanja i permanentno povećanje produktivnosti znanja.
- Pare ne dolaze ni brzo ni lako. Mali biznis zahteva rad, predanost poslu,
savesnost i kompetentnost svih zaposlenih da bi se ostvario rast produktivnost rada i
znanja.

6
- Tržište je sve. Samo poznavanje tržišta, odnosno svojih kupaca i potrošača, ali
i svoje konkurencije, stvara uslove za poslovni rezultat.
- Savremeno tržište ne trpi nekvalitetno poslovanje. Nekvalitetni proizvodi i
usluge ne mogu da prođu u uslovima globalizacije tržišta i primeni visoke tehnologije,
koja je svima dostupna.
- Globalni cilj poslovanja MSP jeste permanentno povećanje produktivnosti
poslovanja. Rast produktivnosti utiče na kvalitet proizvoda, koji utiče na rast
produktivnosti. U krajnjoj liniji ovo znači širenje tržišta i povećanje zaposlenosti.
- Marketing nije reklama. Marketing nije ni prodaja. Marketing je upravljački
koncept koji treba da stvori uslove da se poslovanje obavlja u kontinuitetu, uz
obezbeđivanje razvojnih ciljeva preduzeća.
- U savremenoj privredi profit nije osnovni cilj. On je posledica dobro
osmišljenog i vođenog poslovanja. Interes kupaca i potrošača, kao i dobrobit
društvene zajednice su uvek na prvom mestu.
- Mali programi mogu da budu stimulisani samo ukoliko su isplativi.
- Mala preduzeća se osnivaju u velikom broju, ali i nestaju u velikom broju
zbog nekonkurentnosti na tržištu. Svi ne mogu da uspeju. Uspeće samo one firme koje
prihvate činjenicu da je znanje osnov poslovanja, povećanje produktivnosti rada
imperativ savremenog poslovanja, a permanentno unapređivanje kvaliteta u skladu sa
zadovoljavanjem zahteva tržišta suštinski cilj poslovanja2.

2
Đorđević, D., Anđelković, M., Bogetić S. (2001): Upravljanje MSP, KAS - Jugoslavija, Beograd,
str.45-47.

7
4. KUPOVINA POSTOJEĆEG MSP-a ILI POSLOVNOG
KONCEPTA
Kupovina postojećeg preduzeća ili nekog njegovog segmenta predstavlja
drugu opciju koja preduzetniku stoji na raspolaganju. Kupovinom postojećeg
poslovnog sistema, franšize ili licence, preduzetnik izbegava brojne nedostatke koji su
imanentni osnivanju preduzeća, a pre svega su vezani za neizvesnost budućeg rasta i
razvoja.
Međutim, odluku o kupovini preduzeća, franšize ili licence, treba doneti nakon
konkretnih i detaljnih analiza. Svaka od ovih alternativa ima svoje prednosti i
nedostatke koji će biti razmotreni u nastavku ovog rada 3, a akcenat što je i tema ovog
rada je stavljen na licencu.

4.1 Kupovina MSP-a

Kupovina postojećeg preduzeća se realizuje u onim situacijama kada
preduzetnik koji želi da pokrene sopstveni posao, ne želi da se izlaže visokom nivou
rizika, a ima dovoljnu količinu kapitala koji je spreman da investira. Činjenica da
neko preduzeće već postoji i da posluje, omogućava preduzetniku da bolje proceni sve
aspekte, kako materijalne, tako i nematerijalne, posla koji kupuje. Često se događa da
nematerijalna imovina (know-how, imidž, patenti, itd) predstavlja veću vrednost nego
celokupna materijalna imovina preduzeća.
Kupovina postojećeg preduzeća sa sobom nosi niz prednosti, ali i nedostataka.
Kao prednosti se mogu navesti: smanjenje neizvesnosti i uspostavljen sistem
funkcionisanja; dok se pod nedostatke mogu podvesti: visok nivo inicijalnih ulaganja
i postojeća organizaciona kultura.
Proces kupovine postojećeg preduzeća se sastoji iz sledećih koraka:
1. pronalaženje odgovarajućeg preduzeća;
2. evaluacija konkretnog preduzeća;
3. vrednovanje preduzeća i
4. pregovaranje i zaključivanje kupoprodajnog ugovora.

3
Milošević, D.(2010): Menadžment malih i srednjih preduzeća, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i
preduzetništvo, Beograd, str. 68.

8
4.2 Franšiza

Kupovinom franšize, odnosno sklapanjem ugovora o franšizi, preduzetnik se

odlučuje na kupovinu poslovnog sistema, s tim što je u pitanju sistem koji već ima
izgrađenu reputaciju i ostvarenu solidnu ekonomsku poziciju. S tim u vezi, može se
zaključiti da kupovina franšize ima određenih sličnosti sa kupovinom postojećeg
preduzeća, ali i da postoje veoma upečatljive razlike.
Ugovorom o franšizingu se davalac franšize obavezuje da održi trajni interes u
poslovanju primaoca franšize u oblastima know how-a i obučavanja, dok se primalac
franšize obavezuje da posluje pod zajedničkom firmom, spoljnim izgledom ili
postupkom koji pripada davaocu ili ga on kontroliše, kao i da iz svojih izvora uloži
osnovni investicioni kapital u poslovanje. Drugim rečima, ugovor o franšzingu je
ugovor obaveznog prava kojim jedno lice (davalac franšize) ustupa drugom licu
(primaocu franšize) ekonomske prednosti stečene klijentele i ugleda na tržištu, na
korišćenje na određenom području, uz naknadu ili radi ostvarivanja drugih
ekonomskih koristi4.

4.3 Licenca
Licenca (lat. licencia) predstavlja dozvolu, odnosno pravo korišćenja nečega.
Ovo pravo se uglavnom odnosi na proizvodnju i distribuciju proizvoda ili pružanje
usluga koje su usklađene sa preciznim specifikacijama organizacije koja ih je izvorno
plasirala na tržište.
Ugovorom o licenci se davalac licence obavezuje da u celini ili delimično
ustupi njenom sticaocu pravo iskorišćavanja pronalaska, tehničkog znanja ili iskustva,
žiga, uzorka ili modela, a sticalac se obavezuje da za to plati određenu nadoknadu5.
Ugovorom o licenci, davalac licence preuzima na sebe sledeće obaveze
(Zakon o obligacionim odnosima, 1993):
1. predaju predmeta - predaja predmeta licence u određenom roku, zajedno sa
tehničkom dokumentacijom potrebnom za praktičnu primenu tog predmeta;
2. davanje uputstva i obaveštenja - davalac licence mora dati i sva uputstva
i obaveštenja neophodna za uspešno iskorišćavanje predmeta;
3. garantovanja - garancija o tehničkoj izvodljivosti (garancija o mogućnosti da
se na određeni način proizvede neki proizvod ili da se primeni određeni postupak u

4
Ibid., str. 73.
5
Zakon o obligacionim odnosima, 1993.

9
proizvodnji) i garancija o tehničkoj upotrebljivosti (garancija da predmet licence
odgovara ciljevima koji su ugovorne strane imale u vidu prilikom zaključivanja
ugovora);
4. jemstva - prava iskorišćavanja pripadaju davaocu licence i da će on braniti
ovo pravo ustupljeno primaocu pred trećim licima;
5. kod isključive licence - davalac licence neće iskorišćavati predmet licence i
6. korišćenje licence neće štetno uticati na zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Pored obaveza davaoca licence, Zakon definiše i obaveze sticaoca. U pitanju
su sledeće obaveze:
1. obaveza iskorišćavanja predmeta licence - sticalac je obavezan da predmet
iskorišćava na ugovoreni način;
2. čuvanje tajnosti predmeta licence - naročito kada je u pitanju pronalazak ili
know how;
3. zabrana iskorišćavanja rezultata naknadnog usavršavanja predmeta licence -
sticalac nije ovlašćen da koristi naknadno usavršen predmet licence, osim ako nije
ugovorom drugačije određeno;
4. obaveza obezbeđenja određenog kvaliteta - kada je pored licence za
proizvodnju ustupljena i licenca za žig, sticalac licence je u obavezi da obezbedi isti
kvalitet robe kao što je kvalitet koji obezbeđuje davalac licence;
5. obaveza odgovarajućeg obeležavanja - sticalac je dužan da predmet licence
obeleži na način kojim je to predviđeno u ugovoru i
6. isplata naknade - sticalac licence preuzima na sebe obavezu da isplati
davaocu licence naknadu za ustupljenu licencu na način koji je definisan ugovorom.
Ugovori o licenci mogu biti klasifikovani na više načina, tj. u odnosu na veći
broj kriterijuma. Prema teritorijalnom kriterijumu, ugovori o licenci mogu biti:
prostorno ograničeni i prostorno neograničeni. Sa aspekta vremena trajanja, ugovori o
licenci mogu biti zaključeni na: određeno vreme i neodređeno vreme. U odnosu na
oblast primene prava, postoje više vrsta licenca, i to: licenca za proizvodnju, licenca
za prodaju, licenca za upotrebu i licenca za uvoz ili izvoz. Prema vrsti ovlašćenja,
licence mogu biti: isključive (sticaoc licence ima isključivo pravo iskorišćavanja
predmeta licence, pri čemu ima pravo da zabrani svim trećim licima i davaocu licence
daiskorišćavaju predmet licence u periodu trajanja ugovora) i neisključive6.

6
Milošević, D.(2010): Menadžment malih i srednjih preduzeća, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i
preduzetništvo, Beograd, str. 76-77.

10
5. ZAKLJUČAK
Ugovor o licenci je specifičan ugovor prava industrijske svojine, jer isključivo
premenjuje na odnose koji imaju za predmet ustupanje korišćenja prava industrijske
svojine. On predstavalja osnovni način pravnog prometa patenata, znakova

11
razlikovanja i know-how-a. Licenca se daleko više koristi kada je reč o prometu prava
industrijske svojine od ugovora u prenosu (cesiji) prava, jer kod prava industrijske
svojine, pravo privrednog iskorišćavanja je mnogo značajnije od prava svojine.
Nosilac patenta, modela, uzorka ili žigaa (kao i imalac know-how-a) može da
ima nekoliko razloga za zaključivanje ugovora o licenci.
U zemljama gde su sredstva za proizvodnju u društvenoj svojini, a učešće
indiviualnog sektora marginalno, ustupanje korišćenja prava industrijske svojine
putem ugovora o licenci je jedini način privrednog iskorišćavanja zaštićenog prava za
za nosioca prava kje ji fizičko lice. Nosilac zadržava ostala ovlašćenja koja mu po
zakonu pripadaju a na osnovu zaključenog ugovora o licencidoja materijalnu
nadoknadu kojom pokriva troškove naučno-istraživačkog rada i ostvaruje određeni
prihod na osnovu tog rada.
U mnogim zemljama, kao i u našoj, predviđene su određene sankcije protiv
nosioca koje ne upotrebljava svoje pravo ili ga ne ustupi drugom licu na korišćenje.
Zaključivanjem ugovora o licenci nosilac prava izbegava primenu mera koje imaju za
cilj da ograniče (obavezna licenca) ili oduzmu (poništenje patenta ili žiga zbog
nekorišćenja) zaštićeno pravo.
Zaključivanje ugovora o licenci ima mnogo prednosti i za korisnika licence.
On nabavlja deficitaro tehnološko znanje, kojem ne raspolaže a potrebno mu je
(know-how) ili pravo privrednog iskorišćavanja nekog zaštićenog prava (patenta,
znaka razlikovanja), koje inače ne bi smeo da upotrebljava pre isteka pravne zaštite
ovih prava. Naučno istraživačka delatnost zahteva velika i dugogodišnja materijalna i
ljudska ulaganja za koja mnogi privredni subjekti nemaju mogućnost. Za njih ne može
da bude ekonomski celishodnije nabavljanje prava privrednog iskorišćavanja tuđih
rezultata naučno-istraživačkog rada. Naravno, isključiva orijentacija na licence bez
stvaranja sopstvene naučno-tehnološke baze vodi u odnos zavisnosti. Ovaj odnos
postaje naročito opasan u zemljama u razvoju gde se veliki broj nacionalnih
preduzeća isključivo oslanja na uvezene licence i tako produžava tehnološko-
industrijsku zavisnostnacionalne privrede od inostranstva. Međutim, u u uslovima
ravnopravne naučno-tehnološke razmene, „ugovor o licenci predstavlja koristan
pravni instrument u organizaciji najšire difuzije tehničkih informacija kako unutar
granica jedne zemlje tako i na planu regionalne i međunarodne saradnje“.
Promet prava industrijske svojine putem ugovora o licenci je naročito značajan
u okviru međunarodne razmene dobara i usluga. Na osnovu njega, patenti se

12
privredno iskorišćavaju u raznim zemljam, roba obeležena poznatim žigovima postaje
konkurentna na stranim tržištima (pod uslovom zadovoljavajućeg kvaliteta), povećava
se produktivnostu proizvodnji i privredna konkurencija između privrednih subjekata
itd. Zbog toga, neki autori smatraju da je mesto licence u privrednom životu između
izvoznih poslova i direktnih investicija u inostranstvu.

6. PRIMER UGOVORA O LICENCI

UGOVOR O LICENCI

Zaključen dana ___________ godine u ____________________ između:

13
1. _____________________ (firma - naziv i sedište), koju zastupa ______________
(dalje: Davalac licence), i

2. _____________________ (firma - naziv i sedište), koju zastupa ______________

(dalje: Sticalac licence)

Predmet ugovora:
Član 1.
Predmet ugovora je prenos prava na iskorišćavanje patenta za proizvodnju _______ (u
daljem tekstu: licencirani proizvod), koji pripada Davaocu licence.
Obim prenetih prava
Član 2.
Sticalac licence stiče pravo na isključivu proizvodnju, prodaju i distribuciju
licenciranog proizvoda na teritoriji Srbije.
Sticalac licence stiče pravo na prodaju licenciranog proizvoda na teritoriji sledećih
država: _____________________________________________________.
Član 3.
Sticalac licence ima pravo da u celini ili delimično prenese pravo na proizvodnju i
prodaju licenciranog proizvoda na druga lica u Srbiji (podlicenca).
Član 4.
Sticalac licence garantuje Davaocu licence da će se lica, na koja je preneo prava iz
ovog ugovora, pridržavati obaveza koje ima i sam Sticalac licence.
Član 5.
Sticalac licence je ovlašćen da radi na unapređenju licenciranog proizvoda, u cilju
poboljšanja kvaliteta i efikasnosti proizvodnje, a o svim postignutim unapređenjima,
dužan je da obavesti Davaoca licence na odgovarajući način.
Naknada za licencu
Član 6.
Sticalac licence se obavezuje da Davaocu licence plati naknadu za korišćenje licence
(licencnu naknadu), u iznosu od ____ % od prodajne cene svih licenciranih proizvoda,
proizvedenih po osnovu ovog ugovora.
Sticalac licence se obavezuje da će naknadu plaćati redovno, a najkasnije u roku od
____ dana po isteku svakog tromesečja, za sve vreme trajanja ovog ugovora. Prvo
tromesečje, koje služi kao osnov za obračun iznosa licencne naknade, počinje da teče
od ____________.
Obaveza iskorišćavanja licence
Član 7.
Sticalac licence se obavezuje da će prava preneta ovim ugovorom iskorišćavati tako
što će godišnje proizvoditi i prodati najmanje _____ licenciranih proizvoda.

14
Ukoliko Sticalac licence propusti da iskoristi patent za proizvodnju i prodaju
licenciranog proizvoda, ili ga proizvede i proda u obimu manjem od ugovorenog,
duguje Davaocu licence fiksnu licencnu naknadu u iznosu od _____ za svako
tromesečje u toku kojeg propusti da iskoristi patent ili ga iskoristi u obimu manjem od
ugovorenog.
Obaveza označavanja proizvoda
Član 8.
Sticalac licence se obavezuje da sve proizvode proizvedene po osnovu ugovora beleži
žigom Davaoca licence, a Davalac se obavezuje da svoj žig registruje u (za strana
lica).
Obaveza čuvanja tajne
Član 9.
Sticalac licence se obavezuje da će držati u tajnosti sve informacije koje mu Davalac
licence prenese u vezi sa proizvodnjom licenciranog proizvoda. Sticalac licence ima
pravo da navedene informacije saopšti samo licima zaposlenim kod njega, u meri u
kojoj je to neophodno za obavljanje njihovih radnih dužnosti u proizvodnji
licenciranog proizvoda.Obavezu na čuvanje tajne iz prethodnog stava Sticalac licence
ima i u roku od _______________ nakon isteka ovog ugovora.
Obaveza stavljanja na raspolaganje patentnih prava
Član 10.
Davalac licence se obavezuje da Sticaocu licence stavi na raspolaganje svu tehničku
dokumentaciju i informacije koje su potrebne za iskorišćavanje patenta, u cilju
proizvodnje i prodaje licenciranog proizvoda.Davalac licence se obavezuje da
Sticaocu licence stavi na raspolaganje sve informacije i tehničku dokumentaciju o
postignutim naknadnim usavršavanjima proizvodnje licenciranog proizvoda.
Obaveza obučavanja zaposlenih
Član 11.
Davalac licence se obavezuje da će zaposlene kod Sticaoca licence obučiti za
proizvodnju licenciranog proizvoda, tako što će Sticaocu licence staviti na
raspolaganje u njegovim proizvodnim pogonima ___ instruktora proizvodnje, u
trajanju od _____ meseci, počev od ______. Za vreme trajanja ugovora, Davalac
licence ima pravo i obavezu da redovno, svakih _____ meseci, a po svojoj želji i
češće, upućuje svoje predstavnike radi informisanja i kontrole toka proizvodnje i
davanja instrukcija, u cilju poboljšanja kvaliteta i efikasnosti proizvodnje Sticaoca
licence. Ukoliko složenost naknadnih usavršavanja to iziskuje, Sticalac licence će

15
Davaocu licence staviti na raspolaganje u njegovim proizvodnim pogonima, potreban
broj instruktora radi dopunske obuke radnika Sticaoca licence.
Obaveza garantovanja
Član 12.
Davalac licence garantuje Sticaocu licence za tehničku izvodljivost i tehničku
upotrebljivost patenta, čije se pravo na iskorišćavanje prenosi ovim ugovorom.
Obaveza očuvanja isključivosti licence
Član 13
Davalac licence se obavezuje da na teritoriji Srbije i Crne Gore neće sam proizvoditi
niti prodavati licencirani proizvod, kao i da pravo proizvodnje i prodaje licenciranog
proizvoda neće prenositi na treća lica.
Trajanje ugovora
Član 14.
Ugovor se zaključuje na period od ___ godina, počev od ___________.Važenje
ugovora se produžava za naknadni rok od _____ godina, ukoliko najkasnije u roku od
____ meseca pre isteka roka važenja ugovora, nijedna od ugovornih strana ne
obavesti drugu pismenom izjavom o prestanku važenja ugovora.
Član 15.
Ugovor prestaje da važi u slučaju da prestane da važi patent čije je pravo na
iskorišćavanje preneto ovim ugovorom.
Jednostrani raskid Ugovora
Član 16
Svaka ugovorna strana ima pravo da jednostrano raskine ugovor i pre isteka roka
njegovog važenja, ukoliko druga ugovorna strana ne ispuni svoje ugovorne obaveze,
ni u naknadno ostavljenom roku od ___ dana.Naknadi rok za ispunjenje ugovorne
obaveze počinje da teče nakon što druga ugovorna strana primi pismeno obaveštenje
ugovorne strane o tome.
Ako do isteka naknadnog roka za ispunjenje ugovornih obaveza druga ugovorna
strana ne ispuni svoje ugovorne obaveze, ugovorna strana koja je dala naknadni rok za
ispunjenje ugovorne obaveze, može raskinuti Ugovor, ukoliko drugoj ugovornoj
strani uputi pismeno obaveštenje o tome, u roku od __________ dana.
Član 17.
U slučaju spora proisteklog iz ovog ugovora, ugovorne strane će nastojati da ga reše
mirnim putem. U slučaju da ne uspeju da spor reše mirnim putem, ugovorne strane su
saglasne da se spor poveri na konačno rešavanje ________ (navesti arbitražni
sud).Ugovorne strane su saglasne da se materijalno pravo države
_____________________ primenjuje kao merodavno za rešavanje svih sporova koji

16
proisteknu iz ovog ugovora.
Zaključne odredbe
Član 18.
Ovaj ugovor smatra se zaključenim kada ga potpišu ovlašćeni zastupnici obe
ugovorne strane i kada bude registrovan kod nadležnog _________________
organa.Izmene ugovora mogu se vršiti samo pismenim putem.
Ugovor je sačinjen u _______________ identičnih primeraka, od kojih svaka
ugovorna strana zadržava __________ primerka.

DAVALAC LICENCE STICALAC LICENCE

__________________ __________________

LITERATURA

1. Đorđević, D., Anđelković, M., Bogetić S. (2001): Upravljanje MSP, KAS -

Jugoslavija, Beograd,

17
2. Levinson, J.C. (1992): Gerila marketing, IQ Media, Beograd,
3. Milošević, D.(2010): Menadžment malih i srednjih preduzeća, Visoka škola za
poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd,
4. Drucker, P. (1996): Inovacije i preduzetništvo, PS Grmeč - Privredni pregled,
Beograd.

18