Dizajniranje Buducnosti

Budućnost prema nacrtu
Žak Fresko
Copyright 2007 ɷ Jacque Fresco & Roxanne Meadows

Sadržaj
UVOD
Budućnost prema nacrtu 3
VAŠ IZAZOV 5
Prvo poglavlje
Od juče do sutra 7
Drugo poglavlje
Sve se menja 11
Treće poglavlje
Upotreba naučnog metoda 13
Četvrto poglavlje
Postojeći mitovi 16
Peto poglavlje
Od jednog do drugog sistema 22
Šesto poglavlje
Budućnost prema nacrtu –
Ulazak u zdraviju budućnost 23
Sedmo poglavlje
Gradovi koji misle 27
Osmo poglavlje
Strah od mašina 43
Deveto poglavlje
Gradovi u moru 44
Desto poglavlje
Zakoni i proces donošenja odluka 54
Jedanaesto poglavlje
Stilovi života 58
Zaključak 62
Dizajniranje budućnosti
UVOD
Budućnost prema nacrtu
Da li ste spremni da dizajnirate budućnost?
Premda mnogi od nas osećaju da možemo da se pripremimo za budućnost koja nas čeka
misleći, radeći i učeći upotrebom sadašnjih metoda i vrednosti, ništa nije dalje od istine –
pogo- tovo u današnjem svetu koji se brzo menja. Novorođenče dolazi na svet koji se ne
sastoji od njegovih ili njenih odluka. Svaka naredna generacija nasleđuje vrednosti,
ostvarenja, nade, uspehe i neuspehe prethodnih generacija. Oni nasleđuju i rezultate odluka
koje su te generacije donosile.
Stotinama hiljada godina ljudskog postojanja, kada su tehnologije bile jednostavne ili ih nije
ni bilo, ovo je možda imalo mali uticaj na ljudski život i zemlju koja ga održava. Svaka
generacija lovaca i sakupljača, zatim zemljoradnika i naseljenika, prenosila je sledećoj
generaciji alatke koje će joj pomoći da preživi. Promene pri smenama generacija bile su male
i teško uočljive. Tih dana razumevanje nauke i principa po kojima stvari funkcionišu bilo je
slabo, tako da ni objašnjenja nisu bila naučna.
To nije slučaj u današnjem svetu visoke tehnologije, gde se promena koja utiče na milione
može desiti u sekundi. Dete koje se rodi danas nasleđuje svet daleko različit od sveta
generacije njihovih roditelja, da ne spominjemo onaj od pre par vekova. Prethodne generacije
iza sebe su ostavile zaveštanja eksploatacije, okupacije i irelevantnih vrednosti, koja
predstavljaju velike izazove, ali i prilike ljudima današnjice.
U primenu naučnih principa, u dobre ili loše svrhe, računa se baš svaki napredak koji
poboljšava živote ljudi. Važni dokumenti i proklamacije su doneti, dajući prava i privilegije
pripadnicima društava, ali srž ljudskog napretka – Ili destrukcije – jesu čvrsti temelji nauke.
Generacijama unazad bilo je nemoguće režirati budućnost mnogo dalje od sadašnjeg mo-
menta, i predviđanja budućnosti bila su bazirana na nenaučnim metodama. Proroci i mudraci
su predstavljali vizije budućnosti zasnovane na snovima, halucinacijama, religijskoj revnosti,

vračanjima uz pomoć delova životinja, kristalnih kugli itd. Neki su čak bili i precizni, ali zato
što su imali sreće, pre nego direktnu vezu sa natprirodnim.
Danas sateliti kruže oko planete šaljući informacije u delićima sekunde o svemu što utiče
na naš život. Ove informacije su veoma vredne za predstavljanje vremenskih modela, visina i
dubina, geološki vrelih i hladnih tačaka, mesta na kojima ljudi žive, i zagrevanja planete. Ovo
nam je po prvi put dalo mogućnost da pratimo zdravlje planete, za koje mnogi naučnici
smatraju da je u ozbiljnom, ako ne i u kritičnom, stanju.
U jednom jedinom danu, trilioni bitova naučnih podataka projure kroz sajber prostor brzi-
nom svetlosti, omogućavajući postojanje haj-tek civilizacije. Dok fizika i tehnologija
pritajeno usmeravaju veći deo akcije, milioni ljudi širom sveta i dalje praktikuju
pseudonauku, koristeći ono što im proroci, vidovnjaci i filozofi kažu kao dnevno usmerenje.
Mnogi svetski lideri re- dovno konsultuju spiritualiste, medijume i astrologe oko smernica u
odulukama koje određuju sudbine miliona.
Trenutna ljudska aktivnost i njene posledice ne moraju biti oblikovane prema potrebama i
vrednostima naših predaka. U stvari, ne smeju biti. Na primer, međunacionalni oružani sukob
mnogi i dalje vide kao jedini način za prevazilaženje razlika. To je posebno podržano od
strane onih koji enormno profitiraju od prodaje oružja i prateće opreme. Ovo je sada u
potpunosti neprihvatljivo i opasno zbog toga što ratovi imaju ekstremnu cenu u ljudstvu i
okruženju.
Militantno stanovište postaje prevaziđeno onda kada sagledamo svet kao sistem
međusobnih zavisnosti u kome su svi ljudi jedna porodica. Upravljanje ubrzanim promenama
u tehnologiji i kontrolisanje nas samih zahteva nove poglede i pristupe. Oni su sada ujedno i
potrebni i mogući upravo zbog tehnoloških promena.
Ove lekcije su dizajnirane kako bi podstakle čitaoca da usmerava budućnost; ne samo

ličnu, već budućnost društva u celini; i ne samo svoje generacije, već i onih koje slede. Nauka
ne samo da to omogućava, već predstavlja njen vitalni deo.
VAŠ IZAZOV
Budućnost se ne dešava sama od sebe. Osim prirodnih pojava, kao što su zemljotresi, ona
se ostvaruje kroz napore ljudi i velikim je delom određena time koliko su ljudi informisani.
Vi možete igrati ulogu u oblikovanju sutrašnjice, postavljajući sebi pitanja kao što su: „U
kakvom svetu ja želim da živim?“ i „Šta demokratija predstavlja za mene?“. Postoji mnogo
načina or- ganizovanja budućnosti pored onih o kojima se danas diskutuje.
Scenario za razmatranje: Pretpostavite da ste pozvani da redizajnirate civilizaciju, bez

ikakvih ograničenja, baziranu na onome kako stvari stoje danas. Cilj je da se prevaziđe svet
rata, siromaštva, gladi i degradacije okruženja, i da se stvori svet najbolji za sve stanovnike,
dajući im resurse na raspolaganje, na najduži vremenski period.
Zapamtite, slobodni ste da preuredite društvo na bilo koji način za koji mislite da će funk-
cionisati. Jedino ograničenje je da uzmete u obzir održivi kapacitet planete, odnosno resurse
potrebne za održavanje života na planeti.
Možete preurediti čitavu civilizaciju stvarajući ono što smatrate najboljim od svih mogućih
svetova, ali imajući u vidu da svaka nezadovoljena potreba bilo kog dela populacije može
dovesti do opadanja standarda života svih. Ovo ne mora uključivati samo zaštitu okoline, već
i urbani dizajn, transport, međuljudske odnose, kao i rekonstrukciju obrazovanja, ukoliko
Vam se to učini potrebnim.
Mogućnosti su neograničene. Želite li različite nacije? Internacionalni savetodavni odbor?

Kako ćete organizovati i distribuirati resurse kako bi zadovoljili potrebe svih? Hoćete li se
oslanjati na naučni metod u donošenju odluka ili će to biti politika i misticizam? Kako ćete
rešiti razlike u religioznim shvatanjima? Možete čak razmotriti i takav sistem distribucije koji
ne uključuje novac kao sredstvo razmene.
Na ličnoj osnovi, hoćete li težiti poziciji koja će Vam doneti prednost u odnosu na druge?
Hoćete li zahtevati veću kuću, luksuzniji automobil ili bolji TV? Po kojoj osnovi ćete
objasniti da baš Vi zaslužujete takve stvari? Ili da ih drugi ne zaslužuju? Zahvaljujući Vašoj
veštini? Investiranju Vašeg vremena i/ili novca?
Zapamtite, ukoliko u tom cilju nametnete bilo koji predodređeni skup vrednosti drugim
nacijama, ili Vašim sunarodnicima, ili komšijama, proizvešćete negativne emocije. Kako
biste sprečili političku korupciju? Da li biste proglasili univerzalne zakone i sporazume? Da li
biste upotrebili vojnu i policijsku silu? Da li biste proglasili sve resurse za zajedničko nasleđe
svih nacija?
Da bi ostvario ovaj zadatak, pojedinac mora biti oslobođen predrasuda i nacionalizma, i u

načelu ispoljavati te kvalitete. Kako biste pristupili tome? Ovo je težak projekat, koji zahteva
primenu mnogih disciplina.
To su tek neki od problema koje moramo razmotriti razmišljajući o ovom zadatku. To

može biti svež pristup, neopterećen prošlošću i tradicionalnim uverenjima, religiozan ili ne,
ali uvek treba imati u vidu za koga se to društvo dizajnira.
Osećajte se slobodnim da prevaziđete trenutne mogućnosti u potrazi za novim i kreativnim

idejama.
Prvo poglavlje
Od juče do sutra
Mali osvrt pre razmatranja ovog izazova:
Životi većine muškaraca i žena zasenjeni su problemima koje ne mogu da reše. Mnogi
događaji u našim životima rezultat su stvari koje su izvan naše kontrole. Dok je “Ja sam
glavni” lako govoriti, u stvarnosti je jako malo promena na koje su uticali pojedinci. Ljudi za
to obično krive sebe ili “sudbinu”. Ali, kada se dva automobila sudare na raskrsnici, da li za
to reba kriviti vozače, “sudbinu”, ili način na koji je saobraćaj projektovan, pa omogućava
sudare? Da li smo mi, kao pojedinci, odgovorni ako se naš auto sudari, ili je to rezultat lošeg
dizajna?
U 2005. u SAD je bilo 43.200 smrtnih slučajeva u automobilskim nesrećama, i na stotine

hiljada povreda. Ali, razmotrimo drugi način prevoza ljudi sa jednog mesta na drugo – lift.
Koliko ljudi je poginulo u sudarima liftova? Ovi uređaji prenose milione ljudi svakoga dana
bez ijedne greške, zahvaljujući inteligentnom dizajnu. Kako se može na sličan način urediti
saobraćaj na autoputu?
Ako verujete da treba dizajnirati saobraćaj tako da bude skoro nemoguće poginuti ili biti
povređen u sudarima, ova knjiga je za Vas. Ukoliko verujete da je moguće naučnim
istraživanjem pronaći način za preuređenje društva, kako bi se svakom pojedincu pružila veća
šansa za samo- realizaciju i ispunjenje, verovatno ćete ceniti ove ideje.
Da biste izvukli najviše iz ovih ideja, moraćete da pomešate otvorenost uma i skepticizam.
Dovoljno je teško suočiti se sa problemima svog vremena; još je teže razumeti fantastične i
šokantne promene koje se mogu desiti u budućnosti.
Zamislite jednog inteligentnog čoveka iz Njujorka, koji je pre 100 godina, jedne večeri,
seo sa knjigom koja predviđa život vek kasnije. Odbijao bi da poveruje da u 2006. skoro svi
mogu upravljati kočijama bez konja koje mogu dostići brzinu od 60 milja na čas, i više.
Mogao bi pomisiti da su dizajneri otišli predaleko.
Nasmejao bi se podrugljivo apsurdnosti ideje o letećim mašinama, koje je napravio čovek,

a koje putuju brže od brzine zvuka. Pomisao na brzo slanje slika i zvukova svetom, delovala
bi nemoguće osobi pre 100 godina. Delovalo bi joj nemoguće da se rat može razviti do tačke
kada mala bomba, upućena preko pola sveta, može uništiti čitav grad s velikom preciznošću.
Naš gospodin s početka XX veka bio bi uznemiren podatkom da se deo njegove zarade
odvaja za penziju.
Ostavimo sada našeg džentlmena da gunđa o svetu koji se brzo kreće i budućnosti koja je
otišla predaleko.
Jesmo li danas išta fleksibilniji i vidimo li dalje? Kako bismo dizajnirali budućnost
pozitivnih promena, moramo prvo postati eksperti u menjanju naših umova. Razlike izeđu
XIX i XX veka verovatno će biti male u poređenju sa promenama koje će se odigrati do kraja
našeg veka.
Najbolje ćete razumeti ove ideje ako današnjicu možete videti kao prekretnicu između juče
i sutra. Trebaće Vam, takođe, osetljivost na nepravdu, propuštene prilike za sreću i
smrtonosne konflikte, koji karakterišu našu civilizaciju u XXI veku.
Nemamo kristalnu kuglu da bismo videli ostatak XXI veka. Želimo da pohranite ove ideje
u Vaš sopstveni mentalni kompjuter i iskustvo. Možete čak pronaći i bolje ideje koje će imati
ulogu u oblikovanju budućnosti naše civilizacije. U ostatku knjige istraživaćemo nepoznate,
alarmantne, uzbudljive i dostižne mogućnosti za dizajniranje budućnosti.
Kriza koju treba adresirati
Neko može pomisliti da, sa našom tehnologijom, možemo eliminisati većinu društvenih
oboljenja. Zar moderna tehnologija ne može obezbediti dovoljno hrane, odeće, skloništa i
materijalnih dobara za sve, ako se pametno koristi? Šta nas sprečava u postizanju toga?
Tehnologija napreduje, ali naša društva se još uvek baziraju na konceptima i metodama
ustanovljenim vekovima ranije. Još uvek imamo društvo bazirano na oskudici i upotrebi
novca. Još uvek imamo obrasce mišljenja ustanovljene na starim strukturama koje su bile u
upotrebi u zapadnoj Aziji nekoliko stotina godina ranije. Trudimo se da se prilagodimo brzim
promenama u tehnologiji, sa zastarelim vrednostima koje više ne funkcionišu u današnjem
svetu.
Zahvaljujući ogromnim prednostima datih korporacijama od strane zakonodavaca koji im

duguju svoje pozicije, monopoli dobijaju veću kontrolu. Utešna pretpostavka “Ja mogu
napraviti razliku” sve je dalje i dalje od realnosti. Sve manje korporacija poseduje sve više i
više kompanija. Isti ljudi sede u upravnim odborima različitih najvećih korporacija, pored
sopstvene. Korporacije koje poseduju auto i avio kompanije, mogu posedovati i
prehrambene, radio, TV, novinske, farmaceutske, proizvodne i kompanije za proizvodnju
oružja. Deset najvećih zajmodavnih institucija virtuelno kontrološe sve kreditne kartice u
SAD. Bogatstvo i uticaj korporativnih elita ne može se izjednačiti ili meriti od strane radnika,
koji im omogućavaju sticanje tog bogatstva. Sa medijskim komapanijama danas, prisvojenim
ili sponzorisanim od strane velikih korporacija, teško je znati da li se vestima može verovati.
Prema mnogim anketama, većina naučnika smatra da se ljudska rasa ide u “pravcu sudara”
sa prirodom, da čitav Zemljin eko-sistem pati i da je sposobnost planete da održava život
ozbiljno ugrožena. Postoji pretnja od brzih globalnih klimatskih promena, koje će zasigurno
imati ozbiljne posledice. Zagađenje vode, zemlje, vazduha koji udišemo, preti našem
zdravlju. Uništavamo neobnovljive resurse, kao što su površinski sloj zemlje i ozonski
omotač, umesto da ih pametno koristimo.
Suočavamo se sa zajedničkim pretnjama koje prevazilaze nacionalne granice:

prenaseljenost, energetska nestašica, oskudica vode, ekonomska katastrofa, širenje
nekontrolisanih oboljenja, i tehnološka zamena radnika mašinama, samo su neke od njih. Čak
852 miliona ljudi širom sveta je gladno. Svakoga dana, preko 16.000 dece umire od gladi –
jedno dete na svakih 5 sekundi. Širom sveta, više od 1 milijarde ljudi živi ispod međunarodno
ustanovljene linije siromaštva, zarađujući manje od 1 dolara dnevno.Veoma mali procenat
ljudi poseduje veći deo svetskog bogatstva i resursa. Jaz između bogatih i siromašnih se
povećava. U SAD 2002. prosečni izvršni direktor zarađivao je 282 puta više od prosečnog
radnika. U 2005. nadoknade izvršnih direktora većih korporacija u SAD porasle su za 12% do
proseka od 9,8 miliona dolara godišnje. Direk- tori naftnih kompanija prošli su još bolje sa
povišicama koje su u proseku skočile neverovatnih
109% na 16.6 miliona dolara godišnje. U međuvremenu, plate radnika u većini industrija i
zanimanja širom SAD su jedva pratile infalciju. U Oregonu, minimalne radničke plate
porasle su za skromnih 2.8% na 15.080 dolara godišnje.
Ono što nam je zaveštano izgleda ne funkcioniše za većinu ljudi. Sa napredovanjima u

nauci i tehnologiji u poslednjih 200 godina, možete se upitati: “Da li treba da bude ovako?”.
Sa uočljivim činjenicama da naučno znanje čini naše živote boljim kada biva korišćeno sa
brigom o ljudskom blagostanju i zaštiti životne sredine, ne treba se dovoditi u pitanje da li
nauka i tehnologija mogu proizvesti obilje, tako da niko ne ostane uskraćen. Ali, pogrešna
upotreba i zloupotreba tehnologije pogoršava stvari.
Uglavnom smo mi sami uzročnici problema sa kojima se danas suočavamo. Moramo prih-
vatiti da naša budućnost zavisi od nas. Dok su vrednosti predstavljene od strane religijskih
vođa vekovima inspirisale mnoge da se društveno odgovorno ponašaju, drugi su išli u ratove
zbog različitih religijskih verovanja. Nade za božanskom intervencijom mitoloških bića su
iluzije koje ne mogu rešiti probleme modernog sveta. Budućnost sveta je naša odgovornost i
zavisi od odluka koje donosimo danas. Mi smo naš spas ili naša propast.
Oblik i rešenja budućnosti počivaju na kolektivnom naporu ljudi koji sarađuju. Svi smo mi
sastavni deo mreže života. Ono što pogađa druge ljude i okruženje takođe ima posledice i na
naše sopstvene živote.
Ono što je potrebno jeste promena u našoj svesti o pravcu i svrsi – alternativna vizija
održive nove civilizacije, koja nije slična ni jednoj do sad. Premda je ova vizija ovde jako
sažeta, ona se bazira na godinama studija i eksperimentalnom istraživanju.
Ovi zapisi nude moguće alternative težnjama ka boljem svetu. Oni pristupaju odlukama
koristeći naučni metod. Kao i svaki novi pristup, ovo zahteva malo mašte i volje pri
razmatranju nekonvencionalnog, kako bi bilo uvaženo. Zapamtite da je skoro svaki novi
koncept bivao odbačen kao besmislen, odbijen i ismejan kada bi prvi put bio predstavljen,
posebno od strane stručnjaka tog vremena.
To se desilo prvim naučnicima koji su rekli da je Zemlja okrugla, prvima koji su govorili
da se okreće oko Sunca i prvima koji su mislili da ljudi mogu naučiti da lete. Možete napisati
čitavu knjigu, i mnogi i jesu, o stvarima koje su ljudi smatrali nemogućim, do trenutka kada
bi se desile. Zamislite odlazak na Mesec, na primer! Vaši pra-pra dedovi bi se nasmejali na
takvu pomisao! Takve zamisli bile su lutanja pisaca naučne fantastike. Mnogi napredni
mislioci bivali su zatvarani ili ubijani zbog iznošenja misli, kakva je da Zemlja nije centar
univerzuma.
Oni koji su se borili za socijalnu pravdu i promene imali su čak i veće teškoće. Ljudi koji
su zagovarali promene bivali su prebijani, zlostavljani, zatvarani i brutalno ubijani. Na
primer, Vangari Maatai (Wangari Maathai), koji je nagrađen Nobelovom nagradom za mir 10.
decembra
2004. godine, bio je prskan suzavcem, prebijan do besvesti i zatvoren, zbog borbe protiv
krčenja šuma u Keniji, u Africi. Dajana Fose (Dianne Fosse), prirodnjak, koja se aktivno
zalagala za zaštitu gorila od lovokradica, pronađena je iskasapljena na smrt, u svojoj kolibi.
Nažalost, ona nije računala na potrebe lovokradica. Može se napisati nebrojeno knjiga o
teškoćama koje su pratile one koji su tražili promene i pretili promenom statusa quo.
10
Drugo poglavlje
Sve se menja
U našem dinamičnom univerzumu sve stvari se menjaju, od najdaljih delova kosmosa do
pomeranja kontinenata. Promene se dešavaju u svim živim i neživim sistemima. Istorija civi-
lizacije je priča o promeni od jednostavnog do kompleksnog. Ljudska dovitljivost i
inventivnost su svedoci ovih činjenica. Nijedan sistem ne može da ostane dugo statičan;
većina monarhija zamenjena je drugim oblicima vlasti i razvila su se društva zasnovana na
volji ljudi, ne kraljeva. Nažalost, promene se ne dešavaju uvek na bolje.
Iako prihvatamo neizbežnost promena, ljudi ih dočekuju sa dosta otpora. U većini

slučajeva, promena ugrožava one koji se nalaze na pozicijama koje donose prednost i većim
delom je tu da bi, na prvom mestu, održala stvari onakvim kakve jesu. Za sva društva ovo je
istina, bilo da je struktura moći religijska, vojna, socijalistička, kapitalistička, komunistička,
fašistička ili plemenska. Vođe će pokušati da spreče promenu. Ponekad, čak i kada su uslovi
užasni za većinu ljudi, sami ljudi se mogu opirati promeni jer im trenutno stanje odgovara. Mi
ih nazivamo nei- menovanim čuvarima sistema.
Ali bez obzira na to koliko ljudi pruža otpor, ljudska civilizacija nije izuzeta od promena.
Promena se dešava u svim socijalnim sistemima i ona predstavlja jedinu konstantu. Možemo
biti sigurni da je i ljudska istorija jedna od promena.
Ipak, u svakom slučaju, oni kojima je to interes (oni koji najviše dobijaju održavajući
stvari takvima kakve jesu) protive se čak i tehnološkim promenama. Na primer, ranije u
dvadesetom veku, branioci vojne konjice odlagali su razvoj tenka. Ovakva tradicija se
ukopala, tako da su
1939. godine, prilikom Nemačke invazije na Poljsku, nemačke tenkovske divizije bile suprot-
stavljene poljskim vojnicima koji su i dalje jahali na konjima.
Bilo je jasno da konjanici nisu imali šanse. Razvoj letelica zapretio je tenkovskim
divizijama. Zatim su se piloti i dizajneri aviona borili da zadrže razvoj raketa na navođenje.
11
“Raketaši” su se borili da zadrže razvoj laserskog oružja. Tako to ide. Ako se zapitamo zašto
se i dalje suočavamo
12
sa mnoštvom istih problema koje su imali i naši preci, iako naše tehnološke mogućnosti
daleko premašuju njihove, moramo uzeti u obzir da mi postojimo ovde tako kratak vremenski
period, skoro toliko mali da bi nas mogli nazivati “novorođenim”. Ako bismo uzeli 24-časovni
sat i njime predstavili vreme otkako je život na zemlji počeo, videli bismo da ljudi postoje tek
od poslednjeg minuta poslednjeg časa. Tek tokom poslednjih par sekundi poslednjeg minuta
moderni ljudi su počeli da koriste naučne metode radi iznalaženja najefikasnijih načina za
završavanje nekih poslova. Mi tek sad počinjemo da puštamo korak. Više novog znanja je
kreirano od početka dvadesetog veka do danas nego u prethodnih milijardu godina. Promene
su skoro svuda.
Ako život s vremena na vreme zbunjuje – ako se osećate razapeto na sve strane, ako uvidite
da, bilo šta radili, i dalje imate probleme koji su uvek tu, ako shvatite da naši ekonomski,
politički i socijalni načini kojima rešavamo stvari ponekad proizvode više poteškoca nego što
ih rešavaju
– onda samo igrate svoju ulogu u patnji kroz trenutnu fazu tranzicije naše civilizacije.
13
Treće poglavlje
Upotreba naučnog metoda
Šta to imamo ovde
Sve dok naučno razumevanje nije ušlo u upotrebu, ljudska bića nisu razumela svoju vezu
sa fizičkim svetom, pa su izmišljala sopstvena obajšnjenja. Ova objašnjenja težila su pojed-
nostavljenju i na mnoge načine bila su štetna. Na primer, ako neko zna da nadolazi plimski
talas i odabere da ostane i moli se za spas umesto da ode, to može biti štetno za njegov/njen
opstanak. Ljudi su verovali da su kuge i bolesti zaslužena kazna od strane ljutog Boga, ali je
naučnom metodom otkriveno da mnoge bolesti prenose pacovi i vaši, a da su prouzrokovane
mikrobima.
Nije stvar u tome da su naučnici konzervativni po pitanju ovih stvari - već njihovo
prihvatanje ideja zahteva mnogo prefinjenije standarde i metode razumevanja.
Naučna metoda pomaže da se umanje dvoumice, predrasude i unapred doneti zaključci.

Metoda podrazumeva da se iskazi verifikuju i da istraživači kroz eksperimentisanje otkriju
šta funkcioniše, a šta ne. Naučnici postavljaju pitanje: “Šta to imamo ovde?” i zatim
sprovode eksperimente kako bi ustanovili prirodu fizičkog sveta.
Ovaj proces zahteva da eksperimenti budu verifikovani i od strane drugih koji moraju imati
iste rezultate. Jedno od većih otkrića u nauci jeste shvatanje da ne možemo dobiti odgovore
na pitanja čisto intuitivno. Ono zahteva velike radne napore i vreme za pronalaženje rešenja i
odgovora. Često se dešavaju mnogi promašaji dok se ne dođe do novih otkrića.
Naučni jezik
Razmena ideja i informacija obično započinje jezikom, ali kada vidimo kako u svakod-
nevnom životu možemo biti pogrešno shvaćeni, znamo da ovo može biti zbunjujući zadatak.
14
Naš svakodnevni jezik evoluirao je kroz vekove kulturnih promena i, nažalost, teško je rešiti
neskladne ideje koristeći ga. U mnogim primerima, usled različitih porekla i životnih
iskustava, ista reč može imati različita značenja različitim ljudima. Nečije misli mogu biti
protumačene drugačije, čak i ako su na istom jeziku.
Ali postoji jezik koji je lako razumljiv mnogima, čak i u različitim krajevima sveta. Ovaj
jezik ima visok stepen fizičke korelacije sa stvarnim svetom. Skoro pa nema zbrke u
njemu. U različitim naučnim područjima, kao što su inženjerstvo, matematika, hemija, i ostale
tehničke oblasti, imamo stvar najbližu deskriptivnom univerzalnom jeziku koji ostavlja malo
prostora za nečiju zasebnu interpretaciju.
Na primer, ako se dizajn automobila dâ bilo kom tehnički razvijenom društvu bilo gde na
svetu, bez obzira na politička ili verska uverenja, konačni proizvod biće isti. Ovaj jezik je
namerno razvijen kao pogodniji način ustanovljavanja problema. On je skoro sasvim
oslobođen maglovitih interpretacija i dvosmislenosti.
Mnogi od ovih velikih tehničkih koraka, napravljenih u današnje vreme, bili bi nedostižni
bez usavršene komunikacije. Bez svakodnevnog opisnog jezika bili bismo nemoćni da
sprečimo bolesti, uvećamo proizvodnju useva, razgovaramo na udaljenostima od nekoliko
hiljada milja ili gradimo mostove, brane, saobraćajne sisteme i mnoga druga tehnološka čuda
ovog komp- juterizovanog doba.
Primena i razumevanje “Univerzalne Semantike” imaju suštinski značaj za poboljšanje

komunikacije. Semantika je definisana na mnogo različitih načina. Ukratko, to je pokušaj
poboljšanja komunikacije kroz pažljivo korišćenje jezika. Na primer, termini kao “Arapin”,
“Jevrejin”, “Irac” imaju neznatno drugačije značenje ua različite ljude. Slične reči imaju više
značenja, u zavisnosti od razlika u poreklu i iskustvu. Ovo se takođe odnosi i na reči kao što
su: razumevanje, savest, demokratija, realnost, ljubav, itd. Za vođenje inteligentne diskusije
uz korišćenje određenih reči, suštinski je pitati osobu o značenju reči koje je upotrebila. Ako
neko želi da razgovara na razuman način, najbolje bi bilo definisati termine. Semantika je
samo jedan instrument koji može pomoći u poboljšanju komunikacije. Korisna knjiga za ovu
temu je Tiranija reči Stjuarta Čejsa (“Tyranny of Words” by Stuart Chase).
Možemo li primeniti naučne metode u načinu dizajniranja budućnosti?
Otkriće naučnih principa omogućava nam da potvrdimo i testiramo mnoga tvrđenja. Ako
neko tvrdi da određeni strukturalni element može izdržati određeni broj funti po kvadratnom
inču, ova izjava može biti testirana i prihvaćena ili odbijena na osnovu rezultata testa. Upravo
nam ovo testiranje omogućava da dizajniramo i konstruišemo mostove, zgrade, brodove,
avione i ostala mehanička čuda.
Skoro svako koga znate koristiće naučni metod u slučaju da dođe do operacije, vožnje avi-
onom, ili izgradnje objekata kao što su neboderi, mostovi i automobili. Vekovima smo
usaglašeni da ćemo, kada dođe do pitanja lične materijalne sigurnosti, pre odabrati nauku
nego magiju. Zašto je to tako? Verovatno zato što funkcioniše i svako to može videti.
15
Zašto onda ne radimo tako i kada se radi o planiranju našeg društva: našim gradovima,
transportnim sistemima, poljoprivredi, zdravlju i tako dalje? Ako smatrate da mi te stvari već
radimo naučno, pogledajte ponovo! Ako nauka ima dosta sa tim što funkcioniše, onda očito
postoji dosta toga nenaučnog u današnjoj socijalnoj i ekonomskoj postavci, zato što stvari ne
funkcionišu baš najbolje za većinu svetske populacije ili životnu sredinu. Da ima naučnog u
tome, rat, siromaštvo, glad, beskućništvo, zagađenje itd. danas ne bi bili tako rasprostranjeni.
Nažalost, strukture našeg društva su se razvile bez sveobuhvatnog globalnog planiranja.
Jedan od uslova za redizajniranje društva jeste taj da Vaš socijalni dizajn mora počivati u
okviru nosećeg kapaciteta naše planete. To znači da naši resursi treba da podrže život na
planeti za sve. Ovo će svakako zahtevati naučne metode procenjivanja.
Ukoliko bismo poželeli da pošaljemo nekog na mesec, ne bismo mogli samo da napravimo
raketu i usmerimo je ka mesecu. Prvo moramo testirati pritisak koji ljudsko telo može
podneti. Stavili bismo osobu u simulator da bismo videli koliko gravitaciono ubrzanje može
izdržati. Izložili bismo osobu mnogim testovima. Na primer, testirali bismo kako telo
funkcioniše u bestežinskom stanju i efekte na ljudsko zdavlje. Takođe bi nam bile potrebne
informacije o uslovima opstanka na mesecu; na primer, ima li tamo vode, vazduha,
podnošljive temperature itd.
Na otprilike isti način moramo pogledati planetu kao celinu i upitati: “Šta to imamo
ovde?”. Želimo da primenimo isti inteligentni metod planiranja korišćenjem naučnog sistema
Zemlje zarad planetarnog opstanka. Stepen neprimenjivanja ovog naučnog metoda u načinu
našeg života može u velikoj meri odrediti nepotrebnu količinu patnje koja će se dogoditi.
Kako mi ovo radimo?
16
Četvrto poglavlje
Postojeći mitovi
Ljudska priroda
U svakodnevnom životu posmatramo međusobne veze između fizičkih događaja svuda oko
nas. Ali kada je reč o ljudskom ponašanju, često ne uspevamo da uočimo iste veze kao one
koje važe u prirodnim naukama. Kada budemo proučavali ljudsko ponašanje na isti način na
koji proučavamo fizički fenomen, bolje ćemo razumeti fizičke faktore koji su odgovorni za
oblikovanje naših vrednosti i ponašanja.
U prirodnim naukama, fizički fenomeni nastaju usled delovanja velikog broja sila. Na
primer, biljka ne raste ukoliko na nju ne deluju hranljive materije, gravitacija, voda, sunce, i
još mnogo toga. Čamac ne plovi sam od sebe; na to utiču vetar i mnoge druge promenljive.
Ne postoji predodređena ljudska priroda. Niko od nas nije rođen sa predrasudama,

netrpeljivošću, ili besom; oni se razvijaju na osnovu naših iskustava. Ne bi trebalo da budemo
preokupirani pogrešnim konceptom o ljudskoj prirodi, već bi pre trebalo da ispitamo oduvek
promenljivo ljudsko ponašanje – u suprotnom bismo i dalje živeli u pećinama.
Na ljudsko ponašanje, kao i na sve ostalo u prirodi, deluju spoljašnje sile. Nauke koje
danas proučavaju ljudsko ponašanje manje su razvijene, jer se na prvom mestu fokusiraju na
ljude, a nedovoljno na uslove koji vladaju u okruženju, a koji “programiraju” individuu. Ne
možete identifikovati faktore odgovorne za ponašanje kroz studije koje se bave samo
pojedinačnim ličnostima. Nasuprot tome, moramo proučavati kulture u kojima se ljudi
vaspitaju. Razlike između američkog domoroca, lopova i bankara ne nalaze se u njihovim
genima, već reflektuju okruženja u kojima su odgajani. Kineska beba ništa brže ne nauči da
govori kineski nego što američka beba nauči engleski. Ako se temeljnije ispitaju efekti koje
društvo ostavlja na ljudsko ponašanje, može se lako identifikovati tip okruženja iz kog osoba
dolazi. Različitost društveno- ambijentalnih uticaja reflektuje se u jezicima, mimici lica,
17
gestovima i pokretima tela.
18
Ljudsko ponašanje ima svoje zakonitosti i sastoji se iz mnoštva promenljivih iz okruženja,

koje međusobno reaguju. Ovo uključuje i konstruktivna i društveno-uvredljiva ponašanja.
Društveno okruženje se sastoji iz našeg porodičnog života, ishrane, ljubavi, ili nedostatka
iste, kupovne moći, seksualnog opredeljenja, uzora sa TV-a, knjiga, radija, interneta,
obrazovanja, verske pozadine, ljudi sa kojima smo povezani i svih ostalih međusobno
interreagujućih promenljivih u nečijem životu.
Generalno, kolektivne vrednosti su pod uticajem društvene strukture i društvenih

podkultura. Društveni sistemi teže neprestanom održavanju uz sve svoje prednosti i mane.
Bilo da uvidimo to ili ne, mediji i uspostavljene institucije koje utiču na nacionalni “plan”
konstantno manipulišu većinom ljudi. Ovo, sa druge strane, utiče na veći deo našeg
ponašanja, naših očekivanja i vrednosti. Naša poimanja dobrog i lošeg i naši koncepti
moralnosti takođe su deo našeg kulturnog nasledstva i iskustva. Ovaj metod kontrole, koji ne
zahteva upotrebu fizičke sile, pokazao se veoma uspešnim, tako da samo mali broj ljudi
prepozna i oseti manipulacije.
Mnogi misle da je pohlepa deo ljudske prirode. Kako ljudi vekovima žive u nestašici ili
strahu od nestašice, razvili su se obrasci ponašanja kao sto su pohlepa, i divljenje onima koji
su akumulirali bogatstvo kroz kriminal, proneveru i slične stvari. Ovi obrasci su sa nama
vekovima pa mnogi misle da je to samo ljudska priroda koja se ne može promeniti. Ali
pogledajmo ovaj primer: ako bi nedelju dana padala zlatna kiša, ljudi koji žive u društvima u
kojima vlada nestašica izjurili bi napolje i punili svoje kuće zlatom. Ako bi se zlatna kiša
nastavila godinama oni bi počeli da je izbacuju iz kuća i bacali bi je zajedno sa njihovim
zlatnim prstenjem. U okruženju izobilja i emotivne sigurnosti, mnogi negativni obrasci više
ne bi bili rašireni.
Ljudi odrasli u monetarnom sistemu, u kome je osnova svega profit, pre će izvoziti delove
svog posla nego što će biti zabrinuti za dobro svoje zemlje i zaposlenih. Priroda naših
društvenih institucija odražava ovo ponašanje. Na primer, ako bi kompanija srednje veličine
bila zabrinuta za dobro zaposlenih i pružila im zdravstvenu zaštitu, igrališta za decu i veće
plate, ona ne bi privukla onoliko investitora koliko kompanija slične veličine koja bi izvozila
posao i investirala u reklamiranje i nove mašine. Humanije preduzeće ne bi bilo dugo u poslu.
Da bi neko opstao u svetu biznisa, on mora imati dominantnu predatorsku crta ponašanja.
Ovo nije ljudska priroda već nus-produkt kulture.
U okruženju u kome vlada velika nestašica hrane, ljudi je gomilaju. Ovakvo ponašanje
proističe iz same nestašice. Ali na ostrvu u Južnom moru sa malom populacijom i obiljem
hrane, ljudsko ponašanje je dosta drugačije. Kada se ulovi riba, ulov se deli sa svima.
Mnogi drugi primeri pokazuju kako okruženje postavlja šeme i vrednosti. U

neprijateljskom okruženju, slabiji ljudi će težiti razvoju oružja. Nakon Drugog svetskog rata,
čak su se i na- juglednije nemačke porodice borile oko ostataka hrane u kontejnerima kako bi
preživele. U društvu orijentisanom prema nestašici, velikodušnost je retka pojava. Ako je
devojka lepa prema uspostavljenim društvenim standardima, ona će privući mnogo udvarača.
Nasuprot tome, devojka koja je manje atraktivna težiće da razvije druge atribute kako bi
19
ostala u igri. Ljudi sa malo znanja o fizičkom svetu veruju kako su bogovi i demoni glavni
kontrolori prirodnih fenomena. Bilo je vremena kada su veoma snažni ljudi bili obožavani i
visoko cenjeni u armi-
20
jama. Napretkom vatrenog oružja težilo se izjednačavanju sa njihovim borbenim

sposobnostima. Ratovi postoje od kako je ljudi na zemlji i mnogi ih pripisuju ljudskoj prirodi.
U stvari, realan uzrok je nestašica resursa koja prouzrokuje teritorijalne razdore.
Mnogi danas smatraju gene razlogom za odstupanje od pravilnog ponašanja, ali se

pokazalo da glavni uzroci toga proizilaze iz okruženja. Genetska postavka sama po sebi ne
objašnjava niti osvetljava u potpunosti ljudsko ponašanje. Nauke o ljudskom ponašanju se
bave komple- ksnim sistemima gena, uslovima okruženja (hrana, sklonište, porodična
dinamika, obrazovanje, verska obuka, lična iskustva) i intrepretacijom i odlukama koje ljudi
donose o svetu i njihovom mestu u njemu.
Ono što se smatra prikladnim ponašanjem danas možda će se smatrati nenormalnim u

budućnosti. Pitanje koje preostaje jeste koliki deo našeg sistema vrednosti je isprogramiran
naporima društva da održi postojeće i uspostavljene institucije. Nije ljudska priroda već ljud-
sko ponašanje ono zbog čega bi trebalo da se zabrinemo. To se može veoma lako promeniti
odgovarajućim i relevantnim obrazovanjem, i dizajniranjem okruženja koje je u skladu sa
nosećim kapacitetom zemlje. Bolje vrednosti, ideali i ponašanje ne mogu se u potpunosti re-
alizovati dokle god je gladi, nezaposlenosti, otpuštanja, rata i siromaštva.
Vladavina prava
Mnogi ljudi osećaju da je potrebna vladavina prava kako bi se eliminisali naši problemi.
Ali, da li nam je potrebno još zakona? Imamo ih mnogo – hiljade hiljada njih, ali se oni
konstantno krše.
Na primer, postoji na hiljade zakona protiv krađe. Ali ako detaljnije ispitamo i pogledamo
statistike, nalazimo da nekoliko ljudi kontroliše većinu zemaljskih resursa. Mnogi ljudi
nemaju dovoljno para ni za osnovne potrepštine. Kako možemo da mislimo da bi, bez
promene ovakvih uslova, usvajanje zakona sprečilo krađu? Ovo je još teže kada reklame
učine proizvode tako primamljivim. Ljudi u Sjedinjenim Državama su, skoro neprimetno,
izloženi reklamama kojih bude i preko 2.500 u toku dana.
Čak ni mirovni sporazum ne može da spreči još neki rat, ako se ne pozabavi suštinskim ra-
zlozima. Zakoni o internacionalnoj saradnji ne bave se razlozima zbog kojih su nam potrebni
zakoni – oni teže zamrzavanju stvari onakvim kakve jesu. Bez obzira na sporazume, nacije
koje su silom i nasiljem osvojile posede širom sveta i dalje zadržavaju svoje pozicije koje im
daju teritorijalnu prednost i prednosti koje se tiču resursa. Sporazumi su samo zavoji za
poblem i obično uspevaju samo da na kratko odlože konflikt.
Ono što je možda potrebno jesu drugačiji ljudi u vladi, etični ljudi koji brinu o drugima.
Možda bi oni odstranili korupciju i radili za svačije dobro. Ali, ako bi čak i najetičniji ljudi
bili izabrani na visoke pozicije, a mi ostali bez zaliha, i dalje bi postojali laganje, varanje,
krađa i korupcija. Ne trebaju nam etični ljudi već način za inteligentno upravljanje
zemaljskim zalihama za svačije dobro.
21
Ispitivanje uslova koji izazivaju probleme
Mozda srž problema leži negde drugde, a ne u proglašavanju zakona ili postavljanju
etičnih ljudi u vladu. Možda bi trebalo da pogledamo način na koji mi trenutno stičemo i
distribuiramo dobra koja su nam potrebna. Ovo se izvršava “sticanjem” novca, bilo zamenom
nečijeg vremena, umeća i truda, bilo “istraživanjem” finansijskog sistema sa ciljem
dobijanja više novca zauzvrat, i zamenom tog novca za dobra i usluge. Ovo je možda bio
dobar metod u prošlosti kada su dobra bila oskudna, a tehnologija u svom usponu, ali danas bi
naše napredne tehnologije mogle biti alatke za potpuno drugačiji scenario.
Ako posmatramo stvari očima nauke, ima više nego dovoljno hrane i materijalnih dobara
na Zemlji da pokriju sve potrebe ljudi – ako se njima pravilno upravlja. Ima ih dovoljno da
omoguće svakome da ima veoma visok životni standard uz inteligentnu upotrebu tehnologije,
zaliha i teničkog osoblja. Kada kažemo “upotreba tehnologije”, mislimo na tehnologiju koja
ne šteti ljudima ili okruženju i ne troši vreme i energiju uzaludno.
Razmotrite ovo: u vreme recesije, kada ljudi imaju malo novca da kupuju stvari, ne ostaje
li Zemlja ista kakva je bila? Ima li i dalje stvari na policama u prodavnicama i zemlje da se
uzgajaju žitarice? Samo su pravila igre ta koja imaju nedostatke i uzrokuju toliku patnju.
Postojanje novca teško da je ikada preispitivano i istraživano, ali hajde da razmotrimo našu
upotrebu novca. Novac sam po sebi nema nikakvu vrednost. To je samo slika na jeftinom
parčetu papira sa dogovorom između ljudi o tome šta se njime može kupiti. Ako bi pare
padale sa neba, bili bi srećni svi osim bankara.
Postoji mnogo nedostataka u korišćenju ovog starog metoda razmene dobara i usluga. Mi
ćemo ovde razmotriti samo par njih i omogućiti vam da listi dodate još koji.
Novac je samo smetnja između onoga što nekome treba i onoga što moze da dobije.
Ljudima ne treba novac, već pristup resursima.
Rezultat upotrebe novca su društveno raslojavanje i elitizam, koji se baziraju pre svega na
ekonomskoj nejednakosti.
Ljudi nisu jednaki ukoliko nemaju jednaku platežnu moć.
Većina ljudi su robovi posla koji ne vole samo zato što im je potreban novac.
Postojanje korupcije, pohlepe, zločina, pronevera i još mnogo toga posledica je potrebe za
novcem.
Većina zakona je doneta u korist korporacija, koje imaju dovoljno novca da lobiraju,
podmite ili ubede vladine zvaničnike da napišu zakone koji će služiti njihovim interesima.
Oni koji kontrolišu platežnu moć imaju veći uticaj.
19
Novac se koristi da bi se kontrolisalo ponašanje onih sa ograničenom platežnom moći.
Dobra, kao što je hrana, ponekad se uništavaju kako bi se očuvale visoke cene; kada vlada
nestašica cene rastu.
Postoji ogromno traćenje materijala i odliv dostupnih resursa usled površnih dizajnerskih
promena koje nastaju zbog najnovijih prohteva svake godine u cilju stvaranja kontinuiranih
tržišta za proizvođače.
Postoji ogromna degradacija okruženja zbog visokih cena naprednih metoda odlaganja
otpada.
Planeta Zemlja se pljačka zbog profita.
Dobiti tehnologije dostupne su samo onima sa dovoljnom platežnom moći.
Najvažnije, kada je profit krajnji cilj korporacija, odluke u svim oblastima se ne donose
zbog dobrobiti ljudi i životne sredine, već pre svega radi sticanja bogatstva, svojine i moći.
Naredna faza društvenog razvoja
Šta je to što nam je svima zajedničko? Šta bi trebalo da nam budu prioriteti? Sve nacije i
svi ljudi, bez obzira na političku filozofiju, verska ubeđenja, ili društvene običaje, zavise od
prirodnih resursa; svima nama trebaju čisti vazduh i voda, plodna zemlja za hranu, i
neophodna tehnologija i osoblje za održavanje visokog životnog standarda. Možda bi trebalo
da osavre- menimo način na koji društvo funkcioniše kako bi svi na zemlji mogli da steknu
prednosti naših tehnoloskih mogućnosti da održavamo čisto okruženje i visok životni
standard. Nema dovoljno novca da se započne plaćanje jednog ovakvog tipa promene, ali ima
više nego dovoljno resursa na Zemlji da se to stvori.
Da rezimiramo: Zemlja poseduje izobilje resursa i naše iskustvo u efikasnoj raspodeli ovih
resursa kroz upotrebu novca jeste zastareo metod koji je prouzrokovao mnogo patnji. Nije
nam potreban novac već inteligentno upravljanje zemljinim resursima za dobrobit svih.
Najbolji način za postizanje ovoga je uvođenje resursno-bazirane ekonomije.
Resursno-bazirana ekonomija
Ovo je dosta drugačiji koncept nego bilo koji do sada. Jednostavno rečeno, resursno-
bazirana ekonomija koristi resurse, a ne novac, i ljudi imaju pristup bilo čemu što im je
potrebno, bez upotrebe novca, kredita, kompenzacija, ili bilo kog drugog oblika duga ili
zavisnosti. Svi svetski resursi se čuvaju kao zajedničko nasleđe svih ljudi na Zemlji.
Stvarno bogatstvo bilo koje nacije nije njen novac, već razvijeni i potencijalni resursi i
ljudi koji rade na eliminaciji nedostataka kako bi se stvorilo humanije društvo.
20
Ako Vam ovo i dalje deluje zbunjujuće, razmotrite sledeće: ako bi grupa ljudi završila na
ostrvu sa novcem, zlatom i dijamantima, a ostrvo ne bi imalo plodnu zemlju, ribu ili čistu
vodu, njihovo bogatstvo bilo bi irelevantno za preživljavanje.
Šta ako bi sav novac na svetu iznenada nestao? Dok god zemljište, fabrike i ostali resur-
si opstaju, mi možemo da izgradimo bilo šta što izaberemo i da ispunimo naše materijalne
potrebe. Zaključak je da novac nije ono što ljudima stvarno treba; to je pristup životnim
potrepštinama.
U resursno-baziranoj ekonomiji, resursi se direktno koriste za poboljšanje života čitave

populacije. U ekonomiji koja se zasniva na zalihama, a ne na novcu, možemo s lakoćom
proizvesti sve životne potrepštine i obezbediti veoma visok životni standard za sve.
21
Peto poglavlje
Od jednog do drugog sistema
Tranzicija – znakovi vremena
Većina ljudi ne počne da traga za novim socijalnim uređenjem sve dok ono u kome žive ne
prestane da funkcioniše u njihovu korist. Napuštanje sistema kao što je novac, koji se u
tolikoj meri ustalio u našoj kulturi, najverovatnije bi zahtevalo kolaps čitavog sistema. Neke
stvari koje se dešavaju mogu biti pokazatelji da se ovaj kolaps već sprema:
Industrijalizovane nacije sveta uvode sve noviju automatsku tehnologiju u cilju pariranja
niskim cenama na globalnom tržištu. Rezultat ove nove tehnologije jeste to da sve više i više
ljudi gubi svoje poslove i ne može izdržavati sebe i svoje porodice. Upotrebom
automatizacije i kibernizacije u punom potencijalu, mašine ne zamenjuju samo industrijske
radnike već i veliki broj profesionalaca. Posledica toga je da manje ljudi može kupiti
proizvode koje te automatizovane fabrike proizvedu.
Kontinualni izvoz poslova i proizvodnih postrojenja u prekomorske zemlje zbog jeftinije

radne snage, manjeg broja zabrana koje se odnose na životnu sredinu i ostalih beneficija
može izgledati dobro na kratke staze, ali će se svakako ispostaviti katastrofalnim.
Verovatno je da će gubitak prihoda za većinu zaposlenih biti toliki da će oni izgubiti svoje
domove i ono što poseduju.
Jedan broj naučnika tvrdi da će do 2030. godine biti drastičnih nestašica nafte koju je lako
crpeti. Možda neće nestati, ali moguće da će postati finansijski, a zatim i fizički nepraktično
izvlačiti je. Konačno, biće potrebno više energije za bušenje zemlje i rafiniranje nafte, nego
što je isplativo. Gotovo isto će se desiti sa prirodnim gasom, ali ranije.
Ova otkrića prouzrokovaće ogromna socijalna i ekološka urušavanja, jer će se preduzeća

gurati radi zaštite svojih profitnih područja i eksploatisati više zemlje, vode i prirodnih
resursa. To može dovesti do kraha dužničko/monetarnog sistema i do toga da većina ljudi
izgubi pover- enje u njega. Tada će moći da se posvete ozbiljnom istraživanju kako bi
globalna, na resursima zasnovana, ekonomija funkcionisala, i zamišljanju kako bi život
izgledao u takvom društvu. U poglavljima koja slede, osvrnućemo se na procese našeg
prilagođavanja na ovaj novi način života.
22
Šesto poglavlje
Budućnost prema nacrtu – Ulazak u zdraviju budućnost
Prvi koraci
Da bi započeli implementaciju resursno-bazirane ekonomije, socijalni dizajneri moraju

upotrebiti naučni metod i postaviti pitanje: “Šta to mi imamo ovde?” Sa zahtevom da sve
bude pruženo na najefikasniji, najkomforniji i najizdržljiviji način, prvi prioritet je stvaranje
čisto tehničke procene osnovnih potreba globalne populacije. Količina stambenih jedinica,
hrane, vode, zdravstvene nege, transporta, obrazovanja i ostalih sličnih potrepština mora se
uporediti sa dostupnim resursima koje planeta moze da pruži. Ovo treba izbalansirati sa
potrebama drugih vrsta koje čine mrežu života na Zemlji.
Glavni cilj je da se prevaziđe oskudica i da se zadovolje potrebe svih. Kako bi se, što je
brže moguće, stvorilo održivo društvo pogodno za rad, potrebne su nam ogromne količine
energije. Ono što je preko potrebno jeste strategija energetskog razvoja na globalnom nivou,
koja zahteva zajedničko upuštanje u internacionalno planiranje na nivou koji nikada ranije
nije dostignut.
Energija
Jedna od najupotrebljivijih mera razvoja civilizacije jeste količina dostupne energije po

osobi. Do znatnog stepena, nivo fizičke udobnosti koju danas uživate je u korelaciji sa
energijom kojom raspolažete. Zamislite do kakve paralize bi došlo ukoliko bi vam isekli
struju i zalihe gasa, i ako biste morali da koristite sopstvene mišiće kako biste nešto završili.
Resursno-bazirana ekonomija brzo počinje sa radom na čistim izvorima energije. Ovo je

jedino moguće onda kada nema više monetarnih ograničenja u načinu izvršavanja ili pružanja
onoga što je potrebno. Eliminacijom ograničenja u profitu i imovini, i eliminacijom oskudice,
istraživačke laboratorije bi brzo počele da rade zajedno i da slobodno dele informacije. Ne bi
bilo potrebe za patentima ili vlasničkim informacijama, jer krajnji cilj ne bi bilo sticanje
novca kako bi se nastavilo sa radom, već postizanje rezultata koji su slobodno i brzo dostupni
čitavoj populaciji planete.
Ovo je projekat na kome bi mnogi ljudi rado i zahvalno radili, kada bi rezultati odmah ko-
2
ristili svima. Interdisciplinarni timovi kvalifikovanog osoblja, u skladu sa zahtevima projekta,
2
radili bi na energiji i automatizovanim sistemima kako bi pravili i dostavljali robu i usluge na

širokoj skali. Čak bi i univerzitetski studenti pomogli učešćem u donošenju brzih metoda za
rešavanje ovih problema.
Ovo mogu biti armije budućnosti, ogromna mirovna mobilizacija kako bi se povratila i
sačuvala Zemlja i njeni ljudi. Ovo nikada ranije nije urađeno i može se uraditi jedino kada
novac nije prepreka. Pitanje nije imamo li novca, već imamo li resursa i sredstava za
postizanje ovog novog pravca.
Tokom tranzicije od jednog ka drugom sistemu, siromašnim regionima bili bi obezbeđeni

toplotni uređaji za kuvanje i sterilizaciju vode. Hrana za ta područja je dehidrirana i kompres-
ovana radi uštede prostora u isporuci. Ambalaža je biorazgradljiva i može se upotrebiti kao
đubrivo koje ne zagađuje zemljište. Regioni bez plodne zemlje bi koristili hidroponske farme,
ribnjake i morske farme. Kako bi se uštedela energija tokom tranzicije, umesto da svaka
porodica priprema hranu, postoje distribucioni centri koji vrše isporuku hrane u domove i
restorane. Ovi masivni metodi isporuke robe i usluga su u upotrebi širom sveta.
Ogromni izvori energije bili bi istraživani i razvijani. Ovo uključuje snagu vetra, talasa i
plime, okeanskih struja, temperaturnih razlika, vodenih padova, geotermalnu, elektrostatičku,
vodoničnu, snagu prirodnog gasa, algi, biomase, bakterija, faznih transformacija i snage ter-
mionika (pretvaranje toplote u elektricitet ključanjem elektrona sa vrele metalne podloge i
njihovom kondenzacijom na hladnijoj podlozi). Dodatno, postoji potencijal da Fresnelova
sočiva koncentrišu toplotu.
Energija fuzije je ista ona energija koja pokreće kosmos i zvezde. Kada bismo naučili kako
da je prikupljamo, svetski energetski problemi bili bi rešeni zauvek, bez ikakvih štetnih
efekata ili opasnih toksičnih materijala za odlaganje. Jedini ostatak bio bi čist pepeo helijuma.
Krajem dvadesetog veka okeanografi su nam poručivali da ako bismo crpeli ogromni en-
ergetski potencijal svetskih okeana koji zauzimaju 70.8% površine Zemlje, lako bismo mogli
da izađemo u susret sadašnjim i budućim energetskim potrebama u milionima godina koje
dolaze.
Ključni element u dizajniranju gradova u resursno-baziranoj ekonomiji jeste ugradnja svog

neophodnog prikupljanja energije unutar same strukture grada. Ovo će biti podrobnije
objašnjeno u sekciji “Grad”.
Još jedna ogromna neiscrpna energetska opcija je razvoj pizo-električnih materijala, ili lam-
iniranih sistema unutar cilindara koji se aktiviraju porastom i opadanjem plime.
Geotermalna snaga, ili snaga ekstrahovana od toplote zemlje, koristi se širom sveta sa
ogromnim uspehom. Naučnici predviđaju da, ako bismo razvili i prikupljali samo 1%
geotermalne energije dostupne u naslagama zemlje, naši energetski problemi bili bi
eliminisani. Bez monetarnih restrikcija u resursno-baziranoj ekonomiji, društvo bi imalo
šansu da dokaže da li su ti naučnici u pravu.
2
Geotermalna energija može da pruži 500 puta više energije nego što je energija sadržana
u svim svetskim zalihama fosilnih goriva, pri čemu bi se smanjila opasnost od globalnog
zagrevanja. Geotermalne elektrane proizvode jako malo zagađenja u poređenju sa fosilnim
gorivima i ne emituju azot-oksid ili ugljen-dioksid. Relativno mala površina zemlje je
potrebna za samu elektranu. Bez naftnih i gasnih kompanija koje kontrolišu monetarnu
ekonomiju, geotermalna snaga bi postala najekonomičiji i najefikasniji način za zagrevanje i
hlađenje zgrada. Da smo primenili samo jednu desetinu onoga što se trenutno troši na vojnu
opremu za razvoj geotermalnih generatora, još davno bismo rešili problem nestašica energije.
U oblastima kao što je Island geotermalna energija se koristi čitave godine za uzgajanje
biljaka u zatvorenim okruženjima. U resursno-baziranoj ekonomiji korišćenjem ovog metoda,
enormne količine svežeg povrća mogu biti kultivisane tokom svih sezona. Sličan proces
može se primeniti na ribnjake u oblastima u kojima su potrebni zagrevanje i hlađenje.
Masivne podvodne strukture mogle bi da pokreću deo Golfske struje kroz ogromne turbine
koje generišu čistu električnu energiju. Turbine bi imale centrifugalni separator i deflektore
koji bi sprečavali narušavanje morskog života.
Most ili tunel preko Beringovog moreuza između Azije i Severne Amerike mogao bi da
generiše električnu energiju i da sakuplja i obrađuje morske produkte. Ispod i iznad okeanske
površine bili bi tuneli za transport putnika i robe. Cevi bi mogle da dovode svežu vodu od
ledenih bregova koji se otapaju do ostalih delova sveta. Ova struktura ne samo da bi
omogućila fizičku vezu između kontinenata, već bi takođe koristila kao mesto za socijalnu i
kulturnu razmenu.
U našoj resursno-baziranoj ekonomiji, postojale bi sveobuhvatne studije o okruženju i ljud-

skom uticaju na njega pre započinjanja bilo kog velikog projekta. Velika briga je zaštititi i
obno- viti okruženje za dobrobit svih živih bića u životnoj zajednici. Svrha konstruisanja i
razvoja ovih energetskih projekata jeste oslobađanje ljudskih bića nepotrebnih radnih zadataka.
Za postizanje ovakvog društva biće nam potrebna automatizacija mnogih poslova što je pre
moguće.
2
SAKUPLJANJE
GOLFSKE
STRUJE
Ove podvodne strukture preusmeravaju deo

toka Golfske struje i ostalih struja kroz tur-
bine radi generisanja čiste električne energije.
Turbine se sporo okreću i imale bi centrifu-
galne separatore i deflektore kako bi sprečile
nanošenje štete morskom životu.
BRANA NA BERINGOVOM MOREUZU
Značajno otkriće u budućnosti mogla bi da

bude konstrukcija velikog mosta ili tunela preko
Beringovog moreuza. Primarna funkcija ovog
premošćenja bilo bi generisanje električne
energije i postojanje kućnih postrojenja za
sakupljanje i obradu morskih proizvoda. Ispod i
iznad površine okeana bili bi tuneli za transport
putnika i robe. Cevi bi mogle da dovode svežu
vodu od ledenih bregova koji se otapaju do
ostalih delova sveta. Ova struktura ne samo da
bi omogućila fizičku vezu između kontinenata,
već bi takođe koristila kao mesto za socijalnu i
kulturnu razmenu.
GEOTERMALNE
ELEKTRANE
Geotermalna energija, sa derivatima

i tehnologijama za pretvaranje, može
dobiti važniju ulogu u smanjenju pret-
nje od globalnog zagrevanja. Trenutno
dostupan u mnogim regionima širom
sveta, ovaj izvor energije pružio bi do-
voljno čiste energije za sledećih
hiljadu godina.
2
Sedmo poglavlje
Gradovi koji misle
Lokalne vlade troše dosta vremena i resursa u nameri da osavremene sadašnje gradove,
puteve, saobraćajni sistem. Cena izrade, održavanja i sveukupne neefikasnosti je visoka.
Jeftinije je izgraditi novije gradove, u celosti nego preuređivati i održavati stare, kao što je
efikasnije i jeftinije dizajnirati fleksibilne, izuzetne proizvodne metode nego pokušati
unapređivanje zas- tarelih fabrika.
Svet bez zagađenja i otpada, sa parkovima, igralištima, umetničkim i muzičkim centrima,

školama i zdravstvenom negom, koji su dostupni svima besplatno, zahteva korenite promene
u načinu planiranja gradova, onako kako planiramo i sopstveni način života.
Da bi se razvijao u novom sistemu, prvi grad će testirati validnost dizajniranih parametara i

učiniti neophodne promene po potrebi. Ovaj novi društveni pravac može se razvijati na
mnogim frontovima – u knjigama, magazinima, na TV-u, radiju, seminarima, tematskim
parkovima. Možemo takođe dizajnirati i eksperimentisati sa automatizovanim procesima
gradnje sledećeg grada.
Inovativni multidimenzionalni kružni gradovi kombinuju najprefinjenije resurse i tehnike

konstrukcije koje su dostupne. Geometrijski elegantan kružni oblik, okružen parkovima i
baštama, dizajniran je da funkcioniše sa minimumom energije, kojom postiže najviše moguće
životne standarde za sve. Gradski dizajn koristi najbolje od čiste tehnologije u harmoniji sa
lokalnom ekologijom.
Dizajn i usavršavanje ovih novih gradova na najbolji mogući način obnavlja i štiti
okruženje. Mora se shvatiti da je tehnologija bez humanog interesa beznačajna.
Novi gradovi će obezbediti celokupno okruženje sa čistim vazduhom, vodom,

zdravstvenom zaštitom, dobrom ishranom, zabavom, pristupom informacijama i obrazovanjem
2
za sve. Postojali
2
bi umetnički i muzički centri, potpuno opremljene prodavnice mašina, naučne laboratorije,

delovi predviđeni za hobije i sportove i proizvodni distrikti. Ovi novi gradovi bi takođe
pružili sve vrste rekreacija koje bi se odvijale na maloj udaljenosti od stambenih kvartova.
Recikliranjem otpada, obnovljivim i čistim sistemima za proizvodnju energije i svim
uslugama upravljalo bi se integrisanim, kibernizovanim metodama. Upravljanje sopstvenim
životom, načinom života i ličnim preferencijama, ostavljeno je pojedincu u potpunosti.
Neki gradovi mogu biti kružni, dok drugi mogu biti linearni, podzemni ili konstruisani tako
da plutaju na površini mora (doći ćemo do njih kasnije). Mnogi gradovi bili bi dizajnirani kao
u potpunosti zatvoreni sistemi, nešto kao brodovi za krstarenje, opremljeni za šestomesečnu
plovidbu. Oni bi posedovali rezidencije, teatre, parkove, rekreacione, zdravstvene, obrazovne
i centre za zabavu, kao i sve potrepštine i pogodnosti za potpuno životno okruženje. Sve u
ovim gradovima bilo bi blisko samosadrživom sistemu, onoliko koliko uslovi dozvoljavaju.
Na severnim lokacijama, neki gradovi bili bi delimično ispod zemlje.
U planiranju gradova, računari će pomoći u određivanju dizajna koji se zasniva na

najiscrp- nijim istraživanjima podataka u vezi sa okruženjem i ljudskim potrebama. Na
primer, karakter- istike populacije u datom području određuju koliko je bolnica i škola
izgrađeno i koja oprema je bila potrebna. Neki medicinski sistemi bili bi pokretljivi, a drugi
prefabrifikovani na zemlji ili moru. Na kraju, čitavi gradovi automatski bi bili na licu mesta
sklapani od standardizovanih, prefabrikovanih delova napravljenih u automatizovanim
fabrikama. Kroz ovaj metod „sistem- skog pristupa” – ovo moramo naglasiti – bili bismo
sposobni da pružimo svim ljudima veoma visok životni standard za najkraće moguće vreme.
Ovo omogućava širok raspon fleksibilnosti u promenljivom dizajnu i iskorišćava prednosti

zamenljivih jedinica. Gradovi dobijaju nove i drugačije izglede u zavisnosti od njihove
namene. Svaki grad je jedinstven. To ne snižava ljudske živote na osnovni egzistencijalni
nivo; tačnije, ono omogućava sve pogodnosti koje moderna nauka i tehnologija mogu
obezbediti. Čak ni najbogatiji ljudi iz prošlosti ne bi mogli da dostignu životni standard
jednak ovom u novim gradovima, koji bi takođe obezbedio najviši nivo sigurnosti i duhovnog
mira.
Strukture će biti pravljene od novijih materijala kao što je onaj dvoslojni, polufleksibilnog
sastava, sa unutrašnjim slojem pene i keramičkom spoljnom površinom, koja bi dopuštala
širenje i skupljanje bez nastanka pukotina. Ovo ne zahteva održavanje. Tanka ljušturasta
konstrukcija može se masovno proizvoditi u roku od par sati. Ovaj tip konstrukcije trpi mala
ili nikakava oštećenja u slučajevima zemljotresa, uragana, termita, i vatre. Prozori će biti
kontrolisani elektronskim putem kako bi zaklonili ili zatamneli spoljašnje osvetljenje i išli
bi u paketu sa kompjuterski kontrolisanim, automatskim sistemima za čišćenje, koji ne
zahtevaju ljudski rad.
Nove tehnologije omogućavaju očuvanje resursa za slabije razvijene regije, bez žrtvovanja
bilo kojih udobnosti naprednog života. Naš krajnji cilj postizanja visokog životnog standarda
za čitavu ljudsku rasu može se postići jedino kroz uvođenje takvih inovacija.
Ovi gradovi koordinišu proizvodnju i distribuciju, stabilizujući ekonomiju tako da više

nema viška ili manjka u proizvodnji. Ostvarivanje toga zahteva automatski nervni sistem
2
(senzori okruženja) integrisan u sve oblasti društvenog kompleksa.
2
Na primer, u poljoprovrednom pojasu, elektronske sonde postavljene u zemljište

automatski prate stanje nivoa vode, sastava zemljišta, hranljivih sastojaka, itd., i deluju u
skladu sa tim, bez potrebe za ljudskom intervencijom u slučaju promene uslova. Ovaj metod
podrške industrijske elektronike bio bi primenjen na čitav sistem.
Ovi gradovi funkcionisali bi kao celoviti organizmi koji se razvijaju, a ne kao statične
strukture, zato što je njihov dizajn osmišljen da se menja. Ova potpuna okruženja bi
omogućila najširi mogući okvir za individualnost i kreativnost onih koji u njima žive.
Razmatranje dizajna
U nekom periodu, arhitektonski ukrasi činili su sastavne delove građevina. Otmeni stubovi
i tremovi antičke Grčke i Rima bili su neophodne komponente građevina. Dolaskom novijih,
lakših materijala i usavršavanjem inženjeringa, možemo premostiti veće distance bez stubova
i ostalih potpornih struktura.
Resursno-bazirana ekonomija ne bi se više upuštala i svesno žrtvovala efikasnost po cenu

održavanja građevina dizajniranih da pruže osećaj impresivnosti. Ako nastavimo da
dizajniramo svoje građevine sa vidnim rasipanjem i dekorisanjem, mi ćemo umanjiti životni
standard drugih rasipnički koristeći resurse. Dizajniranje građevine sa mnogobrojnim
veštačkim dodacima ne ukazuje na originalnost, kreativnost ili individualnost. Individualnost
se iskazuje našim jedinstvenim načinom razmišljanja o nama samima i svetu oko nas, a ne
našim spoljašnjim izgledom.
Ovim ne želimo da osporimo prelepe strukture sagrađene u prošlosti tehnologijom koja

je bila teže dostupna i sa više ograničenja. Međutim, kontinuirana primena antičkih metoda
konstrukcije usporava inovativno i kreativno razmišljanje, koje je neophodno za kulturu koja
se razvija.
Inteligentna upotreba resursa inkorporiranih u građevine znatno pojednostavljuje način

života i umanjuje rasipanje i održavanje. Novi gradovi predviđali bi potrebe stanovnika kroz
efikasnu alokaciju resursa i materijala, u energetski svesnom i nezagađenom okruženju.
Domovi
Mnogima s početka XXI veka, kuće u budućnosti mogu se učiniti nerealnim. Na primer,
kuće se mogu obezbediti od vremenskih uslova uz pomoć elektronskih sredstava. Nameštaj
se može sastojati iz sasvim različitih konfiguracija koje se automatski prilagođavaju našim
teles- nim konturama. Nove tehnologije učiniće zidove u potpunosti transparentnim, tako da
ukućani mogu videti pejzaž koji ih okružuje, dok niko spolja ne može videti enterijer kuće.
Dnevna svetlost se može ublažiti i prilagoditi željama ukućana. Ove zgrade sprečile bi ulazak
spoljašnjih zvukova, insekata i prašine, i održavale bi željenu unutrašnju temperaturu.
Telefoni bi bili u potpunosti neprimetni i predstavljali bi sastavnu komponentu unutrašnje
strukture, fokusirajuci zvuk elektronskim sredstvima ka vašem uhu. Materijali od kojih je
zgrada izgrađena proizvodiće energiju i kontrolisaće klimu u neposrednom okruženju.
2
Inteligentnom primenom humanih tehnologija, može se obezbediti širok spektar

jedinstvenih kuća. Strukturni elementi bili bi fleksibilni i koherentno uređeni kako bi najbolje
služili svakom pojedincu. Prefabrikovane modularne kuće će otelotvoriti visok stepen
fleksibilnosti, koji je u prošlosti bio nepojmljiv. Mogu se izgraditi na bilo kom mestu koje
neko može da poželi – u sred šume, na vrhovima planina, ili zabačenim ostrvima. Bile bi
osmišljene kao samosadržive rezidencije sa termalnim generatorima, sakupljačima toplote, i
fotogalvanskim elementima ugrađenim u površinski sloj građevine. Termo ploče bi filtrirale
jaku sunčevu svetlost, koristeći promenljive šeme senčenja. Svim ovim karakteristikama
upravlja stanar i one snabdevaju više nego dovoljno energije za funkcionisanje celog
domaćinstva. Domovi će takođe sadržati tačnu kombinaciju različitih metala upotrebljavajući
termospojni efekat za grejanje i hlađenje. Drugi materijali ugrađeni u postojanu plastiku ili
keramičke materijale činili bi strukturu doma. Sa ovakvom primenom, što je toplije napolju,
to postaje hladnije unutra. Ovaj metod služi za zagrevanje ili hlađenje zgrada. Enterijeri
kuća bili bi dizajnirani tako da odgovaraju individualnim potrebama.
Transport
Kada želimo da putujemo van grada, tu su kompjuterski navođena kopnena, pomorska,

vazdušna, svemirska i ostala prevozna sredstva koja mogu prevoziti putnike i robu. Za brz
transport putnika na kopnu preko vijadukta, mostova i tunela, ultra-brzi mag-lev vozovi
prelaze velike razdaljine i efikasno će zameniti većinu vazdušnog transporta. Neki putnički
odeljci u transportnim jedinicama mogu se premeštati iz voza u toku puta, što eleminiše
čekanje na sta- nicama. Železnička, morska i podmorska vozila mogu poneti većinu tovara.
Mnoge transportne jedinice imaju odvojive komponente i sadrže standardizovane kontejnere
čineći ih lakim za premeštanje.
U gradovima se mogu dizajnirati različiti tipovi eskalatora, liftova, transportera i

prevodnica za prebacivanje kroz, pa čak i uz, stranice zgrada u svim mogućim pravcima. Oni
mogu biti povezani sa ostalim transportnim sistemima i isto tako prošireni i na kuće.
Većina manjih transportnih jedinica za ljude može da radi na glasovnu kontrolu. Kada
glasovna kontrola nije praktična ili moguća, mogu se koristiti alternativni metodi kao što su
tasteri. Bez velikih korporacija koje bi kontrolisale proizvodnju automobila zarad profita, svi
transportni sistemi mogu biti modularno dizajnirani, uz konstantno ažuriranje, i isporučeni sa
najnovijim tehnološkim dostignućima.
0
KRUŽNI GRADOVI
Spoljnja granica je deo rekreacione zone sa

terenima za golf, pešačkim i biciklističkim sta-
zama i prilikama za sportove na vodi. Vodeni
put okružuje agrikulturalni pojas, sa svojim
zatvorenim, providnim zgradama. Primena
novijih tehnologija eliminiše, jednom za
svagda, upotrebu opasnih hemikalija i pesticida.
Ako produžimo do gradskog centra, osam
zelenih sektora pruža čiste, obnovljive izvore
energije koristeći uređaje zasnovane na energiji
vetra, termalnoj i solarnoj
energiji. Stambeni pojas karakterišu predivni reljef, jezera, i vijugavi potoci. Kuće i stanovi
su gracioznih oblika radi uklapanja sa reljefom. Širok spektar inovativne arhitekture pruža
dosta izbora stanarima.
Pored stambenog distrikta čitavog dana dostupna je široka selekcija zdrave, organske
hrane. Slede stanovi i dizajnerski centri, koji okružuju centralnu kupolu. Osam kupola
udomljuje naučne, umetničke, muzičke, istraživačke, izložbene, zabavne i konferencijske
centre, koji su u potpunosti opremljeni i svima dostupni. Centralna
kupola, ili “tematski centar”, je dom kibernetskog
centra, obrazovnih postrojenja, zdravstvenog centra i
postrojenja za kupovinu, komunikacije, umrežavanje
i brigu o deci. Pored toga, služi kao jezgro za većinu
transportnih usluga, koje uzimaju formu horizon-
talnih, vertikalnih, radijalnih i kružnih transportera
koji bezbedno prevoze putnike bilo gde unutar
grada. Sistem olakšava efikasan transport stanovnika
grada, eliminišući potrebu za automobilima.
Međugradski transport je predviđen u vidu pruge sa
jednom trakom i vozila na električni pogon.
U POTPUNOSTI ZATVORENI GRADOVI
Mnogi gradovi su dizajnirani kao u potpunosti zatvoreni sistemi, po ugledu na brodove za kr-
starenje opremljene za šestomesečnu
plovidbu. Oni sadrže stanove, teatre,
parkove, rekreativne, zabavne centre,
zdravstvene i obrazovne ustanove, i
sve potrepštine i pogodnosti za pot-
puno životno okruženje. Sve u ovim
gradovima je blisko samosadrživom
sistemu onoliko koliko to uslovi doz-
voljavaju. Na severnijim lokacijama
ili nenaseljenim područjima, gradovi
mogu biti podzemni.
31
KIBERNIZOVANI KOMPLEKS
Kibernizovani kompleks koristi napredne tehnologije za

obradu slike radi projekcije trodimenzionalne “virtuelne”
slike zemlje u realnom vremenu. Koristi satelitske
komunikacione sisteme da pruži informacije o
vremenskim uslovima širom sveta, okeanskim strujama,
resursnim inventarima, populaciji, poljoprivrednim
uslovima, šemama migracija
riba i životinja. Međusobno povezani kibernizovani centri predstavljaju mozak i nervni
sistem čitave svetske civilizacije. Sve informacije su dostupne svima preko Interneta. Ovaj
sajt sam upravlja zajedničkim nasleđem i resursima, i nadgleda noseće kapacitete i zdravlje
na Zemlji.
UNIVERZITETSKI GRAD
Univerzitet arhitekture i Studija životne sredine, ili

“Svetski univerzitet”, podloga je za testiranje svake faze
arhitekton- skog razvoja. Ovo je “živi” istraživački institut
otvoren za sve, koji se u kontinuitetu razvija. Studentski
učinak se zasniva na “sposobnosnoj akreditaciji” i rezultati
istraživanja se primenjuju direktno na strukture društva za
dobrobit čitavog čovečanstva. Ljudi žive u ovim
eksperimentalnim gradovima
i pružaju povratne informacije o kvalitetu i uslovima života i uslužnih sposobnosti različitih
struktura. Ove informacije se koriste za formulisanje modifikacija struktura tako da se mak-
simizuju i osiguraju efikasnost, komfor i bezbednost. Ova ustanova se takođe koristi za
razvoj modularnih konstrukcionih sistema i komponenti koje služe širokom spektru potreba i
prioriteta. U većni slučajeva, spoljašnji izgled zgrada reflektuje funkciju zgrade – dizajnirane
su “iznutra
k spolja.”
NEBODERI
Konstruisani su od ojačanih karbonskih vlakana i prenapregnutog betona. Stabilizovani su

uz pomoć tri masivna, produžena, konusna stuba široka 100 stopa u
osnovi, kako bi mogli da se suprotstave zeml-
jotresima i visinskim vetrovima. Ove strukture
slične tronošcu ojačane su da bi se smanjili priti-
sak, naprezanja i torzioni naponi.
Ovi ogromni neboderi obezbeđuju da više

zemlje bude dostupno za parkove i divlje
rezervate, dok u isto vreme pomažu
eliminaciju urbanog širenja. Svaka od ovih
kula je u potpunosti za- tvoreno okruženje,
tako što sadrži tržne centre kao i ustanove za
brigu o deci, obrazovanje, zdravstvenu negu
i rekreaciju.
Ovo pomaže u redukovanju potrebe za
putovanjima do spoljašnjih ustanova.
2
CENTAR ZA DIJALOG
Misija Centra za Dijalog jeste

da vremenom podnosi urgentna
spor- na pitanja kritičkom
ispitivanju i da pokreće
relevantna pitanja za dijalog sa
informisanom javnošću. Slika sa
desne strane prikazuje au-
tomatizovanu izgradnju kupolnih
struktura.
INTERNACIONALNI BRODARSKI SISTEM
Hidrodinamička mornarička plovila dopuštaju brzo i efikasno putovanje. Ona su

energetski efikasna i pružaju maksimalni komfor i bezbednost putnicima. Proizvedena su od
izdržljivih kompozitnih materijala, a spoljašnja površina im se sastoji od tankog sloja
titanijuma, koji zahteva minimalno održavanje. Delovi gornje palube se klizno otvaraju
kada to vreme dopušta.
BRODOVI SA ODVOJIVIM KOMPONENTAMA
Mnoge od transportnih jedinica imaju odvojive komponente i sadrže standardizovane kon-

tejnere, što ih čini lakšim za prenos. Umesto pojedinačnih kontejnera, istovaruju se čitave
tovarne sekcije.
0
41
2
2
Strah od mašina
Oslobađanje mašina
Mnogo ljudi se plaši „prevrata“ od strane mašina, ali se nikad nije pojavio jedan jedini čin
ili plan mašina da povrede bilo koga. (Nažalost, ne može se isto reći i za ljude.) Ljudi, ne
mašine, koriste nervni gas i projektile za uništavanje. Čak su automobilske i avionske nesreće
uglavnom izazvane ljudskom greškom, a ne mehaničkim otkazivanjem.
Mnogo ljudi strahuje od ubrzanog tehnološkog razvoja, posebno od automatizovanih i

kibernetičkih mašina koje bi zamenjivale ljudska bića. Iskreno, neki od ovih strahova su
opravda- ni u monetarnom sistemu, gde ubrzana povećanja u proizvodnoj tehnologiji
zahtevaju manje radnika.
Neki nemaju poverenja u kompjuterizovano društvo i strahuju od mogućih otkazivanja

mašina. Brinu da će nas tehnologija učiniti više nalik mašinama, vukući nas ka jednoličnosti i
rezultirajući gubitkom individualnosti, slobode izbora, i privatnosti.
U odbranu mašina možemo reći da ne postoji nikakav dokaz, osim u naučno-fantastičnim

pričama, o tome da mašine, same od sebe, deluju protiv ljudskih bića. Ljudi programiraju
mašine i usmeravaju njihovu upotrebu. Ne treba se plašiti mašina; ono što preti čovečanstvu
jesu njihova zloupotreba i pogrešno usmeravanje. Ne smemo zaboraviti da su ljudi, ne
mašine, upravljali i rukovodili bombardovanjima gradova, upotrebom nervnog gasa,
zatvorima, logorima smrti, i komorama za mučenje. Čak su i atomsko oružje i projektili sa
navođenjem napravljeni i upotre- bljeni od strane ljudi. Ljudi zagađuju okolinu – naš vazduh,
okeane i reke. Upotreba i prodaja štetnih droga, izvrtanje istine, fanatizam i rasna mržnja
teško da su karakteristika mašina, već su sve deo oštećenih ljudskih sistema i pogrešnih
učenja.
Mašine nisu opasnost. Mi smo. Dok god ne preuzmemo odgovornost za naš odnos prema
drugim ljudskim bićima i inteligentno upravljanje planetarnim resursima, mi smo najveća
opasnost za planetu. Ako bi ikada došlo do sukoba između ljudi i mašina, znamo ko bi ga
počeo!
Nauka i tehnologija ne stvaraju nijedan od naših problema. Naši problemi nastaju iz

ljudske zloupotrebe i pogrešne upotrebe drugih ljudi, okoline, i tehnologije. U humanijoj
civilizaciji, mašine se koriste za skraćivanje radnog dana, povećavanje dostupnosti dobara i
usluga, i produžavanje trajanja odmora. Nova tehnologija koristi se za podizanje životnog
standarda svih i, na taj način, povećanjem upotrebe mašinske tehnologije, služi dobrobiti svih
ljudi.
Deveto poglavlje
Gradovi u moru
Okeanske granice
Mreža života na našoj planeti podržana je hidro-ciklusom, odnosno velikom varijacijom

vodenih formi koje su deo planetarnog toka: okeana, snega, leda, kiše, jezera, podzemnih
voda, i vodenih basena. Ovaj konstantno obnavljani tok, napajan sunčevom toplotom, rotacijom
Zemlje, i Koriolisovim silama, održava čitav životni ciklus, uključujući čovečanstvo.
Ljudi često pričaju o nedovoljno razvijenim kopnenim područjima, ali retko o najvećim
nerazvijenim prirodnim resursima na planeti, svetskim okeanima. Istraživanje i razvoj okeana
mora se vršiti sa najvećom mogućom pažnjom. Iako su ljudi koristili okeane sveta hiljadama
godina kao izvor hrane i transporta, mi tek počinjemo da prepoznajemo enormni potencijal i
raznovrsnost ovog relativno netaknutog izvora. Okeani pružaju skoro neograničeno okruženje
za hranu, proizvodnju energije, transport, minerale, lekove, i mnogo više.
U prošlosti je postojalo slabo interesovanje za život okeana, koji je presudan za sav život
na Zemlji. Opstali bismo i napredovali mnogo lakše kao vrsta ako spašavanje naših okeana
shvatimo ozbiljno.
Zloupotreba okeana u prošlosti
Avgusta 1970. vojska Sjedinjenih Američkih Država namerno je izručila kontejnere sa 67

tona nervnog gasa u Atlantski okean. Da bude još gore, mesto na kome su ih izručili bilo je
blizu glavne arterije u ovom sistemu za održavanje života, Golfske struje, što čini čišćenje još
urgentnijim. Mornarice sveta, ribarske flote, linije za krstarenje, i mnogi obalski gradovi
nehajno koriste okean ujedno i kao korpu za otpatke i kao nužnik.
Nedostatak adekvatne higijene jedna je od najvećih pretnji ljudskom zdravlju. Zagađivanje

obalskih voda prouzrokuje zdravstvene probleme, zaraze i smrt. Samo Južna Azija ima 825
miliona ljudi koji žive na obali bez osnovnih sanitarnih postrojenja. Nije teško razumeti zašto
su količine neprečišćenih otpadnih voda u obalskim vodama Južne Azije najviše u svetu.
Ovo, pored toga što predstavlja zdravstveni rizik, stvara toksično cvetanje algi, koje izaziva
pomor ribe, divljeg života i koralnih grebena.
Postoji veliki broj destruktivnih delovanja po životnu sredinu. Veliki komercijalni ribarski
brodovi u velikoj meri oštećuju okruženje morskog dna. Njihove mreže lome ili zatrpavaju
organizme koji žive na dnu, uništavajuci njihova lovišta i mrestilišta. Ovaj ekosistem je od
krucijalne važnosti za dopunjavanje lučkih zaliha morskih plodova.
Ovim procesom se načini više štete morskom dnu nego što to seča šuma čini površini
Zemlje. Jedan brod ubije od 5 do 20 procenata životinja koje žive na morskom dnu, i to traje
24 časa dnevno, sedam dana u nedelji, svake godine, na globalnom nivou.
Lošim upravljanjem stvoreno je ogromno beživotno područje u Meksičkom zalivu, na

mestu na kome je Misisipi presušio. Destruktivnim poslovanjem pojedine vode su
prenaseljene ribom, do te mere da je većina reproduktivnih jedinki pred istrebljenjem. Širom
sveta, glavne morske vrste i njihova prirodna staništa, koralni grebeni, ubrzano nestaju, ali ne
prirodnim putem, ili zato što njihova smrt na bilo koji način produžava naš način života.
Naprotiv, ovo izumiranje ugrožava nas same i potiče iz naše sopstvene arogancije i neznanja.
Čak i prema najkomple- ksnijoj živoj ekologiji, ponašamo se kao predatori.
Novo poštovanje mreže života
Sa resursno-baziranom ekonomijom dolaze novi sistemi vrednosti. Budući da niko ne ost-

varuje finansijsku korist kroz rasipnička delovanja prošlosti, glavni cilj su povraćaj i
održavanje zdrave i produktivne okoline. Ako se okeanima inteligentno upravlja, oni mogu
snabdevati više nego dovoljno resursa za ishranu gladnih. Milijarde bi mogle da se pouzdaju
u more, u kome je život obilan i raznolik, kao primarni izvor proteina. Iako velika većina
morskog života obitava blizu površine, u hladnim mračnim dubinama, miljama ispod, gde se
čak ni sunčeva svetlost nikad ne drzne da stigne, vrvi od života, uprkos neverovatnim
pritiscima i temperaturama. Na skoro smrzavajućim temperaturama, ključajući izvori
toksičnih gasova održavaju široku razno- likost morskog života, čije proučavanje tek
predstoji.
Morske struje pokretane rotacijom Zemlje prožimaju svetske okeane. Ogromne okeanske
struje putuju naizmeničnim brzinama i na različitim dubinama, čak i u suprotnim pravcima.
Procenjuje se da Golfska struja, kod Majamija (Florida), nosi oko 30 miliona kubnih metara
vode u sekundi. Ovo je pet puta više u odnosu na sve slatkovodne reke na zemlji.
Procenjuje se da bi se, iskorišćavanjem ove potencijalne energije, dnevno moglo proizvesti

blizu milijardu vati struje – skoro kao dve velike nuklearne centrale – bez ekološke kontami-
nacije ili opasnosti od zračenja.
Dodatno, snažni vetrovi, talasi, i struje obezbeđuju nam izvore električne energije
ogromnog potencijala. Energija se može dobiti iz biomase, transformacijom otpadnih
organskih materijala u gasna ili tečna goriva. Dodatna energija se može dobiti fermentacijom.
Zamislite gomilu hrane
i drugih organskih materija u fazi raspada. Ova gomila biomase odaje toplotu i gasove. Ovaj
potencijalni izvor energije može se ubirati i koristiti odgovarajućom tehnologijom.
Na morskom dnu i u slanim vodama uopšte, nalaze se prostrana skladišta metala i

minerala, koji se mogu koristiti kao pomoć pri rešavanju problema nedostataka resursa.
Međutim, „ubi- ranje“ metala i minerala, zahtevaće nove tehnologije koje ne remete krhko
morsko dno.
Ovo su tek neki od velikog broja okeanskih projekata koji se mogu istraživati. Možda su
uzbudljiviji planovi o gradovima u moru.
Gradovi u moru
Kolonizacija okeana jedna je od poslednjih granica ljudskih istraživanja koja preostaje na

Zemlji. Brojne okeanske gradske zajednice su neizbežne i biće među najvećim dostignućima
novog društva.
Radi potpunijeg iskorišćavanja ovog obilnog izvora resursa, moramo razviti velike morske
strukture za istraživanje relativno netaknutih bogatstava svetskih okeana. To će poboljšati
eksploataciju morskih kultura, proizvodnju sveže vode, električne energije, kao i rudarstvo,
koje će ublažiti manjke rudarstva na kopnu. Neke od prednosti okeana su skoro neograničena
bogatstva u lekovima, hemikalijama, đubrivima, mineralima, ulju, prirodnom gasu, slatkoj
vodi, i snazi plime i vetra. Senzori u okeanima i atmosferi konstantno bi pratili tok plime,
morski život, sastav vode, temperaturu, atmosferska stanja i veliki broj drugih vitalnih
znakova.
Razvoj okeanskih zajednica bi u velikoj meri smanjio pritisak na populaciju na kopnu.

Popu- lacija takvih gradova varirala bi, od par stotina, do više hiljada, i oni bi mogli biti
rasprostranjeni širom sveta. Bili bi deo internacionalne komunikacione mreže i njima bi
prvenstveno upravljali automatizovani sistemi koji bi kontrolisali njihov rad. Okeani su, ipak,
fundamentalni za naš opstanak i presudan deo nosećeg kapaciteta Zemlje.
Upotreba
Neki od ovih gradova služili bi kao univerzitski i istraživački centri, gde bi studenti svih
nacija mogli da studiraju morske nauke i menadžment. Mogli bi takođe da služe kao stanice
za kontrolu i nadgledanje okeanskih struja, vremenskih pojava, ekologije mora, zagađenja i
geoloških fenomena. Za dodatna morska istraživanja, konstruisali bi robotizovane
podmornice, dostupne svima.
Ostale morske platforme mogle bi se koristiti kao sistemi za lansiranje raketa. Svemirska
vozila lansirana sa ekvatora uštedela bi energiju, jer je ekvator deo Zemlje koji se najbrže
kreće. Lociranje lansirnih mesta u tom području bi u potpunosti iskoristilo prednost Zemljine
rotacije za dodatni potisak, omogućavajući ređe paljenje potiskivača radi dostizanja
geocentrične orbite (orbita u kojoj satelit rotira sa Zemljom i ostaje u nepomičnom položaju
u odnosu na nju). Lansirne rampe za polarne orbite, sa komandnim sistemima koji se nalaze
na brodovima ili samim platformama, bile bi locirane u blizini zapadne obale Sjedinjenih
Država.
Nije potrebno iskoristiti sve oblasti okeana za tehnološki razvoj. Nepregledne regije mogu
se ostaviti po strani za povraćaj, unapređivanje i očuvanje prirode, čineći ih prioritetom za
globalno održavanje.
Na primer, Karibe i Smaragdne grebene nepreglednih obala Eleutera odlikuju neke od

najčistijih voda na Bahamima i jedan od najlepših koralnih sprudova na Zapadnoj hemisferi.
Vode koje okružuju ova ostrva razlikuju se u nijansama, od velelepne tamno-plave Golfske
struje, do blistavih senki zelene. Slične oblasti postoje u Južnom Pacifiku i mnogim drugim
lokacijama širom sveta, gde hiljade milja morske obale miruju neometene ljudskim naseob-
inama. U novom duhu svetske kooperacije, mnoge od ovih oblasti mogu postati
internacionalni morski parkovi za edukaciju i svačije uživanje. U ovim zonama jedina ljudska
intervencija jeste očuvanje i zaštita vodenih hramova.
Stilovi života u morskim gradovima
Budući morski gradovi nude nove i fascinantne životne stilove za milione stanovnika i
omiljena su destinacija svih ljudi. Neki bi bili predviđeni kao podvodni internacionalni park-
ovi, gde posetioci mogu posmatrati zaštićene, veličanstvene morske grebene. Kroz ogromne
podvodne prozore bili bi u mogućnosti da, u slobodno vreme i iz udobnosti sopstvene fotelje,
vide čuda ovog sveta; iz kompjuterizovanih stolica, mogli bi da komuniciraju sa delfinima i
ostalim oblicima morskog života. Ronilačke ekspedicije mogle bi se odvijati preko vazdušnih
komora, i ljudi bi mogli da učestvuju u istraživanju, plovidbi, ronjenju, i svim
zanimljivostima koje morski gradovi nude, zajedno sa mnogim drugim aktivnostima iznad i
ispod površine vode
– bez narušavanja balansa morskog okruženja.
Konstrukcija
Masivne okeanske strukture postojale bi i iznad i ispod površine mora. Ove strukture bi
predstavljale senzacionalna inženjerska dostignuća, sa omogućenim pristupom za letilice,
plovila i podmornice. Jedan od najefikasnijih nacrta bila bi višespratna kružna konfiguracija,
izgrađena od gvozđa, stakla ogromne izdržljivosti i prenapregnutog betona, ojačanog karbon-
skim vlaknima.
Neke od njih bi plutale, dok bi druge bile postavljene na stubove sa barijerama koje
sprečavaju nanošenje štete strukturi od strane jakih vetrova i nevremena. U dubljim vodama,
plutajuće platforme mogle bi se pričvrstiti za morsko dno. Ostale okeanske platforme mogle
bi slobodno da plutaju, tako što bi bile samopokretljive i ekstremno stabilne, opterećene
stubovima prečnika
20 stopa koji idu do dubine od 150 stopa. Da bi se platforme održale stabilnim u bilo kakvim
vremenskim uslovima, niži delovi ovih plutajućih, cilindričnih stubova, sadržali bi niz
diskova koji se izdužuju do 6 stopa, a međusobno su razmaknuti približno 10 stopa. Pojas
koji okružuje ceo projekat imao bi ulogu brane.
Neki od ovih gradova mogu se konstruisati u tehnički razvijenim državama i odvlačiti na

njihove destinacije kao sekcije, ili kao kompletni operativni sistemi, slično načinu na koji
se naftne platforme transportuju danas. Ostale konfiguracije bile bi promenljive kompozitne
strukture, koje bi se sastavljale na licu mesta i modifikovale prema nameni, sa mogućnošću
da budu rastavljene i premeštene prema potrebi.
Ostale strukture usidrene na površini, služile bi kao efikasne baze za rudarstvo. Ove
strukture kupolastog oblika mogle bi biti skoro u potpunosti automatizovane, a nivo plutanja
podešavan punjenjem ili pražnjenjem komora. Bile bi konstruisane u dokovima na kopnu, a
zatim odvučene na njihove destinacije i potom uronjene i pričvršćene na mesto. Deo ovog
plana mogao bi biti i plutajući lučki sistem koji se izdiže i spušta sa plimom prilagođavajući
se i površinskim i podvodnim plovilima.
Sav pomorski razvoj morao bi se u potpunosti osloniti na celokupni noseći i održivi sistem
okeanske sredine. U budućnosti, pre nego što se ostvari bilo koji od ovih projekata, dizajneri
će uračunati mogući negativni uticaj na ukupnu hidrosferu – reke, estuare, jezera i okeane.
Energija
Na ovim i drugim plutajućim gradovima ili platformama, okeanski vetrovi mogli bi

pokretati snažne vazdušne turbine. Generatori solarne energije i energije vetra postavljeni su
na većinu gornjih dokova. Hladna voda iz dubina okeana se takođe moze ispumpavati radi
prevođenja temperaturnih razlika u električnu energiju. Ovaj proces bi obezbedio konstantne
zalihe struje, i više nego dovoljne za potrebe gradova.
Marikultura
Marikultura, plansko gajenje morsih useva i gajenje riba u ribnjacima, može se izgraditi
tako da podržava više tipova morskog života. Međusobni simbiotički odnos može se podržati
dok se prirodni uslovi simuliraju što je bolje moguće. Širok spektar vodenih biljaka može se
uzgajati u više slojeva i obezbediti uz pomoć kablova u podvodnim poljima obližnjih
gradova. U nekim slučajevima, vrhovi biljaka mogli bi se automatski ubirati, ostavljajući
korenje i donju trećinu biljke da izrastu u nov usev, bez ponovnog sađenja.
Plutajuće okeanske platforme bile bi opremljene solarnim postrojenjima za desalinizaciju,

koje bi proizvodile svežu vodu za hidroponske farme i u druge svrhe. Kretanje vode bogate
hranljivim materijama usled delovanja vetra (okeanski fenomen) može se takođe iskoristiti
za izvlačenje hranljivih sastojaka iz dubina, radi uzgajanja vodenih kultura. Naravno, svaki
pokušaj pravljenja akvakulture ili marikulture bio bi prijavljen internacionalnom sistemu za
nadgledanje okeanskih farmi.
Ovo omogućava uzgajanje ribnjaka i uvodi napredne principe polikulture, koja kontroliše
reprodukciju i prirodnu ravnotežu vrsta. Uzeće se u obzir sve mere predostrožnosti, kako bi
se izbeglo razaranje ili nanošenje štete mrestilištima, koja su izdržavala ljudsku rasu
vekovima.
Transport
Neizmeran broj plutajućih struktura može se opremiti pristaništima i stovarištima za

plovila. Ogromni brodovi koji služe kao stanice za preradu, mogli bi takođe da prevoze
putnike i tovar do ovih gradova na moru.
Gornja paluba ovih morskih gradova imala bi platformu za sletanje helikoptera i VTOL
letelica. Kompjuterizovane lift jedinice omogućile bi vertikalno, horizontalno i radijalno pu-
tovanje unutar ovih struktura.
Zajednički poduhvat
Kada je reč o projektu ovolikog značaja, kao i kod ostalih resursa, imperativ je da čitava
zajednica ima podjednaku dobit. Mineralno bogatstvo okeana i drugi resursi našeg sveta, kao
zajedničko nasleđe čovečanstva, moraju se deliti među svim nacijama.
VEŠTAČKA OSTRVA U MORU
Planirano je da veštačka ostrva služe za razvoj okeanografije. Čitavo ostrvo okružuje

veliki broj pristaništa i platformi za sletanje VTOL letelica. Rekreacija na vodi je deo života
u ovim zajednicama. Ljudi mogu da učestvuju u istraživanju, plovidbi, ronjenju i mnogim
drugim aktivnostima ispod i iznad površine vode – bez narušavanja balansa morskog
okruženja.
GRADOVI U MORU
Sa vrhova ovih struktura, izdiže se

cilindrični betonski kanal, 150 stopa iznad
površine vode. Na površinskom nivou,
okružena je plutajućim pristaništima, koja
se izdižu i spuštaju u zavisnosti od
plime, i koje su prilagođene kako
površinskim, tako i podvodnim
prevoznim sredstvima.
51
GRADOVI U MORU (NASTAVAK)
Hiljade samoodrživih gradova u moru, koji

su različito dizajnirani u zavisnosti od lokacije
i funkcije, smanjuju pritisak populacije na ko-
pnu. Neki služe kao okeanografski univerziteti
za nadzor i održavanje dinamičke ravnoteže u
toj sredini.
MEGASTRUKTURE ZA OKEANSKO RUDARSTVO
Ovi „gradovi u moru“ pružaju napredniju eksploataciju marikulture, proizvodnju sveže

vode, snage i okeansko rudarstvo, koje će ublaziti nedostatke kopnenih minerala. Ovakve
građevine pružaju nam skoro neograničene resurse u lekovima, hemikalijama, đubrivima,
mineralima, metalima, ulju, prirodnom gasu, pijaćoj vodi i okeanskoj proizvodnji, kao i snazi
plime i vetra, i još mnogo toga.
0
KONSTRUCIJA
PLUTAJUĆIH
MEGASTRUKTURA
Sa vrhova ovih struktura,

izdiže se cilindrični betonski
kanal, 150 stopa iznad
površine vode. Na
površinskom nivou, okružene
su plutajućim
pristaništima, koja se izdižu i
spuštaju u zavisnosti od
plime, i koja su prilagođena
kako površinskim, tako i
podvodnim prevoznim
sredstvima.
GRADOVI U MORU SA MODULARNIM TERETNJACIMA
Modularni teretnjaci sastoje se od odvojivih sekcija, koje se mogu brzo utovarivati i

istovari- vati. Broj sekcija varira zavisno od količine tereta za transport. Kada su svi moduli
povezani, pomeraju se kao jedinstvena jedinica. Kada teretnjak stigne na odredište,
selektovani moduli mogu se otkačiti i prebaciti na dokove.
STANOVI U MORSKIM
GRADOVIMA
Stanari bi u slobodno vreme i

u udobnosti svoje fotelje mogli
da posmatraju čuda ovog
okruženja kroz velike podvodne
prozore. Iz kompjuterizovanih
stolica mogli bi da komuniciraju
sa delfinima i ostalim
oblicima morskog života.
2
PLUTAJUĆE MORSKE
KUPOLE
Ove nepotopljive plutajuće morske

kupole predviđene su za one koji
preferiraju jedinstven priobalni ili
ostrvski život. U slučaju oštrog ili
surovog vremena, lako se mogu
povući na obalu, izdići, i učvrstiti na
nadzemne pomoćne strukture. One su
opremljene ogradama koje se mogu
povlačiti i koje pokrivaju spoljnu
palubu.
SOLARNE PLOČE NA MORU
Na ovim i drugim plutajućim

gradovima ili platformama, okeanski
vetrovi mogu pokretati snažne vazdušne
turbine. Genera- tori solarne i energije
vetra postavljeni su na većini gornjih
dokova kao i u okeanu
MARIKULTURA
Marikultura (plansko uzgajanje morskih useva) i ribnjaci, dizajnirani su da podrže više

tipova morskog života. Mnoge od ovih zajednica održavaju ravnotežu vrsta u međusobnom
simbiotičkom odnosu, dok se prirodni uslovi simuliraju što je bolje moguće.
Desto poglavlje
Zakoni i proces donošenja odluka
Odlučivanje
Kako se donose odluke u kibernizovanom resursno-baziranom

društvu?
Da bismo odgovorili na ovo pitanje, koristimo naučni metod i direktne izveštaje računara
iz okruženja. Računari bi imali električne senzore postavljene u sve oblasti društvenog
sistema širom planete. Na primer, električni senzori bili bi rašireni u poljoprivrednim
regionima u kojima bi kompjuterizovani sistemi upravljali i kontrolisali zahteve
poljoprivrede tako što bi pratili nivoe vode, insekata, štetočina, biljnih oboljenja, hranljivih
sastojaka u zemljištu i tako dalje. Odluke se tada donose na osnovu direktnog odziva iz
sredine. Rezultat bi bila daleko humanija i smislenija civilizacija, koja se ne zasniva na
stavovima ili željama određene grupe ili pojedinca.
Ovo se može posmatrati kao globalni autonomni nervni sistem. Ljudsko telo reaguje auto-
matski na infekciju. Ako se nekome inficira prst na nozi, nema sastanka ćelijskog komiteta
kako bi se obavestio mozak o infekciji. Nervni sistem automatski upućuje antitela direktno
na mesto infekcije. Ovakav odgovor nervnog sistema paralelan je funkcionisanju resursno- -
bazirane ekonomije.
Pitanje koje treba da postavimo jeste: „Čemu želimo da služi kultura?“ Kako je potreba za
novcem prevaziđena i kako je dobrobit svih ljudi i zaštita okruženja postala naša nova misija,
odgovori postaju dostupni. Rezultat su čisti vazduh i voda, obradivo zemljište, hranljive
namir- nice, efikasan transport, relevantno obrazovanje, koje se u kontinuitetu nadograđuje,
dobra zdravstvena nega, kostruktivna socijalna interakcija i gradovi koji funkcionišu služeći
ovim i mnogim drugim ciljevima. Ovo predstavlja mnogo humaniji i smisleniji pristup
oblikovanju civilizacije, koji nije zasnovan samo na nečijim stavovima.
U tranziciji ka potpuno kibernizovanom procesu upravljanja ljudskim poslovima, mogu se
upotrebiti novije tehnologije koje otklanjaju ljudsku grešku. Mašine bi pružile informacije, a
ne stavove, time značajno smanjujući uticaj predrasuda i iracionalnih, ili čisto emocionalnih
elemenata u upravljanju poslovima. Na ovaj način, ljudi bi igrali sve manju ulogu u
donošenju odluka i društvo bi napredovalo ka veštackoj inteligenciji i mašinskom
odlučivanju u upravljanju resursima, služeći tako opštem dobru.
Zakoni
Zakoni su, u najboljem slučaju, pokušaji kontrole naroda, i uspevaju da funkcionišu samo
sporadično, uz velike troškove i poteškoće. Druge uobičajene metode kontrole ponašanja su
patriotizam, religija, propaganda i nacionalizam. Svi zakoni u društvu razvijeni su radi
očuvanja uspostavljenog reda. Ali zakoni nikada ne dopiru do korena problema i neprestano se
narušavaju
– čak i od strane onih koji ih stvaraju. Kada zakoni ne odgovaraju prirodi fizičkog okruženja,
oni bivaju narušeni. Sa tako mnogo ekonomskih gubitaka i nesigurnosti, čak i u bogatijim
društvima, bez obzira na to koliko zakona se usvoji, isti problemi opstaju. U stvarnosti je
način na koji društvo uređeno – pogrešan.
Ispitajmo podrobnije ove koncepte. Potreba za zakonima je rezultat orijentacije društva

ka nestašici. Ako resursa ima u izobilju, niko ih ne nadgleda. Kada životnih potrepština ima
u izobilju, nadgledanje je nepotrebno.
U resursno-baziranoj ekonomiji društvena odgovornost nije usađena silom,

zastrašivanjima, niti obećanjima o raju ili pretnjama o paklu. Zaštita prirodnog okruženja nije
stvar naknada ili kazni. Dizajn okruženja uključuje i sisteme za kontrolu zloupotrebe.
Jednostavan primer ovoga može se videti u dizajnu gradova u kojima ljudi imaju slobodan
pristup besplatnim resursima. Ovo eliminiše krađu. Ovakve mere nisu stvar usvajanja i
sprovođenja zakona kojima bi se zloupotreba sprečila i kaznila. Naprotiv, samim takvim
dizajnom se izbacuju mane iz društvenog sistema, uklanjajući potrebu za mnogim zakonima.
Da bi sprečila saobraćajne nesreće, kultura koja se oslanja na naučni metod ne bi donela

zakon kojim se ograničava brzina na 55 m/h. Umesto toga, ljudi bi redizajnirali saobraćajne
sisteme, uvodeći u upotrebu automatizovane vozove, pruge sa jednom trakom, horizontalne,
vertikalne i radijalne prenosnike i individualne jedinice, sa velikim brojem senzora, time
smanjujući mogućnost nezgoda.
Društvo koje brine o ljudima dizajnom eliminiše potrebu za zakonima i proklamacijama,

čineći sve stvari dostupne ljudima, bez obzira na rasu, boju ili verska ubeđenja. Kada vlade
prave zakone, ljudi se navode da veruju da su ti zakoni stvoreni da štite ljudske živote. Istina
je da su zakoni sporedni proizvod društvenih nedostataka.
Pokušajem kontrole ljudskog ponašanja donošenjem zakona ili potpisivanjem sporazuma,

bez promene fizičkih uslova odgovornih za poremećeno ponašanje, samo guramo problem is-
pod tepiha. Umesto oslanjanja na propali kazneni i zatvorski sistem nakon pričinjavanja štete,
trebalo bi usmeriti pažnju na nedostatke društva. U to se ubrajaju siromaštvo, loša ishrana,
beskućništvo, loši uzori, propalo obrazovanje, nedostatak usmerenja ili interesovanja kod
dece, nasilje u medijima, stresovi u porodičnom životu i nepostojanje pozitivne vizije koja bi
usmeravala razvoj društva.
Resursno-bazirana ekonomija uzrokuje nesagledive promene u međuljudskim odnosima,

bez potrebe za zakonima. Ovo postiže uvođenjem sistema vrednosti od značaja za potrebe
ljudi. Ovaj tip ekonomije sve svetske resurse i tehničke informacije posmatra kao zajedničko
nasleđe svih ljudi. Ovo je važno za ujedinjavanje. Ukoliko ovo bude opšte prihvaćeno, čitav
svet će biti svedok kraja potrebe za naoružavanjem, ratom, drogama, pohlepom i ostalim
problemima koje nameće beskrajna potera za novcem i moći.
Društvo mora da prihvati svoju podređenost prirodnim zakonima. Zakon prirode ne može
se narušiti bez ozbiljnih posledica po individuu ili društvo. On dominira svim živim
sistemima. Na primer, bez vode, sunca, hranljivih materija, biljke i životinje ne bi mogle
preživeti. Zakon prirode je neprikosnoven. Osoba koja ne unosi odgovarajuću hranu neće
biti fizički zdrava i brzo će se razboleti i umreti.
Slični zakoni se odnose i na ljudsko ponašanje
Ljudsko ponašanje u svim oblastima je samo predmet delovanja prirodnih zakona i

dejstava spoljašnjih sila: pokreće ga veliki broj promenljivih koje utiču jedna na drugu u
okruženju jedinke. Ovo se odnosi na ponašanje koje je društveno uvredljivo. Često je uslovljeno
iskustvom, ishranom u ranoj dobi, kao i određenim brojem međusobno povezanih faktora
okruženja.
Kada vidimo psa kako vodi slepu osobu preko ulice mislimo kako je to dobar pas. A kada
vidimo psa kako laje na biciklistu nazivamo ga lošim. Pas nije ni dobar ni loš. Pas se može
dresirati tako da bude agresivan ili da pomaže slepima. Obe životinje mogu biti iste rase, čak
i iz istog okota. Njihovo različito ponašanje je rezultat razlika u odgajanju.
Drugim rečima, zamislite antičku rimsku porodicu koja posmatra kako lavove hrane
hrišćanima. Neko bi se danas užasavao i verovao kako su ljudi koji su to gledali imali
problema sa spavan- jem te noći. Ali najverovatnije nisu imali nikakvih problema. Takvo
krvoproliće tada je bilo kulturni događaj. Lavovi i hrišćani posmatrani su sa podjednakim
prezirom.
Ili zamislite borbenog pilota, obučenog za ratovanje i naučenog sličnoj ravnodušnosti

prema drugim kulturama i verovanjima, kako ne može da spava jer je oborio dvadeset aviona
i razorio nekoliko naseljenih sela. Verovatnije će blistati od zadovoljstva dok bude dobijao
medalju i ukrasiti letelicu simbolima svojih „ubistava“. Pilot reflektuje svoju kulturu u
potpunosti kao i rimska porodica svoju. Ono što mi nazivamo našom “savešću” i “moralom”
nisu određene nevidljivim „nad-ja“. Uveliko su određeni geografskim položajem, vremenom
u kom živimo i nečijim vaspitanjem.
Shvatili oni ili ne, u monetarnom sistemu ljudima se konstantno manipuliše putem medija.
Verovanja koja ljudi najviše neguju, podstaknuta su knjigama, filmovima, televizijom, religi-
jama, uzorima i okruženjem u kome žive. Čak i njihovo poimanje dobra i zla i njihovi
koncepti morala deo su njihovog kulturnog nasleđa i iskustva. Ovaj metod kontrole ne
zahteva upotrebu fizičke sile i uspešan je u tolikoj meri da uopšte ne prepoznajemo niti
osećamo manipulaciju.
Dominantne vrednosti bilo kog društvenog sistema retko potiču od ljudi. Češće, one pred-
stavljaju gledišta dominantne kontrolne grupe, kao na primer crkve, vojske, banaka,
korporacija, moćne elite, kao i bilo kakve kombinacije istih. Ovi entiteti određuju javni red,
sudove, poreze, itd., što sve služi njihovom ličnom interesu i održavanju večite iluzije da su
društvene vrednosti date kao takve. Takođe, vlade potiskuju ili otpisuju devijacije koje ih
mogu ugroziti.
Sa naučnim razumevanjem da je ponašanje subjekata uslovljeno istim prirodnim zakonima

koji upravljaju i ostalim procesima, obrazovni sistem u resursno-baziranoj ekonomiji može
da evoluira. Pre će se zasnivati na proučavanju procesnih i analitičkih sposobnosti nego na
mehaničkom pamćenju činjenica. Razgovor bi zamenio predavanje. Razumevanje semantike
je veština koja može uveliko da poboljša komunikaciju među ljudima i da omogući
studentima inteligentan pristup relevantnim informacijama. Neće ljudi odjednom postati bolji
i etičniji, ali bi uslovi odgovorni za neprijateljstvo i egocentrično ponašanje prestali da
postoje.
Ako želimo da deca postignu pozitivan, konstruktivan međusobni odnos i postanu članovi
koji doprinose društvu, način da ovo postignemo je dizajniranje okruženja koje proizvodi
ovakvo željeno ponašanje. Na primer, kada su deca zainteresovana da nauče kako da sklope
malo motorno vozilo, taj projekat može uključivati četvoro dece koja će podići auto, dok
drugo dvoje nameštaju točkove. Ostatak automobila se sastavlja na sličan način, uz
neophodnu pomoć i kooperaciju svih, kako bi vozilo bilo gotovo i spremno za upotrebu. Ova
prosvetljena forma obrazovanja pomaže studentima da razumeju prednosti saradnje.
Vežba ne bi bila obavezna niti monotona i ne bi uključivala neprijateljsko nadmetanje. Bila

bi deo obrazovanja. Na primer, radionica u kojoj deca uživaju da rade, nalazi se usred jezera,
na vrhu brda. Da bi tamo stigla, deca moraju da upravljaju brodom, a zatim da se popnu na
vrh. Ovo ne samo da pruža vežbu, već i svest o uspehu, koja pomaže njihovom mentalnom
zdravlju i povećava podstrek.
Jedan od najvećih ograničavajućih faktora u ljudskim sistemima je naša nesposobnost da

pojmimo važnost potpornih sila i obim u kome okruženje oblikuje naše razmišljanje,
vrednosti i/ili ponašanje. Kada pričamo o okruženju, mislimo na sve međusobno isprepletane
promenljive, koje su primarni saradnici našeg načina razmišljanja.
Jedanaesto poglavlje
Stilovi života
Šta to ljudi rade?
Od ranih civilizacija do današnjeg dana, većina ljudi je morala da radi da bi preživela.

Većina naših stavova o poslu mogla je biti prenesena iz ovih ranijih vremena. U prošlosti,
bilo je neophodno da ljudi odu po vodu i donesu je nazad do mesta boravka. Sakupljali su
drva za ogrev i kuvanje, i gorivo za lampe. Bilo bi im veoma teško da zamisle vreme u kome
je dovoljan jedan okret slavine da voda poteče u njihovim kućama; pritisak na dugme i
trenutno paljenje svetla činili bi im se magičnim. Drevni ljudi su se verovatno pitali šta bi
radili sa svojim vremenom da ne moraju da ulažu ogroman napor u poslove koji su im
neophodni za opstanak.
Oslobađanje od pritisaka
Ljudska bića, oslobođena duga, nesigurnosti, i straha postaju mnogo ljubaznija. Bez ikoga
ko bi prodavao bilo šta bilo kome, ili lišavao druge poseda ili novca, otkonila bi se osnova za
nezdravu ljudsku agresiju. Ljudi više nisu opterećeni dosadnim brigama koje oduzimaju
previše pažnje, kao što su hipoteke, troškovi zdravstvenog osiguranja, školarine, osiguranje
od požara, ekonomske recesije ili depresije, gubitak posla i takse. Eliminacijom ovih tereta i
otklanjanjem uslova koji stvaraju zavist, pohlepu, i konkurenciju, životi ljudi bili bi mnogo
smisleniji.
Cilj ovog novog društvenog plana je da ohrabri novi podsticajni sistem, koji više nije us-
meren ka plitkim i sebičnim ciljevima sticanja bogatstva, vlasništva, i moći. Ovi novi
podsticaji ohrabruju ljude ka samoispunjavanju i kreativnosti, eliminaciji nestašice, zaštiti
životne sredine i, najvažnijem od svega, brizi o bližnjim ljudskim bićima. Ljudi bi imali
sredstva i vreme za intelektualni i duhovni razvoj i priliku da shvate šta to stvarno znači biti
čovek u društvu koje brine. Umesto evolucije dokonosti, istinski inteligentni i posvećeni ljudi
našli bi veoma malo “slobodnog” vremena, čak i bez potrebe da „rade“ za život. Uvek postoji
potreba za boljim i efikasnijim načinima za obavljanje stvari. Ljudi će hteti da učestvuju u
društvu, uvidevši kako se, stalnim inovacijama i promenama, direktno poboljšava njihov i
način života drugih. Ne
postoje Utopije. Sam pojam „Utopija“ je statičan. Opstanak bilo kog društvenog sistema
najviše zavisi od sposobnosti istog da se promeni zarad boljitka društva kao celine. Međutim,
danas ljudi nisu spremni za promene u društvu, bilo emocionalno ili intelektualno.
Neopterećeni brigama o opstanku, ljudi bi imali vremena za lična interesovanja, kao što
je nastavak obrazovanja. Obrazovanje, besplatno i dostupno svima, može postati neprekidan
proces. Gradovi budućnosti bili bi živi univerziteti. Većina ljudi bi pohađala škole i univer-
zitetska predavanja, ili bi se aktivirala na drugim poljima. Postojala bi predavanja za one
koje interesuje pozorište, fotografija, slikanje, balet, i sve umetnosti, u muzičkim, likovnim, i
pozorišnim centrima. Ljudi bi bili u mogućnosti da odu do centara da rade, ili potraže pomoć
u vezi sa svojim novim izumima.
Novi horizonti se otvaraju za ljude koji se u prošlosti, bilo zbog nedostatka novca ili
vremena, nisu usudili da zamisle ovakve mogućnosti. Onima koji imaju ograničenu kupovnu
moć bolno je i da samo zamisle život beskonačnih mogućnosti.
Danas postoji mnogo brodova na dokovima ali se retko koriste, što ih čini dostupnim
većini ljudi. U novom društvu, obezbeđeno je više nego dovoljno brodova u kojima, po želji,
može svako da uživa. Mogla bi da postoji navala ljudi koji bi učili da lete. Zamislite sve
ostale, ne- brojene hobije i sportove – lista koju bi ljudi mogli da slede proteže se u
nedogled.
Zamislite svet otvoren za svačija istraživanja, sa mnogo ljudi koji putuju širom sveta,
pomažući što bržem donošenju najvišeg mogućeg životnog standarda u slabije razvijene
oblasti. U svetu u kome nema prosjačenja za sićom za medicinska i naučna istraživanja –
postoji veliki broj istraživačkih i razvojnih programa na medicinskim poljima, u kojima ljudi
takođe mogu da učestvuju i uče. Ovaj proces bio bi isti u svim segmentima društva.
Većina ljudi bi se okrenula generalizaciji, pre nego specijalizaciji, učeći više o mnogim
različitim disciplinama i njihovim međusobnim uticajima. Na ovaj način, ljudi bi bili
sposobniji da učestvuju u razvoju ideja u mnogim delovima društva. Bilo bi toliko širenja i
eksperimental- nih istraživanja u svim oblastima, tako da više ne bi bilo bojazni oko toga ko
odlučuje o tome koji eksperimenti se vrše, a koji ne. Svaki novi plan bio bi predmet
istraživanja, testiranja i procene, a oni koji se dokažu vrednim bili bi konstruisani.
Ljudi bi iskoristili šansu da nauče kako da bolje međusobno komuniciraju i razreše

nesuglasice bez upotrebe nasilja. Bili bi upoznati sa alatima za rešavanje problema, koji bi im
omogućili da učestvuju u širokom spektru oblasti i istraživanja.
Pojam dokonog stanja ili penzionisanja postao bi zastareo. Ljudi bi imali toliko opcija da
bi po prvi put shvatili šta stvarno znači biti član globalnog društva i ne bi imali dovoljno
vremena da urade sve što bi hteli u toku jednog dana.
Bez protraćenog vremena, resursa, života i energije, koju progutaju ratovi i pripreme za
ratove, naša energija mogla bi da se uperi ka konstruktivnim nastojanjima. Društvo bi bilo u
mogućnosti da posveti mnogo više pažnje i resursa kontroli nepredviđenih dešavanja kao što
su cunamiji, zemljotresi, uragani i druge prirodne katastrofe koje ugrožavaju naše živote. Ovo
ne
implicira savršenstvo, ne. Uvek postoje izazovi i nerešeni problemi. Ali bi bio veliki
napredak u načinu života i globalno društvo bi moglo da postigne najviši mogući životni
standard do sada, kako materijalni tako i duhovni.
Kako se resursi pravedno raspodeljuju
U svetu sutrašnjice, raspodela dobara i usluga može se postići bez upotrebe novca ili
drago- cenosti, putem velikih distributivnih centara. Ovi centri bili bi slični izlaganjima na
kojima se objašnjavaju i demonstriraju prednosti novih proizvoda. Izložbeni centri prikazivali
bi šta je novo i dostupno i bili bi stalno ažurirani. Širom zajednica, postojala bi 3D flet
ekranizacija u svakom domu. Ako želite neki predmet, narudžbina bi bila zabeležena i
predmet bi automatski, besplatno, bez naknade, ili bilo kakvog oblika duga, bio isporučen
direktno na vašu adresu. Ovo bi uključivalo bilo šta što je ljudima potrebno za kuću,
odevanje, obrazovanje, zdravstvenu negu, zabavu, itd.
Sirovi materijali za proizvodnju mogu se transportovati direktno do proizvodnih

postrojenja automatizovanim transportnim „putevima“, upotrebom brodova, železnice, mag-
lev vozova, cevovodima, i vazdušnim kanalima. Automatizovan, kompjuterizovan sistem
inventara ujed- inio bi distribucione centre i proizvodna postrojenja, usklađujući proizvodnju
i potražnju. Na ovaj način se može održavati balans ekonomije. Nedostaci, prelivanja i gubici
su eleminisani u ovom sistemu.
Ukoliko osoba poseti Nacionalini park “Jeloustoun”, ona jednostavno uzme kameru ili
kam- koder, upotrebi je (čak i odabere da poseti predavanje na kom bi naučila nešto o
karakteristikama kamere i fotografskim tehnikama), i onda je vrati drugom distribucionom
centru ili depou, time eliminišući potrebu za skladištenjem i održavanjem. Ovo je slično
javnoj biblioteci, ali mnogo informativnije i izazovnije. U umetničkim i naučnim centrima
postoji toliko interesantnih ak- tivnosti i oblasti za izučavanje da ljudi mogu da lutaju od
predavanja do predavanja sve dok ne nađu nešto što ih interesuje.
U ovoj kibernizovanoj budućnosti, par može posetiti centar za arhitektonski dizajn i sesti
ispred čiste polulopte od približno dva metra u prečniku. Jedna osoba opiše tip kuće koju bi
želeli i oblasti njihovog interesovanja. Kuća se pojavljuje kao trodimenzionalni prikaz u
centru polulopte. Polako rotira prikazujući pregled enterijera i eksterijera. Onda druga osoba
opiše osnovne oblasti njihovog interesovanja i opredeljenja, i možda predloži veći balkon.
Trodi- menzionalni prikaz se automatski podesi shodno tome. Kada završe sa zahtevanjem
izmena, kompjuter prikaže različita alternativna rešenja kako bi ih razmotrili. Nakon
donošenja odluke, u mogućnosti su da uđu u prostoriju sa senzorima i da iskuse šetnju kroz
svoj dizajn vršeći dalje izmene. Kada dođu do finalnog dizajna, počinje se sa konstrukcijom.
Kompjuter bira što efikasnije i što izdržljivije materijale. Nijedna od konstrukcija nije trajna i
može se modifikovati i ažurirati na zahtev stanara. Ovo je pravi individualni izbor.
U monetarnom sistemu većina ljudi živi blizu posla, sa kućom, kolima, i životnim stilom
koji mogu da priušte (ili koji, prečesto, ne mogu da priušte), a ne onim koji preferiraju. U
osnovi su slobodni samo onoliko koliko im to dozvoljava njihova kupovna moć. Mnogi
moćni ljudi biraju prebivalište isklučivo da bi impresionirali druge svojim statusom.
0
Resursno-bazirana
0
ekonomija menja funkciju prebivališta iz statusnog simbola, ili osnovnog skloništa, u
refleksiju individualnosti i ličnih interesa.
Porodica je bitna
Dok su nove tehnologije sasvim iznenađujuće, jasno je da temeljni efekti nisu u

tehnologiji, već u životnim stilovima.
U većini slučajeva naš trenutni sistem zahteva da i muževi i žene rade. Monetarna
ekonomija minira i slabi porodični sklad i brigu o deci. Roditeljima nedostaje adekvatno
vreme koje bi posvetili svojoj deci, i kostantno su pod stresom zbog stalno rastućih
zdravstvenih troškova, naplata osiguranja, troškova obrazovanja i životnih troškova.
Upravo se u ovoj oblasti nalazi jedna od najvažnijih koristi naše nove civilizacije. Kraći
radni dani obezbedili bi veće šanse za članove porodice da rade ono što se uklapa u oblasti
njihovog ličnog interesovanja. Slobodan pristup dobrima i uslugama čini dom mnogo prijat-
nijim mestom, a uklanjanje stresa koji uzrokuje stvari u vezi sa ekonomijom smanjiće metež
koji vlada u porodici. Društvo je dizajnirano tako da ljudi imaju slobodu da odaberu
sopstvena interesovanja, razviju ranije skrivene potencijale i jure svoje snove bez intervencija
vlasti ili finansijskih smetnji.
61
Zaključak
Današnji sukobi između ljudi posledica su suprotstavljenih vrednosti i ograničenog
pristupa životnim potrepštinama. Ako u budućnosti uspemo da dostignemo razumniju
civilizaciju, sukobi bi bili protiv problema zajedničkih za sve ljude. U ustreptaloj kulturi koja
nastupa, izazovi sa kojima ćemo se suočiti biće prevazilaženje oskudice, obnavljanje
oštećenog životnog okruženja, kreiranje inovativnih tehnologija, povećavanje poljoprivredne
dobiti, poboljšavanje komunikacija i izgrađivanje komunikacija između nacija, deljenje
tehnologija, i življenje smislenog života, a ne međunacionalni konflikti.
Ljudi bi bili slobodni da jure bilo kakva konstruktivna nastojanja koja izaberu, bez
ekonomskih pritisaka, zabrana i naplaćivanja taksi koje čine deo monetarnog sistema. Pod
konstruktivnim nastojanjima, smatramo bilo šta što unapređuje živote pojedinaca i drugih.
Ovim krucijalnim izmenama, ljudi bi eventualo živeli duže, ispunjenijim i zdravijim
životima. Ova mera uspeha bila bi ispunjenje nečijih individualnih težnji, pre nego sticanje
bogatstva, poseda i moći.
Dok unapređujemo živote drugih, štitimo okolinu i radimo na izobilju, naši životi mogu
postati bogatiji i sigurniji. Ako bi ove vrednosti bile praktikovane, to bi omogućilo svima
nama da postignemo mnogo viši životni standard za relativno kratko vreme; životni standard
koji bi se konstantno poboljšavao. Kada su obrazovanje i resursi besplatno dostupni svima,
ljudski potencijal postaće bezgraničan.
2
Za ostale knjige i video materijale Žaka Freska,
posetite njegovu internet prezentaciju i on-line
prodavnicu na:
www.thevenusproject.com
Jacque Fresco
The Venus Project, Inc
21 Valley Lane
Venus, FL 33960
USA
Phone: 863-465-0321
Fax: 863-465-1928
fresco@TheVenusProject.com
meadows@TheVenusProject.com
Translated by Zeitgeist Serbia Team™

Dizajniranje Buducnosti

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dizajniranje Buducnosti

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Budućnost prema nacrtu

Copyright 2007 ɷ Jacque Fresco & Roxanne Meadows

su predstavljali vizije budućnosti zasnovane na snovima, halucinacijama, religijskoj revnosti,

Ove lekcije su dizajnirane kako bi podstakle čitaoca da usmerava budućnost; ne samo

Scenario za razmatranje: Pretpostavite da ste pozvani da redizajnirate civilizaciju, bez

Mogućnosti su neograničene. Želite li različite nacije? Internacionalni savetodavni odbor?

Da bi ostvario ovaj zadatak, pojedinac mora biti oslobođen predrasuda i nacionalizma, i u

To su tek neki od problema koje moramo razmotriti razmišljajući o ovom zadatku. To

Osećajte se slobodnim da prevaziđete trenutne mogućnosti u potrazi za novim i kreativnim

U 2005. u SAD je bilo 43.200 smrtnih slučajeva u automobilskim nesrećama, i na stotine

Nasmejao bi se podrugljivo apsurdnosti ideje o letećim mašinama, koje je napravio čovek,

Kriza koju treba adresirati

Zahvaljujući ogromnim prednostima datih korporacijama od strane zakonodavaca koji im

Suočavamo se sa zajedničkim pretnjama koje prevazilaze nacionalne granice:

Ono što nam je zaveštano izgleda ne funkcioniše za većinu ljudi. Sa napredovanjima u

Iako prihvatamo neizbežnost promena, ljudi ih dočekuju sa dosta otpora. U većini

Naučna metoda pomaže da se umanje dvoumice, predrasude i unapred doneti zaključci.

Primena i razumevanje “Univerzalne Semantike” imaju suštinski značaj za poboljšanje

Možemo li primeniti naučne metode u načinu dizajniranja budućnosti?

Ne postoji predodređena ljudska priroda. Niko od nas nije rođen sa predrasudama,

Ljudsko ponašanje ima svoje zakonitosti i sastoji se iz mnoštva promenljivih iz okruženja,

Generalno, kolektivne vrednosti su pod uticajem društvene strukture i društvenih

Mnogi drugi primeri pokazuju kako okruženje postavlja šeme i vrednosti. U

jama. Napretkom vatrenog oružja težilo se izjednačavanju sa njihovim borbenim

Mnogi danas smatraju gene razlogom za odstupanje od pravilnog ponašanja, ali se

Ono što se smatra prikladnim ponašanjem danas možda će se smatrati nenormalnim u

Ispitivanje uslova koji izazivaju probleme

Ljudi nisu jednaki ukoliko nemaju jednaku platežnu moć.

Oni koji kontrolišu platežnu moć imaju veći uticaj.

Novac se koristi da bi se kontrolisalo ponašanje onih sa ograničenom platežnom moći.

Planeta Zemlja se pljačka zbog profita.

Dobiti tehnologije dostupne su samo onima sa dovoljnom platežnom moći.

Naredna faza društvenog razvoja

U resursno-baziranoj ekonomiji, resursi se direktno koriste za poboljšanje života čitave

Kontinualni izvoz poslova i proizvodnih postrojenja u prekomorske zemlje zbog jeftinije

Ova otkrića prouzrokovaće ogromna socijalna i ekološka urušavanja, jer će se preduzeća

Da bi započeli implementaciju resursno-bazirane ekonomije, socijalni dizajneri moraju

Jedna od najupotrebljivijih mera razvoja civilizacije jeste količina dostupne energije po

Resursno-bazirana ekonomija brzo počinje sa radom na čistim izvorima energije. Ovo je

radili bi na energiji i automatizovanim sistemima kako bi pravili i dostavljali robu i usluge na

Tokom tranzicije od jednog ka drugom sistemu, siromašnim regionima bili bi obezbeđeni

Ključni element u dizajniranju gradova u resursno-baziranoj ekonomiji jeste ugradnja svog

U našoj resursno-baziranoj ekonomiji, postojale bi sveobuhvatne studije o okruženju i ljud-

Ove podvodne strukture preusmeravaju deo

BRANA NA BERINGOVOM MOREUZU

Značajno otkriće u budućnosti mogla bi da

Geotermalna energija, sa derivatima

Svet bez zagađenja i otpada, sa parkovima, igralištima, umetničkim i muzičkim centrima,

Da bi se razvijao u novom sistemu, prvi grad će testirati validnost dizajniranih parametara i

Inovativni multidimenzionalni kružni gradovi kombinuju najprefinjenije resurse i tehnike

Novi gradovi će obezbediti celokupno okruženje sa čistim vazduhom, vodom,

bi umetnički i muzički centri, potpuno opremljene prodavnice mašina, naučne laboratorije,

U planiranju gradova, računari će pomoći u određivanju dizajna koji se zasniva na

Ovo omogućava širok raspon fleksibilnosti u promenljivom dizajnu i iskorišćava prednosti

Ovi gradovi koordinišu proizvodnju i distribuciju, stabilizujući ekonomiju tako da više

Na primer, u poljoprovrednom pojasu, elektronske sonde postavljene u zemljište

Resursno-bazirana ekonomija ne bi se više upuštala i svesno žrtvovala efikasnost po cenu

Ovim ne želimo da osporimo prelepe strukture sagrađene u prošlosti tehnologijom koja

Inteligentna upotreba resursa inkorporiranih u građevine znatno pojednostavljuje način

Inteligentnom primenom humanih tehnologija, može se obezbediti širok spektar

Kada želimo da putujemo van grada, tu su kompjuterski navođena kopnena, pomorska,

U gradovima se mogu dizajnirati različiti tipovi eskalatora, liftova, transportera i

Spoljnja granica je deo rekreacione zone sa